Predsednik SAD počinje evropsku turneju
Izvor: Blic D.M. | 23. 05. 2011. - 00:02h
VAŠINGTON - Predsednik SAD Barak Obama juče je krenuo na veliku turneju po Evropi, za koju je karakteristična mešavina pompe, momenata vezanih za ličnu biografiju i diplomatije velike sile, uslovljene istorijskim ustancima koji potresaju arapski svet. Obama traži podršku za svoj plan za unapređivanje demokratije nakon pobuna u Tunisu i Egiptu, dok bi se sa evropske strane mogao suočiti sa pritiskom da SAD preuzme istaknutiju ulogu u Libiji, u okviru osavremenjavanja NATO u skladu s erom koja postavlja nove izazove.
Američki predsednik će posetiti i kuću svojih predaka u irskom seocetu Monigal, uz sve počasti će biti primljen u državničku posetu britanskoj kraljici Elizabeti II, sastaće se sa svetskim liderima na samitu G8 u Francuskoj, a posetiće i Poljsku. Uprkos nagoveštajima da Obama više voli Aziju od Evrope, predsednik SAD je u više navrata putovao preko Atlantika, a njegovi savetnici tvrde da je nepokolebljivo odan najuspešnijem savezu dvaju kontinenata u dosadašnjoj svetskoj istoriji.
- Za predsednika je ovo veoma važno putovanje, koje bi trebalo da potvrdi naš najvažniji savez, s evropskim saveznicima - rekao je Ben Rods, zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost SAD.
Izbor Obame na predsednički položaj nakon Džordža V. Buša u Evropi je oduševljeno pozdravljen, ali dosadašnji period njegovog mandata obema stranama daje izvesnih razloga da budu razočarane. Evropa možda nije dobila predsednika SAD kakvom se nadala, budući da Obami nije pošlo za rukom da zatvori logor za zarobljenike “rata protiv teorizma” u Gvatanamu, da je njegova inicijativa na planu borbe protiv promene klime pretrpela neuspeh i da rešenje za budućnost Amerike izgleda vidi u privrednom bumu Azije. Bela kuća je, pak, bila frustrirana što su njeni apeli da Evropljani pošalju više svojih borbenih snaga u Avganistan retko davali konkretne rezultate, dok su njene nada da će teret ratnih izdataka biti podeljen izbledele jer prezaduženi saveznici smanjuju vojne izdatke.
I Amerika i Evropa ulažu napore da spasu globalnu ekonomiju, ali razlike su se pojavile i tu. Dok se Obama trudi da stimulacionim merama povrati privredni rast, nekoliko evropskih vlada opredelilo se za politiku štednje.
Značaj saveza između dveju strana Atlantika u prvi plan su, međutim, ponovo istakla previranja u arapskom svetu koji Evropa smatra svojim zadnjim dvorištem, dok za Vašington predstavlja region od nacionalnog interesa - kao i operacija NATO u Libiji.
Obama traži podršku od evropskih saveznika
Izvor: Blic D.M. | 23. 05. 2011. - 00:02h
VAŠINGTON - Predsednik SAD Barak Obama juče je krenuo na veliku turneju po Evropi, za koju je karakteristična mešavina pompe, momenata vezanih za ličnu biografiju i diplomatije velike sile, uslovljene istorijskim ustancima koji potresaju arapski svet. Obama traži podršku za svoj plan za unapređivanje demokratije nakon pobuna u Tunisu i Egiptu, dok bi se sa evropske strane mogao suočiti sa pritiskom da SAD preuzme istaknutiju ulogu u Libiji, u okviru osavremenjavanja NATO u skladu s erom koja postavlja nove izazove.
Obama prvo u Irskoj
Američki predsednik će posetiti i kuću svojih predaka u irskom seocetu Monigal, uz sve počasti će biti primljen u državničku posetu britanskoj kraljici Elizabeti II, sastaće se sa svetskim liderima na samitu G8 u Francuskoj, a posetiće i Poljsku. Uprkos nagoveštajima da Obama više voli Aziju od Evrope, predsednik SAD je u više navrata putovao preko Atlantika, a njegovi savetnici tvrde da je nepokolebljivo odan najuspešnijem savezu dvaju kontinenata u dosadašnjoj svetskoj istoriji.
- Za predsednika je ovo veoma važno putovanje, koje bi trebalo da potvrdi naš najvažniji savez, s evropskim saveznicima - rekao je Ben Rods, zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost SAD.
Izbor Obame na predsednički položaj nakon Džordža V. Buša u Evropi je oduševljeno pozdravljen, ali dosadašnji period njegovog mandata obema stranama daje izvesnih razloga da budu razočarane. Evropa možda nije dobila predsednika SAD kakvom se nadala, budući da Obami nije pošlo za rukom da zatvori logor za zarobljenike “rata protiv teorizma” u Gvatanamu, da je njegova inicijativa na planu borbe protiv promene klime pretrpela neuspeh i da rešenje za budućnost Amerike izgleda vidi u privrednom bumu Azije. Bela kuća je, pak, bila frustrirana što su njeni apeli da Evropljani pošalju više svojih borbenih snaga u Avganistan retko davali konkretne rezultate, dok su njene nada da će teret ratnih izdataka biti podeljen izbledele jer prezaduženi saveznici smanjuju vojne izdatke.
I Amerika i Evropa ulažu napore da spasu globalnu ekonomiju, ali razlike su se pojavile i tu. Dok se Obama trudi da stimulacionim merama povrati privredni rast, nekoliko evropskih vlada opredelilo se za politiku štednje.
Značaj saveza između dveju strana Atlantika u prvi plan su, međutim, ponovo istakla previranja u arapskom svetu koji Evropa smatra svojim zadnjim dvorištem, dok za Vašington predstavlja region od nacionalnog interesa - kao i operacija NATO u Libiji.