03. 11. 2010 PRESS
Obama suočen sa fijaskom!
Amerikanci juče održali izbore za članove Kongresa pred koje su sve ankete ukazivale da demokrate čeka istorijski poraz. Predsednik SAD dan pred izbore proveo zatvoren u Beloj kući
Predsednik SAD Barak Obama sate pred izbore za Kongres proveo je u pripremi za težak poraz. Američki predsednik je ponedeljak proveo zatvoren u Beloj kući, razmišljajući o posledicama onoga što je, u iščekivanju izbornih rezultata, u najavi već izgledalo kao najteži poraz Demokratske stranke u više decenija. Poslednjeg dana kampanje za kongresne izbore on je otkazao sve službene obaveze kako bi sa svojim najbližim saradnicima mogao da razradi dalju strategiju posle izbornog fijaska.Republikancima je pošlo za rukom da ove izbore predstave kao referendum o Obami, a pre svega o načinu na koji je rešavao ekonomske probleme u zemlji. Britanski list „Gardijan" istakao je da je ova predizborna kampanja, pored činjenice da je bila najpolarizovanija i najbizarnija u skorijoj američkoj istoriji, po novcu koji je u nju uložen, a reč je o milijardama dolara, potukla sve dosadašnje rekorde.
Klinton: Obama će nastaviti zacrtani kurs
Američka državna sekretarka Hilari Klinton izjavila je da očekuje da će predsednik SAD Barak Obama nastaviti zacrtani kurs u spoljnoj i unutrašnjoj politici i pored očekivanog poraza na izborima za Kongres.
- Mislim da ćete se uveriti da je predsednik Obama siguran kapetan broda. Videćete da će nastaviti da promoviše svoju agendu koja je, po mom mišljenju, dobra za Ameriku i dobra za svet - poručila je Klinton.
Amerikanci su juče birali sve članove Predstavničkog, donjeg doma, koji ima 435 poslanika s dvogodišnjim mandatom, i trećinu članova Senata, gornjeg doma Kongresa, koji ima ukupno 100 poslanika sa šestogodišnjim mandatom. Reč je o takozvanim izborima „na pola (predsedničkog) mandata", na kojima su birači tradicionalno skloni da manje ili više „kazne" predsednikovu stranku zbog neispunjenih predizbornih obećanja.Izbori u Americi se uvek održavaju početkom novembra, tačnije prvog utorka u mesecu. To znači, zavisno od godine, u periodu između 2. i 8. novembra.
Okrutna izborna računica
Senatorima je mandat šest godina, ali svake dve godine otprilike trećini njih ističe mandat, a ove godine to je 37. Isti je broj i guvernera država koji se biraju 2. novembra. Senat ima ukupno 100 mesta, pošto svaka američka država daje po dva predstavnika, bez obzira na veličinu i broj stanovnika. Predstavnički dom čini 435 kongresmena, a broj predstavnika koji svaka država daje zavisi od broja stanovnika, koji se zvanično određuje popisom, čija je obaveza sprovođenja zbog toga zapisana i u Ustavu. Pošto je broj kongresmena fiksiran 1911. godine, njihov broj se menja od popisa do popisa, u zavisnosti od demografskih kretanja. Najmanje kongresmena - po jednog - imaju države sa najmanje stanovnika: Delaver, Vermont, Montana, Vajoming, Severna i Južna Dakota, kao i po površini najveća Aljaska. S druge strane, najmnogoljudnija Kalifornija ima čak 53, Teksas 32, Njujork 29 i Florida 25 kongresmena.
Duga istorija kohabitacije
Kada se radi o stranačkom odnosu snaga u Kongresu, u Senatu je trenutno 58 demokrata, prema 40 republikanaca i dva nezavisna senatora. U Predstavničkom domu je 256 demokrata i 178 republikanaca, dok je jedno kongresmensko mesto upražnjeno.
U SAD je pravilo da na kongresnim izborima posle prve dve godine mandata novog predsednika njegova stranka zabeleži gubitke u mnogim izbornim jedinicama, ali od veličine tih gubitaka u velikoj meri zavise predsednikovi izgledi da osvoji novi mandat.
Oštre poruke predsedniku... Obama suočen sa talasom nezadovoljstva
Istorijski gledano, eventualna kontrola republikanaca nad barem jednim kongresnim domom neće biti nova situacija za SAD. Suprotno uvreženom mišljenju, u većem delu moderne istorije SAD, predsednik nije bio iz stranke koja je kontrolisala Kongres. Od 1945. godine ukupno je 20 godina ista stranka istovremeno imala predsednika, kao i većinu u Senatu i Predstavničkom domu. Kongres je, međutim, veći deo tog perioda bio pod kontrolom iste stranke, a svega tokom 10 godina su Senat i Predstavnički dom imali različite stranačke većine. Procenjuje se da će ukupni troškovi ove predizborne kongresne kampanje dostići rekordne dve milijarde dolara, više od četiri miliona dolara po mandatu. (N. K. - AG.)
Obama suočen sa fijaskom!
Amerikanci juče održali izbore za članove Kongresa pred koje su sve ankete ukazivale da demokrate čeka istorijski poraz. Predsednik SAD dan pred izbore proveo zatvoren u Beloj kući
Predsednik SAD Barak Obama sate pred izbore za Kongres proveo je u pripremi za težak poraz. Američki predsednik je ponedeljak proveo zatvoren u Beloj kući, razmišljajući o posledicama onoga što je, u iščekivanju izbornih rezultata, u najavi već izgledalo kao najteži poraz Demokratske stranke u više decenija. Poslednjeg dana kampanje za kongresne izbore on je otkazao sve službene obaveze kako bi sa svojim najbližim saradnicima mogao da razradi dalju strategiju posle izbornog fijaska.Republikancima je pošlo za rukom da ove izbore predstave kao referendum o Obami, a pre svega o načinu na koji je rešavao ekonomske probleme u zemlji. Britanski list „Gardijan" istakao je da je ova predizborna kampanja, pored činjenice da je bila najpolarizovanija i najbizarnija u skorijoj američkoj istoriji, po novcu koji je u nju uložen, a reč je o milijardama dolara, potukla sve dosadašnje rekorde.
Klinton: Obama će nastaviti zacrtani kurs
Američka državna sekretarka Hilari Klinton izjavila je da očekuje da će predsednik SAD Barak Obama nastaviti zacrtani kurs u spoljnoj i unutrašnjoj politici i pored očekivanog poraza na izborima za Kongres.
- Mislim da ćete se uveriti da je predsednik Obama siguran kapetan broda. Videćete da će nastaviti da promoviše svoju agendu koja je, po mom mišljenju, dobra za Ameriku i dobra za svet - poručila je Klinton.
Amerikanci su juče birali sve članove Predstavničkog, donjeg doma, koji ima 435 poslanika s dvogodišnjim mandatom, i trećinu članova Senata, gornjeg doma Kongresa, koji ima ukupno 100 poslanika sa šestogodišnjim mandatom. Reč je o takozvanim izborima „na pola (predsedničkog) mandata", na kojima su birači tradicionalno skloni da manje ili više „kazne" predsednikovu stranku zbog neispunjenih predizbornih obećanja.Izbori u Americi se uvek održavaju početkom novembra, tačnije prvog utorka u mesecu. To znači, zavisno od godine, u periodu između 2. i 8. novembra.
Okrutna izborna računica
Senatorima je mandat šest godina, ali svake dve godine otprilike trećini njih ističe mandat, a ove godine to je 37. Isti je broj i guvernera država koji se biraju 2. novembra. Senat ima ukupno 100 mesta, pošto svaka američka država daje po dva predstavnika, bez obzira na veličinu i broj stanovnika. Predstavnički dom čini 435 kongresmena, a broj predstavnika koji svaka država daje zavisi od broja stanovnika, koji se zvanično određuje popisom, čija je obaveza sprovođenja zbog toga zapisana i u Ustavu. Pošto je broj kongresmena fiksiran 1911. godine, njihov broj se menja od popisa do popisa, u zavisnosti od demografskih kretanja. Najmanje kongresmena - po jednog - imaju države sa najmanje stanovnika: Delaver, Vermont, Montana, Vajoming, Severna i Južna Dakota, kao i po površini najveća Aljaska. S druge strane, najmnogoljudnija Kalifornija ima čak 53, Teksas 32, Njujork 29 i Florida 25 kongresmena.
Duga istorija kohabitacije
Kada se radi o stranačkom odnosu snaga u Kongresu, u Senatu je trenutno 58 demokrata, prema 40 republikanaca i dva nezavisna senatora. U Predstavničkom domu je 256 demokrata i 178 republikanaca, dok je jedno kongresmensko mesto upražnjeno.
U SAD je pravilo da na kongresnim izborima posle prve dve godine mandata novog predsednika njegova stranka zabeleži gubitke u mnogim izbornim jedinicama, ali od veličine tih gubitaka u velikoj meri zavise predsednikovi izgledi da osvoji novi mandat.
Oštre poruke predsedniku... Obama suočen sa talasom nezadovoljstva
Istorijski gledano, eventualna kontrola republikanaca nad barem jednim kongresnim domom neće biti nova situacija za SAD. Suprotno uvreženom mišljenju, u većem delu moderne istorije SAD, predsednik nije bio iz stranke koja je kontrolisala Kongres. Od 1945. godine ukupno je 20 godina ista stranka istovremeno imala predsednika, kao i većinu u Senatu i Predstavničkom domu. Kongres je, međutim, veći deo tog perioda bio pod kontrolom iste stranke, a svega tokom 10 godina su Senat i Predstavnički dom imali različite stranačke većine. Procenjuje se da će ukupni troškovi ove predizborne kongresne kampanje dostići rekordne dve milijarde dolara, više od četiri miliona dolara po mandatu. (N. K. - AG.)