Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
39.024
Kuvano vino sa pomorandžom

Kuvano vino sa pomorandžom

Potrebno je: 1 l crnog vina, 250 g šećera u kockicama, štapić cimeta, 2 zvezdice anisa, 2 zrna karanfilića, malo struganog muškatnog oraščića, limun i 2 pomorandže.

Pomešajte vino, šećer, cimet i struganu limunovu i koru od dve pomorandže i kuvajte na umerenoj temperaturi. Kada vino počne da vri kuvajte još 5 minuta, pa sasvim smanjite temperaturu, dodajte začine. Kuvajte još 20 minuta pazeći da vino ne ključa. Za to vreme pomorandžama uklonite belu opnu, isecite ih na kockice i rasporedite ih u čaše. Kuvano vino procedite, sipajte preko komadića pomorandži i odmah služite.
 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
39.024
Lažno kuvano vino (bez alkohola)

Lažno kuvano vino (bez alkohola)

Potrebno je: 1 l soka od grožđa, 2 kašike limunovog soka, 20 g suvog grožđa, štapić cimeta, malo kardamoma i zrno karanfilića.

U posudi pomešajte sve sastojke i kuvajte 20 minuta na sasvim niskoj temperaturi, pazeći da tečnost ne ključa. Procedite i odmah služite.


 
Član
Učlanjen(a)
26.10.2012
Poruka
71
O vinu

Vino je neizostavni deo našeg svakodnevnog života i kulture. Užitak možete osetiti u ritualu ispijanja vina, u divljenju umešnosti vinara koji je vino načinio, u specifičnom ukusu vina koji stimuliše naša čula. Pogledajmo kako to vino utiče na naše čulo ukusa.

Kada pijemo vino, naše čulo ukusa je stimulisano na poseban način a alkohol ima umirujuće dejstvo na naš nervni sistem. Čulo ukusa oseća četiri glavna ukusa: slatko, slano, kiselo i gorko. Kiselost i slatkoća vina su dva faktora koja, kada su dobro izbalansirana, daju prijatan ukus vinu koje pijemo. Kiselost vina osećamo srednjim delom jezika, a slatkoću vrhom jezika.

Vina koja imaju veću kiselost imaju grub ukus, dok ona sa nedovoljnim stepenom kiselosti imaju slab i neprepoznatljiv ukus i njihova aroma ne ostaje u ustima dovoljno dugo. Tanin doprinosi količini i balansu gorčine ukusa vina. Ukoliko ste ikada probali ukus samih koštica grožđa, onda ste upoznali suvu gorčinu tanina. Vina koja sadrže previše tanina su neprijatno gorka. Prava količina tanina doprinosi pravom balansu elemenata ukusa vina i kreira neponovljivu aromu. Različite voćne arome koje možemo osetiti u ukusu pojedinih vina doprinose spektru slatkih aroma u vinu. Ponekad je zabavno pokušati odrediti koja voćna aroma se koristi u nekom vinu. Najčešće su to arome kupine, šljive, jabuke i kruške.

I sva ostala čula uživaju u vinu. Čulo vida uživa u punoj, kristalnoj boji dobrog vina, čulo mirisa u nijansama arome. Aroma vina kaže nam mnogo šta o njegovom karakteru. Sve to dodaje nove dimenzije uživanju u širokom spektru dobrih osobina vina.​

Vrste vinove lozePostoji mnogo vrsta grožđa, ali većina vina se pravi od grođža iz familije Vitis vinifera, koja potiče iz Evrope. Različite vrste grožđa imaju specifične karakteristike. Evo nekih od najpoznatijih vinskih vrsta grožđa:​

vina.jpg
Popularne crvene vrste​
  • Cabernet Sauvignon
  • Grenache
  • Merlot
  • Pinot Noir
  • Sangiovese
  • Syrah (Shiraz)
  • Tempranillo
  • Zinfandel

Popularne bele vrste
  • Chardonnay
  • Gewürztraminer
  • Grüner Veltliner
  • Pinot Blanc
  • Riesling
  • Sauvignon Blanc
  • Semillon

Kako se pravi vinoVinova loza iz familije Vitis vinifera raste lako u svakoj umerenoj ili tolijoj klimi. Sadržaj svakog grozda je u suštini mešavina prirodnih šećera i vode i takva mešavina omogućava razvoj prirodnih bakterija u samom zrnu. U procesu fermentacije, ove bakterije konzumiraju prirodni šećer i pretvaraju ga u etil alkohol i ugljen dioksid. Ovaj relativno jednostavan proces je primećen i korišćen od strane ljudi kroz stotine godina. U proteklih stotinak godina razvoj tehnologije i razvoj ideja proizvođača vina su imali ključnu ulogu u vinarstvu. Proces dobijanja vina se više pretvara u nauku i umetnost.Evo osnovnih principa pravljenja vina. Zrna se sa loze skidaju ili ručno (što je bolje) ili mašinski. Izloženost vazduhu mora biti smanjena na minimum u ovoj fazi procesa. U nekim slučajevima, grođže se prska posebnim sulfitnim prahom da bi se smanjila izloženost vazduhu. Fermentacija se obično obavlja u otvorenim buradima. Nakon što se fermentacija završi, vino se premešta u posudu za taloženje, gde se primenjuju postupci za pročišćavanje vina. Obično se obavlja više nivoa filtriranja vina da bi ono dobilo potrebnu čistoću.​

Razlika u pravljenju crnog i belog vinaPostoje bitne razlike u procesu proizvodnje crvenog i belog vina. U suštini, crveno vino je fermentirani sok od samlevenog grožđa. Belo vino je rezultat fermentacije proceđenog soka od grožđa, be opne i mesa ploda. Roze se pravi od crnog grožđa na isti način kao i belo vino. Crvene opne grožđa daju rozeu aromu i crvenu nijansu boje.​

Crno vinoSve vrste grožđa sadrže isto meso ploda, zelene boje, ali crveno grožđe ima crvenu opnu i u procesu spravljanja daje vinu značajne količine arome, boje i tanina. Nakon mlevenja ploda, crveno grožđe, uključujući i opnu ploda, ostaje u buretu neko vreme. U suštini, zamislite jedno veliko bure puno mešavine samlevenih zrna grožđa i soka od grožđa na čijoj površini plivaju opne zrna. Opne imaju tendenciju da isplivaju na površinu. Ova mešavina se često meša i opne se vraćaju u dubinu same smeše koja fermentira. Nakon što je proces fermentacije završen, smesa stoji u buretu još dve nedelje, nakon čega se vino istače iz bureta. Jeda deo vina se istače slobodno, dok se drugi deo istače pod pritiskom. Vino se filtrira i odlaže u hrastovu burad da bi sazrelo. Kada vinar proceni da je vino sazrelo, pretače ga u boce.​

Belo vinoOdmah po berbi, grođže se stavlja u mašinu za mlevenje. U procesu mlevenja, opne se odvajaju od ostatka, što je bitna razlika u odnosu na proces pravljenja crvenog vina. U ovoj fazi, često se vrše korekcije nivoa kiselosti i šećera u grožđu. Sok se zatim pročišćava i spreman je za fermentaciju.Soku se zatim dodaju prirodne bakterije koje potpomažu fermentaciju. Uskoro, sok od belog grožđa postaje belo vino. U ovom momentu, ukoliko je potrebno vrši se filtriranje i još jedna korekcija ukusa dodavanjem slađeg soka. Zatim se vino odlaže u hrastovu ili metalnu burad da sazri i nakon par meseci se flašira.


Izvor: maxi.rs​
 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
39.024
Kako se pije vino...

Kako se pije vino...

Čaša treba da bude od tankog stakla, bez aplikacija i uvek treba da je držite za dršku, nikad za telo, kako ne biste menjali temepraturu vina. Bela se uvek serviraju na temperaturi od 9-14C, crvena od 15-20C

1.jpg

Dobri poznavaoci vina tvrde da svaka sorta ima svoju "priču" i da zahteva ravilno kombinovanje sa hranom kako bi vam "dozvolila" da u njoj maksimalno uživate. Roze vina, na primer, važe za blaža, pa se najbolje kombinuju sa laganijim obrocima i dezertom. Uz crvena mesa piju se vina sa višim procentom alkohola, dok riba "traži" posebne sorte... Ali, ako pretpostavimo da ste se informisali koje vino ide sa određenom hranom, evo još nekoliko saveta iskusnih somelijera, kako biste u vinu maksimalno uživali:

* Čaša treba da bude od tankog stakla, bez aplikacija i uvek treba da je držite za dršku, nikad za telo, kako ne biste menjali temepraturu vina. Bela se uvek serviraju na temperaturi od 9-14C, crvena od 15-20C, a penušava od 8-10C. Stara vina potrebno je otvoriti bar sat vremena pre serviranja kako bi vino dobilo kiseonik, a eventualni talog ostao u boci.

* Vino se pije malim gutljajima da bi sva čula bila angažovana. Vina treba menjati u toku obroka, ako se menja vrsta hrane.

* Vino neće izvetriti ako u čep stavite šibicu, pa je zapaljenu, zajedno sa čepom stavite u grlić i zapušite bocu. Goreći u boci šibica će prorediti kiseonik, a vino će sačuvati ukus i aromu.

* Kako vas vino ne bi "uhvatilo", posebno ako je jače, popijte čašu mleka. To smanjuje brzinu apsorpcije alkohola. Dok pijete vino povremeno uzmite malo vode, jer to sprečava dehidraciju organizma koju alkohol izaziva. Gazirana pića imaju potpuno suprotan efekat, odnosno ubrzavaju resorpciju alkohola u krv.

(Večernje novosti)
 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
39.024
Vino, piće bogova i ljudi

Vino, piće bogova i ljudi

Stara rimska poslovica kaže: „Da bi upoznao jedan narod sedi za njegov sto, probaj njegovu hranu i pij njegovo vino, onda ćeš znati kakvi su to ljudi“

1.jpg

"Dan bez vina, dan bez Sunca“, kaže francuska poslovica.
Kroz svoju istoriju, koja traje koliko i istorija čovečanstva, vino je bilo i “božanski napitak”, tečnost često vrednija od zlata. Ne može se znati kada je popijena prva čaša, ali je užitak ispijanja svakog gutljaja neprocenjiv, a koliko je vino posebno piće govori i portugalska izreka da “ko ima dobro vino, uvek ima prijatelja”.

Istoričari su zabeležili da je oko 870. god. p.n.e. asirski kralj Asurbanipal napravio jednu od najvećih gozbi u istoriji, povodom proglašenja grada Nimruda za prestonicu asirske države. Tokom gozbe, koja je trajala danima, zvanice je, među najneverovatnijim gastronomskim “čudima” tadašnjeg sveta, najviše oduševilo svečano piće, dopremljeno specijalno za tu priliku, što je ostalo urezano i u kamenu. Bilo je to vino, služeno u plitkim, zlatnim posudama, koje su više ličile na činije nego na čaše. Posle te gozbe ispijanje vina lagano je postalo veoma formalan društveni ritual, do tada se nije koristilo u svetovne svrhe, a na jednom obelisku asirski kralj, Salmanasar Treći, u jednoj ruci drži mač, u drugoj činiju sa vinom. To je i jedan od razloga što je vino postalo simbol moći i povlašćenog života.
Može se reći da je ovaj “čudesan napitak” postao moderan u 9. veku p.n.e, ali je otkriveno mnogo ranije. Arheološka iskopavanja pokazuju da se vino pilo vekovima ranije, ali i da su prva vina nastala u području današnje Jermenije i severnog Irana. U Bibliji, u kojoj se vino spominje preko 500 puta, ostalo je zapisano da je Noje, kada ga je potop izbacio na planinu Ararat, tu zasadio i prvi vinograd. Vino je polako ali sigurno osvajalo svet, a kada su ga probali egipatski faraoni, po njihovom nalogu sadili su se vinogradi, ne preveliki, ali taman toliki da eliti pruže posebno uživanje. Oni su izmislili tehniku presovanja grožđa i usavršili uzgajanje vinove loze, a pravili su crveno i belo pustinjsko vino koje je bilo veoma slatko. Verovali su da je ovaj neverovatan napitak dar boga Ozirisa.
Nije trebalo dugo ni da čaroban ukus pokori Staru Grčku, gde je vino u početku bilo jako skupo, uvozna roba u kojoj su uživali samo imperatori i ljudi bliski vlasti. Međutim, vino je ubrzo stiglo i u narod, a svi domaćini pred gostima su podizali čašu i otpijali gutljaje vina kako bi pokazali da piće nije otrovno, od čega je nastao običaj nazdravljanja. Za popularizaciju vina u zapadnoj Evropi “krivi” su Rimljani, oni su ti koji su posadili prve vinograde na teritoriji Francuske, u današnjim regijama Burgundije, Bordoa, Šampanje, Loare, Rone…koje su i danas čuvene po savršenim vinima.
Danas ne postoji kontinent koji ne proizvodi vino, niti zemlja u kojoj se ono ne pije. Najveći proizvođači su Italija, Španija i Francuska, slede Argentina, Portugal I Amerika.
Ukus vina nije uvek bio isti. Dok se nije došlo do modernih načina obrade i čuvanja vina, odnosno tek je Pasterovo otkriće mikrobiološkog procesa pravljenja vina u 19. veku vinu donelo ukus kakav danas poznajemo. Do tada su vina uglavnom bila slatka, dok istoričari tvrde da u Starom veku nisu bila pitka, već su više ličila na sirup. Veruju da su Stari Grci i Rimljani, na primer, pili slatka, jaka, puna vina, sa velikim sadržajem alkohola, zbog čega su morali da ga razblažuju vodom.

2.jpg

Na našim prostorima vinova loza je uglavnom pripadala manastirima, a ostalo je zabeleženo da je u doba Nemanjića postojao i zakon koji je zabranjivao dodavanje vode u vino. Car Dušan imao je prostrane vinograde i dvorski vinski podrum u blizini Prizrena. Posle turskih osvajanja vinogradi su nicali u blizini Smedereva, Vršca, na Fruškoj gori, u Sremu, Banatu i u Tokaju. U Srbiji je u srednjem veku trgovina vinom strogo nadzirana, a posle oslobođenja od Turaka vinogradarstvo se ponovo razvilo u svim krajevima zemlje.
Najveći razvoj vino doživljava u 16. i 17. veku, posebno kada je Englez Digbi, 1622. godine, izumeo staklenu flašu koja je promenila tok vinske istorije. Do tada se “piće bogova i ljudi” čuvalo uglavnom u buradima, krčazima i koži u kojoj nisu mogli da ga sačuvaju duže. Još jedan veliki pronalazak odredio je tok vinarstva - Dom Perinjon, početkom 18. veka, otkriva “čarobne mehuriće”, stvara penušavo vino, odnosno šampanjac, koji postaje sinonim luksuza i hedonizma.
Stručnjaci tvrde da jedna čaša vina čuva zdravlje i vitalnost, a koje god vino da volite jedno vam je zagarantovano – uživaćete.

3.jpg

VINSKE ČAROLIJE

* Promene u temperaturi značajno mogu uticati na kvalitet vina, njegov ukus i miris

* Studije su pokazale da vino utiče i na kvalitet seksualnog života! Žene koje popiju čašu vina barem dva puta nedeljno više uživaju u fizičkoj ljubavi, tvrde italijanski naučnici
* Eneologija je nauka o vinima, a enofobija je strah od ovog pića
* Da bi se napravila jedna čaša vina, potrebno je oko kilogram grožđa
* Vino ima puno vitamina B, sadrži oko 700 kalorija, dok su dezertna vina najkaloričnija i mogu imati i preko 1400 kalorija
* Starenjem crvena vina postaju svetlija, a bela tamnija
* U nemačkom muzeju “Speyer” postoji boca vina stara 1600 godina
* Ivica vinske čaše uvijena je prema unutra kako bi zadržala arome i “dovela” ih do nosa
* Najstarija kolekcija probranih vina nalazi se na dnu Atlantika, u olupini Titanika. Veruje se da su, uprkos katastrofi, boce i dalje očuvane
* Najskuplje vino koštalo je 90 hiljada dolara, bilo je staro 200 godina, a kupio ga je privatni kolekcionar
* U Japanu vinova loza teško uspeva, pa su napravili vino od mandarine koje ima identičan ukus kao i ono napravljeno od grožđa
* Najkvalitenija burad u kojima se čuva vino prave se od hrasta. Postoji 400 vrsta ovog drveta, ali je samo 20 pogodno za vinsku burad. Od celog drveta samo 5% se koristi za izradu bureta

4.jpg

VATRA, OTROV, LEK...


* Legenda kaže da je grčki bog Dionis tvorac vina. Naime, na jednom od njegovih putovanja po Aziji svidela mu se mala, čudnovata biljka. Ne znajući kako da je prenese, a da mu ne uvene, zasadio je u šuplju ptičju kost. Bila je to vinova loza, a kako je bivala sve veća Dionis ju je presadio u lavlju, pa zatim u magareću kost. Međutim, bila je sve veća i razgranatija i Dionis ju je poklonio ljudima. Njen sok, odnosno vino, razbijalo je brige i budilo veselje. Zato su, kaže legenda, ljudi kada piju vino veseli kao ptica, ali kada preteraju postaju goropadni kao lav, a na kraju se ponašaju jogunasto kao magarci.

* Druga legenda kaže da je prvo seme "božanskog pića" zasadio persijski kralj Dijem. Jednoga dana vladar je posmatrao vežbu svojih najboljih strelaca, kada mu je pogled privukla velika ptica koja se borila za život, jer joj se zmija obmotala oko vrata. Kralj je naredio strelcima da ubiju zmiju, tako je spasio pticu, a ona mu je iz zahvalnosti iz kljuna dala nekoliko zrna semena, iz kojih je izrasla biljka koja je rađala slatko zrnevlje. Brzo je rasla, pa je vladar višak počeo da odlaže u burad. Kada je vrenje počelo kralj je probao napitak, ali kako je bio opor naredio je da se na burad stavi natpis "otrov". Ubrzo se prelepa devojka iz njegovog harema razbolela, a kako je mnogo voleo, kralj je želeo da joj skrati muke i napio je "otrovom". Umesto da umre, ona je ozdravila i od tada se vino smatra lekovitim.

* Osim što leči, vino daje radost i spaja ljude, skida maske, donosi iskrenost... Naime, stručnjaci tvrde da reč vino potiče iz sanskritskog jezika, odnosno, reči "vena", što znači "prijateljski". Drevni narodi verovali su da su ljudi jedino uz vino ono što zaista jesu. Ali, ako se pretera vino prelazi u svoju suprotnost, pa umesto da leči, razboljeva, umesto da spaja, razdvaja, a umetnička kreativnost koju podstiče prerasta u apatiju...


*
Jedna stara rimska poslovica kaže: „Da bi upoznao jedan narod sedi za njegov sto, probaj njegovu hranu i pij njegovo vino, onda ćeš znati kakvi su to ljudi“.



VINSKI BONTON

Prema pravilu ispijanja vina, najpre se služe “lakša”, a zatim se prelazi na “teža” vina tokom obroka. Belo se uvek služi pre crvenog, mlađe pre starijeg, suvo pre slađeg. Temperatura serviranja jako je važna. Bela se serviraju na temperaturi od 9 do 14 C, crvena od 15 do 20 C, a penušava od 8 do 10 C. Arhivska vina potrebno je otvoriti bar sat vremena pre nego što ćete ih piti, kako bi vino oksidiralo, a talog ostao u flaši.

5.jpg

Belo meso i riba “traže” belo vino, dok se crvena mesa i divljač uvek jedu uz crno. Sovinjon, na primer, ide najbolje sa kozjim sirom, dok se mladi beli sir služi uz suvo belo vino, kao što je šardone. Dimljeni i stariji sirevi najbolje se slažu sa crnim vinom koje se obično pije i uz glavno jelo, kao što su vranac, kaberne sovinjon, merlo, crni burgundac, kaberne frank... Uvek kombinujte vina onako kako nalažu pravila, jer će jedino tako vaš gastronomski doživljaj biti potpun i oplemenjen. Uz vino se obavezno služi kisela ili obična voda, ali se vino nikada ne meša sa njom.

Čaša mora biti sa drškom, napravljena od tankog stakla, bez aplikacija i šara, savetuju stručnjaci. Uvek čašu držite za dršku, nikada za telo, kako toplota vaših ruku ne bi pokvarila čaroban ukus. Vino se pije u malim gutljajima kako bi probudilo sva čula.

Izvor: Večernje novosti
 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
39.024
Vino i sir

Vino i sir su odličan par sve dok se držite nekih pravila slaganja. Naučićemo ćemo vas koje vino ide uz koji sir kako biste uvijek znali lepo poslužiti svoje goste.

1_zps086f7b80.jpg


Postoje tri glavna kriterijuma po kojima slažemo vina i sireve, a kada ih usvojite vrlo ćete lako kombnovati vina i sireve:


1) Odnos kiselina i masnoće

Kiseline režu masnoću, odnosno, čine masnoću manje teškom, lakše probavljivom i podatnijom za uživanje. Sirevi su jako masni što znači da uz sireve bolje idu bijela vina koja imaju više kiseline. To osobito vrijedi za kremaste sireve koji se nikako ne slažu s crnim vinima.


2) Odnos aromatičnosti

Pojedine grupe sireva su aromatičnije od vina. Sirevi s plijesnima i teškim mirisima nadvladaju laka vina, pa je takve sireve bolje jesti uz jako aromatična vina. Suha vina, primjerice, nemojte nikako piti uz roquefort ili munster jer ćete upropastiti vino.


3) Tekstura

Sirevi velike teksture poput paškog sira ili parmiggiana dobro idu uz crna vina jer se jako tijelo velikih crnih vina podudara s teksturom sira.

    1. Meki kozji sirevi – mineralni sauvignoni (Sancerre, Pouilly Fumme, Babichev, Montanin) te mineralna malvazija (Coronicine iz 2007.)
    2. Tvrđi kozji sirevi – puniji sauvignone (Krauthakerov sauvignon iz 2006.)
    3. Meki kravlji sirevi – lagano, voćno, bijelo vino – malvazija, mlada graševina, chardonnay
    4. Ricotta – jako ohlađena talijanska sorta fiano
    5. Mozzarella – sva bijela vina, niz lakših crnih vina – pinot noir, beaujolais
    6. Roquefort – jaka, slatka vina (Sauternes, Tokaj, Reciott, Krauthakerova graševina, prošek Hectorovich), aromatični sauvignon blanc
    7. Camembert – šampanjac ili pjenušac (bijeli Peršurićev Misal)
    8. Polutvrdi sirevi (gruyer, edamer, ementaler) – chardonnay (Krauthaker, Korak), malvazija (Gran malvasia, barikirana Alba), suhi rizling
    9. Paški sir – plavac ili Bordeaux
    10. Parmiggiano – plavac, cabernet

Tekst preuzet sa Wedding.hr

1_zps3274eac5.jpg


Foto preuzet sa matchmywine.com
 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
39.024
KUVANO BELO VINO S KRUŠKAMA

belo-kuvano-vino5cc198a015df720c.png


Posle ovog recepta, kuvano belo vino će vam sigurno postati omiljeni zimski napitak.

Za pripremu će vam biti potrebno:

-Belo vino 0,75l

-2 kruške

-3 kašike šećera

-1 čaša vode

-3-5 karanfilića

-1 štapić cimeta

Oljuštite kruške, očistite ih od semenki i iseckajte na kockice. Vodu, kruške, šećer i karanfiliće stavite da se kuvaju dok kruške ne omekšaju. Zatim izvadite začine, a kruške izblendajte. Dodajte belo vino i kuvajte do vrenja.

(Ukusnoibrzo.rs)
 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
39.024
CRNO KUVANO VINO NA ENGLESKI NAČIN

kuvano-vini-crnoe15a28e8386b24fa.png


Za pripremu kuvanog vina biće vam potrebno:

-0.75l vina

-60 g šećera

-1 narandža

-Štapić cimeta

-Narendani muskantni orah

-Lovorov list

-60 ml džina

U šerpu sipati vino, 1l, dodati 100g šećera, iseckanu narandžu, malo cimeta, lovorov list i oraščić. Polako zagrevajte, da se šećer istopi, ali vodite računa da vino ne proključa. Kada se šećer istopi, dodajte džin i poslužite dok je vruće.

(Ukusnoibrzo.rs)
 

501

Učlanjen(a)
29.08.2012
Poruka
91
Razotkrivamo 5 mitova o vinu: Da li su starija vina bolja

Poklonici vina znaju da njihovo omiljeno piće ima svoje tajne, a Lettie Teague, svetski poznat degustator i teoretičar, koja se veoma dugo bavi vinom, za vas razotkriva pet aktuelnih mitova o božanskom napitku.


11015_shutterstock_3211299_hf.jpg






MIT 1: ŠTO JE STARIJE, VINO JE BOLJE
To, uglavnom, nije istina jer, iako neka vina dostižu svoj vrhunac posle 15-20 godina, ima i onih koja su najbolja posle 5 godina, na primer. Takođe je važno i adekvatno čuvanje vina, da bi ono u odgovarajućem periodu pokazalo svoju punu aromu.

MIT 2: ŠAMPANJAC I KAVIJAR − SAVRŠEN SPOJ
Najboji „saveznik“ šampanjcu je, zapravo, čips. Iako o ukusima ne treba raspravljati, šampanjac je pivo među vinima: ima dosta kiselosti u sebi i zato se super slaže sa prženom ribom ili piletinom.

MIT 3: SLATKIŠE TERBA SLUŽITI SA DESERTNIM VINOM
Gotovo sva slatka, desertna vina će pokvariti utisak, „ubiće“ čar zaslađivanja, a ako u kolaču ima voća, nadražiće želudac. Ukoliko insistirate da pijete vino uz desert, odaberite „Moscato d'Asti“ koje ima malo alkohola i nije mnogo slatko.

MIT 4: VINO SE NE SLAŽE SA KINESKOM KUHINJOM
Kinezi tradicionalno ne piju vino uz svoje obroke, ali to ne znači da vi ne možete da probate. Kombinujte hranu sa vinima koja imaju visok stepen kiselosti i nizak procenat alkohola. Postoje dva favorita, a to su pinot noir i rizling.

MIT 5: SAMO BELO VINO SE HLADI U FRIŽIDERU
Hladoća je neophodan saveznik, ako želite da sačuvate preostalo belo ili crno vino. Crno treba da bude na sobnoj temperaturi pre služenja.

Izvor:Blic Zena

Par reči oko uparivanja šampanjca (mada i ostala penušava vina) i hrane. Penušava vina imaju pojačane kiseline (zbog samih sorti grožđa i vreme branja) pa samim tim odlično idu uz masnu hranu. Kiseline odlično čiste masnoću. Primer: Šta pijete uz burek? Slatko mleko? Ne, već jogurt, upravo zbog kiselina. Posle zalogaja bureka vaše nepce je prekriveno slojem masnoće i ono što najbolje može da "spere" (očisti) tu masnoću je kiselina iz jogurta. To je slučaj i sa penušavim vinima. Kažu, da kada bi se samo jednom u kraljičinom dvoru u UK poslužio Dom Perinjon i burek, da bi taj doručak postao hit u palati, a i šire. Savršen spoj ukusa.
Kad smo beš kod savršenosti, koka kola je savršen balans kiselina i šećera i kao takva "ide uz SVE. ;)
 
Natrag
Top