Šta je novo?

O Smaku Sveta 2012. (Posmatranje i misljenja naucnika)

Član
Učlanjen(a)
03.12.2010
Poruka
36
2012

Čeka li nas „sudnji dan”
Moguć veliki sunovrat
Umesto da uspori Zemlja će 21. decembra 2012. ubrzati u najoštrijoj krivini oko Sunca, zbog čega će se na površini pretumbati kontinenti

Opasni događaji: Zemljino kruženje oko Sunca

„Sudnji dan” biće 21. decembra 2012. ili koju godinu kasnije! Izračunao ga je znalac mehaničkih pojava mr Slobodan Đorđević, vodeći inženjer u istraživačkom odeljenju kompanije „Erbas” u Hamburgu (Nemačka), koji proračunava čvrstinu buduće najveće putničke letelice na svetu.

Za svoju dušu se, međutim, upustio u višegodišnje odgonetanje Zemljine izdržljivosti, složenog mehaničkog ustrojstva koje će je uskoro naglavce preokrenuti (uskoro će to objaviti u izdanju „Moći knjige”). Planeta će izvesti veliki „magnetni salto” koji će joj, kao kakav džinovski buldožer, preorati celu površinu. A šta će se dogoditi s nama?

• Na kojim činjenicama zasnivate ovo zastrašujuće predviđanje?

– Zamislite da u oštru krivinu velikom brzinom ulaze „formula 1” i dvospratni autobus. Pretpostavljate da će se prvi izvući, a drugi prevrnuti jer u ovom slučaju presuđuje oblik. Mehanički proračuni pokazuju da je unutrašnje čvrsto jezgro Zemlje od stabilnog elipsoidnog postalo nestabilno jajasto (ovalno), sa odstupanjem (ekscentricitet) od 0,998. Uzrok tome je premoć većeg ekvatorskog gravitacionog pritiska nad sve manjim centrifugalnim izobličenjem (deformacija) jezgra, čija se ugaona brzina obrtanja ubrzano – smanjuje!

U proteklih vek i po Zemljino magnetno polje oslabilo je za deset odsto, dinamo (unutrašnje jezgro) posustaje! Svake godine 21. decembra ona ulazi u najoštriju krivinu (najbliža Suncu) ubrzavajući, umesto da, kao svaki vozač, koči! A jezgro, nasuprot ovome, sužava, a ne širi poprečni razmak između „svojih točkova” pružajući priliku tzv. žiroskopskom momentu da ga vertikalno obrne za 180 stepeni. Severni magnetni pol već je napustio Kanadu i napreduje ka Sibiru. Prema zakonima mehanike, severni deo unutrašnjeg jezgra pada ničice i istovremeno, zbog Koriolisovih sila, zanosi udesno. Da ne bi bio bačen kao u džudou, sprečava ga viskoznim trenjem preostali stabilni elipsoidni deo planete. Dokle?

Zemljino magnetno polje neće nestati, ali teži minimumu posle kojeg treba da ojača. Očekuje se važan događaj kao podsticaj, a to je naglo vertikalno okretanje unutrašnjeg jezgra i zakretanje cele Zemljine kore za određeni ugao. U tom času magnetni polovi zamenjuju mesta i, nažalost, smenjuju se dve civilizacije. Završava se i 26.000 godina dug precesioni ciklus. Najkritičnije je kada osa Zemljine rotacije i osa ekliptike uđu u istu ravan, 21. decembra svake godine, kada se stiču najradikalniji matematički, mehanički, astronomski i posmatrački uslovi za veliki preokret. Ako poslednji omane, jer prva tri to ne mogu, sledi samo jedno – odlaganje...

• Stiče se utisak da se uveliko pozivate na Milutina Milankovića i još neke, iako ni jedan od njih nije ništa slično nagovestio?

– Od srpskog velikana sam mnogo naučio, verujem nešto dogradio. Pokušavam da osvetlim deo teorije Milutina Milankovića koji u poslednje vreme izaziva sumnju u nekim naučnim krugovima, a tiče se uslovljavanja ledenih doba. Slični su, ali ne isti, nagoveštaji u radovima Čarlsa Hepguda, profesora na Kinovom državnom koledžu u Nju Hempširu, koga je podržao Albert Ajnštajn. Zagovara se mogućnost delimičnog zakretanja Zemljine kore u odnosu na „mirno” jezgro, podstaknuto izraženim nagomilavanjem mase na površini. A sve dolazi iz dubine. Udeo mase jezgra od 32,18 odsto lako može da pobudi nežnu Zemljinu koru sa skromnim učešćem od svega 0,46 posto. Obrnuto ne ide. Treptaj jedne dlake na ljudskoj glavi ne obara čoveka; njegov pad, svakako, obara sve dlake!

• Svi veliki pomori desili su se, kako objašnjavate, zbog povremenog nesklada u brzini okretanja Zemljinog jezgra i ostalog omotača.

– Zemlja je nastanjiva kada je pet odsto bliža nego sada i 15 odsto dalja od Sunca. Obrtanje oko sebe omogućava život; da je samo jedna strana stalno okrenuta zvezdi, bila bi pregrejana, a druga – mračna i smrznuta. Kada se približava, izlaže nas opasnosti da budemo ispečeni. Zahvaljujući opadanju ugaone brzine i jajastom obliku jezgra, uz potporu žiroskopskog momenta, ona izvodi vertikalni salto; menjajući smer rotacije, daje šansu Suncu da se pojavi na zapadu. I počinje da se udaljava ka sledećem ledenom dobu. Zbog porasta brzine ugaonog obrtanja jezgro zadobija nov, elipsoidni oblik i mogućnost da novim vertikalnim saltom spreči da planeta konačno napusti Sunčev sistem. U toku precesionog perioda od 26.000 godina Zemlja se udaljava i približava, lutajući od globalnog zagrevanja do ledenog doba. Ali uvek ostaje u „životodavnom prstenu” – sa udaljenošću koja je veća od Venerine, a manja od Marsove. Ponaša se, u stvari, kao pouzdan peščani sat koji mora da se okrene da bi nastavio da radi.

• Iz matematičkih proračuna proizilazi novi potop, sličan Nojevom. Kada mu se nadati?

– Za, otprilike, 6.400 godina. Zbog naglog ugaonog ubrzanja uvećane centrifugalne sile, odvući će vodu sa severa i juga ka ekvatoru, na kome će „zauvek” nestati velike kopnene mase. Evropom će duvati užasni severni vetrovi, uz „neviđene” vulkanske erupcije i pomeranja Zemljine kore. Za razliku od prethodnog „pasivnog potopa”, izazvanog naglim usporenjem, naredni će biti „aktivan”. Potopima nisu potrebne nove količine vode: periodične promene ugaone brzine određuju preraspodelu i nova pustošenja.

• Kako na živi svet utiče preokretanje magnetnih polova, što su i neki drugi najavili?

– U vertikalnom zaokretu jezgro zahvata ogromne mase u dubini. Razlika između ekvatorskog i polarnog poluprečnika od 21.400 metara mora biti preuređena. Nimalo slučajno: to odslikava naglo izdizanje jednih područja kore za desetak kilometara i spuštanje drugih isto toliko. Setićete se da se ovo poklapa s najvišim planinama i najvećim dubinama. Zamislite užasnu sliku kako se kilometarski visok talas zemlje i kamenja iznenada izdiže, okićen bleštavim eksplozijama jarko crvene lave i praćen nepodnošljivom rikom iz Zemljine utrobe. Grozomorni vatreni pir kome nijedan holivudski scenario nije dorastao. Dan kada Sunce i zvezde menjaju pravac kretanja, kada nestaje jedna civilizacija, a magnetni polovi planete razmene svoja mesta...

• Koliko smo blizu (ili daleko) od „Sudnjeg dana”?

– To se očekuje 21. decembra 2012. godine ili, možda, kasnije.

• Protivite se preovlađujućem tumačenju sveopšteg otopljenja, navodeći da je isključivi uzrok približavanje i udaljavanje od Sunca?

– Šta mislite: da li je celishodno da civilizacije nastaju u pesku (Mesopotamija, Egipat...)? Postoji odgovor: Zemlja je prilazila Suncu preobražavajući idealne ekvatorijalne predele u manje pogodne za život. A na severu, gde smo sada, bivalo je bolje. Planeta se okretala malo brže pre 2000 godina nego sada... Moji proračuni daju nove, veoma male, činioce sila privlačenja i odbijanja Zemlje od Sunca, uzrokovane vlastitom rotacijom; one deluju dugoročno i nisu obuhvaćene Njutnovim formulama. Zemlja se približava Suncu, to je jedini razlog globalnog otopljenja. Uzrok nisu raspršivači i ugljen-dioksid, već rastojanje od matične zvezde!


Sve ovo u Word Dokumentu...

:download:

Kod:
http://rapidshare.com/files/451291256/2012._Ceka_li_nas_sudnji_dan.rar

Ako vam se svidja tema i tekst zahvalite mi se ;)
 
Poslednja izmena od urednika:
Član
Učlanjen(a)
30.01.2011
Poruka
145
Evo kako ce biti
imgres.asp

A zasto mi djeca idemo u skolu kada ce smak sveta?:blum3:
 
Top