Član
- Učlanjen(a)
- 03.05.2010
- Poruka
- 25
Poslednja izmena:
O Ljubavi
- Začetnik teme Max 357
- Datum pokretanja
LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.09.2009
- Poruka
- 8.464
Ne govorim ja o sektama nego o velikim religijama, jer ni ti nisi počela sa sektama, nego sa pravoslavljem, a sada skrećeš u sekte u potrazi za kakvim argurmentom.
Sada ti meni pričaš da ljudi treba da vjeruju svome razumu i da ne jurcaju sa donošenjem preuranjenih zaključaka i da ono što je očigledno ne proglašavaju nadnaravnim. Još mi samo reci kakve to veze ima sa citiranim Njegoševim stihovima, ili mojim stavom u vezi tih stihova?
Evo šta sam rekao: "Nisam rekao da su crkva i molitva nemoćne, nego sam rekao da su u ovom slučaju nemoćne. U stvari nisam ja to ni rekao nego Njegoš!" Ako ti je ovo toliko nejasno, onda sam ja zabrinut za tebe!
Ä, morao sam da prizivam Vuka, jer je očigledno da nisi pročitala kako je napisano.
- Učlanjen(a)
- 30.12.2009
- Poruka
- 354
ko na brdu...
***
Njegoš je bio i vladika - dakle - Pravoslavac - verujući čovek
A to - u slučaju navedene posednutosti i ne uspevanja izlečenja od iste - kao prvenstveno to da ne znamo šta sve može biti njen uzrok - je samim timdiskutabilno.
Jer se kako iz dole zadnjeg navedenog može protumačiti - potencijalni razlog nastavka posednutosti - tako možda - i nepotpunim pokajanjem nečijim - koji je za posednutost i ''dužan'' - može dovesti do ostanka u posednutosti.
Uostalom - kumiti nepominjanog je - greh sam po sebi koji zavređuje dodatnu kaznu.
To što neko čita Njegoša modernistički i to između redova je :???: - zanimljivo kao pojava ali ne baš sasvim tačno - osim naravno - kao fikcija - samo individualna.
E, sad - bičevanje žene do tačke kada joj se meso i odežda prepliću do ne razaznavanja - je zanimljivo kao vidodgovora na temu O ljubavi - pri čemu se osvrt vrši na đavoimamnost - kao - kakav odraz podsvesti - ne želim ni da znam.
U najmanju ruku - na sceni je moguće opet šovinizam gde mu mesto nije.
Takođe - zna se - iz prakse - da povremeno đavoimanima nanošenje fizičkog bola može pomoći - jer su izbačeni iz svoga tela pa se - tek izlagajući fizičkom bolu koji oni i ne osećaju - uspevaju nekako osloboditi posednutosti i povratiti u svoje telo.
Ili neko ovde sugeriše da obolele ljude treba sve redom bičevati umesto se za njih na prvom mestu moliti - kao vid terapije!
Svakako - opet je na sceni nedovoljna upućenost - tj. neupućenost kako u termine tako i pojave u Pravoslavlju - istoriju ću zadržati po strani.
Što - ako shavtimo reči: A mi, često nemajući ni elementarna znanja o duhovnom svetu, lišeni pokrova blagodati – postajemo lak plen iskonskom neprijatelju roda ljudskoga, djavolu, koji - za razliku od nas – ne samo da ne spava već i ne drema. - možemo lako razumeti - kuda to neznanje (često - selektivno) vodi i dovodi.
Malo edukacije:
Danas je bolest zaista dostigla katastrofalne razmere, posednutost je prestala da bude retkost čak i među sveštenoslužiteljima, i članovima njihovih porodica.
Uzrok toga je isti - odbacivanje Boga i zaboravljanje Neba i večnosti.
*
Sveti Pravedni Jovan Kronštatski svedoči:
''Uporno neverovanje u zle duhove je – prava ludost, potpuno suprotna istini i Božijem Otkrivenju.
Gospod je došao na Zemlju upravo zbog toga da bi razrušio djavolja dela i spasao svoga čoveka od muka. Ako nema djavola, onda nema Hrišćanstva, onda dolazak Sina Božijeg u svet ne bi ni bio potreban. Ali to je besmisleno. Iskustvo svakog od nas, i zdrav razum, Žitija Svetih i istorija svih naroda nas uveravaju u postojanje zlih duhova...
Ja sam video i prave posednute ljude, u koje su se uselili zli duhovi, po neispitanim putevima Božijim, i dovodili ih do ludila, izgovarali preko njih strašne hule i gadosti; video sam kako su jednog nesrećnog čoveka bacali iz ugla u ugao, kako su ga primoravali da se uspinje uza zid i slično. Kako kaže Apostol Pavle - takve je – ''Bog predao satani da im muči telo, da bi im se duša spasla'' (1. Kor. 5,5 )''
*
“Demoni ulaze u unutrašnjost ljudskog tela svojom plinovitom prirodom, slično kako u njega ulazi vazduh…
Demon, ušavsi u čoveka, ne sjedinjuje se sa dušom ali prebiva u telu, nasilno ovladavajući dušom i telom. Takve bolesti se isceljuju jedino Silom Božijom, isterivanjem duha zlobe”.
Mnogi autori na različite načine tumače posednutost: to je – tobože, opsednutost čoveka nekom strašću, a besnilo – kada se duhovi zlobe useljavaju u čoveka zbog ogrezlosti u tim strastima.
Ja ne želim da povlačim takvu oštru liniju.
Useljavanje duha zlobe se ne oseća uvek.
Pored toga, zli duh se često ne projavljuje odmah, i oblici njegovog dejstva mogu biti različiti:
“ Nekada se oni useljavaju skriveno;
postoji takođe vlast duhova nad umom, pored tela, kada oni vode ljude kako hoće, preko strasti koje deluju u njima;
ljudi misle da oni sve sami rade, a u stvari su predmet podsmeha nečastivih sila” – govori Sveti Teofan Zatvornik.
*
Postoji i veliki broj skrivene, neprojavljene posednutosti.
Zli duh ima naročito vlast nad nevernicima, ali i vernicima može da dosađuje.
Svojom grehovnošću mi pripremamo u sebi mesto zlim duhovima, koji počinju da žive u nama “s pravom”, kao u svom staništu.
Mi smo sami krivi za svoje nevolje.
Ne samo da naši stanovi, već i naša tela postaju staništa zlih duhova.
Dešava se da neki ljudi shvataju da su i zaslužili kaznu zbog nečega, ali se i dalje opravdavaju.
- Pa svi tako žive… Ko bi znao da se to ne sme…
Paradoksalno, ali je činjenica: lekar, čiji je poziv da leči, u naše vreme često samo pogoršava bolest. To se u prvom redu tiče bolesti, koje su izazvane neposrednim delovanjem duhova zlobe.
Nekoliko desetina godina "progresa" su nas dovele na kraju do potpune duhovne neobrazovanosti.
Zaboravili smo i ono što smo nedavno znali.
Na primer, pre revolucije naši lekari su bez posebnih teškoća razlikovali duhovne bolesti od prirodnih.
Razmaženost i egoizam, pohota i proždrljivost, odsustvo trpeljivosti i smirenja, ne samo da nas čine staništima zlih duhova, već i njhovim igračkama i oruđem.
Narod je toliko ogrezao u grehu, i ne želi da se ispravi, pa mu Gospod šalje urazumljenje.
Mnogi se upravo preko bolesti i obraćaju Bogu, urazumljuju se i počinju konačno da brinu o onom najvažnijem - spasenju duše. Kazna za grehe se onda pretvara u Božije milosrđe prema ljudima Svojim. Neispitljivi su putevi Tvoji, Gospode!
P.S.:
Zlog duha je moguće "zakačiti" na ubrzanim kursevima jezika, pored televizora, na seansi kod "narodnog iscelitelja"…
A okultna "nauka"? - Na svakom uglu nam obećavaju isceljenje i procvat pomoću nje, uspeh u životu i zadovoljstvo…
***
Njegoš je bio i vladika - dakle - Pravoslavac - verujući čovek
A to - u slučaju navedene posednutosti i ne uspevanja izlečenja od iste - kao prvenstveno to da ne znamo šta sve može biti njen uzrok - je samim timdiskutabilno.
Jer se kako iz dole zadnjeg navedenog može protumačiti - potencijalni razlog nastavka posednutosti - tako možda - i nepotpunim pokajanjem nečijim - koji je za posednutost i ''dužan'' - može dovesti do ostanka u posednutosti.
Uostalom - kumiti nepominjanog je - greh sam po sebi koji zavređuje dodatnu kaznu.
To što neko čita Njegoša modernistički i to između redova je :???: - zanimljivo kao pojava ali ne baš sasvim tačno - osim naravno - kao fikcija - samo individualna.
E, sad - bičevanje žene do tačke kada joj se meso i odežda prepliću do ne razaznavanja - je zanimljivo kao vidodgovora na temu O ljubavi - pri čemu se osvrt vrši na đavoimamnost - kao - kakav odraz podsvesti - ne želim ni da znam.
U najmanju ruku - na sceni je moguće opet šovinizam gde mu mesto nije.
Takođe - zna se - iz prakse - da povremeno đavoimanima nanošenje fizičkog bola može pomoći - jer su izbačeni iz svoga tela pa se - tek izlagajući fizičkom bolu koji oni i ne osećaju - uspevaju nekako osloboditi posednutosti i povratiti u svoje telo.
Ili neko ovde sugeriše da obolele ljude treba sve redom bičevati umesto se za njih na prvom mestu moliti - kao vid terapije!
Svakako - opet je na sceni nedovoljna upućenost - tj. neupućenost kako u termine tako i pojave u Pravoslavlju - istoriju ću zadržati po strani.
Što - ako shavtimo reči: A mi, često nemajući ni elementarna znanja o duhovnom svetu, lišeni pokrova blagodati – postajemo lak plen iskonskom neprijatelju roda ljudskoga, djavolu, koji - za razliku od nas – ne samo da ne spava već i ne drema. - možemo lako razumeti - kuda to neznanje (često - selektivno) vodi i dovodi.
Malo edukacije:
Danas je bolest zaista dostigla katastrofalne razmere, posednutost je prestala da bude retkost čak i među sveštenoslužiteljima, i članovima njihovih porodica.
Uzrok toga je isti - odbacivanje Boga i zaboravljanje Neba i večnosti.
*
Sveti Pravedni Jovan Kronštatski svedoči:
''Uporno neverovanje u zle duhove je – prava ludost, potpuno suprotna istini i Božijem Otkrivenju.
Gospod je došao na Zemlju upravo zbog toga da bi razrušio djavolja dela i spasao svoga čoveka od muka. Ako nema djavola, onda nema Hrišćanstva, onda dolazak Sina Božijeg u svet ne bi ni bio potreban. Ali to je besmisleno. Iskustvo svakog od nas, i zdrav razum, Žitija Svetih i istorija svih naroda nas uveravaju u postojanje zlih duhova...
Ja sam video i prave posednute ljude, u koje su se uselili zli duhovi, po neispitanim putevima Božijim, i dovodili ih do ludila, izgovarali preko njih strašne hule i gadosti; video sam kako su jednog nesrećnog čoveka bacali iz ugla u ugao, kako su ga primoravali da se uspinje uza zid i slično. Kako kaže Apostol Pavle - takve je – ''Bog predao satani da im muči telo, da bi im se duša spasla'' (1. Kor. 5,5 )''
*
“Demoni ulaze u unutrašnjost ljudskog tela svojom plinovitom prirodom, slično kako u njega ulazi vazduh…
Demon, ušavsi u čoveka, ne sjedinjuje se sa dušom ali prebiva u telu, nasilno ovladavajući dušom i telom. Takve bolesti se isceljuju jedino Silom Božijom, isterivanjem duha zlobe”.
Mnogi autori na različite načine tumače posednutost: to je – tobože, opsednutost čoveka nekom strašću, a besnilo – kada se duhovi zlobe useljavaju u čoveka zbog ogrezlosti u tim strastima.
Ja ne želim da povlačim takvu oštru liniju.
Useljavanje duha zlobe se ne oseća uvek.
Pored toga, zli duh se često ne projavljuje odmah, i oblici njegovog dejstva mogu biti različiti:
“ Nekada se oni useljavaju skriveno;
postoji takođe vlast duhova nad umom, pored tela, kada oni vode ljude kako hoće, preko strasti koje deluju u njima;
ljudi misle da oni sve sami rade, a u stvari su predmet podsmeha nečastivih sila” – govori Sveti Teofan Zatvornik.
*
Postoji i veliki broj skrivene, neprojavljene posednutosti.
Zli duh ima naročito vlast nad nevernicima, ali i vernicima može da dosađuje.
Svojom grehovnošću mi pripremamo u sebi mesto zlim duhovima, koji počinju da žive u nama “s pravom”, kao u svom staništu.
Mi smo sami krivi za svoje nevolje.
Ne samo da naši stanovi, već i naša tela postaju staništa zlih duhova.
Dešava se da neki ljudi shvataju da su i zaslužili kaznu zbog nečega, ali se i dalje opravdavaju.
- Pa svi tako žive… Ko bi znao da se to ne sme…
Paradoksalno, ali je činjenica: lekar, čiji je poziv da leči, u naše vreme često samo pogoršava bolest. To se u prvom redu tiče bolesti, koje su izazvane neposrednim delovanjem duhova zlobe.
Nekoliko desetina godina "progresa" su nas dovele na kraju do potpune duhovne neobrazovanosti.
Zaboravili smo i ono što smo nedavno znali.
Na primer, pre revolucije naši lekari su bez posebnih teškoća razlikovali duhovne bolesti od prirodnih.
Razmaženost i egoizam, pohota i proždrljivost, odsustvo trpeljivosti i smirenja, ne samo da nas čine staništima zlih duhova, već i njhovim igračkama i oruđem.
Narod je toliko ogrezao u grehu, i ne želi da se ispravi, pa mu Gospod šalje urazumljenje.
Mnogi se upravo preko bolesti i obraćaju Bogu, urazumljuju se i počinju konačno da brinu o onom najvažnijem - spasenju duše. Kazna za grehe se onda pretvara u Božije milosrđe prema ljudima Svojim. Neispitljivi su putevi Tvoji, Gospode!
P.S.:
Zlog duha je moguće "zakačiti" na ubrzanim kursevima jezika, pored televizora, na seansi kod "narodnog iscelitelja"…
A okultna "nauka"? - Na svakom uglu nam obećavaju isceljenje i procvat pomoću nje, uspeh u životu i zadovoljstvo…