O демонима

Član
Učlanjen(a)
11.01.2010
Poruka
603
Dakle, samo da rezimiramo Pravoslavno ucenje o demonima:
1.Pored materijalnog, postoji duhovni svet
2.Duhovni svet je nastao pre materijalnog
3.Bog je prvo stvorio duhovni svet, andjele
4.Jedan od vrhovnih Bozijih andjela, Zaklanjac Njegovog lica, bio je i heruvim Satanail
5.Medjutim, on se pogordio i otpao od Boga, postavsi pali andjeo, Satana, Djavo
6.Tom prilikom je sa sobom povukao 1/3 andjela koji su postali demoni, zli duhovi
ko veruje u Boga, mora verovati i u Djavola
7.Djavo i demoni nisu ista stvar, iako na istoj strani -zla
8.Demoni se pojavljuju na razlicite nacine.Jedan od njih je i poltergejst
9. Jedan od nacina na koji Djavo zeli da prevari i zavede ljude je i da ih ubedi da on ne postoji
10.Hristos je vaskrsao i pobedio zlo i djavola.Aleluja!
 
Član
Učlanjen(a)
11.01.2010
Poruka
603
"Iz iste su kuhinje dosli", sto bi rekli take_example
Medjutim, mora da se razgranici ucenje monoteista od politeiste:monoteisti sve demone smatraju zlodusima, bicima koji su uvek zla i kusaju coveka, a politeisti ne.Takodje, ima nekih, mislim da je Platon bio tog stanovista, da demoni nisu ni dobri ni zli...morala bih da obnovim gradivo:curtsey:
 
Poslednja izmena:
Učlanjen(a)
11.06.2009
Poruka
505
Meni je priča o magu sasvim ok, čak šta više veoma je slikovita...
Ne daj se Kalimerko, isteraj nepravdu!!!!:)
Pozdrav za Kalimerka

Upsss, nisam video da se i Kalista uključila.
Pozdrav i za Kalistu:give_rose:
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
17.01.2010
Poruka
749
што каже калиста, морала бих да обновим градиво али мислим да је ђаво "газда" а да су демони његови "поданици".

из тога следи да су (пита јуривака) сви они скупа зли духови али на различитим нивоима власти. опростите ако грешим (градиво је обимно) :)

О ЂАВОЛУ И ДЕМОНИМА

Епископ Иларион (Алфејев) Ђаво је – биће, које је Бог створио као благо, добро, светлоносно (грчка реч "Эосфорос” и латинска “Луцифер” значе “светлоносац”). Као резултат противљења Богу, Божанској вољи и Божанском Промислу светлоносац је отпао од Бога.

Од тада, од како се десило отпадање светлоносца и једног броја анђела од Бога, у свету се појавило зло. Њега није створио Бог, већ је оно било резултат слободне воље ђавола и демона. Људи често питају: због чега је Бог допустио зло? Има ли посредне Божије кривице у томе што је зло дошло у свет? Тешко је одговорити на то питање. Црква нам предлаже учење, које треба да прихватимо вером, али које људски ум није у стању да осмисли.

Једино што се може рећи у објашњењу тог учења је – хајде да погледамо на себе и расуђујемо по себи. Свако од нас је биће створено по лику и подобију Божијем. Ми смо тога свесни, као што смо и свесни у чему се састоји наш религиозни призив. И поред свега често се налазимо не на страни Бога, већ на страни ђавола, и правимо свој избор не у корист добра, већ у корист зла. Нешто слично се десило и са самим ђаволом: створен као добар и светлоносац, он је добровољно изабрао зло и постао Божији непријатељ. Отпавши од Бога, ђаво и демони су постали носиоци зла. Да ли то значи да се прекинула веза између њих и Бога? Не. Између Бога и ђавола су се очували лични међусобни односи, који се и данас настављају.

То можемо да видимо по почетним страницама Књиге о Јову, где се говори о томе да је ђаво стао пред Бога заједно са анђелима, и Господ му је рекао: “Да ли си обратио пажњу на слугу Мојега Јова?” (Јов.1, 8). Тим питањем, ако тако можемо да се изразимо, Бог провоцира ђавола на нека дејства према Јову. И сатана каже: “Да, заиста је Јов праведан, веран Теби, али то је зато што си Ти створио за њега такве услове; измени те услове, и он ће пасти, као што падају и други људи”.

Господ му је на то одговорио да му предаје Јовово тело, али му забрањује да се дотиче његове душе. Једни ово сматрају као причу, а други као реалан догађај, али суштина је у томе да се према Библији као прво ђаво налази у зависности од Бога и није слободан у својим дејствима, а као друго, он делује само у оним границама које му Бог дозволи.

Какав треба да буде однос хришћанина према ђаволу? Данас можемо да приметимо две крајности. С једне стране, међу савременим хришћанима није мало оних који уопште не верују у постојање ђавола, нити на његову способност да утиче на њихов живот. Неки сматрају да је ђаво митско биће у коме је персонификовано светско зло. С друге стране, има доста људи који ђаволу придају преувеличани значај, који су убеђени да ђаво утиче на све аспекте човековог живота, и свуда виде његово присуство. Такви верници се непрестано боје да ће ђаволске силе деловати на њих на овај или онај начин. На том тлу се ствара и велики број сујеверица од којих нису ослобођени ни оцрковљени људи. Измишљен је велики број “народних средстава” који би спречили сатану да продре у човека. Например, неки људи када зевају крсте уста како кроз њих не би ушао ђаво. Други успевају да у току једног зевања три пута прекрсте уста. Имао сам прилике да слушам разговоре о томе да на нашем десном рамену седи анђео а на левом – демон; осењујући се крсним знаком, крстимо се сдесна налево, пребацујемо анђела с десног рамена на лево, како би он ступио у борбу са демоном и победио га (сходно томе католици који се крсте слева надесно пребацују демона на ангела). Некоме ово може да се учини смешним и ружним, али постоје људи који у то верују. И нажалост, то нису анегдоте, већ реални разговори, који се могу чути у неким манастирима, духовним семинаријама, парохијама. Људи који тако мисле живе у убеђености да је читав живот прожет ђаволским присуством. Једном сам чуо како је јеромонах, матурант духовне академије учио вернике: када устајете ујутру пре него што ставите ноге у папуче закрстите их пошто у свакој од њих седи демон. При таквом односу, читав живот се претвара у мучење, јер је стално прожет страхом, непрекидном бригом да ће човека “урећи”, да ће на њега навести нечисту силу итд. Све ово нема ништа заједничко са хришћанским односом према ђаволу. Да бисмо схватили какав треба да буде истински хришћански однос према ђаволу, треба да се обратимо као прво к нашем Богослужењу, к Тајнама, и као друго – ка учењу Светих Отаца. Тајна Крштења почиње са заклињањима која су упућена ђаволу: смисао тих заклињања је да се изагна ђаво који се угнездио у човеково срце. Затим се новокрштени заједно са свештеником и кумовима окреће према западу. Свештеник пита: “Одричеш ли се од сатане, и свих дела његових, и све војске његове, и све гордости његове?”.

Овај одговара три пута: “Одричем се”. свештеник каже: “Дуни и пљуни на њега”. То је симбол који садржи веома дубоки смисао. “Дуни и пљуни на њега” значи “односи се према ђаволу с презиром, не обраћај пажњу на њега, он не заслужује ништа више”.

У ђаволском арсеналу постоје наравно разна средства и начини помоћу којих он може да утиче на човека, он има огромно искуство свакојаких дејстава усмерених на човекову штету, али може да их примени само у случају ако му човек то дозволи. Важно је напоменути да ђаво не може ништа да нам уради уколико му ми сами не отворимо улаз – врата кроз која може да прође

Улазак ђавола у човекову душу отварају као што сам већ рекао магија, врачање, лечење код екстрасенса и магова.

Део текста

Извор: Игуман Иларион (Алфејев) ВИ СТЕ СВЕТЛОСТ СВЕТУ, М., 2002.

преузето са www.pravmir.ru

превод са руског Др Радмила Максимовиц

 
Član
Učlanjen(a)
17.01.2010
Poruka
749
KO SU DEMONI I KAKAV JE NJHIOV UTICAJ NA LJUDE


vinjetaserafim.gif

Kratka karakteristika demona (zlih duhova)


Demoni, ili zli duhovi su sazdani od prefinjene materije, koja je nevidljiva za čoveka, iako se njihovo prisustvo oko sebe može osetiti po iznenadnom osećaju (neko je pored vas), pri čemu je taj osećaj mučan i uznemirujući. Oni mogu da prolaze kroz sve prepreke (zid, vrata) to jest mogu da “procure” kroz njih. Slobodni demoni ne mogu da ulaze u osvećenu prostoriju. Ta prostorija je “očišćena” za Gospoda, i ukoliko se u njoj dešavaju Njemu udogna dela, prinose molitve, onda On šalje na to mesto Svoju Blagodatnu zaštitu. Božija Blagodat, koja pokriva takva mesta, prži demone, i oni ne mogu da je savladaju. Ukoliko na čoveku nema Božije zaštite, onda zli duhovi bez ikakvih prepreka mogu da ulaze u njegova energetska tela. Zli duhovi žive tamo, gde im je mesto. Čovek, grešeći im priprema takvo mesto. Gde je greh, tamo su i oni. Demoni (zli duhovi) su po svojoj prirodi strašno zlobna, lukava, lažljiva bića, koja imaju odvratnu spoljašnost. Oni mrze pravednost i vrline, i sve što je povezano sa Gospodom. Oni svim silama teže da pridobiju čoveka, da ga navedu na greh, i zatim da razvijaju i povećavaju u njemu taj greh, sve dok čovek ne postane njihov “sluga”. Demoni se hrane ljudskim energijama, kada se čovek predaje raznim grešnim delima (recimo, energijama gneva, sladostrašća, mržnje). Takodje demoni vole da udišu mirise od raznih zapaljivih materija, njima se veoma svidja kada čovek jede meso, posebno sa krvlju, ili se predaje bludnoj strasti (pritom demon “isisava” partnerovu energiju). Ukoliko se demon nalazi u čoveku koji je došao na sveto mesto (Pravoslavni Hram Božiji), onda njemu zbog Božije Blagodati postaje loše, i čovek želi da napusti to mesto što je moguće brže, a putem mislene sugestije od strane demona, kako čak ne bi ni posumnjao (recimo pod nekim predlogom). Do tada se zli duh nalazio tiho u čoveku, a sada se odjednom naglo projavljuje i otkriva.

Znaci prisustva demona u čoveku, kao i njegov uticaj na čoveka

Čovek počinje da sluša tudje misli (recimo, ja sam tvoj prijatelj, ja ću ti pomoći, ja te volim, ja ću ti preneti posebna znanja). To mogu biti i “kosmičke istorije” vanzemaljskog Razuma, i čak i prevara, kada se demon pretvara kao da je Angeo-Čuvar, ili glas Boga. Demon zna na šta je čovek slab, i čini to da bi stekao njegovo poverenje. Takodje “igra” na samoljublje – ja sam te izabrao jer si bolji od drugih, a oni su gori od tebe. Zli duh manipuliše s vama onako kako hoće, da biste mu poverovali i poželeli da s njim opštite. Ukoliko u nešto posumnjate, on će vas odmah odgovarati, kako biste se umirili i slepo mu verovali. Zatim će “Prijatelj” i “Učitelj” početi da vas uči i usmerava – sataninim putem. A može da se desi i nešto drugo. Čovek ne čuje nikakve druge glasove, ali odjednom postaje sasvim drugačiji. Naglo menja izgled, pokrete, manire govora, unutra se oseća iznenadno projavljena nagla uverenost, snaga i vlast. U takvom stanju je čoveka, koji je pre toga bio veoma skroman i dobrodeteljan, veoma lako uvući u greh. Često je katalizator takvog stanja šetnja po marku, uzimanje alkoholnih napitaka, kao i bučna diskoteka sa ekstaznim ritmovima. Potom čovek postaje svetsan šta je uradio i upada u nedoumicu. Kako je on tako dobrodeteljan mogao tako nešto da uradi? A uzrok tome je što se u njemu nalazi zli duh. Demon se hrani energijama greha, i specijalno uredjuje tako da žrtva popije alkohol, ode u diskoteku itd., kako bi dobio neophodne energije. Useljavanje demona (zlog duha) u čoveka se naziva posednutost. Otvoreno projavljivanje demona (zlog duha) se naziva djavoimanija. Pri posednutosti se u žrtvu može useliti kako jedan, tako i nekoliko demona. Demoni (zli duhovi) se po svojoj “snazi” razlikuju u zavisnosti od jerarhije. Zli duh se pri useljenju u čoveka uvlači u njegov mozak, nervni sistem, čulo vida, čulo sluha, svest, čulo mirisa, čulo govora. Eto odakle potiču natprirodne sposobnosti, “dar” proricanja, “govor iz stomaka” ne svojim glasom, “neljudski pronicljiv pogled”, i iznenada se povećava snaga mišića, vida i sluha. Uticaj parazita se može ispoljiti u bez ikakvog razloga pojavi slabosti, lenjosti, apatije, depresije (zli duh isisava energiju iz čoveka). Zli duh ne želi da se oda, i ponekad se javno projavljuje, kada je čovek raslabljen, ili biva prinudjen da se projavi zbog snažnih pravoslavnih molitvi koje se čitaju za isterivanje zlih duhova. Posednuti se u to vreme oseća kao u neobičnom poluhipnotisanom stanju, on oseća, čuje i vidi šta se dešava, ali kao pod blagom hipnozom prosto postaje lutka u rukama demona. Pritom otvoreno pokazuje svoj odnos prema ljudima, huleći na njih (“kako vas sve mrzim!…”, “neka ste svi prokleti!”, i vodi uvredljivu, ponekad necenzurisanu borbu protiv ljudi, koja je praćena mržnjom i velikom agresijom, koja je ponekad takva da posednuti može da zamahne na vas prvim oštrim predmetom koji mu dodje pod ruku, ili da vas ubode time što prvo dohvati). Čovek više nije čovek – on može da počne da ide četvoronoške, da laje, hrče, ulazi u orman i skriva se tamo, itd. Demon mrzi sve ono što je povezano sa Božanskim, i zbog toga čim vidi ili oseti osvećene stvari (ikone, sveće, svetu vodu, Krst sa Raspećem), to kod njega izaziva buru mržnje. Pritom čovek izgovara bogohulne reči, može da pljuje na ikone, prevrne šolju sa osvećenom vodom, ugasi osvećenu sveću. Pri projavi demona lice čoveka se menja, postaje neprirodno, te žrtva može da riče, kriči, hohoće se, da izgovara kletve na nerazumljivom jeziku takvim glasovima, da to ne samo da je odvratno da se sluša, već to čovek ne može da izvede. Čak ni životinja ne može da proizvede takve zvukove kao demon. Ljudsko telo počinje iznenada da se ljulja, nastaju grčevi, najpre iz stomaka i sunčanog spleta – koji predstavlja omiljeno mesto obitavanja demona. Ruke i noge počinju da drhte, a unutar mišića se u to vreme oseća svrab. Ljudsko telo može neprirodno da se iskrivi (stomak je podignut, oslonac je na glavu (kao most)). Stomak podrhtava, i pritom je naduven, kao da ste “trudni” i da se unutar vas nešto kreće. Sunčani splet pritom hvata temperatura i bolesni grčevi. Grčevi mogu da obuhvate i glavu, potiljak, ledja u oblasti pleća, ključnu kost. Parazit može da se premešta po čovekovom telu, može se osetiti kao grudvica energije, a pritom se na mestima premeštanja oseća unutrašnji svrab. Ukoliko se recimo premestio u ruku ili nogu, onda taj ekstremitet pored toga što svrbi, počinje i da drhti. I ukoliko u tom trenutku dodje u dodir sa svetinjom, ili se čak prosto prekrsti, onda svrab i drhtavica odmah prestaje, to jest demon se veoma brzo premešta na drugi deo bolesnikovog tela. Ukoliko mesto na koje se demon premestio dodje u dodir sa svetinjom (krst, sveto ulje, ikona), bolesnik može da bude prodrman (demon oseća oganj od svetinje) – obavezno će uslediti trenutna snažna reakcija parazita. Čovek može da oseti kako ga nešto trese, i pokušava da baci u nepoznatom pravcu. Pritom nastaju mislene sugestije, i vidjenja nepristojnog sadržaja. Takodje demon može da deluje na grlo i glasne žice izazivanjem bolesnih grčeva, naredjujući čoveku da mu se potčini. Čovek može da se kezi, grimasira, maše rukama, bukvalno kao krilima, da oseća da na rukama ima duge nokte, i da projavljuje veliku agresiju prema ljudima koji ga okružuju. Pritom želi da zarije zube u nešto. Posednuti u takvom stanju može da padne a da se nimalo ne povredi. Ponekad (ali ne uvek) posle tog napada posednutosti, čovek postaje naglo raslabljen, kao da počinje da spava, i ne seća se šta se s njim dešavalo. Tako se demon projavljuje, uvlačeći se u svest i nervni sistem žrtve.

Zli duh može da navede čoveka da gleda horor filmove, filmove sa bludnom tematikom, i sa scenama krvoprolića, surovosti, nasilja, i pritom čovek od tog gledanja oseća zadovoljstvo, i “gladan” je ponovo takvih filomova, a neko želi da oseti ta zadovoljstva i u realnom životu, podražavajući omiljenim herojima filma. U vreme takvih zadovoljstava predaje demonu neophodnu energiju, koju on proždire, i kod čoveka se javlja strasna zavisnost. Samim tim čovek se priprema za kontakt sa već realnim herojima omiljenog “horor filma”.

Kod čoveka može da se pojavi neobjašnjiva težnja ka okultnoj simbolici, koja se u izobilju prodaje na specijalnim odeljenjima ezoterike. Demon počinje žrtvu da vuče ka talismanima, kartama, statuama, audiomaterijalima sa ekstaznim ritmovima, meditacijama, predavanjima psihoenergoterapeuta (koje čovek kada sluša ulazi u hipnotisano stanje i postaje otvoren za delovanje zlih duhova), aromatskim zapaljivim mirisima, knjigama iz okultizma, isceliteljstvu, magiji, vračanju. Čovek teži da razvije u sebi natprirodne sposobnosti, da otkrije “Treće oko”, kako bi postao svevideći i svemoguć, ne razmišljajući o tome da to radi sa djavolom. Demon može da sugeriše posednutom čoveku da on ima neobične sposobnosti koje treba da razvija, da nije kao ostali ljudi, i tada koristeći se čovekovim stremljenjem ka poznanju, počinje da “obradjuje” čoveka, navodeći ga na obuku u otvorenim školama magije, vračanja, isceliteljstva itd., ponekad računajući na osećanja altruizma i sastradanja žrtvi, da će tako taj čovek pomagati ljudima, isceljivati ih, i doneti ogromnu korist drugima, sugerišući žrtvi da će “uskoro o tebi svi saznati, i bićeš najbolji iscelitelj”.

Kada je čovekova volja veoma oslabljena, zli duh može da uvede žrtvu u hipnotisano stanje, bukvalno mu naredjujući da čini agresivne stvari, pa čak i po život opasne (da šeta po nepoznatoj šumi, da drugome nanese bol itd.), pri čemu čovek može da nd pridaje značaj svojim delima. Čovek se dovodi u stanje psihičkog rastrojstva.

Informacija za isceljenje od demona (zlih duhova)

Šta treba da uradi posednuti čovek da bi se zauvek izbavio od demona
Ukoliko čovek nije kršten, neophodno je da primi Sveto krštenje u pravoslavnoj Crkvi, jer je samo uz pomoć Gospoda našeg Isusa Hrista moguće pobediti demona. Obavezno postavite u kući ikonostas za molitvu, sa ikonama Gospoda našega Isusa Hrista, Presvete Trojice, Majke Božije, Arhangela Mihaila, Angela Čuvara, Svetog Velikomučenika iscelitelja Pantelejmona, Svetog Velikomučenika Georgija Pobedonosca, Svetog mučenika Trifona, Svetog Velikomučenika Kirpijana, Svetog Nikolaja Čudotvorca i drugih Svetitelja, nabavite sveće u crkvi za molitvu, kao i molitvenik. Neophodno je napamet naučiti najvažnije pravoslavne molitve: Oče naš, Molitva Časnom Krstu Gospodnjem, Isusovu molitvu, i druge pravoslavne molitve. One će vam pomoći pri iznenadnom susretu sa zlim duhom, ukoliko osetite njegovo prisustvo.

Razmislite o svom životu, i setite se greha koje ste učinili čak i po nečijoj zloj volji. Svešteniku treba ispovediti sve svoje grehe, pa čak i one najsitnije, i pričestiti se. Ako postoji mogućnost za to zakažite moleban za zdravlje, sorokoust (40 pominjaja na Liturgiji – prim.prev.), Proskomidiju. Odlazite u Crkvu. Neophodno je da ispovedate grehe i da se kajete pred Gospodom za njih, kada ste pred ikonostasom u svojoj kući, i to na kolenima. Skupite i uništite predmete iz stana koji privlače zle duhove (okultne i mistične knjige, karte, talismane, zaštite, mirišljave štapiće, video i audio materijale sa meditacionom i ekstaznom muzikom, bulevarske novine itd.). Ne gledajte televiziju (sem pravoslavnih TV kanala) i ne posećujte mesta za zabavu, skromno se odevajte, ukrase ograničite, a najbolje je da ne koristite uopšte ukrase i kozmetiku. Obavezno osveštajte stan, pozvavši sveštenika. Neophodno je da ojačate Vašu veru i duh, kako bi potom stupili u borbu sa demonom koji vas muči. Obavezno pročitajte Bibliju, Jevandjelje, Dela Svetih Apostola, Otkrovenje Jovana Bogoslova, čitajte pouke Svetih Staraca. Što je moguće češće idite u crkvu, molite se i tražite Božiju pomoć. Ukoliko se čovek brine zbog projave zlog duha u crkvi, neophodno je da usput u molitvama priziva Božiju pomoć za umirenje zlog duha i isceljenje. Neophodno je naučiti kontrolisati svoje telesne pokrete, reči i ponašanje za vreme projave zlog duha. To jest treba mu se u vreme njegove projave suprotstaviti, ne potčinjavati mu se i sačuvati zdrav razum.

O postovima. Post je borba čoveka sa sopstvenim gresima, koji se ispoljavaju u strastima. U vreme posta Gospod posebno čuje naše molitve i težnje, i pomaže nam da se izbavimo od strasti. Grehovna strast, koju izazivaju zli duhovi je silna želja, nesavladivost sopstvene volje. I zato čim počnete da se suprotstavljate tim strastima, kada postite telom i dušom, zli duhovi počinju da se razotkrivaju i bune. “Daj mesa!”, “Hoću mesa!” – čujete njihove mislene sugestije, ili sugestije da uzmete drugu hranu koja nije dozvoljena u postu. Ukoliko se u vreme posta uzdržavate ne samo u hrani, već i u duhovnim strastima, očekujte takodje provokacione misaone savete. Navešću primer. Pri kupovini u prodavnici nedostajalo vam je nekoliko dinara. Prodavac je zamolio da ih donesete kasnije. Posle nekog kratkog vremena vi ste već imali taj novac, i tada počinju misli: Zašto da vraćam novac, ne treba, to nije ništa strašno, ionako povećavaju cene”. Ukoliko popustite, vaš demon će biti veoma radostan. Ukoliko odete i vratite tih nekoliko dinara prodavačici, pobedićete demona. Posle toga može da nastupi muka, i da osetite knedlu u grlu. Otidjite u stranu, podalje od pogleda drugih ljudi, i čitajte molitve. Zli duh će izaći iz vas kroz usta, možda sa krikom, vikom. Zablagodarite Gospodu za pomoć.
U vreme posta, ali ne samo tada, trudite se da činite što je moguće više dobrih dela, dajte milostinju, pomažite bližnjima, i radite to čista srca. Radi toga, da biste stupili u borbu sa demonom, treba da postanete svesni da je neophodno da izmenite svoj život. U vreme borbe, kao i posle oslobodjenja od demona, dužni ste da živite blagočestivo. U početku će vam se to činiti teško, ali kako bude jačao vaš duh, vera i kako bude slabio uticaj zlog duha, vrlina će ulaziti u vaš život.

Demon koji vas muči je veoma uman, snalažljiv, i zna dobro ljudske slabosti. Morate da vodite nepomirljivu borbu s njim. Sam bolesnik ne sme u mislima da razgovara s njim. Ne smeju se iz radoznalosti praviti neke medijumske seanse, dajući tom parazitu da kroz vas “poučava”. S njim se ne sme “družiti”. Samo broba, nepomirljiva borba, i tada ćete pobediti i najmanjeg demona i veliku demonsku tvar. Ukoliko parazit pokušava da “misleno” stupi s vama u kontakt – odmah počnite “Oče naš”, “Isusovu molitvu” i druge molitve, pomažite se svetim uljem, popijte sveto ulje, umite se i popijte svete vode. Demonu će postati loše i zasuće vas gomilom hulnih reči. Tako da na svaku projavu zlog duha samo krenite sa molitvom, krsnim znakom. Oni koji su pored bolesnika ne smeju da gledaju posednutome u oči (to već nisu njegove oči, već demon pokušava da kontaktira sa vama), ali ako ste uhvatili taj pogled molite se i krstite. Sam bolesnik treba da shvati da bez nepomirljive borbe sa demonom koji ga muči neće uspeti da ga pobedi. Živite tako, da svome mučitelju stvorite nepodnošljive uslove. Ne činite nikakve ustupke i dogovore sa parazitom. Činite dobra, bogougodna dela, obuzdavajte svoje grehe uz Božiju pomoć. Neka vas demon proklinje, jer se njegove kletve pretvaraju u blagoslov od Gospoda.
Mislim da se duhovno mračno biće može uništiti samo duhovnom svetlošću, koja prevazilazi njegovu snagu. U vreme molitve, pokajanja, kada se čovek dušom obraća ka Gospodu, Božanske Sile pomažu posednutome. Spušta se Božija Blagodat, dolazi Božanski izbavitelj koji se razračunava sa demonom. Kakvo treba da bude bolesnikovo stanje u vreme projave demona? On treba duboko da se unizi pred Gospodom, da bude svestan svoje grehovnosti, da se raskaje i smiri sa svojim udelom. Zamislite da ste u crkvi, pred oltarem, ridajući klečite, i molite Gospoda da vas poštedi, i spase vas od mučitelja. Molite se svom dušom prizivajući Boga. I trpite projave demona – on će vas tresti, mučiti, a vi padnite na kolena pred ikonostasom, usmerite se u to vreme ka Bogu, setite se Njegovih stradanja zbog vaših greha, i sa spremnošću kao smireno jagnje, trpite mučenja radi Boga. Ne pokušavajte da projavite svoju agresivnost, i mržnju prema demonu, jer čovek sa sopstvenim duhovnim snagama ne može da izadje s njim na kraj. Samo ćete sami sebe iscrpeti. A on to i hoće da postanete slični njemu po mržnji i agresiji. Ne smete da imate nikakvu unutrašnju agresiju, ponašajte se kao jagnje, budite smirena Božija ovca, i u potpunosti se predajte Božijoj volji. Tada će vas demon zauvek napustiti.
Da biste se izbavili od demona, najbolje bi bilo da se za savet obratite pravoslavnom svešteniku, i on će vam reći u kojoj crkvi se čita molitva za izgonjenje zlih duhova iz čoveka. Pri izgonjenju se uz pomoć specijalnih molitvi privlači k vama Božija blagodat, od koje iz čoveka izlaze ti paraziti. Ali te molitve može da čita samo sveštenik izabran Sviše, koji ima poseban blagoslov za to, inače te molitve ne samo da neće privući posebne Božanske sile i pomoći, već mogu i da pogoršaju bolesnikovo stanje. U Trojice-Sergejevoj Lavri, monaškoj obitelji, gde se nalaze mošti Svetog prepodobnog Sergeja Radonješkog, molitve za izgonjenje demona čita arhimandrit German.

Demone prži blagodat, koja ističe sa svetih mesta, gde je posebno skoncentrsana Božija Blagodat (čudotvorne ikone, mošti Svetih Božijih Ugodnika, izvori, grobovi Svetitelja). Isceljenje (izlazak demona) se može desiti i u dodiru sa svetinjom. Zbog toga se potrudite da posetite sveta mesta, otidjite na čin izgonjenja demona u sebi se odlučno odrecite predjašnjeg grehovnog života i demona koji vas muči. Svom dušom se suprotstavite demonu i molite oproštaj od Gospoda za grehe koje ste učinili vi, a možda i vaši preci. Kajte se sa suzama, i molite milost od Gospoda. Pri demonskom napadu čvrsto podnosite stradanja sa smirenjem i uzdanjem u Božiju pomoć. Gospod je mnogo stradao za nas, postradajte i vi za Njega. Gospod vidi vaša stradanja i pomilovaće vas. Ukoliko ne možete da dodjete na čin izgonjenja demona, onda sam hrišćanin može da vodi borbu sa demonom, ukoliko može da se kontroliše u trenutku njegove projave. Čak i dete može uz Božiju pomoć da pobedi demone. Ukrepite se duhovno, i verom u Hrista, i tada ćete moći da iz sebe izagnate demona. Ne treba da imate strah pred demonom i treba odlučno da mu se suprotstavite. Božija Blagodat, koja se izliva na hrišćanina koji se s verom moli, prži demone i oni sa kricima stradanja izlaze iz čoveka. Slava Tebi Gospode!

Ukoliko imate videozapis sa čina izgonjenja demona od Arhimandrita Germana, onda se za vreme dok to gledate kući možete isceliti. Ali pre nego što pogledate video kasetu treba da se pripremite (da budete kršteni u pravoslavnoj crkvi, i da se duboko pokajte u duši). Poželjno je da pre toga i postite 1-3 dana. Za bolesnog je pre gledanja tog čina takodje moguće zakazati moleban u crkvi, proskomidiju i upaliti sveću u crkvi. Za vreme gledanja video kasete treba iz stana udaljiti decu i strance. U kući sa bolesnikom može da se nalazi bliski čovek (ali ne pored njega, bolje je u drugoj sobi), ili ukoliko bolesnik može da se kontroliše, on može da bude sam u stanu. Ukoliko bolesnik može da stoji onda je bolje da stoji pred ekranom, a ukoliko sedi onda treba da sedi u udobnoj fotelji (jer sa stolice može da padne), a ukoliko uopšte ne moće da sedi onda treba da legne u pogodnu poziciju. Ne brinite se i ništa se ne bojte pre gledanja čina, uzdajte se na Svemogućeg i Svemilostivog Gospoda. Svom dušom se kajte pred Bogom, pustite i suze ukoliko poteku. Zvuk treba da bude maksimalan (stavite slušalice ako možete). Ne treba da propustite ni rečcu iz molitve. Saslušajte propoved, izvucite iz nje zaključak za sebe, kako dalje da živite. Kada počnu molitve – opustite se i udjite u molitveno stanje. Dobija se efekat kao da se nalazite pored Oca, zajedno sa svima.Kada svi kleknu i vi kleknite (ukoliko možete, a ukoliko ne, sedite ili ležite). Svi bolesni (i koji mogu da stoje, i koji sede i leže) obavezno treba da izgovaraju svoje ime koje su dobili na Krštenju, zajedno sa ljudima koji su na video kaseti na činu. Kada Arhimandrit German moli prisutne da se mole, bolesnik treba takodje u to vreme kući da uznosi te iste molitve. Bukvalno počevši od prvih molitvi Arhimandrita Germana (ili odmah kako ugledate Oca), mogu da počnu projave demona koji su u vama. Sam bolesnik treba da izadje na kraj sa tim projavama. Ukoliko to ne može onda treba da zamoli svoga bližnjeg da ga stavi u fotelju ili krevet. Bolesnik treba pažljivo da sluša molitve Arhimandrita Germana. Demonske projave mogu da budu čas jače čas slabije. Telesni osećaji nisu prijatni, dolazi do grčeva, a može da se desi da ruke ne mogu da se kontrolišu. Trudite se da ne izgovarate bogohulne reči i uopšte sve ono što demon viče. Vi ćutite, a što on sugeriše na misli pustite, jer mu nije još dugo ostalo. Za vreme izgonjenja demona se čitaju najjače molitve, od kojih on mora da izadje. Mislim da se u vreme tih molitvi (prizivanja Božije Sile) pored vas pojavljuje nevidljivo Nebeski Zaštitnik, zastupnik, koji vas oslobadja od demona. Vaša duša može da čuje u trenutku kulminacije dobru, spokojnu, voljenu frazu “Dobra dušo, slobodna si”. I demon vas posle toga napušta. Pri odlasku demona možete da čujete piskav zvuk, i posle toga nastupa osećaj da više nema parazita koji vas je mučio!
Pri izlasku demona iz čoveka mogu iznenada da počnu grčevi i spazam, telo će se klatiti napred-nazad, a grčevi mogu da zahvate i grlo. To znači da demon treba da izadje. Neka vas on kida i krikom i neka izadje iz vas. Kada izadje,
pomolite se Gospodu za svoje oslobodjenje, i pričestite se u crkvi.

Ukoliko je demon izgnan iz čoveka, on može kroz nedelju-dve da se opet vrati. Zato od trenutka njegovog izgonjenja izmenite vaš život, i živite bogougodno. Njegovo prisustvo pored sebe ćete osetiti po promenjenom raspoloženju, nepriličnim mislima u glavi, i čudnim osećajem u telu. To je zbog pokušaja da se ponovo useli u vas. Šta raditi? Molite se sa posebnom usrdnošću Gospodu i Majci Božijoj, Angelu Čuvaru, moleći zaštitu, i uzdajte se u Božiju milost i čovekoljublje. Sve će uskoro proći, i taj demon vam se nikada više neće približiti, jer ćete biti pod Blagodatnom ognjenom zaštitom.

U Pravoslavnoj Crkvi postoje Blagodatne Tajne, uz pomoć kojih hrišćanin dobija spasonosnu Božiju Blagodat. Da biste bili zaštićeni od zlih duhova, redovno se ispovedajte i pričešćujte. Ukoliko živite u braku venčajte se, ne dozvolite pristup demonskim silama preko bluda (živeti u nevenčanom braku je greh).

Ponekad možete da čujete mislena loša sugerisanja spolja, ne od vas, koja dolaze iznenada. Pomolite se molitvama “Oče naš”, “Neka Vaskrsne Bog”, Isusovom molitvom, Molitvom Presvetoj Bogorodici, i te misli će brzo nestati. To znači da vas demoni kušaju, kao da vas proveravaju. Ukoliko se ne saglasite sa njihovim sugestijama, i zamolite za Božiju zaštitu u molitvi, oni će odstupiti. Ne brinite se, to je duhovna borba, i svi hrišćani moraju da je prodju, čak i Sveti Oci pišu o njoj.

I poslednje. U slučaju da je čovek podvrgnut uticaju zlih duhova, ili je posednut, ne pomaže nikakva lekarska psihijatrijska pomoć. Skupe tablete neće isterati demona iz vas, već će samo pomutiti vaš razum i svest, nanoseći organizmu nepopravljivu štetu, otupeće vaše osećaje i pretvoriti vas u demonsku marionetu. Manje ćete ga osećati, ili ćete se privremeno izbaviti od osećaja njegovog prisustva. Jedino istinsko rešenje u slučaju da želite da se zauvek izbavite od demona je vera u Gospoda našega Isusa Hrista i duboko pokajanje. Samo milosrdni i čovekoljubivi Gospod može da vas izbavi od strašnog demonskog uticaja po vašoj veri i molitvama.
“I Ja vama kažem: ištite i daće vam se: tražite i naćićete; kucajte i otvoriće vam se. jer svaki koji ište prima, i koji traži nalazi, i koji kuca otvara mu se. koji je medju vama otac u koga ako sin zaište hljeba da mu da kamen? Ili ako zaište ribe da mu da mjesto ribe zmiju?” (Lk. 11, 9-12). I sve što uzištete u molitvi vjerujući, dobićete. (Mt. 21, 22).

Hodite k Meni svi koji ste umorni i natovareni, i Ja ću vas odmoriti. Uzmite jaram Moj na sebe, i naučite se od Mene; jer sam Ja krotak i smjeran u srcu, i naćićete pokoj dušama svojijem. Jer je jaram Moj blag, i breme je Moje lako. (Mt. 11, 28-30).

MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA | DUHOVNE POUKE I BESEDE | KO SU DEMONI I KAKAV JE NJHIOV UTICAJ NA LJUDE
preuzeto sa http://bogistina.info/iszeleniye/iscelenie.shtml
prevod sa ruskog Dr Radmila Maksimovic
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
17.01.2010
Poruka
749
Pojava Poltergajsta u svetlosti svetootačkog učenja

S vremena na vreme na stranicama naše štampe pojavljuju se beleške o takozvanim paranormalnim pojavama koje se događaju u stanovima ljudi. Čuju se udarci, šumovi, razležu se čudni glasovi, stvari same od sebe lete po vazduhu, iz zidova i tavanice kuće sama od sebe curi voda, ponekad i domaćini dobijaju udarce od nevidljivih ruku.
Šta je to? - nagađaju naučnici ateisti - prodor vanzemaljske civilizacije u naš svet? Ili prosto prirodne pojave koje nauka još uvek nije otkrila? "Ima više od dvadeset hipoteza koje pokušavaju da objasne poltergajst - kaže profesor G. Gurtovoj. "Zapazili smo izvesnu analogiju između pojava poltergajsta i lopataste munje". Šta je primoralo poštovanog profesora da se prikloni jednoj ovakvoj "dubokoumnoj" hipotezi? Očigledno, podjednaka nerazumljivost za nauku i jednog i drugog fenomena. Prema podacima A. A. Gorbovskog , "problemom poltergajsta već mnogo godina se bave istraživači iz različitih laboratorija i naučnih instituta u zemlji, na teritoriji od Pribaltika do Novosibirska i od Lenjingrada do Zakavkazja". Rezultat je dvadeset teorija. Dakle, kako vidimo, zvanična materijalistička nauka je u objašnjenju ovog fenomena dospela u ćorsokak. Kao, uostalom, i svaki put kada se suočava s projavom nevidljivog sveta u zemaljskoj realnosti.

Međutim, odgonetka poltergajsta se skriva već u samom njegovom nazivu koji u prevodu s nemačkog znači "bučni duh". Duh, koji svojom bukom i postupcima nanosi štetu ljudima. Za hrišćanina tu nema nikakve zagonetke ko je to - sve je to uvek onaj isti lukavi demon koji neumorno traži čovekovu propast. O tome da je nečisti duh u stanju da proizvodi sva ta "čudnovata dejstva" koja dovode u bezizlaz sovjetske naučnike, očigledno je pokazano u prvom poglavlju naše knjige, posvećenom prirodi i svojstvima palih anđela. Ali da u čitaocu ne bi ostalo sumnji u vezi s tim, analizirajmo nekoliko najkarakterističnijih slučajeva pojave poltergajsta. Najpre se obratimo u daleku prošlost, kada je vera u ljudima još uvek bila jaka i kada su demone dočekivali i odnosili se prema njima na odgovarajući način. U zimu 1666. godine caru Alekseju, drugome caru iz dinastije Romanovih, javili su da se u moskovskom sirotištu blizu Ivanova manastira, pojavila nečista sila. Neko nevidljivi tamo lupa danju i noću, vrišti groznim glasom, i što je glavno, ne daje da spavaju žiteljima sirotišta, zbacujući ih s postelje. Tada je po savetu bojara car naredio da se pronađe i dovede kod njega prepodobni Ilarion, o kome se govorilo da mu je data vlast nad duhovima. Po carevom naređenju, pojavivši se u sirotištu, prepodobni je tamo odslužio sa suzama i revnošću večernju službu i naredio svima, prekrstivši se pred spavanje, da se ništa ne boje i da legnu da spavaju. "Ja sam se već u strahu pokrio bundom i zamotao se u nju" - pisao je svedok i letopisac događaja. "Borio se prepodobni sa onim đavolom oko pet sedmica, priležne molitve svoje Bogu tvoreći, i vodu sveteći i svuda kropeći; od onoga časa demon malo po malo iščeze otuda konačno, i nikada tamo više ne uđe". Kao što vidimo, blagočastivi car ruski je s bojarima, bez pomoći bilo kakvih naučno-istraživačkih instituta, odredio uzročnik nastalog nereda i tačno je odredio kurs lečenja, uputivši na mesto nesreće prepodobnog Ilariona. Ovaj je molitvom, uz pomoć blagodati Božije, izagnao nečistog duha.

No, a kako se reaguje na pojavu poltergajsta u naše vreme? Navodimo sledeći karakterističan slučaj4: "Vladimir I. je uvek bio čvrsto ubeđen da čudesa u životu nema. On je zauzimao ateističko stanovište. Ali posle ženidbe u četrdesetoj godini (drugi brak), počela su čudesa u svim trima stanovima koje su on i žena promenili za četiri godine. Usred noći u noćnom ormariću najednom se razleže lupanje. Iznose ga u drugu sobu - on ućuti. Desetak minuta je tiho, a zatim se lupanje premešta u drugi noćni ormarić. Vladimir je bio nemoćan da učini bilo šta, a žena se smejala, jer joj je sve to, izgleda, bilo poznato od petnaeste godine. Stakla su vibrirala. Ispod poda se razlegala prodorna škripa i zavijanje, kao kada neko s naporom otvara teška vrata na zarđalim šarkama ili stari sanduk. Žena je govorila da ih 'on' isteruje. Za sve vreme zajedničkog života - a prošle su godine - 'on' nije napušta supružnike. Jednom 'ga' je Vladimir utledao vlastitim očima i smatra da je čudom ostao živ... Gledali su se tridesetak sekundi. 'Njegov' pogled paralizuje. Nemoguće je disati i kretati se. Preostajala je još jedna odbrana - ko će koga nadjačati pogledom. 'Njegov' je pogled prodoran, gnevan i spaljujući. 'On' se istopio, žurno uzmičući prema zidu, ušao je u njega, a oči su mu iščezle poslednje. Vladimir je stigao da ga dobro razgleda - do pojasa. Visina mu je oko metar i po. Lice duguljasto, suvonjavo, oči male, nos tanak, duguljast, verovatno oko osam do deset centimetara. Uši okrugle, pravilne, širina ramena oko 30 centimetara. Sav je pokriven mrkom dlakom.

Poslednje godine zajedničkog života 'on' je lupao pomamno. Žena je govorila Vladimiru da ništa dobro ne treba očekivati. Uskoro su se razveli, omrznuvši jedno drugo. Zatim, kada je Vladimir već živeo bez žene, 'on' je dolazio jednom (i iščezao). Zajedno sa ženom nestala su i čudesa". Iz priče postaje jasno da ljudi, nezaštićeni verom i blagodaću Božijom, bivaju bespomoćni pred nečistom silom. Ko nije čuo, naročito u selu, za priče o kućnim duhovima i njihovim obesnim šalama koje zbivaju sa ljudima i životinjama. A ko je on, taj kućni duh? - pa isti onaj 'domaći' đavo koji je pripao Vladimiru kao "miraz" zajedno sa ženom. Kako se ovde ne setiti Sare, iz knjige Tovitove (Tov. 3,8), koju je zavoleo demon Asmodej i ubijao je sve njene muževe prve bračne noći. Kao posledica ovakve "ljubavi" demona prema Vladimirovoj ženi porodica je bila razorena, supruzi su se razišli, međusobno se omrznuvši. To je takođe bila posledica ateističkog vaspitanja koje je razvezalo ruke nečistoj sili, učinivši supruge mistično bespomoćnim pred nevidljivim svetom. Razmotrimo još jedan slučaj. U porodici Belousovih (u gradu Gorkom), čudnovati događaji su počeli uveče 13. novembra 1988. godine. Padao je nameštaj, televizor je jurio po sobi, s prozora su letele saksije cveća. Kada su supružnici, spremivši nekako stan, otišli na posao, malo kasnije, u 11 časova susetka je morala da pozove vatrogasce: ispod zaključanih vrata kuljao je dim. Ispostavilo se da se zapalio stočić ispod televizora. Kako je zatim ustanovilo veštačenje, zatvoreni stočić je buknuo iznutra. Ovim slučajem su se pozabavili specijalisti naučnici. Kada je sin Belousova, koji ima 13 godina, bio podvrgnut hipnozi, postavili su mu pitanje: "Ko je pomerao orman?" Dečak je odgovorio: "Stvorenje nalik na ježa ili svinju sa rogom, ali bez nogu". /.../ Prema podacima A. Gorbovskog, šest ovakvih slučajeva su proučili članovi sekcije paranormalnih pojava u Gorkom. Pojava poltergajsta može biti rezultat vradžbine, kada neko, omrzavši svoje bližnje i želeći da im naškodi, ili sam vrača i šalje na njih nečistu silu (poltergajst), ili se obraća radi toga profesionalnom vraču. U svim pojedinostima možemo ispitati mehaniku ovakvog delovanja obrativši se žitiju sveštenog Kiprijana, gde se opisuje zlo koje je ovaj činio ljudima u vreme kada se još uvek družio s nečistom silom. Kao i u ona vremena, kada su se sve njegove smicalice razbijale o veru, post i molitvu svete Justine, tako se i sada sva čarobnjačka dejstva pretvaraju u prah u sukobu sa silom Božijom. Ali za to je, pre svega, potrebna hrišćanska vera ljudi, post, molitva, crkveni život sa ispovešću i pričešćem. U naročitim slučajevima Crkva takođe koristi naročite egzorcističke molitve koje se nalaze u velikom Trebniku.

I sam sam više puta imao prilike da koristim ovaj čin prilikom osvećivanja domova čiji su se domaćini žalili na pojavu demonske sile u njihovom domaćinstvu. Ona se ispoljavala u čestom bolovanju i uginuću stoke, osećanju nelagodnosti u kući, različitim strahovanjima. Posle ispovesti i pričešća domaćina, kada su oni počinjali da poste, da se mole i vode crkveni način života, služen je pomenuti moleban i, po pravilu, sve nespokojstvo domaćina bi nestajalo. Ali ima slučajeva kada nije lako izagnati odmah demona iz kuće. To zavisi od sile demona (njegovog hijerarhijskog stepena - videti, poglavlje br. 1.), načina života domaćina i molitvenosti sveštenika, koja je povezana s njegovim ličnim životom, podvigom posta, jačinom vere, celomudrenosti i čistote. Zabeleženi su slučajevi kada pali duhovi ne škode previše, već se prosto bave sitnim huliganstvom, navikavaju ljude na sebe i kao da postaju uobičajeni deo čovekove domaće atmosfere. Karakterističan primer za to je poznati slučaj koji je uzburkao javnost, a dogodio se u jednom domu građevinskih radnika u Moskvi.

U jesen 1988. neko je pokucao na vrata sobe gde su živele tri devojke: Fljuza, Tanja i Firuza. Otvorivši vrata, nisu nikoga primetile. Od tog trenutka počeli su neobični šumovi i pomeranje stvari samih od sebe po sobi. Uzročniku ovih pojava devojke su nadenule ime kućnog duha i "zbližile se" s njim. Na sva njihova pitanja on im je odgovarao uz pomoć kucanja, ako je da, onda je jednom, ako je ne - dva puta. Pri tome je kućni duh ispoljavao zadivljujuću obaveštenost o svim oblastima ži-vota. Ovakvo opštenje oduševilo je mlade žene građevince. Na njih su obratili pažnju, počeli su da dolaze naučnici - da izučavaju fenomen. Zatim je kućni duh dao pristanak i drugarice su zajedno s njim odvezli nekuda na izučavanje. U ovoj priči može se videti dobrovoljni savez s palim duhom, savez koji potiče iz religiozne nepismenosti devojaka, njihovog ateizma i odsustvovanja jasne predstave o onostranom svetu i njegovim zakonima. Demon-kućni duh postepeno je ovladao umovima drugarica, one su počele da opšte s njim i da slušaju njegove savete. A zašto je palom duhu to bilo potrebno? - možete upitati. Odgovor na ovo pitanje daje sledeći slučaj javljanja poltergajsta7. Od 5. januara sve do danas u jednoj sobi studentskog doma Saratovskog univerziteta, gde žive tri devojke, počeli su da se javljaju čudni gosti. Pri tome je njihovoj pojavi prethodilo neprijatno stanje devojaka u kojem su se one i budile. Ako je gost poklanjao pažnju jednoj, druge su bile u potpunoj obamrlosti i ujutru bi otkrile da su izgubile na težini i obrnuto. Jednom je u sobu ušla veoma visoka žena u dugom mantilu (pre toga zaključana vrata ujutru su nađena otvorena); sela je na krevet i počela da gleda u devojku koju je već obuzimao bes i koja je pomislila: "Šta im svima od mene treba?" Žena je smesta reagovala: "Daj mi tvoje vaskrsenje". Isti cilj demoni imaju i prilikom svojih kontakata s ljudima, kakvo god obličje oni uzimali i kakvom god se odećom maskirali. Rezimirajući sve što smo rekli, neophodno je istaći da su učestale pojave poltergajsta u našem društvu posledica njegove neduhovnosti i razvraćenosti, kada demoni, ne nailazeći na otpor, otvoreno ulaze u život ljudi i, porobljavajući ih, pogubljuju njihove duše.


SVEŠTENIK RODION PETROGRADSKI LjUDI I DEMONI (Kako pali duhovi kušaju savremenog čoveka)
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
28.12.2009
Poruka
148
Evo sta je rekao nobelovac Ricard Fejnman kad su ga pitali da li postoje leteci tanjiri (isti slucaj se moze primeniti i na demone):

"Pre nekoliko godina razgovarao sam sa jednim laikom o letecim tanjirima - zato sto sam naucnik, treba da znam sve o letecim tanjirima! Rekao sam:"Mislim da leteci tanjiri ne postoje". Na to je moj oponent rekao:"Da li je nemoguce da leteci tanjiri postoje? Mozete li da dokazete da je to nemoguce?" "Ne", rekao sam, "ne mogu da dokazem da je to nemoguce. To je samo vrlo neverovatno." Na to je on rekao:"To je potpuno nenaucno. Ako ne mozete da dokazete da je nemoguce, kako onda mozete da kazete da je neverovatno?" Ali, to jeste naucno. Naucno je samo to da se kaze sta je verovatnije i sta je manje verovatno, a ne da se sve vrema dokazuje sta je moguce, a sta je nemoguce. Da bih definisao sta mislim mogao sam mu reci:"Cuj, na osnovu mog poznavanja sveta koji vidim oko sebe, mislim da je mnogo verovatnije da su izvestaji o letecim tanjirima rezultati poznatih iracionalnih karakteristika zemaljske inteligencije, nego nepoznatih racionalnih napora vanzemaljske inteligencije. To je samo verovatnije i to je sve."

Isto je i sa demonima. Pre su ljudi tako verovali i u vestice, vukodlake, vampire... Mnogo je verovatnije da su vestice, vampiri, vukodlaci, demoni itd. samo rezultati kombinacije straha i sujeverja ljudi nego da oni stvarno postoje.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.09.2009
Poruka
8.464
Sve je u ljudima: i đavo i anđeo i demon i vampir i vukodlak... i Baba Roga... Sve je to čovkjek, samo su mu ljudi davali različita imena, već prema njegovim osobinama i karakteru, ili onome što su vidjeli u takvom čovjeku. Dakle, svi ti fenomeni su dio materijalnog svijeta, a nikako nešto izvan toga.
 
Natrag
Top