Autobus iz filma „Ko to tamo peva” opet kreće za Beograd
Počela restauracija čuvenog vozila iz komedije Slobodana Šijana i Dušana Kovačevića, a na drumovima širom bivše Jugoslavije očekuje se već krajem leta
Restauracija autobusa iz čuvenog filma „Ko to tamo peva” Slobodana Šijana počela je u prostorima zagrebačkog „Jadran filma”. Posle vraćanja u stanje u kakvom je bio za vreme snimanja ove komedije, planirana je turneja po državama bivše Jugoslavije.
Prema rečima predsednika uprave „Jadran filma” Vinka Grubišića, za „Mercedesov” autobus postoji veliko interesovanje javnosti, ali i investitora zainteresovanih za restauraciju i iznajmljivanje, objavili su hrvatski mediji. Grubišić, koji je nedavno najavio i rimejk filma „Valter brani Sarajevo”, naveo je da bi turneja mogla da počne već krajem leta i dodao da će u tome da učestvuju „velika imena iz Hrvatske i susednih zemalja”, koja nije otkrio, preneo je Tanjug.
On je naglasio i da za autobus svake sedmice prima nekoliko poziva onih koji žele da ga kupe ili iznajme, ali u „Jadran filmu” autobus s natpisom „Krstić i sin” smatraju „porodičnim srebrom”. Upitan da li će raspisati konkurs za vozača, naslednika junaka Miška (igrao ga Aleksandar Berček), Grubišić je dodao da je i to jedna od mogućnosti.
Pored turneje po zemljama bivše Jugoslavije, u planu je i izvođenje autobusa na zagrebačke ulice posle restauracije i dobijanja registracije pod posebnim uslovima, prenela je agencija Hina.
„Simbolički rečeno, poslednjih dvadesetak godina neko nas i vozi zavezanih očiju”, poručio je Grubišić.
Inače, za potrebe prošlogodišnjeg hrvatskog „In mjuzik” festivala na Jarunu, autobus, proizveden 1952, delimično je restaurisan. Za ovaj benzinac, sa šest cilindara, tada je potrošeno osam litara boje, ali motor nije sređivan tako da nije bio u voznom stanju.
Film „Ko to tamo peva” je komedija apsurda iz 1980. koju je režirao Slobodan Šijan, prema scenariju Dušana Kovačevića. Reč je o višeslojnoj priči o tragikomičnim nezgodama putnika u dotrajalom autobusu koji se, u osvit rata 1941, iz srpske provincije voze prema Beogradu, ali i o alegoriji o malograđanskom licemerju pred rat.
„Scenario za film inspirisan je istinitim događajem jer je zaista istorijska činjenica da je autobus dolazio tog dana i da su njegovi putnici bili sličnih sudbina, rešeni da stignu u Beograd”, rekao je scenarista Kovačević u jednom intervjuu pre dve godine.
Veći deo filma sniman je u Deliblatskoj peščari, a glumci su se okupljali ispred Crkve Svetog Marka u Beogradu i minibusima su voženi na lokacije. Snimanje je trajalo samo tri i po sedmice, nekada i po 20 sati dnevno.
Jedna od mnogobrojnih priča vezanih za ovaj film jeste i ona o starici koja sedi na kraju autobusa. Prema nekim filmolozima, njena pojava simboliše nadolazeću smrt, o čemu svedoči i činjenica da je ona tek sporadično prisutna. Ipak, u jednom razgovoru sa studentima Fakulteta dramski umetnosti u Beogradu, Šijan, inače i profesor režije na ovoj akademiji, odbacio je ove tvrdnje, objašnjavajući da je želeo da scena sadrži lik kome ne mora naročito da se posveti, a njeno sporadično „odsustvo” pripisao je lošem osvetljenju.
Film u kom su glumili Pavle Vuisić, Danilo Bata Stojković, Dragan Nikolić, Neda Arnerić, Slavko Štimac, Aleksandar Berček, Mića Tomić, Boro Stjepanović, Taško Načić... vremenom je stekao status kultnog dela, pa se danas smatra jednim od najboljih srpskih, ali i jugoslovenskih filmova.
Berček je na Pulskom festivalu osvojio „Zlatnu arenu” za epizodnu ulogu, a na niškim „Glumačkim susretima” priznanje „Car Konstantin” za najbolju mušku ulogu te godine, Dušan Kovačević je na Festivalu scenarija u Vrnjačkoj Banji nagrađen prvom nagradom. Film je u Kanu osvojio nagradu publike, a i Gran pri na festivalima u Montrealu, Panami, Roterdamu…
Izvor:
Politika.rs
Film govori o izbeglicama koje pokušavaju da osnuju nov život u Francuskoj. 
