Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
U novom filmu "Blektorn" glumac Sem Šepard nastavlja priču o čuvenom odmetniku, koji je, po ovoj verziji, preživeo obračun sa bolivijskom vojskom
BUČ KASIDI PREŽIVEO?
U evropskim bioskopima počeo je da se prikazuje „Blektorn“, novi film glumca Sema Šeparda, koji ovde igra čuvenog odmetnika Buča Kasidija, za koga se veruje da je, zajedno sa Sandens Kidom, ubijen u Boliviji.
U filmskoj verziji reditelja Matea Hila, Buč Kasidi je navodno preživeo obračun sa bolivijskom vojskom. Mirno je živeo još 25 godina pod imenom Džejms Blektorn u jednom udaljenom bolivijskom selu, pre nego što se vratio kući i ponovo video svoju porodicu.
Šepard kaže da nije želeo da imitira Pola Njumena, iz čuvenog filma „Buč Kasidi i Sandens Kid“.
- Mislim da se film razlikuje od drugih američkih vesterna, naročito jer je u pitanju španska produkcija i snimljen je u Boliviji - poručuje 68-godišnji glumac.
Poslednji film Serđa Leonea "Bilo jednom u Americi" biće prikazan 18. maja na specijalnoj projekciji u okviru Festivala u Kanu u novoj, restauriranoj verziji, produženoj za 40 minuta.
Ovo kultno ostvarenje, sa Robertom de Nirom i Džejmsom Vudsom u glavnim ulogama, premijerno je predstavljeno na ovom festivalu 1984. godine.
Prema pisanju magazina "Varajeti", ovogodišnji Kanski festival će imati čast da prikaže restauriranu verziju čuvenog klasika produženu za nekoliko scena.
Film je prvobitno trajao 229 minuta, ali je bioskopska verzija skraćena za 90 minuta. Film je nastao prema autobiografskom romanu “The Hoods” bivšeg gangsterskog doušnika (preudonim Harry Grey). Roman “pokriva” dve trećine filma .
"Bilo jednom u Americi" je restauriran na inicijativu Leoneove dece, Andree i Rafaele, i uz pomoć fondacije Martina Skorsezea, modne kuće Guči i Kinoteke u Bolonji.
Prošle godine organizatori Kanskog festivala su prikazali restauriranu verziju Melijesovog ostvarenja "Putovanje na Mesec".
U četvrtak, 19. aprila od 19 časova u velikoj Sali Kulturnog centra Inđija biće održana projekcija dokumentarno-igranog filma „Podunavske Švabe“.
U pitanju je film o „Podunavskim Švabama“, potomcima najmlađeg nemačkog plemena koje se, u potrazi za boljim životom, doselilo na teritoriju Vojvodine u XVIII veku. Priča prati njihovu sudbinu od samih početaka naseljavanja u ovu regiju, preko položaja za vreme Drugog svetskog rata, pa sve do sadašnjeg vremena.
U centru pažnje je Marija, devojka koja je potomak Podunavskih Švaba. Ona dolazi u Vojvodinu da pronađe staru kuću svoga dede koji je proteran posle Drugog svetskog rata. Upoznaje lokalnog momka Mišu koji joj pomaže u tome. Zajedno putuju po Vojvodini, susreću svedoke traumatičnih posleratnih dešavanja koji su preživeli komunističke koncentracione logore, i otkrivaju potpuno nove činjenice o životu Podunavskih Švaba koji su decenijama bile sakrivene od od javnosti.
U filmu producentske kuće Mandragora Film igraju: Milivoje Obradović, Zala Vidali i Marko Kaćanski.
Nakon filmske projekcije, biće održana panel diskusija na kojoj će učestvovati Milena Dragićević Šešić, kulturološkinja, pozorišna rediteljka Jelena Bogavac, kao i reditelj i scenarista filma Marko Cvejić.
Ulaz na oba događaja je slobodan.
Posle Inđije, projekcija filma i panel diskusija će se održati 21. aprila u Sremskim Karlovcima, a 27. aprila u Sremskoj Mitrovici.
Dokumentarni film "Marina Abramović: Umetnica je prisutna" Metjua Ejkersa imaće srpsku premijeru 9. maja u Sava centru, u okviru 5. Međunarodnog festivala dokumentarnog filma "Beldoks", najavili su organizatori.
Nakon svetske premijere na Sandens festivalu i evropske premijere na Berlinskom filmskom festivalu, film o poznatoj konceptualnoj umetnici biće prikazan na zatvaranju ovogodišnjeg "Beldoksa".
Ejkers svojim dokumentarcem uvodi gledaoce i svet Marine Abramnović, u trenutku kada se ona priprema za možda najvažniji događaj u životu, veliku retrospektivu svog rada u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku, koja za nju predstavlja i priliku da napokom ućutka sve one koji se stalno iznova pitaju: "Zašto je to umetnost?".
Film počinje njenim finalnim pripremama za izložbu - konsultacijama sa kustosima, galeristima, dizajnerima... Njen dugogodišnji prijatelj i uticajni kustos u MoMA Klaus Bisenbah (Biesenbach) izjavio je da “Marina nikada ne prestaje da izvodi performans”. Na strateškom sastanku, ona podvlači da u 63. godini nema više strpljenja da bude alternativa, želi da performans bude konačno legitiman.
“Možda je i kliše govoriti o transformativnoj snazi umetnosti, bez obzira što sam uveren da postoji nestso stvarno posebno u tome što je Marina postigla ovim performansom”, rekao je ranije Ekers, izražavajući nadu da ni njegov film neće biti shvaćen samo kao dokument o umetnosti, već i o nečemu mnogo većem.
Abramović već 40 godina redefiniše umetnost koristeći svoje telo kao sredstvo, prelazeći granice svoje fizičke i mentalne izdržljivosti, kreirajući performanse koji šokiraju, izazivaju i pogađaju.
Peti međunarodni festival dokumentarnog filma "Beldoks" biće održan od 4. do 9. maja, pod sloganom "Koji film", u Sava centru, Domu omladine, Dvorani kulturnog centra, Domu kulture Studentski grad, bioskopu "Fontana" u Beogradu i Kulturnom centru i "Areni" u Novom Sadu.
Biće prikazano 29 filmova iz celog sveta, u dva takmičarska, dva revijalna i jednom specijalnom programu.
Na programu predstojećeg, petog festivala dugometražnih dokumentaraca Beldoks pažnju filmofila privlači novo ostvarenje slavnog nemačkog reditelja Vernera Hercoga "Pećina zaboravljenih snova''.
Posle premijere na festivalu u Torontu 2010. godine, taj film je osvojio brojne nagrade udruženja kritičara iz Vašingtona, Njujorka, Los Anđelesa, Vankuvera..
Ideja je potekla od članka Džudit Turman u "Njujorkeru” o pećini na jugu Francuske, otkrivenoj 1994. godine, koja krije najstarije pronađene pećinske crteže. Hercog je odlučio da dokumentuje ovo otkriće od izuzetnog kulturnog značaja.
Prilikom prve posete pećini, primetio je da su crteži naslikani na neravnim i izbočenim površinama tako da pri treperavoj svetlosti vatre deluje kao da se kreću. U tome je prepoznao duboke korene filma i prve pokušaje čoveka da stvori pokretne slike.
Stoga je odlučio da svoj film snimi u 3D tehnici, da bi što vernije gledaocima dočarao utisak koji je imao praistorijski čovek.
Ova pećina je zabranjena za posetioce zbog rizika od oštećenja crteža, te je Hercogov film verovatno jedina prilika da ljudi širom sveta na jedinstven način dožive atmosferu ove podzemne riznice.
Kritičari ističu da "Pećina zaboravljenih snova'' nije samo film o praistorijskim crtežima, već i film koji poziva na promišljanje veza između umetnosti i svakodnevnih rituala i uticaja koji naši davno zaboravljeni preci i dalje imaju na nas.
Film će na Beldoksu biti prikazan 5., 6. i 8. maja u bioskopu "Fontana" na Novom Beogradu. Cena karte je 200 dinara.
Festival se održava od 4. do 9. maja, pod sloganom „Koji film“ u Sava centru, Domu omladine, Dvorani kulturnog centra, Domu kulture Studentski grad, bioskopu Fontana i Kulturnom centru u Novom Sadu.
Holivudski glumac Džoni Dep i reditelj Tim Barton predstavili su svoj novi film "Dark Shadows" (Mračne senke), rimejk televizijske serije iz 1960-ih, u kome Dep glumi vampira koji se budi posle 200 godina u eri diska, televizije i mikrotalasnih rerni.
Foršpan za film prikazan je na, okupljanju vlasnika bioskopa u Las Vegasu i vidi se kako lik Džonija Depa, varnava Kolins, pokušava da se upozna sa svojim modernim rođacima koji žive u njegovoj kući iz 18. veka.
Rođake glume Mišel Fajfer i Kloi Morec. Eva Grin glumi vešticu koja je Varnavu pretvorila u vampira jer je odbio njenu ljubav.
Tim Barton je okupljenima rekao da je kao dečak obožavao da gleda tu seriju. "Nisam radio domaće zadatke. Gledao sam taj čudni TV šou", rekao je on.
Barton je dodao i da su od cele ekipe samo on, Dep i Mišel Fajfer gledali seriju koja se emitovala od 1966. do 1971. godine.
Dep gotovo i da nije pričao na promociji filma. Na sceni se pojavio kao moderna verzija pirata Džeka Speroa, koga je glumio u serijalu "Pirati sa Kariba" - obučen u crno, sa brojnim narukvicama i ogrlicama.
Radnja filma počinje 1760. godine u Liverpulu gde se porodica Kolins priprema za put u Novi svet. Nakon što veštica baci čini na njega, Depov vampir biva sahranjen i budi se posle 200 godina da bi otkro potpuno novi svet.
U filmu malu ulogu ima i roker Alis Kuper za koga je Dep rekao da je "najružnija žena koju je video".
Film će premijerno biti prikazan u maju, a domaći distributer je najavilo da je datum početka prikazivanja u Srbiji 10. maj.
Džoni Dep i Tim Barton već godinama saradjuju. Prvi put su zajedno radili početkom 1990ih na filmu "Edvard Makazoruki". Od tada, snimili su "Svinija Toda", "Eda Vuda" i još nekoliko filmova.
Hit komedija "Deveruše" i naučno-fantastični blokbaster "Igre gladi" vode po broju nominacija za MTV filmske nagrade (MTV Movie Awards).
Scena iz filma Deveruše (Foto: Beta)
Ova dva ostvarenja imaju po osam nominacija, uključujući za najbolju filmsku ekipu, najboljeg novog glumca i film godine.
Pored filmova "Deveruše" i "Igre gladi" u trci za titulu najboljeg filma u protekloj godini su još "Hari Poter i relikvije smrti2", "Služavke" i "Sumrak saga: Praskozorje1".
Za najbolju glumicu nominovane su Ema Stoun, Ema Votson, Dženifer Lorens, Kristen Vig i Runi Mara, a u muškoj kategoriji nadmetaće se Čaning Tejtum, Danijel Redklif, Džozef Gordon-Levit, Džoš Hačerson i Rajan Gosling.
Za najboljeg novog glumca/glumicu nominaciju su dobili El Fening, Melisa Mekarti, Liam Hemsvort, Runi Mara i Šejlin Vudli.
MTV je objavio nominacije u 12 kategorija, uključujući šest novih, poput "najbolje bitange na filmu" i "strava glume". Za razliku od prethodnih, ove godine je umesto glasovima publike nominovane izabrao žiri sastavljen od glumaca, producenata, agenata i filmskih profesionalaca.
Kako prenosi agencija AP, pobednike će i dalje birati publika, onlajn glasanjem.
Ovogodišnja, 21. svečana dolela MTV filmskih nagrada biće održana 3. juna u Los Anđelesu.
Peti put će se slavni glumac Silvester Stallone pojaviti u ulozi Ramba, koja mu je donela svetsku slavu.
Staloneov omiljeni lik Rambo odlazi u legendu kao heroj
Akcioni glumac je poslednji put igrao najpoznatijeg vijetnamskog veterana 2008. godine. Stalone je nedavno otkrio kako piše scenario za poslednje poglavlje priče o Rambu i sprema mu oproštaj kakav taj kultni lik zaslužuje.
- Znam da moram da ispričam još jednu priču o Rambu. On mora doći do trenutka u svom životu kada shvata kakva je zapravo njegova sudbina. Rambova sudbina nije rad na nekoj farmi ili budističkom hramu i nikako nije nejasna. On mora da ode na herojski način, a ja upravo radim na tom scenariju - izjavio je šezdesetpetogodišnji glumac.
Sud u Tunisu danas, 3.maja je novčano kaznio vlasnika televizijske stanice "Nesma" zbog podrivanja moralnosti i kršenja javnog reda emitovanjem animiranog filma "Persepolis" u kojima ima scena prikazivanja Boga, prenosi AFP.
Nabil Karui emitovao je u oktobru prošle godine nagrađivani francusko-iranski film koji se bavi Iranskom revolucijom viđenom očima mlade devojke. Zbog filma, televizija i sam Karui bili su mete napada radikalnih islamista.
Sud je danas naložio Karui da plati kaznu u iznosu od 2.400 dinara (1.300 evra) zbog "emitovanja filma koji remeti javni red i podriva moral".
Tehničar u televiziji i još jedan zaposleni kažnjeni su sa po 1.200 dinara.
Karui, koji nije prisustvovao izricanju presude, rekao je da je suđenje test slobode izražavanja u Tunisu. On je posle poslednjeg saslušanja prošlog meseca rekao da će "presuda biti istorijska i da će uticati na ceo region".
Advokati odbrane najavili su žalbu na presudu.
"Presuda je u suprotnosti sa slobodom štampe. Nadali smo se oslobađajućoj presudi na Dan slobode medija", rekao je AFP-u advokat odbrane Abada Kefi.
"Karui je trebalo da dobije tri do šest meseci zatvora zbog ovih optužbi", smatra tužilac Rafik Gak.
Više Tunižana šokirano je presudom. "To je nečuveno, 2.400 dinara za nekoga ko se sprdao sa Bogom i uvredio osećanja muslimana", rekao je jedan muškarac.
"Ljudi ismevaju Alaha i pretvaraju se da je to sloboda izražavanja", rekla je zabrađena žena ispred suda koji je čuvala policija.
Suđenje je pokrenuto u novembru 2011. godine i dva puta je odlagano zbog sukoba sekularnih snaga i islamista u Tunisu.
Tunisom sada vlada umerena islamistička partija Enahda koja je osvojila najviše mesta u parlamentu na izborima u oktobru, prvim od pada bivšeg predsednika Zinea El Abidina Ben Alija.
Koreni Novi, četvrti nastavak o italijanskoj mafijaškoj porodici snimaće se po knjizi „Porodica Korleone", koju je napisao naslednik Maria Puza Ed Falko: radnja je smeštena u 1933. godinu, a jedan od glavnih junaka je egzekutor Luka Brasi
Holivudska manija snimanja nastavaka velikih filmova još uvek ne jenjava: studio „Paramaunt", koji drži autorska prava na delo Marija Puza, potvrdio je da će uskoro početi snimanje četvrtog nastavka kultne sage o porodici Korleone. Čelnici studija su se, posle dužih pregovora, napokon dogovorili oko snimanja novog nastavka „Kuma", piše sajt „Dedlajn". Radnja četvrtog dela vremenski će biti smeštena pre događaja u prvom delu kultne trilogije reditelja Frensisa Forda Kopole. Film je baziran na knjizi „Porodica Korleone", koja je nedavno izašla iz pera Eda Falka. Pošto se borba oko autorskih prava vodila između studija i sina Marija Puza, postignut je privremeni dogovor po kome će se zarada od filma deliti kada bude postignut konačni dogovor između dve strane. Koji će reditelj uzeti palicu i ko će igrati u filmu, još je nepoznanica.
Irsko-italijanske veze
Knjiga „Kum" („The Godfather") izašla je 1969. godine i odmah postala bestseler, a njen autor Mario Puzo, kao scenarista, i reditelj Frensis Ford Kopola potpisali su jednu od najpoznatijih filmskih trilogija u kojoj su briljirali Marlon Brando, Robert de Niro i Al Paćino. Prva dva filma su ušla na sve liste filmskih remek-dela, a kult Korleonovih nije okrnjen ni lošim trećim delom. Iako Luka Brasi sada „spava sa ribama", a na onaj svet su, otišli Majkl Korleone, njegova ćerka, Soni i većina ostalih likova, čitaoci nove knjige i gledaoci budućeg filma moći će da se još jednom druže sa starim znancima. Početak knjige smešten je u 1933. godinu: Soni ima 17 godina, Majkl 13 a Vito Korleone 41. Tom Hejgen, budući „konsiljere", studira na njujorškom univerzitetu i radi nešto za šta je potrebna herkulovska hrabrost: spava sa ženom egzekutora Brasija, jednog od centralnih likova nove knjige. Italijanske porodice u Njujorku pripremaju se za međusobni obračun, ali i za nadolazeću opasnost u vidu sve snažnije irske mafije. Rivalstvo dve nacije ne sprečava Sonija i Toma da iskuju čvrste spone prijateljstva. Ova priča uglavnom se uklapa u već poznatu „mitologiju" sveta koji su stvorili Puzo i Kopola, i razrešava neke od misterija, kao što je poreklo Brasijevog jezivog ponašanja i načina govora.
Kritičari zadovoljni
Falko je, po oceni kritičara, znatno bolje obavio svoj posao od prethodnog nastavljača Puzove tradicije, Marka Vajngardnera. On je obavio perfektan posao sa zanatske strane, ali između njegove i proze Marija Puza ipak postoji nepremostiv ponor koji deli dobru zabavu od prave umetnosti. Puzo i Kopola su insistirali na opisu starog don Vita i Majkla Korleonea kao dva šekspirovska lika, od kojih prvi pokušava da pomiri duboku religioznost sa svetovnom mudrošću mafijaša, a drugi je utilitaran čovek posvećen brzom rešavanju problema.
Nenad Kostić
