Novosti i zanimljivosti iz sveta filma

[FEAR]

Džoni stigao u Srbiju

Džoni stigao u Srbiju

Specijalni gost ovogodišnjeg „Kustendorfa", holivudska zvezda Džoni Dep, sastao se danas sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem. U Srbiji mi se najviše dopadaju duh i osećaj ponosa, rekao eksluzivno za RTS Džoni Dep.


Predsednik Srbije Boris Tadić primio je danas svetsku glumačku zvezdu Džonija Depa, specijalnog gosta trećeg Međunarodnog filmskog i muzičkog festivala „Kustendrof" koji sutra počinje u Drvengradu na Mokroj gori.

Razgovoru je prisustvovao i osnivač festivala, reditelj Emir Kusturica.

U ekskluzivnom intervjuu za RTS Džoni Dep je rekao da je „to pre svega bio jedan ljudski nivo razgovora", a da je sa Tadićem pričao i o važnosti Emirovog festivala, Kustendorfa.

Poznati glumac za RTS kaže da mu se u Srbiji najviše dopadaju duh i osećaj ponosa.

„Sviđa mi se duh, osećaj ponosa je ono što ovde cenim i poštujem", rekao je slavni glumac.

Svečano otvaranje Kustendorfa počeće u 16.30 časova otkrivanjem biste Džonija Depa, uz vatromet i muziku trubača Dejana Petrovića, a nakon tog će se publici i gostima obratiti ministar kulture Nebojša Bradić i Emir Kusturica.

Džoniju Depu potom će biti uručena „Nagrada za sve buduće filmove" uz muzičku pratnju grupe „Vrelo", najavili su organizatori festivala.

U čast Džonija Depa na „Kustendorfu", koji će trajati do 19. januara, biće prikazana tri filma u kojima je glumio: „Edvard Makazoruki" Tima Bartona (1990), „San o Arizoni" Emira Kusturice (1993) i „Doni Brasko" Majka Njuela (1997).

U takmičarskom programu „Kustendorfa" ove godine učestvuje 28 filmova mladih autora iz 18 zemalja.

O nagradama Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje odlučivaće žiri u sastavu: strip autorka i režiserka Marđan Satrapi, producentkinja i režiserka Sara Drajver i holivudski producent Džonatan Vajsgal.

U specijalnom programu „Savremene tendencije" biće prikazano sedam filmova koje „Kustendorf" izdvaja iz ovogodišnje svetske produkcije: „Granice kontrole" Džima Džarmuša, „Afera 'Zbogom'" Kristijana Kariona, „Vreme koje preostaje" Elije Sulejmana. „Zakopane tajne" Radže Amarije, "Soul Kitchen" Fatiha Atkina, „O Eli" Astara Farhadija i „Car" Pavela Lungina.

Filmovi poput animiranog „Persepolisa" čiji su autori članica žirija Marđan Satrapi i Vinsent Parno (2007) i čehoslovačkog mjuzikla „Hiljadu klarineta" Jana Rohača i Vladimira Svitačeka (1965) biće prikazani u programu "Evergrin".

Muzički program obuhvata nastupe sedam bendova i izvođača: "Global krajmer" iz Austrije, Ajnur Karadoan iz Turske, "Festikultura" iz Španije, Vlada Maričić iz Srbije, "Rublj" iz Rusije, Tonino Karotone iz Italije i "Emir Kusturica & No Smoking Orchestra" iz Srbije.

 

[FEAR]

Najavljen 38. FEST

Najavljen 38. FEST

Na 38. FEST-u, od 19. do 28. februara, biće prikazana 64 filma iz 30-ak zemalja, najavio je na konferenciji za novinare umetnički direktor festivala Miroljub Vučković.

U ime osnivača FEST-a, Skupštine Beograda, prisutne je pozdravila pomoćnica gradonačelnika Radmila Hrustanović, ističući da festival obeležava 40 godina od osnivanja.

Prvi FEST je održan u januaru 1971. godine, a tokom sankcija iz 90-ih godina prošlog veka dva puta nije održan (1993. i 1994).

Hrustanovićeva je podsetila da je moto prvog FEST-a bio ..Hrabri novi svet", a da ove godine slogan glasi ,,Ohrabruje!".

Vučković je najavio da će i 38. FEST imati tradicionalne programske celine - ,,Horizonti", sa najboljim ostvarenjima sa svetskih festivala, takmičarski program ,,Evropa van Evrope, dokumentrni ciklus ,,Činjenice i slagalice", kao i ,,Otkrića", ,,FantAzija", uz specijalni kratki program - osvrt na izraelski film i prateći program sa izborom naslova koji su otvarali festival, počev od Altmanovog filma ,,Meš" sa 1. FEST-a.

U glavnom programu biće prikazani ,,Antihrist" Larsa fon Trira, ,,Akvarijum" Andree Arnold, ,,Tražeći Erika" Kena Louča, ,,Tejking Vudstok" Anga Lija, ,,Prorok" Žaka Odijara, ,,Proganjanje" Patrisa Šeroa, ,,Zli poručnik" Vernera Herzoga, ,,Kako smo preživeli rat" Toda Solonca, "Koko Šanel i Igor Stravinski" Jana Kunena...

Pažnju privlače i ,,Paviljon šest" Karena Šahnazarova, ,,Pisac iz senke" Romana Polanskog, ,,Ozbiljan čovek" braće Koen, ,,Divne kosti" Pitera Džeksona, ,,Zatvoreno ostrvo" Martina Skorsezea, ,,Nepobedivi" Klinta Istvuda, ,,Beli materijal" Kler Deni, ,,Savršen dom" Sema Mendeza, ,,Morfijum" Alekseja Balabanova, ,,Barija - kapija vetrova" Đuzepea Tornatorea...

Srpski film ,,Flešbek" mladog reditelja Aleksandra Jankovića imaće premijeru u takmičarskom programu, uz hrvatsko-srpsku koprodukciju ,,Metastaze" Branka Šmita, kao i filmove iz Rusije, Jermenije, Ukrajine, Turske i Albanije.

I u dokumentarnom programu biće prikazana dva srpska filma - ,,Centar za pranje filma" Srđana Kneževića i ,,Na granici" Žarka Dragojevića.

Član Odbora FEST-a Sandra Perović ocenila je da je ukupan program veoma kvalitetan.

,,Odbor je konstituisan u septembru prošle godine. Uspeli smo da u kratkom periodu nabavimo zaista ono najbolje sa svetske filmske scene. Vreme je da Fest povrati reputaciju koju je imao na svojim počecima, 70-ih godina", rekla je ona.

Predsednik Odbora je Darijan Mihajlović, a članovi su Ljubiša Samardžić, Marin Šimurina i Miloš Paramentić.

Direktor direkcije FEST-a Paramentić izjavio je da je budžet festivala, zbog ekonomske krize, veoma skroman - 35 miliona dinara i da su zato ,,mnoge stvari skresane do maksimuma".

Poslovni deo FEST-a ,,B2B" ove godine neće biti održan, kao ni konkurs za nove projekte, a u Direkciji se nadaju da će ta praksa iz prethodne četiri godine, već u 2011. godini biti nastavljena.

Na pitanje o gostima, Paramentić je odgovorio da su pozivi poslati na veliki broj adresa.

Dolazak su do sada potvrdili reditelji Kirk Džons, Marina de Van, Nikša Sviličić, Garet Džons, Artan Minaroli, Branko Šmit, Anurag Kašjaj, glumica Mišel Vali, producent Stanislav Babić.

Očekuje se i dolazak ruskih reditelja Šahnazarova i Balabanova, kao i nekoliko izraelskih autora.

Filmovi će se prikazivati u Sava centru, Dvorani kulturnog centra Beograda i Muzeju kinoteke.

Cene ulaznica su od 150 do 300 dinara, osim za svečano otvaranje - 500 dinara, a program otvaranja čuva se kao iznenađenje.

Ulaznice će biti u prodaji od 1. februara u Bilet servisu i na blagajnama pomenute tri dvorane.

FEST se održava pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Srbije, a generalni sponzori su NIS, Telekom i Opel.

 

[FEAR]

„Avatar" izaziva depresiju

„Avatar" izaziva depresiju

Film „Avatar", futuristički spektakl reditelja Džejmsa Kamerona koji ruši sve rekorde na bioskopskim blagajnama, izgleda da je previše realističan, zbog čega se sve više gledalaca žali na depresiju i suicidalne misli.
Viseće planine na planeti Pandora

Gledanje trosatnog filma u virtuelno naprednoj tehnologiji izaziva depresiju i suicidalne misli, prenosi Si-En-En (CNN). Na internet sajtu „avatar forums“ pokrenuta je tema - Načini da se izvučete iz depresije nakon što se završi Avatarov san - gde je više hiljada ljudi izjavilo da ima problema sa depresijom i traži psihološku pomoć.

„Razumem ljude koji padnu u depresiju posle gledanja ‚Avatara‘ jer je svet vanzemaljaca Pandora toliko lep i neodoljiv. Gledaoci imaju neželjene psihičke reakcije kad shvate da bi ljudi mogli da žive u sasvim drugačijem svetu“, tvrdi Filip Bagdasarijan, administrator sajta.
U mnogim slučajevima, fanovi filma postaju opsednuti svetom i načinom života na izmišljenoj planeti, da se već može govoriti o pravim psihičkim bolestima.

„Tražim sve moguće podatke o filmu preko interneta i mislim da mi to pomaže. Teško mogu da se pomirim s činjenicom da je ‚Avatar‘ samo film i da ja takav život nikada neću imati“, napisao je jedan od posetilaca foruma.

Neki od fanova ‚Avatara‘ napisali su čak i da su poželeli da izvrše samoubistvo jer su uvereni da će se ponovno roditi u svetu sličnom Pandori. Na drugoj strani, mnogo je i onih koji posle gledanja filma tvrde da im se gadi ljudska rasa. Prema poslednjim izveštajima, „Avatar“ je od početka prikazivanja širom sveta zaradio 1,3 milijarde dolara.

Reakcije iz Vatikana
Radio Vatikan je u komentaru posvećenom ovom filmu naglasio je da se „‘Avatar‘ bavi antiimperijalizmom i antimilitarizmom, ali na mlak način“ i tvrdi da film Džejmsa Kamerona sugeriše panteizam. „Reditelj kao da srdačno namiguje svim pseudodoktrinama koje od ekologije žele da naprave religiju novog milenijuma“. „Priroda više nije nešto što je bog stvorio i što se mora braniti, već se u filmu pretvara u božanstvo koje treba obožavati“, poručuje list „Oservatore Romano“.

 

[FEAR]

Andželina otpuštena jer je previše popularna

Andželina otpuštena jer je previše popularna


Američki proizvođač luksuzne odeće "St. John" prekinuo je saradnju sa Andželinom Žoli zato što je previše poznata i baca brend firme u drugi plan, prenosi modni magazin "WWD".
Andželina u reklami za ''St. John''

Izvršni direktor kompanije je za magazin rekao da je razlog otkaza u tome što Andželina svojom popularnošću zasenjuje brend.

On je dodao i da kompanija želi da prestane da sarađuje sa glumicama i plavušama i da žele da "pročiste paletu". Andželinu će zameniti crvenokosa Karen Elson, model i supruga pevača grupe "Vajt strajps" Džeka Vajta.

 

[FEAR]

Tarantino: U bioskop idem zbog nasilja

Tarantino: U bioskop idem zbog nasilja


Američki režiser i scenarista Kventin Tarantino izjavio je u govoru, koji je održao na dodeli nagrada Britanske akademije za film i televiziju, da je prikazivanje ekstremnog nasilja najbolji način kontrolisanja osećanja gledalaca, prenosi "Dejli mejl".

Režiser, poznat po filmovima punim scena eksplicitnog nasilja kao što su "Kill Bill", "Petparačke priče", "Prokletnici" i "Ulični psi", rekao je da kad ode u bioskop želi da vidi "ljude kako krvare". On je takođe govorio o tome kako koristi krvave scene da bi se poigravao sa publikom.

"Osećam se kao dirigent, a osećanja gledalaca su instrumenti kojima ja na neki način upravljam. Kao da publici zapovedam: 'Smej se, smej se', a onda naredim: 'A sada budite prestravljeni'! Kada to meni neko uradi, onda znam da sam se dobro proveo i uživao u filmu", rekao je 46-godišnji režiser.
Tarantino je dodao da mu je jako bitno da nasilje bude realno prikazano na filmu.

"Ako je čovek uboden ili pogođen u stomak, i jako krvari, kao svinja, ja onda to želim i da vidim, a ne nekog sa stomačnim tegobama i malom crvenom mrljom na odelu", izjavio je Tarantino.

On takođe tvrdi da je nasilje najbolja stvar u vezi sa filmom.
"Nasilje predstavlja najveću atrakciju sveta filma. Ja sam veliki obožavalac akcije i krvavih borbi. Zbog toga je Tomas Edison izumeo pokretnu kameru, zato što je nasilje dobro kada se tako prikaže. Ono ima ogroman uticaj na publiku. Tada znate da posmatrate film", smatra reditelj i scenarista.

Tarantino je takođe izrazio nadu da će jednog dana snimati u Londonu.
"Nikada nisam snimio film u Londonu, a to zaista želim da učinim. Kada budem imao pravu ideju iskoristiću je kao izgovor da neko vreme provedem u Londonu", rekao je režiser.

A svima koji žele da krenu njegovim stopama, Tarantino poručuje: "Umesto da učite o filmskoj industriji, jednostavno uzmite kameru i počnite da snimate filmove. To je moja lekcija i mislim da je veoma jeftina".

 

[FEAR]

Otvoren Kustendorf

Otvoren Kustendorf



Drvengrad na Mokroj Gori zaista je izgledao pretesan juče, prvog dana Festivala Emira Kusturice, kada je veliki broj građana pohrlio na planinu kako bi video Džonija Depa, koji je pristigao na treći Kustendorf filmski festival.


Iako je termin otvaranja Festivala nekoliko puta bio menjan, brojne građane nije sprečila ni hladnoća po kojoj su duže od sata čekali početak otvaranja Kustendorfa, cupkajući uz splet pesama u izvođenju orkestra Dejana Petrovića, prošlogodišnjeg pobednika Guče. Ceremonija je započela u centru Drvengrada, kada se Džoni Dep konačno pojavio i otkrio svoju bistu u prirodnoj veličini, koja je bila prekrivena brojnim zastavama zemalja učesnica Festivala, među kojima su bile američka, brazilska, španska, srpska... ali i na opšte razočaranje jer se prisutnima, koji su mu se toliko obradovali nije obratio ni jednom rečju. Tu svečanost uveličao je grandiozni vatromet, koji je obasjao čitavu planinu nad Mećavnikom.

Džoni Dep se potom publici u bioskopskoj dvorani izvinio što nije dobar u javnim obraćanjima. Njegovom izlasku pred publiku prethodila je, u živoj pratnji "The No Smoking Orchestra", i serija isečaka iz filmova sa brojnim uvrnutim likovima koje je igrao, čemu se potom i sam našalio. „U godinama dok sam radio kako bih prehranio porodicu, nisam ni bio svestan da sam snimio toliko otkačenik filmova. Hvala vam što ste mi to ukazali“, rekao je Dep u šali. Svoju karijeru opisuje kao dug i težak put, na kome se našao i Emir Kusturica, njegov kako kaže stariji brat, s kojim je snimio „San o Arizoni“, koji danas smatra značajnim za njegovu karijeru. O njihovoj saradnji na tom filmu, Emir Kusturica kaže da je bila izuzetno važna, jer su jedan drugome dokazali veru u bratstvo.

„U godinama kada je Holivud već bio izgubio potencijal, Džoni Dep je bio i ostao jedinstven. Kada smo počeli da radimo film, posle dve nedelje promenio sam formu i pitao sam se zbog čega uopšte snimam ovaj film. Osetio sam nezadovoljstvo, bio sam depresivan i hteo sam da napustim projekat. Nije bilo drugog načina da prevaziđem krizu, nego da napravim jednu malu varku. Tada sam zamolio Džonija da se razboli umesto mene, kako bih tražio pauzu u snimanju i kako bih se tokom tog perioda preispitao šta ja to i kako snimam. I Džoni je tako bio bolestan umesto mene čitavih pet dana. I tako smo postali braća“, rekao je Kusturica pre nego što mu je uručio drvenu statuetu, kao počast njegovoj umetnosti i filmovima koje će tek da snima. Dep za Kusturicu kaže da mu je inspiracija u radu, baš kao i Džim Džarmuš i Tim Barton, zahvaljujući kojima lakše opstaje u holivudskom sistemu.

Festival je zvanično proglasio otvorenim Nebojša Bradić, ministar kulture u republičkoj vladi, rekavši tom prilikom da je Kustendorf dobra prilika da se preispita budućnost srpskog filma i da nada u filmsku umetnost postoji, što potvrđuju autori i njihovi filmovi koji će biti prikazani na Festivalu narednih sedam dana. Prvu projekciju upriličio je Tjeri Fremon, koji je prikazao delove filmova braće Limijer, restaurisane, u kolor i 3D tehnici.

 

[FEAR]

Džoni oduševljen Kustendorfom

Džoni oduševljen Kustendorfom



Slavni američki glumac Džoni Dep, gost 3. međunarodnog festivala Kustendorf izjavio je da su ga apsolutno oduševili pejzaž i naselje Drvengrad koje je na brdu Mećavnik izgradio rediteljiI osnivač ovog festivala Emir Kusturica.
Dep i Kusturica u bioskopu u Drvengradu

„Ne mogu da zamislim lepše i magičnije mesto za jedan festival”, rekao je Dep na konferenciji za novinare.

Svojim neposrednim stavovima i skromnim nastupom ovaj svetski super star osvojio je mnogobrojne novinare iz Srbije i regiona i oraspoložio ih nakon što su prethodno bukvalno celog dana čekali na konferenciju koju su organizatori pomerali iz sata u sat.

Dep je izjavio da mu se veoma sviđa koncept Kustendorfa, koji spaja afirmisane autore i studente filmskih akademija iz sveta.

„Za mene je impresivna mogućnost susreta sa dolazećim autorima”, rekao je Dep.

On je održao radionicu zatvorenog tipa, samo za mlade reditelje, učesnike takmičarskog programa ovog festivala.

Dep je prvi put u Srbiji bio još 1992. godine, kao gost Beograda tokom Festa.

„Momentalno sam zavoleo ovdašnji narod i kulturu, osetio sam neku povezanost i bliskost”, rekao je on.

Na pitanje šta je za njega sreća, kratko je odgovorio, „ moja porodica”.

Zamoljen da prokomentariše antiglobalističke stavove svog domaćina i prijatelja Kusturice, rekao je da se ne bavi politikom.

„Ja sam pešak i samo se trudim da hodam dalje. Osećam nepoverenje u odnosu na stvari koje su u vezi sa politikom. Međutim, kao Amerikanac mogu iskreno da kažem da sam osetio mogućnost velike nove šanse kada je Džordž Buš napustio ofis”, izjavio je Dep.

„Novi predsednik Barak Obama je doneo nadu i ja sam optimista u vezi sa tim. On je pristojan čovek i on je snažan. Istina je da je mnogo toga isto kao i pre godinu dana, ali suštinske promene se ne mogu napraviti u tako kratkom roku, naročito ne nakon ogromne štete koju je proizveo njegov prethodnik”, ukazao je Dep.

Na pitanje o narednim filmskim projektima istakao je da ih ima nekoliko, a da je među njima sada sasvim izvestan film „Pančo Vilja” koji će režirati Kusturica, kao međunarodnu koprodukciju. „Počašćen sam što ću igrati naslovni lik”, rekao je Dep.

U razgovor se uključio Kusturica najavljujući da će to biti ekranizacija knjige „Sedam prijatelja Panča Vilje”, tako da će i film biti sastavljen iz sedam delova.

„Nisam zainteresovan za istorijski aspekt, već za ličnost tog meksičkog borca. On je bio najveći heroj i idol u mom životu”, izjavio je Kusturica i dodao da će u stilskom smislu pokušati da ovaj film liči na dela Serđa Leonea, koje je zavoleo u mladosti i „koji su nosili humanost, emociju i snagu umesto praznine blokbastera koji nam danas truju dušu”.

Kusturica je istakao da je srećan što će ponovo raditi sa Depom, koji je vrhunski umetnik a istovremeno pristojan i dobar čovek, neko ko se bori da bude autonoman kao ličnost. „Njegov koncept života, to što čuva svoju personalnost, to je ono zbog čega ga vole milioni”, rekao je Kusturica.

Dep je uzvratio da se njihova saradnja bazira na poverenju i da je to najbitnije.

„Kada smo snimali Arizonu drim (1993) osećao sam se udobno i sigurno. Emir mi je dao potpunu umetničku slobodu da probam bilo šta, da istražujem, pa i da pogrešim i to je za mene bila velika inspiracija”. Dep je dodao da će ponovo raditi sa Timom Bartonom, koji je pored Kusturice i Džima Džarmuša, među njegovim najdražim rediteljima.

„Njihovi su pristupi različiti, ali ono što ih povezuje jeste to što kao umetnici nikada ne pristaju na kompromise”, istakao je on.

Na pitanje kako je kreirao čitavu galeriju specifičnih likova „ od nevinog Aksela iz filma Arizona drim ili Edvarda Makazorukog, preko Čarlija iz Fabrike čokolade, paklenog Svinija Toda, do šarmantnog pirata Džeka Speroua i istorijske ličnosti, gangstera Džona Dilindžera, Dep je odgovorio da mu se dok čita scenario spontano javljaju slike.

„Možda vidim osobu koju sam poznavao ili psa iz detinjstva i onda od te slike gradim dalje. Što teže, to bolje, s tim da uvek imam intenciju ka humornoj strani lika”, primetio je on.

„Važno je imati čvrstu osnovu, naći bazu od koje će se graditi karakter, istražiti sve detalje o tom liku, ali i biti spreman da to sve baciš, da se na snimanju prepustiš intuicji i onda se desi magija. Nekada to uspe, nekada ne, ali bitno je nastojati”, rekao je Dep.

Povodom ocena da u pravom životu podseća na lik Petra Pana rekao je da oseća kako je deo njega stalno „zaključan” u 17. godini.

„To je doba kada ste već odrasli, ali je sve u životu još ispred vas. Tada možete upasti i u neku nevolju, ali još niste u opasnosti od zatvora”.

Upitan kako se oseća kao popularni seks simbol primetio je da ga to zbunjuje i da i dalje misli da je to neko šala. Na pitanje o omiljenim piscima, naveo je Bodlera, Poa, Bukovskog, Keruaka, Barouza...

„Ja sam ovisnik o knjigama. Čitam i po dve tri istovremeno i nikada ne mogu da se zasitim”, dodao je on.

Dep, koji sutra završava posetu Kustendorfu, izjavio je da je uživao i u muzičkom delu festivala (dočekali su ga trubači iz Guče) i da radi na tome da nauči da igra srpsko kolo.

 

[FEAR]

Ciklus srpskog filma iz šezdesetih

Ciklus srpskog filma iz šezdesetih




Projekcijom filma reditelja Kokana Rakonjca „Pre istine" (1968) večeras se nastavlja ciklus domaćeg filma iz šezdesetih godina dvadesetog veka. Ciklus je sastavni deo manifestacije „Spomen-zbirka Pavla Beljanskog - hronika jednog muzeja i jednog vremena (1961-1971)" i istoimene izložbe koja će u Spomen-zbirci u Novom Sadu trajati do 24. januara.


U uvodnom delu večeri predviđena je projekcija kratkih filmova Dragoslava Lazića „Dim i voda“ iz 1963. i Želimira Žilnika „Žurnal o omladini na selu, zimi“ (1967). Autor ciklusa je urednik filmskog programa novosadski kolekcionar Peđa Protić.

Vojislav - Kokan Rakonjac jedan je od najznačajnijih filmskih stvaralaca iz šezdesetih godina prošlog veka u bivšoj zajedničkoj zemlji i jedan od osnivača Kino-kluba Beograd (uz Dušana Makavejeva, Živojina Pavlovića, Boštjana Hladnika i Želimira Žilnika). Autor je kontroverznih filmskih ostvarenja koja su zbog nepodobnog prikazivanja društvenih prilika u zemlji nezvanično ili zvanično zabranjivani.

Film „Pre istine” snimljen je 1968. godine po scenariju Branimira Šćepanovića i predstavlja simboličnu dramu o periodu prilagođavanja komunističkoj dominaciji u Jugoslaviji, navode organizatori. Glavne uloge u filmu „Pre istine” igraju Branko Pleša, Ljuba Tadić, Olivera Marković, Rastko Tadić i Bata Stojković.

 

[Ana_ana]

Filmski festival „Sedam veličanstvenih“

Filmski festival „Sedam veličanstvenih“

Ovogodišnji, šesti po redu festival „Sedam veličanstvenih“ predstaviće dokumentarac u visokom sjaju, najbolje filmove viđene tokom protekle godine u kojoj je dokumentarna produkcija doživela uspon i postala ravnopravna sa igranom na velikim festivalima, rekao je za „Blic“ Zoran Popović, direktor Festivala evropskog dugometražnog dokumentarnog filma koji će u „Sava centru“ biti održan od 21. do 25 janura.
Selektor festivala Tue Stin Miler odabrao je sedam filmova: „Pijanomanija“, „Sudije“, „Dnevna soba nacije“, „Došljaci“, „U ritmu prirode“, „Ispod nivoa mora“ i „Moj život s Karlosom“.
- Publika je zasićena oveštalim obrascima holivudskih filmova koji dominiraju bioskopima u svetu i kod nas. Dokumentarni filmovi pružaju joj mogućnost da otkrije nešto novo, pokazuju nam svet kako ga do sada nismo videli, daju nam mogućnost da puno toga naučimo. Videćemo ujedinjenu Evropu, onu kojoj i mi težimo onako kako nismo ni slutili da ona može da izgleda. Videćemo Ameriku bez struje, televizije i kompjutera, nalik na postapokaliptičku Ameriku iz serijala o Pobesnelom Maksu - kaže Zoran Popović.
Po njegovim rečima, festival nam donosi skandinavska razmišljanja o životu i prirodi. „Videćemo film koji se zalaže za prirodu onako kako se planetarni skup u Kopenhagenu zalagao, zatim da uživamo u divnoj muzici filma ‘Pijanomanija’, koji otvara festival. Najekskluzivniji film prošlogodišnje produkcije ‘Sudije’ rađen je u saradnji sa UEF-om i pokazuje nam fudbal iz pozicije fudbalskog sudije.

V. M.

 

[FEAR]

Film "Đavolja varoš" nagrađen u Palm Springsu

Film "Đavolja varoš" nagrađen u Palm Springsu

Na prestižnom 21. filmskom festvalu, upravo završenom u Palm Springsu (Kalifornija), film srpskog reditelja i scenariste Vladimira Paskaljevića "Đavolja varoš" dobio je specijalno priznaje žirija u kategoriji "New Voices" i "New Visions", saopštio je danas producent filma Milan Tomić.
Iz filma ''Đavolja varoš''

Paskaljevićev film trijumfovao je u konkurenciji 12 debitanata koje je festival izdvojio iz celog sveta, pri čemu je naglasak bio na inovativnim i originalnim filmovima.

U zvaničnom saopštenju žirija se ističe da "film 'Đavolja varoš' zaslužuje specijalno priznanje za smelu i izazovnu satiru savremenog života u svojoj zemlji".
Paskaljević je povodom nagrade izjavio da je srećan zbog priznanja, ali pre svega, jer je "uopšte stigao dovde".

"Sećam se da pre samo šest meseci nisam imao sredstva ni da završim film koji sam već snimio. Nadam se da će mi i ovo priznanje pomoći da se stvari malo promene u mojoj budućnosti, kao i da dođem do američke distribucije", dodao je on u intervjuu jednoj od vodećih američkih televizijskih mreža CBS.
Krajem jula prošle godine ugledni američki nedeljnik namenjen filmu, pozorištu, televiziji, muzici "Verajeti" ocenio je "Đavolju varoš" kao snažan Paskaljevićev debi, uz uverenje da će naići na dobar odjek.

Označivši film kao stilizovanu crnu komediju o životu u savremenom Beogradu, koji "na satiričan način prikazuje moralnu bedu koja se nadnela nad Srbijom", "Verajeti" je tada ocenio da Paskaljevićev precizno konstruisani scenario razigrano povezuje dramske uloge na neočekivane načine.
"Napravljen za jedva 426.000 dolara, ovaj divan film duguje svoj ispolirani izgled i profesionalcima koji su sarađivali sa rediteljem", konstatovao je tada filmski kritičar tog časopisa.

Filmski festival u Palm Springsu, koji se održava već dve decenije, i ove godine je, po tradiciji, okupio veliki broj holivudskih zveda.
Glavnu nagradu žirija dobio je korejsko-francuski film "Potpuno nov život" rediteljke Uni Lekomt, dok je glavnu nagradu publike i festivala odneo film "Devojka sa tetoviranim zmajem" danskog reditelja Nilsa Ardena Opleva, snimljen u koprodukciji Švedske, Danske i Nemačke.

Prvog dana festivala, pre takmičarskog programa, dodeljene su nagrade "Crne leptir-mašne" (Black-Tie Award) za godišnje dostignuće u holivudskoj filmskoj industriji. Nagrade su dodeljene scenaristi, režiseru i glumcu Kventinu Tarantinu, glumcima Morganu Frimanu, Džefu Bridžisu, Marion Kotijar, Ani Kendrik, kompozitoru i producentu, koji piše i filmsku muziku, T-Bonu Barnetu i pevačici Maraji Keri, koja se ovoga puta prvi put našla u ulozi glumice.