Novosti i događaji iz sveta muzike

[crvendac_011]

Zlatko Manojlović najavio novi album: "Puno sam uložio truda i jako lepo je ispalo"​

"Snimali smo u nekoliko različitih studija u Nemačkoj, ali sam na kraju pruno stvari sam uradio.", rekao je muzičar​

Muzička legenda Zlatko Manojlović, koji gotovo četiri decenije živi i radi u Nemačkoj i koji sarađivao je sa muzičarima svetske scene, ima novi album koji nosi naziv "Ha-ha-ha-ha".

"Puno sam uložio truda i jako lepo je ispalo. Snimali smo u nekoliko različitih studija u Nemačkoj, ali sam na kraju pruno stvari sam uradio. I mastere, i miks i drugo. Zadovoljan sam kako je ispalo, ali sad dolazi onaj drugi, lepši deo za nas. Promocija, koncerti...",rekao je Zlatko Manojlović gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, a čijom numerom "Jednoj ženi", koja je snimljena 1976. godine, sve do danas počinje Noćni program Radio Beograda.

On je otkrio da u svom kompjuteru ima preko dve stotine programiranih kompozicija koje verovatno nikada neće snimiti.

"Ne volim nikada da se vraćam na stare stvari. Ne živim u vremeplovu, živim samo od danas pa za ubuduće. Možda te stare stvari jednog dana snimi moj sini, ili njegov sin, ali u svakom slučaju ne mogu sve da stanu na jedan disk ili ploču", rekao je Zlatko Manojlović, piše RTS.

(Telegraf.rs)

 

[crvendac_011]

Pesme po kojima ćemo pamtiti Massima Savića​

Javnost u regionu, ali i u Srbiji ostala je u šoku pošto se pojavila vest da je slavni hrvatski pevač Massimo Savić preminuo u 61. godini.

Ovu vest potvrdili su majka i ćerke Massima Savića.

"Naš tata, suprug, ponos i ljubav, Massimo Savić, napustio nas je nakon kratke, ali herojske borbe. Iako je otišao s ovoga sveta, u našim će dušama živeti večno; nasmejan, topao, snažan, pun ljubavi i satkan od umetnosti. Zauvek ćemo biti tvoje cure. Eni i Mirna", stoji u njihovoj objavi..

Od Masima su se oprastoli brojni fanovi i kolege, među kojima je i pevač Halid Bešlić.

"Dragi prijatelju neka ti je laka crna zemlja. Porodici iskreno saučešće", navodi se u poruci objavljenoj na oficijelnoj Fejsbuk stranici pevača.

Tokom karijere, Massimo je ostvario velike uspehe kao član grupe "Dorijan Grej", ali posle i tokom solo karijere.

Njegova diskografija je puna hitova, a neke od pesama po kojima emo ga pamtiti su: "Iz jednog pogleda", "Stranac u noći", "Dodirni me slučajno", "Indija", "Da mogu..", "Mali krug velikih ljudi" i mnogi drugi.

(B92)

 

[crvendac_011]

Nažalost, još jedna tužna vest, od juče ​

Preminuo legendarni gitarista Džef Bek​

Jedan od najuticajnijih i najboljih gitarista Džef Bek preminuo je u 78. godini, javljaju svetski mediji.

Proslavio se kao član Yardbirdsa, gde je zamenio Erika Kleptona, pre nego što je oformio grupu Džef Bek sa Rodom Stjuartom.

"U ime njegove porodice, sa žaljenjem i dubokom tugom prenosimo vest o smrti Džefa Beka. Nakon što je iznenada oboleo od bakterijskog meningitisa, juče je mirno preminuo. Njegova porodica vas moli za privatnost u trenucima dok se suočavaju sa ovim velikim gubitkom", piše na njegovom nalogu na Tviteru.

Njegov ton, prisustvo i, iznad svega, jačina zvuka redefinisali su gitarsku muziku 1960. i uticali na pokrete kao što su hevi metal, džez-rok, pa čak i pank.

Kada je 2009. godine po drugi put primljen u Kuću slavnih rokenrola, Bek je rekao da svira na način na koji svira jer mu to omogućava da izmisli najbolesnije moguće zvukove.

"Sada je to poenta, zar ne? Ne zanimaju me pravila. U stvari, ako ne prekršim pravila najmanje 10 puta u svakoj pesmi, onda ne radim svoj posao kako treba", rekao je tada.

Rođen kao Džefri Arnold Bek u Volingtonu, u Sariju, muzičar se zaljubio u rokenrol kao dete, a svoju prvu gitaru napravio je kao tinejdžer.

"Momak iz susedstva mu je rekao: ‘Napraviću ti čvrstu gitaru za pet funti. Pet funti, što je za mene tada bilo 500, nisam pristao pa sam je napravio sam", rekao je kasnije za Rock Cellar Magazin

Posle kratkog boravka na Vimbldonskom umetničkom koledžu, otišao je da svira sa šok-rokerom Screaming Lord Sutch and the Tridents.

Kada je Erik Klepton napustio Yardbirds 1965. godine, Džimi Pejdž je predložio da angažuje Beka - i on je nastavio da svira na hitovima kao što su I’m A Man i Shapes Of Things, gde je njegova pionirska upotreba povratnih informacija uticala na muzičare poput Pola Makartnija i Džimija Hendriksa.

(021.rs)

 

[crvendac_011]

Preminuo multiinstrumentalista Veljko Nikolić

Veljko Nikolić Papa Nik - Copyright Printscreen YouTube/ RTS Kulturno-umetnički program - Zvanični kanal

Jedan od najtelentovanijih džez multiinstrumentalista na ovim prostorima Veljko Nikolić, poznatiji kao Papa Nik, preminuo je u 68. godini.

Po obrazovanju Nikolić je bio arhitekta, a svoju stvaralačku energiju posvetio je muzici spajajući najrazličitije muzičke pravce i tradicije.

Zajedno sa Srđanom Aleksićem Fraparegom osnovao je grupu Institut 1974. godine, koja je u svojoj srži bila nosilac eksperimentalnog etno-džeza u Srbiji.

Kroz grupu je od njenog osnivanja prošlo nekoliko stotina muzičara.

Papa Nik je važio i za jednog od pokretača "world music" pravca u Srbiji, eksperimentišući sa tradicionalnom afričkom, indijskom i balkanskom muzikom.

Glavni instrumenti na kojima je svirao su klavir i perkusije.

(Euronews.rs)

 

[crvendac_011]

OTVARAM NOVI KRUG: Trubač, kompozitor, aranžer Stjepko Gut novi šef-dirigent Big Benda RTS​

U JUBILARNU, sedamdeset petu sezonu, Big bend RTS ulazi sa novim šefom-dirigentom, majstorom na trubi, velikim Stjepkom Gutom, koji stiže sa Sicilije da bi se zvanično predstavio javnosti u novoj ulozi.​

Stjepko sa Big bendom na Kolarcu, Foto Tanjug

Čuveni naš trubač, kompozitor, aranžer, dugogodišnji profesor na džez akademiji u Gracu, ponovni povratak pred svoj voljeni, stari orkestar doživljava ne samo kao povratak korenima već pre kao otvaranje još jednog životnog kruga - zatvaranja svakako ne voli.

Ističući da on odavno ne pravi planove, jer planovi su tu da bi se izjalovili, ali da je želja uvek prepun, Stjepko kaže da postoji mnogo toga što je vrlo rad da uradi sa svojim prvim, starim - a u stvari potpuno novim bendom.

- O tome do koje je mere Big bend RTS podmlađen, najbolje govori činjenica da je moj prvi student u Gracu iz benda, Vladimir Krnetić - danas najstariji njegov član, što me je zaprepastilo kada sam prošle godine dolazio - smeje se Stjepko, koji je nekada davno i sam pet godina bio najmlađi, pod palicom maestra Bubiše.

- Inače, ovih dana se mnogo vraćam u davnu 1978. ili već koju godinu, kada sam počeo najpre kao trubač pa kao solista, pa otišao iz Beograda ali se stalno i vraćao, da sa bendom uradim neku produkciju. Čak sam jedno vreme, devedesetih, što sam praktično bio i zaboravio, već bio šef-dirigent.

Foto Tanjug

Dugo je Stjepko gajio jednu od svojih velikih želja, 5-6 godina strpljivo čekajući da mu Dragoslav Fredi Stanisavljević kaže da je i bend spreman na to - da sa njima odsvira kompozicije i aranžmane Teda Džonsa. To je i ostvario prošlog maja, na spektakularnom koncertu na Kolarcu, posle su svirali i na festivalima u Novom Sadu i Valjevu, i svaki put se iznova uverio koliko Big bend u trenutnom sastavu sjajno funkcioniše.

- Znao sam da će taj koncert na Kolarcu mnogo značiti i za sam bend, jer nema ih mnogo u svetu koji to mogu da odsviraju, a verovatno ne bih mogao takav zahvat da izvedem ni sa ovim bendom tokom nekoliko decenija unazad. Posle toga sam siguran da oni, u ovom sastavu, mogu sve, jer je to sjajna ekipa dobro potkovanih muzičara, međusobno kompatibilnih, željnih povratka starom zvuku i učenja, a bez poznavanja baze i istorije ma čega, pa i džeza, nema progresa.

Isto kao što sa velikim ponosom kolege ali i bivšeg profesora uvek navodi imena bivših studenata koji su se upisali u istoriju Big benda RTS, poput Marka Đorđevića koji još svira ili Fredija Stanisavljevića, danas prvog čoveka Muzičke produkcije RTS, a obojicu je počeo da prati još kao nadarene desetogodišnjake. Gut se sa nostalgijom i jednakom radošću seća i svog kuma Duška Gojkovića i drugih velikana koji su ovaj sastav predvodili, poput Vojislava Bubiše Simića, Mladena Bobija Guteše, Zvonimira Skerla.

- Svi smo, i u najtežim vremenima, Big bend iskreno voleli i bili vezani za njega, sećam se kako je Zvonko Skerl uvek govorio: "Izdržaćemo, bend mora da opstane!"

I opstaje. I opstaće. Dok god su mu najbolji, stari i novi članovi, ovako strastveno posvećeni.

Foto Tanjug

Pesme koje ceo Beograd zna​

- ŽELjE, dakle ne planovi su mi, na primer, da reaktiviram moje "Skice sa Balkana" i uradim nastavak "Srpske svite" u nekoj kombinaciji, možda sa narodnim horom ili orkestrom, zatim da napravimo produkciju pesama koje ceo Beograd zna već decenijama, poput "Zvižduka u 8", "Devojko mala", "Beograde"... Radujem se, sve ovo pričiniće mi veliku čast i zadovoljstvo, sa kojim ću uploviti u novu muzičku avanturu sa svojim bendom - kaže Gut.

(Novosti.rs)

 

[katamaniak]

Preminuo džez muzičar Duško Gojković: "Otišao je večiti mladić sa trubom"

Džez trubač, kompozitor, aranžer i dirigent Duško Gojković preminuo je u 92. godini sinoć u Minhenu, u kome je živeo, saopštila je inicijativa Džez Inicijativa.

"Otišao je nenametljivo i tiho, kakav je i bio. Duškova truba, zvučala je prefinjeno, elegantno, snažno i prepoznatljivo. Autorski opus koji ostaje obeležile su brojne kompozicije, a prvi u svetu u savremen džez uveo harmonsko i ritmičko muzičko nasleđe Balkana. Otišao je večiti mladić sa trubom", piše u saopštenju Džez inicijative.

"Džez je sloboda"​

Rođen je u Jajcu 14. oktobra 1931. godine, od oca Vuksana i majke Kristine, kao jedno od njihovo četvoro dece. Ostavši bez porodice u ratnim stradanjima, on se 1946. godine našao u Beogradu, kao gimnazijalac i učenik Muzičke škole Stanković.


"Na prijemnom ispitu u Muzičkoj školi Stanković otpevao sam neku rusku pesmu uz klavir i napomenuo im da želim da učim da sviram trubu jer imam taj instrument kući i da u školskom orkestru sviram džez. Direktor škole je sumnjičavo vrteo glavom zbog tog džeza, ali su me ipak primili i konačno sam počeo da sviram trubu. Moje improvizacije na trubi nijedan komesar nije mogao da kontroliše. Džez je sloboda", ispričao je u jednom intervjuu.


Muziku je studirao na Muzičkoj akademiji u Beogradu od 1948. do 1953. godine. Još kao student sa 18 godina svirao je trubu u mnogim džez i diksland bendovima i sa velikim orkestrom Radio Beograda. Posle pet godina provedenih u Jugoslaviji, prerastao je nivo balkanskog muziciranja i odlučio da nastavi svoju karijeru u zapadnoj Nemačkoj. Godine 1956. snimio je svoj prvi LP kao član grupe Frank All Stars. Sledeće četiri godine proveo je kao prvi trubač i član Kurt Edelhagenovog orkestra. Tokom godina svirao je sa značajnim džezerima kao što su Čet Bejker, Sten Gec i Oskar Petiford.

Preporuka za studije na Berkliju ispisana na jelovniku​

Prvi put se obreo u Americi sa Evropskim omladinskim orkestrom 1958. u Njuportu na džez festivalu na Istočnoj obali, i svojim stilom muziciranja privukao veliku pažnju sa obe strane okeana.

Godine 1961. ponuđena mu je stipendija za studije u oblasti komponovanja i aranžiranja na Berkliju, u vrsti muzike za koju teško da su tada drugde u svetu postojale neke škole.

Trebala mu je preporuka i – dobio ju je. Od Stena Geca, Arta Farmera i Oskara Petforda koji su je napisali i potpisali na masnom jelovniku nekog kafića u Frankfurtu u kome su doručkovali. Prihvatio je ponudu i završio studije.

Nakon studija u Berkliju pozvao ga je kanadski vođa benda Mainard Ferguson da se pridruži njegovom bendu. Gojković je nastupao kao druga truba u ovom sastavu sve do pauze benda 1964. Njegov rad sa Fergusonom omogućio je Gojkoviću reputaciju odličnog i velikog muzičara i izvanrednog soliste.

Vratio se u Evropu, i formirao svoj sekstet 1966. godine, sa kojim je snimio svoj prvi album Svinging Macedonia, u produkciji Eckart Rahn, sa muzikom koju je on izvorno komponovao inspirisan muzikom Balkana. Album se generalno smatra kamenom temeljscem balkanskog džeza.

"Balkan džez" je na svež, originalan i eklektički način obeležio vreme u kojem je Gojković živeo i stvarao, vreme u kojem se mešalo moderno i tradicionalno, istočno i zapadno.

Nakon mnogih uspeha, prebrodio je ozbiljnu zdravstvenu krizu, nakon koje se vraća na scenu na velika vrata, kada je u Njujorku snimio album "Soul Connection" za prestižnu izdavačku kuću Enja Records, njegovim glavnim izdavačem poslednjih nekoliko dekada.

Gojković je sam uvek na prvo mesto stavljao iskustvo i intimnost džez kluba naspram nastupa na velikim festivalima i u velikim koncertnim dvoranama. Tokom karijere Gojković je svirao u svim bitnim džez klubovima na svetu, od najmanjih do onih većih, prestižnim svetskim koncertnim salama (pomenimo "Royal Albert Hall", "Carnegie Hall" i druge) i velikim džez festivalima, pa i na glavnoj sceni Festivala EXIT.


Iza Gojkovića ostaju stotine albuma na kojima je učestvovao kao član različitih ansambala, desetine albuma koje je snimio pod svojim imenom. Poslednjih petnaest godina intenzivno i sa iskrenim zadovoljstvom je sarađivao sa Big Bendom RTS i snimio album "Latin Haze". Nagradu I priznanje Berklee Master of Global Jazz Award dobio je januara 2021. Gojković je drugi umetnik koji je ovu nagradu dobio posle Vejn Šortera 2013.

Izvor: EuroNews Srbija

 

[crvendac_011]

Preminuo džez pijanista Ahmad Džamal​

Američki džez pijanista, kompozitor i dirigent Ahmad Džamal preminuo je u 93. godini, preneli su francuski i američki mediji.

Umetnikova supruga Lora Hes-Hej potvrdila je da je Džamal umro, preneo je Vašington post.

Njegova ćerka Sumaja Džamal rekla je za Njujork tajms da je bolovao od raka prostate.

Džamal je uticao na druge poznate džez muzičare, kao što su trubač Majls Dejvis i pijanista Mekoj Tajner.

Umetnik čije je pravo ime bilo Frederik Rasel Džons rođen je 2. jula 1930. u Pitsburgu. Prešao je u islam 1950. godine.

Osvojio je nekoliko nagrada tokom svoje karijere, duge sedam decenija.

Proglašen je vitezom Ordena umetnosti i književnosti Francuske 2007. i osvojio je 2017. američku nagradu Gremi za celokupnu karijeru.

Afroamerikanac započeo je svoju karijeru 1940-ih tokom bibop revolucije i pomogao je da privuče širu publiku u džez.

Njegov stil je, kako je opisivano, zasnovan na iznenađenju, prekidima, upotrebi tišine, sa romantičnim akcentima, i dinamičnim i laganim delovima.

Američki mediji su prošle godine ocenili da je Džamalov muzički koncept bio velika inovacija tog vremena, čak i „ako je njegova smela originalnost izmakla mnogim slušaocima“.

Album „Ahmad Jamal at the Pershing: But Not for Me“, objavljen 1958, označio je početak njegovog uspeha.

Džamal je u jednom intervjuu prošle godine rekao da se „još uvek razvija, svaki put kad sedne za klavir“.

„Uvek imam nove ideje“, rekao je čuveni džez pijanista.

(N1info.rs)

 

[katamaniak]

Preminula Tina Tarner​

Pevačica Tina Tarner preminula je danas u 83. godini.

U saopštenju su rekli:

"Tina Tarner, "Kraljica rokenrola' umrla je danas u 83. godini nakon duge bolesti u svom domu u Kusnahtu kod Ciriha, u Švajcarskoj. Sa njom svet gubi muzičku legendu i uzor".

Ona je poslednjih godina bila zdravstveno loše, a dijagnostikovan joj je rak creva 2016. i imala je transplataciju bubrega 2017. godine.


Zvezda rođena u SAD bila je jedna od najomiljenijih rok pevačica, poznata po svojoj harizmi na sceni i nizu hitova uključujući "Simply The Best", "Proud Mary", "Private Dancer", "What's Love Got to Do With It".

Tina Tarner, rođena kao Ana Mej Bulok u Tenesiju 26. novembra 1939. godine, bila je američka je soul, R&B, dance, disko, pop, rok pevačica, glumica, plesačica i kantautor. Nosila je titulu "kraljice rokenrola". Nagrađena je sa osam Grammy nagrada, a časopis "Rolling Stone" stavio je Tinu na listu Besmrtnika - najvećih izvođača svih vremena.

Tarnerova je pojačala formativnu ulogu crnkinje u rokenrolu, definišući tu eru muzike do te mere da je Mik Džeger priznao da je uzeo inspiraciju iz njenih snažnih, energičnih živih nastupa za svoju scensku ličnost. Posle dve decenije rada sa svojim nasilnim mužem, Ajkom Tarnerom, krenula je sama i – posle nekoliko neuspešnih početaka – postala je jedna od ključnih pop ikona 1980-ih sa albumom Private Dancer.

Njen život je zabeležen u tri memoara, biografskom filmu, džuboks mjuziklu, a 2021. godine u hvaljenom dokumentarnom filmu Tina.



Izvor: B92

 

[crvendac_011]

Šinejd O'Konor: Irska pevačica preminula u 56. godini​

GETTY IMAGES

Irska pevačica Šinejd O'Konor preminula je u 56. godini, a policija kaže da se uzrok njene smrti ne tretira kao sumnjiv.
„Sa velikom tugom saopštavamo da je preminula naša draga Šinejd.
„Porodica i prijatelji su veoma tužni i mole za poštovanje privatnosti u ovo teško vreme", saopštila je pevačicina porodica.
Bila je najpoznatija po singlu Ništa se ne može porediti s tobom (Nothing Compares 2 U) koja je bila na prvom mestu top lista širom sveta.
Pevačica, koja je glasno saopštavala sopstvene društvene i političke stavove, objavila je ukupno deset albuma.

Policija je saopštila da je telo pevačice pronađeno u njenom domu u Londonu, bez svesti i da je ona „proglašena mrtvom na licu mesta", o čemu su odmah obavestili porodicu.
Navode i da za sada nisu utvrdili nikakav sumnjiv uzrok njene smrti.

GETTY IMAGES

Pored velikog broja ljubitelja njene muzike, počast je odao i Leo Varatkar, bivši irski premijer.
„Njena muzika je bila voljena širom sveta, a njen talenat bio bez premca", izjavio je.
Njena koleginica Eni Lenoks opisala je Šinejd kao „žestoku i krhku osobu" sa „neverovatnim glasom".
„Neka te anđeli drže i čuvaju u svojim nežnim rukama", dodala je ona.

(BBC.com/Serbian)

 

[crvendac_011]

PREMINULA NADA KNEŽEVIĆ: Odlazak slavne srpske pevačice​

Nada Knežević je jedna od najcenjenijih pevačica sa prostora bivše SFRJ, čija je slava šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka prevazišla okvire te zemlje i Balkana.

IZVOR: YOUTUBE/NADA KNEŽEVIĆ

Džez pevačica Nada Knežević preminula je 25. oktobra u 84. godini, u Beogradu, saopštila je njena porodica.
Biće sahranjena u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, a po njenoj želji biće bez komemoracije i u krugu najužih članova porodice.

Tokom pedeset godina karijere dobila je pregršt festivalskih nagrada i priznanja, a Udruženje džez muzičara joj je dodelilo povelju za doprinos razvoju muzičkog stvaralaštva. Poslednji koncert, nazvan "Nada Beogradu", održala je 1995. godine, a 2007. godine primila je nagradu za životno delo na džez festivalu Nišvil, piše N1.

Poslednji koncert, nazvan Nada Beogradu, održala je 1995, a 2007. je primila nagradu za životno delo na XXIV internacionalnom džez festivalu Nišville.

Tada se je i oprostila od scene, rekavši: "To je bilo sve od Nade Knežević".

(MONDO/Telegraf)