Nišvil 2011: Izvođači
Izvor: nisville.com
River stage kod spomenika Šabanu – 10. Avgusta
Darko Rundek
Darko Rundek za uvertiru Nišvilla
Uvertira za zvanični program Nišville jazz festivala (11-14. avgust) počinje dan ranije, u sredu 10. avgusta u amfiteatru na keju kod spomenika Šabanu Bajramoviću. U sklopu besplatnog programa na „River stage-u“, svojevrsnoj posveti velikom romskom umetniku rođenom u Nišu, nastupiće bend Darka Rundeka, Diksilend bend Teteven i Šaban Bajramović tribute band.
Direktor festivala Ivan Blagojević kaže da se moralo odustati od četvorodnevnog programa na River stage-u, kako je ranije bilo planirano, zbog slabog odziva sponzora, kao i opšte nezainteresovanosti nevladinih organizacija koje se bave romskim pitanjem.
Poziv da prisustvuju koncertu upućen je svim donatorima u akciji „Prijatelji Šabanu“ koji su svojim novčanim prilozima pomogli podizanje spomenika Šabanu Bajramoviću: Goranu Bregovuću, Ljubiši Samardžiću, Goranu Paskaljeviću, Mirku Miljušu, Milošu Simonoviću, Nebojši Bradiću, Zoranu Živkoviću i Esmi Redžepovoj.
Jazz legende u istom bendu na Nišvilu 2011
Chico-Freeman
Chico Freeman & Milcho Leviev Quartet
Sastav koji zajednički predvode Chico Freeman jedan od najistaknutijih savremenih jazz saksofonista i verovatno najpoznatiji disident kada je reč o jazz muzičarima iza nekdašnje „gvozden zavese“ i jedini dobitnik jazz Grammy nagrade sa prostora Istične Evrope - Milčo Leviev nastupiće prvog dana Nišville jazz festivala (11. avgust). Članovi kvarteta su i bubnjar iz Švajcarske Joris Dudli i kontrabasista iz Bugarske Vasil Hadzhigrudev.Chico Freeman (sin takođe poznatog saksofoniste Vona Freemana) počeo je da svira trubu, a za saksofon se opredelio relativno kasno - sa 17 godina i to baš u vreme kada je dobio stipendiju za studije matematike na Northwestern Univerzitetu. Međutim, ozbiljan rad na tenor saksofonu (8 do 10 sati vežbanja dnevno) - veoma je brzo dao rezultat, pa je Chico svoje profesionalno interesovanje usmerio ka muzici, upisavši u Čikagu Muzičku školu čuvene Asocijacije za razvoj kreativnih muzičara (AACM), a diplomirao je teoriju i kompoziciju na Governors State Univerzitetu. Jedno vreme je sarađivao i sa poznatim blues izvođačima (Memphis Slim, Lucky Carmichael) a prvu ploču pod svojim imenom objavio je 1976 („Morning Prayer“). Sledeće godine preselio se u Njujork, a Elvin Jones, Sun Ra, Sam Rivers, Jack DeJohnette, Don Pullen samo su neki od velikana sa kojima je u to vreme sarađivao. Potom objavljuje još nekoliko odlično ocenjenih albuma: „No Time Left“, „Tradition in Transition“ i „The Outside Within“ za koji je dobio priznanje „Ploča godine“ po izboru magazina „ Stereo Review“.
Krajem sedamdesetih zajedno sa Wynoton Marsalisom smatraju ga predvodnikom nove generacije modernista koji su ipak čvrsto oslonjeni na jazz tradiciju. Osim Marsalisa na Freemanovom albumu „Destiny's Dance“ svirali su i Bobby Hutcherson i Cecil McBee. Predvodio je svoje sastave „Guataca“ (u kojem su svirali i Hilton Ruiz, Ruben Rodriguez, Yoron Israel, Giovanni Hidalgo) i „Brainstorm“, a na spisku muzičara sa kojima je sarađivao su i Chaka Khan, Tomasz Stanko, Celia Cruz, Tito Puente.
Još u vreme dok je na Državnoj muzičkoj akademiji u Sofiji studirao klavir i kompoziciju, bilo je očigledno da je Milčo Leviev vanserijski talenat i kada je reč o klasičnoj muzici, ali i džezu za koji se zainteresovao još u tinejdžerskim godinama slušajući emisije Willis Conovera na „Glasu Amerike“ (kome je u čast, pre par godina organizovao koncert na kojem su nastupili najpoznatiji muzičari rođeni u socijalističkim zemljama: Paquito D’Rivera and Friends: Milcho Leviev, Horacio Hernandes, George Mraz, Valery Ponomarev)
Bio je za dirigent Big Banda Bugarskog nacionalnog radija (’62 - ’65) gde je kroz svoje, u ono vreme veoma avantgardne kompozicije - kombinaciju džeza i muzičkog folklora – postavio standarde koji su etablirani tek godinama pa i decenijama kasnije. Od 1965. godine vodio je manji sastav Jazz focus sa kojim je osvajao nagrade na mnogim jazz festivalima pa i na čuvenom Montreux festivalu. Godine 1970. iz političkih razloga je napustio Bugarsku (gde mu je dozvoljeno da se vrati i nastupa tek posle 1980.) i preko Nemačke, gde je kratko radio sa Albertom Mangelsdorffom, otišao u Los Angeles gde postaje pijanista i glavni aranžer Big Benda Dona Elisa (potpisao je i aranžmane za muziku u čuvenom filmu „Francuska veza“).
Snimao je i išao na turneje sa sastavoma koji su predvodili Billy Cobham, Art Pepper, Roy Haynes, Dave Holland... Za aranžman kompozicije „Blue Rondo A la Turk“ na albumu „Breakin’Away“ Al Jarreau-a (na kojem je i svirao klavir) dobio je Grammy, a imao je i nomiciju za vokalni aranžman Parkerove „Confirmation“ na albumu grupe Manhattan Transfer. Osim što je i dalje veoma aktivan - predaje kompoziciju na University of South California i redovno drži radionice na New Bulgarian University u Sofiji. Nekadšanji poslodavac Don Elis je još 1974. godine u intervjuu za Downbeat rekao: „Milčo Leviev je definitivno jedan od jazz genija današnjice“.
Koncert se realizuje u saradnji sa Summer Music Academy, Sofia
Stanley Jordan trio na Nišvilu
Stanley Jordan
Čarobnjak gitare
Trio američkog čarobnjaka na gitari Stanley Jordana nastupiće kao jedan od headlinera na Nišville jazz festivalu 2011. Posle perioda zatišja, Stanley Jordan se odličnim albumima i koncertnim DVD-om iz Pariza poslednjih godina vraća na velika vrata svetske jazz scene, a na Nišvillu će sa svojim triom nastupiti u petak 12. avgusta.
Svojom “klavirskom” tehnikom sviranja gitare (sa obe ruke na vratu gitare) Stanley Jordan je sredinom osamdesetih godina napravio pravu revoluciju na muzičkoj sceni. Takozvanu tapping tehniku koristilu su neki gitaristi i pre njega, ali je on prvi koji je na gitari (koristeći svih desdet prstiju) uspeo da stvori neverovatno kompleksne polifone linije. Jedno od objašnjenja je možda i to što je još sa pet godina počeo da svira klavir, a gitaru tek kasnije – kao jedanaestogodišnjak.
Legenda kaže da su jednog letnjeg prepodneva (a to se dogadjalo u prvoj polovini 80-ih) legendarnog Franka Zappu koji se šetao Greenenwich Villageom privukli tonovi uličnog gitarskog dueta koji su dolazili iza ugla. Kada se probio kroz krug ljudi oko svirača umesto dvojice - svirao je samo jedan gitarist, uključen u akumulatorsko pojačalo. Priča o geniju spločnika brzo se širila, i uskoro je Stanley Jordana na njegovom uglu Greenwich Villagea obišao kompletan njujorški muzički krem: Mike Stern, Kevin Eubanks, James Blood Ulmer, a iskusni lovac na talente Art Blakey, otvoreno mu je priznao je stvoren za nešto veliko.
I to veliko počelo se zaista razvijati velikom brzinom. Stanley Jor*dan je dobijao pohvale kakve malo ko pamti, ne samo u istoriji rocka i(li) džeza, već muzike uopšte. Poznati kritičar Downbeata Bill Millkowski rekao je da se još od Jimmy Hendrixa (zbog koga se Jordan i zainteresovao za električnu gitaru) nije pojavio gitarista s tako revolucionarnim pristupom instrumentu: “Jordan udara žice prstima i leve i desne ruke na vratu gitare - i na taj način batnoj tehnici Eddieja van Hallena daje sasvim nov uzlet”. Komplimente nisu štedeli ni Nile Rodgers, George Benson, Quincy Jones (...). Njegov nastup, kao uvod pre koncerta Wynotna Marsalisa na New York Kool Jazz festivalu, pratile su ovacije u publici, ali i pomalo nekontrolirani izlivi oduševljenja kada je reč o kritici. John Wilson iz .New York Timesa pisao je: “Odsvirao je takav solo-set da je pretio da zaseni Marsalisa i Fergusona pre negoli su se ovi uopšte popeli na pozornicu”.
Već u vreme Jordan je imao završen Princetown univerzitet (kompozicija i muzička produkcija), ali je umesto da bira između velike scene i profesorske katedre, odlučio da svoju umetnost prvo predstavi na ulici. Bruce Lundvall urednik u obnovljenoj etiketi Blue Note nije mnogo čekao da sa Jordanom potpiše višegodišnji ugovor koji je direktno uticao da se ova nekada čuvena (a do tada malo posustala) diskografska kompanija vrati u vrhove lista. Već prvenac Magic Touch (u produkciji Ala di Meole) našla se na prvim mestima lista jazz albuma, savremenih jazz albuma, R&B listi ali i na Bilbordovih Top 50 pop albuma.
Na albumu su se pored originalnih kompozicija, našli i standardi poput Round Midnight, Freddie Freeloader, ali i obrade kompozicija Beatlesa (Eleanor Rigby je korišćena i kao muzička podloga za mnoge TV emisije), a Jordan se pojavio u u filmu “Blind Date” (kod nas preveden kao “Opasna neznanka” sa Bruce Willisom i Kim Basinger. Usledilo je još nekoliko albuma (Standards Vol, Flying Home, Cornucopia, Stolen Moments, Bolero...) koji su ponovili uspeh prvenca.
Međutim, Stanley Jordan je klasičan primer muzičara čija fantastična tehnika baci u senku nespornu kreativnost kada je reč o improvizociji, ali i to da je on samog sebe više doživljavao kao kompozitora nego muzičara. I njemu samom počelo je da smeta kada je na koncertima i nastupima na najvećim svetskim festivalima u prvim redovima isped bine vladala neopisiva gužva znatiželjne publike koja je izbliza htela da vidi “kako on to radi” - često i na dve gitare, ili na gitari i klivaru istovremeno
Godine prividne izolacije, tokom kojih je radio nesmanjenim žarom, čini se definitivno su prekinute odličnim albumom State of nature iz 2008 godine.
Norveški kvintet Motif na Nišvilu 2011
Motif
Savremeni zvuk u bop postavi
Jedan od najboljih mlađih evropskih jazz sastava, norveški kvintet Motif nastupiće na Nišville jazz festivalu u subotu, 13. avgusta. Za razliku od zvučnih eksperimenata sa dosta elektronike, tako karakterističnih za njihove sunarodnike, ovaj jazz kvintet ”klasične” formacije (saksofon, truba, klavir, kontrabas i bubnjevi) posredstvom akustičnih instrumenata predstavlja svoj originalni izraz čvrsto oslonjen na jazz tradiciju, ali uz jasne primese svega onoga što karakteriše skandinavsku jazz scenu.
Članovi sastava Atle Nymo (sax, cl), Eivind Lønning (tp), Håvard Wiik (p), Håkon Mjåset Johansen (dm) i vođa sastava kontrabasista Ole Morten Vågan - zajedno rade već skoro jednu deceniju, ali kako sami kažu još uvek “poliraju svoj zvuk”, za koji pak kritičari kažu da je “moćna kombinacija osobenog autorstva, slobodnog pristupa u muziciranju i inteligentnog stilskog ukrštanja”. Osim fantastičnih kritika koje dobijaju za zajednički rad, i svojim paralelnim pojedinačnim angažovanjem na drugim projektima, sva petorica uživaju izuzetno veliki ugled ne samo u skandinavskim već i evropskim okvirima. Kako figurativno kažu kritičari, ova petorka “čini samo jezgro norveške jazz scene”. Spisak muzičara i orkestara sa kojima i u kojima su članovi Motifa sarađivali je impresivan: Bugge Wesseltoft’s NCOJ, Håvard Wiik Trio, Atomic, Christian Wallumrød Ensemble, Free Fall, Joshua Redman, John Scofield, Lee Konitz, Chick Corea, Jan Garbarek, Joe Lovano, Kenny Wheeler, Maria Kannegaard Trio, StreifenJunko Motorpsycho, Generator X and the Trondheim Jazzorchestra.
Poslednja dva albuma “Apo Calypso” (2008), i trostruki CD “Facienda” (2010) - oba objavljena na etiketi JAZZLAND RECORDS koju vodi čuveni Bugge Wesseltofts – dobila su odlične kritike u svim vodećim svetskim jazz magazinima i na web sajtovima.
Nastupali su na festivalima širom sveta (Copenhagen Jazz festival, Bremen Jazz Ahead, Hanoi European Jazz festival, Kongsberg Jazz Festival, Toronto Downtown Jazz Festival, Vancouver Jazz Festival, Moldejazz ), a tokom svoje azijske turneje onišli su Kinu, Vijetnam i Japan gde svirali i u poznatom tokijskom Pit Inn klubu.
Nastup sastava Motif Nisville realizuje uz podršku ambasade Kraljevine Norveške.
Internacionalna world music postava na zatvaranju festival
Voice of nature
Voice of Nature
Internacionalna world music postava Voices Of Nature nastupiće na Nišville jazz festivalu u nedelju 14. avgusta, a dan kasnije, u paketu sa Hans Dulfer bendom ft. Candy Dulfer, i u programu Nišville u Surčinu, u sklopu Bojčinskog kulturnog leta.
Voices Of Nature je, kako sami kažu za sebe, eklektični fusion bend koji izvodi svoju autorsku muziku. Većina kompozicija koje izvode, pevaju na izmišljenom jeziku, koji je jednako razumljiv svim ljudima na svetu. Baš tako su napisane i kompozicije s uticajem muzike iz svih krajeva sveta. Od Orijenta do Indijanske muzike iz američkih šuma. Vođa benda, kompozitor i klavijaturista Andrej Kljaković, inače jedan od pionira jazz rocka na prostorima bivše SFRJ (u sastavima Lotus, Obećanje proljeća, Simulakra, Digitron, Put Svjetlosti), izgradio je zavidnu muzičku karijeru u Parizu i Londonu gde je uz svoje projekte radio i kao producent za pretižne izdavačke kuće V2 Universal i Sony/BMG. Kroz bend je prošlo tridesetak muzičara iy svih krajeva sveta koje je Kljaković susretao tokom svog dugogodišnjeg delovanja u instranstvu, i svi oni su kao stalni ili povremeni članovi doprineli originalnosti zvuka oba albuma sastava: Exotika i Abazar. U sklopu promotivne turneje u zemljama regiona jezgro benda čine Andrej Kljaković i talentovani mladi muzičari iz Hrvatske, a u postavi za nastupe u Srbiji je i pevač, perkusionista, kompozitor i tekstopisac Lino G Rocha – Venecuelenac portugalskog porkla, a odrastao u Londonu, koji je od osamdesetih na ovamo sarađivao sa mnogim velikanima salse među kojima su i Yuri Buenaventura, Tito Allen, Charlie Palmieri.
Elina Duni Quartet
Elina Duni
Strast Balkana
Švajcarski kvartet koji predvodi pevačica albanskog porekla Elina Duni nastupiće na Nišvilu drugog dana festivala, u petak 12. avgusta. Elina Duni Quartet na svom novom albumu „Lume,Lume“ (Lume – Svet) izvodi kompozicije iz folklorne tradicije Balkana na originalnim jezicima (Albanija, Bugarska, Turska, Grčka, Rumunija), ali ono što ovaj projekat izdvaja od bezbroj sličnih pokušaja na „zadatu temu“ - pored fenomenalne vokalne invencije su i aranžmani.
Colin Vallon (klavir), Patrice Moret (kontrabas) i Norbert Pfammatter (bubnjevi) „boje“ ovo „istočno muzičko putovanje“ u duhu najbolje tradicije „klasičnog“ jazz trija smirenim tonovima, odnosno, daju mu čvrste jazz konture, ali na način da to ne deluje kao spajanje nespojivog.
Blues kombinacija: Sever - Jug
Robert Tilly
Robert Tilly and Pan Band
Robert Tilly, poznatiji pod imenom Lonesome Bob Tilly I niški Pan Bend nastupiće na Nišvilu u petak 12. avgusta . Robert Tily je rođen 1954. godine u Subotici. Peva, svira akustičnu gitaru, daire,mandolinu, instrumente sa klavijaturama,usnu harmoniku i flautu. Piše poeziju, slika i bavi se publicistikom vezanom za muziku.Početkom osamdesetih sa Draganom Ružićem je oformio akustičarski duet After Midnight Band. Od 1985. godine profesionalno se bavi muzikom izvodeći folk, blues, reggae i jazz muziku.
Živeo je i nastupao Mađarskoj, Švedskoj, Holandiji, Americi, Nemačkoj i Maleziji Objavio je knjige svojih pesama, ali i prevode blues pesama: "La Poesie Sonc But" (1976.), "Etthell Wolf's Sideturns" (1982.), "Troubadour" (1982.), knjigu eseja "The Great Blues Stvlists" (1994.), "The Liverpool Poetic Circle" (1995.), "Irish Fairy Tales" (1996.) i "Great Blues Stylists 2" (1997.).Tokom karijere snimao je sa različitim muzičarima, pa su tako nastale ploče "Rather Go Blind", EP sa Robertom Hekeom (Robert Hoekke) objavljen 1984. godine u Holandiji. Sa mađarskim Hobo Blues Bandom snimio je 1986. godine LP "Esztrad", a sa grupom Exit istoimeni album objavljen 1988. godine u Jugoslaviji. Na kaseti "Feel So Lonesome" koja je izašla krajem 1994. godine snimio je obrade blues i country standarda. Na kompilaciji "Belgrade The Blues Today" (PGP RTS 1994.) snimio je tradicional "John, the Revelator". Na kaseti "Tributes" snimio je posvete omiljenim blues velikanima. Kaseta "Root Vegetable With Wild Mushrooms And Vegetable" predstavlja zbir osamnaest pesama koje je Bob snimao od 1983. do 1994. godine.
Na kaseti "Radio sessions" našli su se snimci njegovog akustičarskog nastupa na radiju urađeni 18. juna 1996. godine. Te večeri je takođe izvodio obrade standarda. Na kaseti "Soleil des Loups" snimio je isključivo svoje kompozicije, a sve instrumente je, po običaju, odsvirao sam.
Nastupao sa: Gabor Lengyel, Perpetuum Mobile, Gabor Bunford, Raw Hide, Aleksandar Kozakijevič, Skyhigh Quartet, Dejan Cukić, Pera Joe, Drago Mlinarec, Ibrica Jusić, Ana Popović, Homesick Mac - Dragan Ružić Macan HOBO BLUES BAND, DEAK BILL GYULA BLUES BAND, BENKO DIXIELAND BAND, Devay Nagy Kamilla, Katalin Ladik,Allen Ginsberg, Philladelphia Jerry Ricks, Elijah Wald,Dave Kelly, Peter Green...
Važnije knjige-2000-Veliki stilisti džeza /Prometej,Novi Sad/ Povijest Rocka /BARS,Crna Gora,2000/, Električna snoviđenja-antologija rok-poezije, Prometej 2007, Savremeni Džez - Prometej,Novi Sad, 2010.
Noviji CDi - Per Aspera Ad Cactus-2005, Me & Them Devils-2007, The Blues Veteran-2009, Tributes 2-2010.
Uticaji:Van Morrison,Tom Jones,Dean Martin,Junior Wells,Paul Rodgers,Buddy Miles,Exuma,Taj Mahal,Blind Willie Johnson,Dave Mason,Joni Mitchell,David Crosby i Richie Havens.
Pan Bend veće decenijama važi za najbolji klupski ritam i bluz sastav u Srbiji. Na nekoliko izdanja Nišvilla Pan Bend je veoma uspešno pratio strane blues izvođače. Članovi benda su: Vladan Stojanović (gitata i vokal), Vojislav Ilić (klavijature), Predrag Branković (bas), Nenad Tančić (bubnjevi i udarljke) i Filip Tančić (bubnjevi).
Diskografija Roberta Tilly-a:
"Rather Go Blind" (Attic 1984. EP)
"Exit" (PGP RTB 1987. LP)
"Esztrad" (Hungaroton 1987. LP)
"Kilometerkovek" (Jugoton 1988. LP)
"Music Unity" (RTV Novi Sad 1988. EP)
"Diarea Don't Have No Mercy (In This Land)" (ITMM 1994. kaseta)
"Feel So Lonesome" (Music Yuser 1994. kaseta)
"Root Vegetable With Wild Mushrooms And Vegetable" (Music Yuser 1995. kaseta)
"Tributes" (Mario Records 1995. kaseta)
"Lonesome Bob & the Cold Shit" (Good Taste Records 1996. kaseta)
"More Tributes per Year" (Good Taste Records 1996. kaseta)
"Raw & Lonesome-live" (LP Production 1996. kaseta
Jazz iz Rusije
Oleg Kireyev
Oleg Kirejev i Saransk big band
Saransk Big Band iz istoimenog glavnog grada Ruske republike Mordovije predstaviće se trećeg dana Nišville jazz festivala (13. avgust), a kao specijalni gost nastupiće jedan od najboljih ruskih saksofonista i kompozitora Oleg Kirejev.
Olek Kirejev je rođen blizu same granice Evrope i Azije – u Ufi, glavnom gradu Republike Baškirije u sklopu Ruske federacije. Učestvovao je u mnogim internacionalnim projketima i nastupao na mnogim poznatim festivalima (Montre, Birmingem, Jazz Jamboree u Poljskoj...). Prvobitno pod uticajem bi bapa, Kirejev je tokom godina svoj stil gradio kombinujući različite uticaje (afrički ritmovi, latin jazz, jazz rock, tradicionalna muzika Azije...).
Osim što je jedan od najcenjenih muzičara i autora, Oleg Kirejev je i neumorni promoter džeza u Rusiji. Već godinama je umetnički direktor džez kluba Unije kompozitora u Rusiji, a prošle godine je imenovan za savetnika predsednika Baškirije, Rustema Kamitova.
Saransk Big Band je osnovan 2005. godine specijalno zbog učešća na internacionalnom jazz festivalu „Veyse jazz“ (što na lokalnom jeziku znači: Jazz ’- zajedno) koji vremenom postaje veoma značajna manifestacija na kojoj nastupaju svi vodeći ruski muzičari, ali i gosti iz dvadesetak zemalja, a Big Band Saransk – zvanični orkestar festivala. Lider big benda – dirigent, trombonista i pijanista Aleksandar Kurin, autor je velikog broja kompozicija koje orkestar izvodi. Prošle godine Big Band Saransk je dobio nagradu predsednika Ruske federacije za etno džez projekat baziran na na kompozicijama autora Ugro-Finskog regiona. „Jazz u centrima Ugro-Finske dijaspore duž reke Volge“. Vokalni solisti Big Banda Saransk su Oksana Glebova i Sergej Semjonov.
Ondrej Štveraček Quartet
Ondrej Stveracek
Nadgradnja Koltrejnovog zaveštanja
Kvartet izuzetno talentovanog češkog saksofoniste Ondreja Štveračeka nastupiče na Nišvilu 2011 u nedelju 14 avgusta.
Muzičar besprekorne tehnike, Štveraček svoj koncept gradi inspirisan jazz tradicijom, a posebno, kako sam kaže, improvizatorskim principima koje je u postavio njegov veliki idol John Coltrane. Ali, način na koji se Štveraček odnosi prema tom zaveštanju – nesumnjivo dokazuje da je on mnogo više od samo još jedne od kopija legendarnog muzičara.
Ondrej Štveraček je jazz karijeru započeo u Big Bandu Gustava Broma, u kojem je imao priliku da sarađuje sa najboljim mladim muzičarima iz Češke, Slovačke ali i drugih zemalja. Za njega nema tajni kada je reč o vratolomnom tempu, “čudnoj” metrici ili kompleksnim harmonijama. Iako je teško pronaći boljeg učitelja od Coltrane-a, kada je reč o modernim jazz tendencijama, Štveraček je, čvrsto rešen da pronađe svoj stil i zvuk, vremenom uspeo da se “otrgne" od idola i dostigne nivo originalnosti potreban (i dovoljan) da ga kritika svrsta u najuži krug “onih koji dolaze”. Članovi Kvarteta Ondreja Štveračeka su kontrabasista Tomaš Baroš, bubnjar Marian Ševčik i pijanista Ondrej Krajnik.
Milo Suchomel Quartet
Milo Suchomel
Afro nasleđe i evropski trendovi
Kvartet slovačkog saksofoniste Milo Suchomela nastupiće na Nišvillu u subotu 13. avgusta.
Milo Suchomel, jedan je od najaktivnijih jazz muzičara u Slovačkoj. Akjademske tituel stekao je na konzervatorijumima u Žilini i Bratislavi, a usavršavao se na University of Lousiville (Kentucky, USA) gde je imao priliku da sarađuje i sa mnogim američkim muzičarima.
Njegov stil je fuzija dva glavna elementa : originalnog Afro-američkog stila i savremenih evropskih jazz trendova. Godine 2001. dobio je nagradu za najboljeg instrumentalistu na Jazz Juniors Festivalu u Krakovu (Poljska). Kvartet pod svojim imenom je oformio 2003. godine, kada bend i objavljuje prvi album sa snimkom nastupa na Bratislavskim jazz danima, a svega godinu dana kasnije ovaj sastav osvaja četvrto mesto na prestižnom Internacionalnom Jazz konkursu u Heilartu u Belgiji.
Internacionaln neo-swing kvintet na Nišvillu
Down Home
Down Home
Down Home, internacionalni neo-swing kvintet, nastupiće na Nišville jazz festivalu u nedelju 14. avgusta. Od svog nastajanja početkom XXI-og veka u Barseloni pa do današnjih dana, ovaj sastav se pretvorio u lokomotivu nezaustavljive mašine, muzički spektakl koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
Down Home čine Argentinac, dvoje Beogradjana i dva Katalonca: Hernan “Chino” Senra (vokal i “dobro” gitara), Duška Miščevic (alt saksofon), Pol Prats (tenor saksofon), Ivan Kovačevic (kontrabas) i Marti Elias (bubanj). Sa originalnim repertoarom, dva izdata diska (“Runnin out of time” i “Once again”), eksplozivnim nastupom uživo i nebrojenim nastupima u klubovima, teatrima i festivalima širom starog kontinenta, Down Home ujedinjuje ono najbolje od starog i modernog swing-a, i aktuelnim pogledom na muziku aludira na zlatne godine sredine prošlog veka, doba plesa, zadimljenih lokala, zabranjenog alkohola i muzike kao načina zivota. Eksplozivna mešavina koja na svakom nastupu postiže svoj cilj…. da publika oseti njihovu muziku onako kako je oni osećaju…svim svojim srcem.
Yoni Vidal and "Estrellas" na Nišvilu
Yoni Vidal
Letnja latino fiesta
Gitarista i pevač španskog porekla Yoni Vidal i njegov bend “Estrellas”, predstaviće se publici na Nišvilu u petak 12. avgusta programom koji čine kako originalne kompozicije cije, tako i obrade španskih i latinoameričkih tradicionala, kombinujući različite elemente pop i latin rock muzike, world music i jazza.
Uporedo sa izučavanjem sopstvenih muzičkih korena, Yoni Vidal je klasično i jazz obrazovanje (klasična gitara, solo pevanje i teorija) stekao na konzervatorijima u Liežu i Luksemburgu, a Odmah po diplomiranju započeo je profesionalnu karijeru. Kao član španskog benda “Matador” poočetkom devedesetih odlazi na turneju po Aziji, gde upoznaje jednu sasvim novu muzičku tradiciju i susreće se sa različitim uticajima, novim instrumentima i muzičarima. Na poziv vođe sastava jedne od najpoznatijih worls music grupa iz tog dela sveta “Asia beat” koja okuplja muzičare iz cele Azije (sa bazom u Kuala Lumpuru - Malezija) pridružuje se koncertnoj prezentaciji benda na čuvenom Midem festival u Singapuru, a saradnja se nastavlja i na snimanju narednog albuma benda. Takodje dobio je i poziv da izvede jednu svoju kompoziciju na velikoj milenijumskoj žurci u Singapuru u pratnji Simfonijskog orkestra.
Osim skoro svih evropskih, na spisku zemalja u kojima je nastupao su i Mauricijus, Gaabon, Maldivi, Bali, Kina Sri Lanka, Tajvan, Indonesija, Malezija, Filipini, ali i one sa druge strane Pacifika (Kalifornija, Nevada, Nju Džersi, Kvebek…). Na snimanju njegovog prvog albuma “Spice Road” učestvovalo je 35 muzičara iz zemalja od Belgije do Singapura, a drugi album "Chill Out My Wave" izlazi ovog leta.
