Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Madridski death metal brutalci Haemorrhage završili su novi studijski album koji će pod imenom "Hospital Carnage" izaći 30. svibnja za Relapse Records. Šesti album benda kojemu je jedna od najvećih želja održati koncert u mrtvačnici, sniman je u madridskom VRS studiju sa Samuelom Ruizom, mastering je radio Scott Hull, naslovnicu gitarist Luima, a bit će dostupan u CD, LP i Digital download formatu. Sukladno tekstualnoj tematici koju Haemorrhage 'njeguje' od početaka, nazivi pjesama koji su do sada poznati i više su nego očekivani: "Traumaggedon" (za tu je pjesmu snimljen video-clip), "Fomite Fetish", "Hospital Thieves", "Hypochondriac", "Necronatology" i "Tumour Donor". "Hospital Carnage" nasljednik je albuma "Apology For Pathology", objavljenog 2006. godine.
State of Exit pokreće novu formu festivala u Beogradu - Share Conference (Social + Media + Music) - jedinstvo zabave i naprednih tema. Od 7. do 9. travnja u Beogradu će se na prvoj po redu konferencija održati niz predavanja, radionica i izložbi i na jednom mjestu okupiti stotine regionalnih blogera, muzičara, novinara i kreativaca, a svima će narukvica predstavljati ulaznicu za preko 100 zabava i predavanja. Tako će publika na poznatim lokacijama dobiti priliku upoznati se sa više od 20 novih tema i izvođača, prvi put viđenih na našim prostorima.
Dom omladine bit će centralna lokacija konferencije i ugostit će između ostalih predstavnike Googlea, Yahooa, Pirate Baya, Global Voices ali i stručnjake iz marketing tima Baraka Obame i tehnološkog centra instituta MIT. Dnevni program otkrit će zašto se inženjeri Googlea bore za ljudska prava na internetu, zašto je internet bio presudan za pobjedu Baraka Obame i na koji način su roboti DJ-evi povezani s centrom za građanske medije budućnosti. Noćni program 'Share by Night' gustim rasporedom zabave objedinit će klupsku scenu u zajednički festivalski duh. Dom omladine s tri pozornice, klubovi Tube, KC Grad, Energija, Gun i druge lokacije rezervirane su za DJ i live nastupe vodećih elektronskih izvođača. Ikona elektronske muzike Carl Craig, izvođači koji postoje na sceni više od dva desetljeća MJ Cole i Fabio, beatbox majstor Beardyman, živi nastup Jimmy Edgara, electro-rock bendovi kao što su - Does It Offend You, Yeah, Minitel Rose i Jamaica samo su neka od do sada potvrđenih gostovanja. Detaljne informacije o konferenciji možete pronaći na shareconference.net.
Nakon što je još tijekom ljeta prošle godine završio snimanje novog albuma, njemačko-norveški gothic-folk metal bend Midnattsol konačno je objavio kako će njihov treći studijski album naziva "The Metamorphosis Melody" biti objavljen 25. ožujka. Novi CD snimljen je u Studio F (The Visions Bleak, Lacrimas Profundere, Secret Of The Moon) s producentom Markusom Stockom.
BEOGRAD 27. 02. 2011 PRESS
Nina predstavnik Srbije na Pesmi Evrovizije
Danica Radojčić Nina predstavljaće Srbiju pesmom „Čaroban" na 56. takmičenju za Pesmu Evrovizije
Ovogodišnja predstavnica na takmičenju za Pesmu Evrovizije je pevačica Danica Radojčić Nina (21), koja će nas u Diseldorfu predstavljati numerom Kristine Kovač „Čaroban", odlučeno je nakon sinoćnjeg nadmetanja između tri izvođača u emisiji „Pesma za Diseldorf" na RTS-u.
Gledaocima se prva predstavila grupa „Briz" numerom „Ring, ring, ring", a nakon njih Aleksandra Kovač je otpevala svoju pesmu „Idemo dalje", dok je pobednička pesma „Čaroban" sa zanimljivim scenskim nastupom začinila ovo muzičko veče. Kada su sve troje izveli svoje numere, a voditeljka objavila da gledaocima predstoji sat vremena glasanja, „prazninu" na bini popunile su neke od naših muzičkih zvezda izvodeći numere autora koji su se takmičili. Tako su se u RTS-ovom studiju na Košutnjaku orile balade trija Kovač koje su izvodili hrvatska pop pevačica Nina Badrić, Dado Topić, Aleksandra Radović, Tanja Banjanin, Jelena Tomašević, Boris Novković i Karolina Gočeva. Svoj glumačko-muzički performans u retro stilu izveli su glumci Milan Kalinić, Nikola Bulatović i Mina Lazarević. Posebne ovacije među publikom iz Srbije, Makedonije, Hrvatske, Bugarske i Grčke dobile su grupe „Peti element" i „Zemlja gruva". Nakon uzbudljivog i nesvakidašnjeg muzičkog događaja usledilo je i proglašenje pobednika, što je unelo dodatnu tenziju u studiju. Iako nije očekivala, mlada Nina je odnela ubedljivu pobedu.
- Toliko sam uzbuđena da bih konstantno vrištala od sreće. Pritajeno sam želela ovu pobedu jer mi otvara mnoga vrata u budućoj karijeri. Nije bilo lako, radila sam dosta, ali tek mi predstoji težak zadatak. Ne mogu da obećam pobedu, ali mogu da poručim da neću dozvoliti da se obrukamo - izjavila je pobednica za Press. Kornelije Kovač, iako je sve vreme bio suzdržan u komentarima, na kraju se vidno zadovoljan u kratkoj izjavi za naš list osvrnuo na sve troje takmičara, ističući da nijednog trenutka nije favorizovao svoje ćerke. - Srećan sam zbog Kristinine ubedljive pobede, tako treba. Ovo je dokaz da nisam favorizovao nijednu ćerku, a pobedila je pesma koja je publici bila najpribližnija - istakao je on. Numera „Čaroban" osvojila je 14.900 glasova, pesma „Idemo dalje" 5.994, dok je kompozicija „Ring ring ring" imala 4.049 glasova. Inače, takmičarsko veče otvorila je Marija Šerifović svojim megahitom „Molitva." Takmičenje „Pesma Evrovizije 2011" održaće se u Diseldorfu od 10. do 14. maja. Tom prilikom naša zemlja nastupa u prvom polufinalu, 10. maja.
Doštampavanje karata za finale Karte za finalno veče Evrosonga, koje će se održati 14. maja, već su rasprodate, ali organizatori planiraju štampanje dodatnih karata. Ovih dana u prodaji su se našle i karte za dve polufinalne večeri, kada će se publici predstaviti po 19 takmičara iz svake zemlje. Cena karata je od 29 do 119 evra. LJ. STANIŠIĆ
Irski rokeri objaviće pesmu koju su snimili pre nastanka današnjeg U2 benda.
Pesmu "Street Mission", članovi grupe U2 su snimili 1977. kada se bend zvao Hype, a biće objavljena na disku sa muzikom iz filma "Killing Bono", koji će biti pšremijerno prikazan 1. aprila, kada će i disk biti u prodaji.
Film "Killing Bono" je komedija koja prati sudbinu dvojice braće MekKormik, koji su svirali u prvoj postavi benda U2, a zatim su otišli u London kako bi tamo napravili bend, koji će biti veći od U2.
U filmu su prikazani najvažniji događaji iz ranog perioda rada grupe U2 - od osnivanja u jednoj dablinskoj gimnaziji do izdavanja albuma "Joshua Tree", koji je prodat u više miliona primeraka.
Na muzičkom disku će, pored nove - stare pesme, biti i neke manje poznate pesme irskih rokera, kao i najveći hitovi.
Film "Killing Bono" je nastao na osnovu memoara Nila MekKormika "I Was Bono's Doppelganger".
(MONDO)
Koncert violinistkinje Vanese Mej, koji je bio zakazan za 20 sati, počeo je sa malim zakašnjenjem. Nešto pre 20 sati, postalo je očigledno da veliki broj ljudi neće uspeti da uđe u halu i na vreme zauzme svoja mesta, pa je obezbeđenje ubrzalo sigurnosnu proveru publike.
Među 500 ljudi koji su čekali da uđu na koncert bili su i poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić i bivši ministar zdravlja Tomica Milosavljević.
Po ulasku publike u Arenu, sa dvadesetak minuta kašnjenja, na bini se pojavilo 12 gudača, a desetak minuta posle njih i ostatak benda koji čine saksofonista, bubnjar, basista i klavijaturista.
Posle njih, na binu je izašla i Vanesa Mej, u šljaštećoj haljini i cipelama. Prva kompozicija koju je odsvirala bilo je Vivaldijevo “Leto“. Posle druge kompozicije pozirala je fotoreporterima koji su iskoristili taj trenutak na najbolji mogući način.
Za vreme treće kompozicije bubnjar je stao pored nje i pokazao svoje umeće na različitim vrstama perkusija, posle čega se obratila publici i na srpskom jeziku rekla “Dobro veče“.
Kasnije se na fotografijama moglo videti da je koristila “podsetnike”, koji su bili zalepljeni pored stalka za mikrofon na kojima je pisalo “Dobro veche” i “Kvala lepo”.
Izvinila se zbog kašnjenja, zahvalila se svima što su došli i rekla da već oseća veliku energiju iako je tek svirala petnaestak minuta. Pošto je ovo prvi put da svira u Srbiji rešila je da beogradskoj publici pokaže sve svoje muzičke pravce. Nastavila je sa muzikom iz filma “Aleksandar Veliki“.
Posle 45 minuta koncerta, najavila je dvadesetominutnu pauzu, što baš i nije obradovalo publiku u Areni.
Koncert je nastavljen u sličnom ritmu, a Vanesa je pokaza svoje umeće u sviranju violine.
Ipak mora se napomenuti da zvuk u Areni nije bio perfektan kao što se to očekivalo, ali je Vanesa svojim nastupom potvrdila zbog čega je zvezda svetske klase.
Monografija „Srce kuca tu je” o legendarnom domaćem sastavu Partibrejkers dobila je drugo izdanje čija će promocija biti održana danas u beogradskom Domu omladine. Knjiga o Partibrejkersima na 166 strana sa ilustracijama prvi put je predstavljena na prošlom Sajmu knjiga u Beogradu, a sada je objavljeno drugo prošireno izdanje ove monografije u kojem se nalaze i nove neobjavljene fotografije.
Novo izdanje monografije Partibrejkersa prošireno je s još neobjavljenim fotografijama
Skoro tri decenije Canetove i Antonove rokenrol misije zabeleženo je u ovoj knjizi, a Zoran Kostić Cane kaže da je danas sve moguće.
- Moguće je, kad može svirka da stane na limenku, odnosno na mp3, onda sve može. Ovaj drugi tiraž je bolji od prvog u smislu da su povećane slike, neke su izbačene koje su brzinom ušle u prvo izdanje, slova su podebljana i baš je poboljšan kvalitet same knjige - kaže Cane, frontmen Partibrejkersa, za „Blic”.
On, uprkos lošim uslovima i situaciji u kojoj se nalazi domaća rokenrol scena, nalazi inspiraciju i želju da i dalje stvara. Kako kaže, on i „njegovi veterani“ su već spremni za novi album. Urađeno je nekoliko novih pesama i Cane uopšte ne krije svoje oduševljenje materijalom koji su do sada spremili.
- Pravimo nove stvari koje su super, sve je jako sveže i zvuči nekako stvarno. Zasad ovo što imamo stvarno super zvuči i dosta je drugačije od poslednjeg albuma. Ostaje još da uradimo nekoliko pesama pa da vidimo šta ćemo. Zasada ih imamo šest-sedam. Ono što mogu sad da kažem jeste da su super i tekstovi i rifovi - priča poznati muzičar i otkriva da se priprema veliki beogradski koncert Partibrejkersa na kome će predstaviti nove pesme.
- Sviraćemo ih verovatno na nekom koncertu na jesen. Trebalo bi da napravimo veliki koncert u Beogradu u Hali sportova. Ne želimo da sviramo u Areni i to bi trebalo da bude super, ono baš, da dođu ljudi da bude dobra svirka, da se to snimi, pa da izbacimo neki DVD, neki novi materijal - najavljuje Cane, koga očekuju brojni koncerti, ali i nastup na predstojećem Egzitu.
- Koliko zovu ljudi, mislim da ćemo i ovu godinu da provedemo na putu. Dobro, nemamo mi velike turneje, ali gotivni smo, pa nas voli publika. Pojavljuju se neki novi gradovi gde nas željno čeka publika, kao i neki gradovi gde dugo nismo bili - kaže Cane i dodaje:
- Čekaju nas ljudi, a mi sviramo kao da nam je poslednji put... Dajemo sve od tebe i to je utisak koji ostavljamo na koncertima u vreme kada je sve smandrljano i svi smo u klupku kompromisa i interesa... Ništa se ne zna i sve je krajnje skromno... zdravlje, ploče i zvuk, a godine se samo talože - priča Cane.
Ono što ističe, kao i uvek, jeste to da uprkos teškoj situaciji u društvu ne treba gubiti nadu.
- Ljudi kao da su pokvarene mašine za proizvodnju dima, koji se ne vide u tom dimu. Niži oblik života preuzima sve i mi kao da smo izmanipulisani, kao da smo kulise dok predstava traje. Moguće je da se nešto desi, da se promene prioriteti... Voleo bih to zbog svoje i ostale dece, ali mrka kapa. Ipak, nadamo se - zaključuje Zoran Kostić Cane.
Na braniku roka
„Teško bi bilo naći nekog na muzičkoj sceni ko je na svom početku tako
mnogo obećavao, a onda, uprkos svemu, još više postigao. Prvi album Partibrejkersa i danas je jedan od najsnažnijih rok istupa u istoriji ove muzike kod nas. Oni se nikad nisu odrekli svog puta niti njegove moralne poruke. Partibrejkersi su nastavili produbljujući isti zvuk sve do najnovijih vremena, ostajući često sami na poprištu. Ne znam šta može više biti simbol otpadničkog rok stava od Canetovog nezaboravnog glasa i Antonove režeće gitare“, navodi Dragan Ambrozić u recenziji knjige u kojoj su sve pesme benda i preko 200 fotografija.
Tradicionalno Ortodoks Kelts 17. marta velikim koncertom obeležavaju Dan svetog Patrika - najpoznatiji srpski Irci nastupiće u Domu omladine Beograda, producent koncerta je Beogradska kuturna mreža, a ulaznice su u prodaji na blagajni Kulturnog centra od 1. marta. Cena karte je 1.100 dinara.
Dan Sv. Patrika grupa slavi velikim koncertom 19. put
- Devetnaest je moj srećan broj. Devetnaesti put Sveti Patrik dolazi među Srbe, što samo po sebi znači da smo posle prošlogodišnje velike mature i dalje na pravom kursu, do doktorata koji očekujemo kad budemo zaokruživali prve dve decenije. Ni dan-danas nisam načisto koji od tih tradicionalnih koncerata mi je najbolji i uvek očekujem da je onaj sledeći upravo taj. Tako je i ovog puta jer magija tog dana i koncertriranje na sam taj dan je nešto što izlazi iz okvira onoga što možemo objasniti na uobičajen način i običnim rečima - kaže pevač Aleksandar Petrović, poznatiji kao Aca Seltik.
Prema njegovim rečima, postoji čudna “metafizička veza između benda i ovog sveca”.
- Bila je misaona imenica naći nekoliko različitih ljudi da sviraju ovu vrstu muzike. Duboko verujem da je neko iz metafizičke sfere umešao prste, a taj neko je ovde prozvan. Svetog Patrika poštujemo kao za nas najznačajniju ličnost - objasnio je Seltik.
Inače, od prošlog koncerta za Dan svetog Patrika, koji je takođe održan u Domu omladine, bend je radio na novom albumu, tako da fanovi mogu da računaju na nove stvari na repertoaru, ali i na neke stare pesme koje Ortodoksi tek s vremena na vreme izvuku iz šteka. Naravno, hitovi poput „Green Rosses”, „Far Away” i „Drinking Song” su obavezni, jer bi u suprotnom, kako je Aca svojevremeno konstatovao, fanovi linčovali bend.
Утварни блуз Диџа Лега израња из истих мочварних магли из којих излазе конфедерални војници који се привиђају Томију Ли Џонсу у филму Бертрана Тавернијеа „In The Electric Mist”. Моћна делта Мисисипија, са својим кужним испарењима и мрачним култовима, поприште је збивања забележених у песмама са албума „Folk Songs Of The American Longhair” који је Лег снимио под псеудонимом Брадер Диџ. Удаљени бубњеви који у мочварним ноћима прате вуду и сантерија ритуале – „бум Да БУМ, бум Да БУМ” – одјекују на овом албуму. То Брадер Диџ удара ногом у патос. Одређује ритам своје музике. Албум „Folk Songs Of The American Longhair” је први који је Диџ Лег снимио соло. Раније је свирао са бендом Сантерија. Понуђена музика се може схватити као својеврсни наставак мистичне екскурзије на коју је водио албум Др Џона „Gris-Gris” из 1968. године. Звуци слајд гитаре и инструмента званог добро, бритки као оштрица ножа којим свештеници мочварних култова секу жртвене животиње, парају кулисе реалности. Отварају пролаз кроз који омађијани слушач одлази у онострани свет да се сусретне са аветима прошлости и успоменама које би желео да заборави. Легова музика боље од гомиле књига објашњава јужњачку готику. Брадер Диџ као да долази из Фокнерове измишљене земље Јокнапатофа. Верујем да би велики писац, када би наливен вискијем, изгубљен у меандрима прошлости, могао да чује музику Диџа Лега, подигао палац увис. Аутор свих песама на албуму „Folk Songs Of The American Longhair” је Диџ Лег. Оне су усклађене са правилима која важе за такозвани делта блуз. Додуше, постоји помак. Могле би се схватити као продукт „лудила удвоје” које је захватило легендарног блузера Сан Хауза и Лионарда Коена током неке имагинарне вуду сеансе којој никад нису присуствовали. Тако бар наговештава сам Брадер Диџ. Смрт је предоминантна тема, што је у складу са јужњачком, готичком природом целог пројекта. Песме „The Girl Who Wept Stones” и „Black Is the Night” као да је написао Сан Хауз пошто је стигао тамо где се запутио у својој легендарној теми „Death Letter”. Брадер Диџ их је одсвирао као Рајнер Птачек коме су, костима црне мачке и зубима алигатора, завртели памет у некој вуду дашчари. Централно место албума је напев „House Of The Dying Sun”. Диџ, као проповедник кога су опсели демони, најављује смак света. При томе свира на гитари са истом вештином са којом то ради и Сони Ландрет. Музичка традиција зачета на њуорлеанском Конго скверу, међу афричким робовима који су ту чекали нове господаре, а коју су Принц Ла Ла, Професор Лонгхер, Др Џон, Боби Чарлс, Ален Тусејнт, Сони Ландрет и други сачували од заборава, првим соло албумом Диџа Лега тријумфално је ушла у нови миленијум. Могу да замислим Грема Парсонса и Фленери О’Конор како на неком рајском пропланку играју свој јужњачки плес уз музику мрачног брата из делте Мисисипија.
Жикица Симић Објављено: 28.02.2011. Извор: Политика
Тројица младића из Србије и један Корејац основали бенд у Америци, а са прошлогодишњих наступа по Хрватској, БиХ и Србији снимили филм
Stereotype Inc на прошлогодишњем Бир фесту
За неколико година ово би могла да буде прича о остварењу америчког сна. За сада, реч је о таленту четворице младих људи којима је музика више од хобија, о прихватању културних разлика, о почетку новог живота хиљадама километара далеко од земље предака. Прича почиње када се породица Брлек, родитељи са синовима од 20 и 18 година, пре једне деценије одселила у Америку. После родног Приједора и неколико година проведених у Сремској Митровици, отишли су у потрази за бољим животом, а путоказ ка Солт Лејк Ситију били су им блиски рођаци који су тај пут раније већ прешли. Осим студирања, синове из ове приче, старијег Велибора и млађег Ивана, занимала је и музика, па су заједно са рођаком Љубишом Мијатовићем направили бенд. Недостајала је једна карика – бубњар. Нашли су га у Корејцу Џошуи Сону када им је инструктор те квон доа рекао да има брата који се бави музиком. Џошуа је и једини члан групе са музичким образовањем, док је Велибор графички дизајнер, Иван економиста, а Љубиша је студирао комуникације. Бенд је основан пре пет година и зове се Stereotype Inc. На питање какву музику свирају Велибор одговара да и они, као и већина музичара, воле да мисле како је то нешто другачије и оригинално, да имају свој стил који су крстили као incorporated, и који, како му и име каже, укључује и актуелне и старе стилове, поп, рок, фолк… Текстове, које углавном сам пише, описује као социољубавне. Наступају по локалним клубовима и фестивалима, а за лето планирају и свирке по Европи. Састав није непознат ни љубитељима те врсте музике у Србији где су прошле године свирали на Бир фесту, Данима пива у Зрењанину, као и по клубовима у Београду и Новом Саду. Осим тога, наступали су у Босни и Херцеговинии Хрватској, а све то забележили су филмски. Видео снимке правили су сами, по сценарију који је, према Велибором признању, претрпео знатне промене у зависности од ситуације „на терену”. Филм који ће бити завршен до краја марта зваће се World Inc Tour и трајаће 45 или 60 минута. „Снимали смо са намером да покажемо како музика прелази границе, да никоме није битно одакле неко долази. Можда ћемо њиме утицати на неку младу особу да, на пример, одустане од насиља и посвети се музици. Желимо да укажемо да увек постоји алтернатива. Емитоваћемо га на неким фестивалима по Америци, а за Србију за сада још не знам када би и где могао да буде приказан. У Америци ће, такође, тај филм бити промоција Србије, јер га правимо на такав начин да Американцима може да буде водич кроз забаву у Србији”, каже Велибор. Сви који желе да чују музику овог бенда могу од 4. марта са њиховог сајта да „скину” албум Incorporated. ---------------------------------------------------- Корејац у Србији као на Марсу За Корејца Џошуу Сона, бубњара овог бенда, Србија је била потпуна непознаница, а његове утиске са прошлогодишњег боравка у нашој земљи препричава Велибор: „Џошуа је првих дана био као на Марсу, али се после прилагодио. Допала му се храна, пио је пиво и јео пљескавице, свидео му се стил живота и највише отвореност према странцима. Пошто Американци немају представу о томе шта други народи знају о њима и о томе да говоре стране језике, он није могао да верује да свако кога је овде срео зна макар пет речи енглеског. То сада често препричава у Америци”.
А. Маринковић Објављено: 28.02.2011. Извор: Политика
