- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Novi zakon za HRT
Izvor:
rts.rs
Direktora Hrvatske radio-televizije ubuduće bi mogao da bira Sabor, što bi prema nekim mišljenjima moglo da ugrozi nezavisnost javnog servisa. Hrvatska vlada odgovara da nema nameru da uređuje program, već da obezbedi budućnost jednog od stubova nacionalnog identiteta.
Pred hrvatskim Saborom je glasanje o Izmenama Zakona o Hrvatskoj radio-televiziji (HRT). Na kritike da će izmene ugroziti nezavisnost javnog servisa, hrvatska vlada odgovara da nema nameru da uređuje program, već da obezbedi budućnost, kako kaže, jednog od stubova nacionalnog identiteta.
Hrvatska radio-televizija naslednik je nekadašnje Radio-televizije Zagreb, čiji su voditelji i novinari neodvojivi deo zajedničke jugoslovenske prošlosti.
Javni je servis, a budžet puni od pretplate i reklamnog programa. Pretplata od oko 11 evra obavezna je za vlasnike televizijskih i radio-prijemnika, a dužnicima se prinudno naplaćuje, jer bez stabilnog finansiranja nema ni programa.
Predložene izmene Zakona o HRT-u podelile su javnost, pre svega zbog odredbe da generalnog direktora, koji ima široka ovlašćenja, bira Sabor, odnosno predstavnici stranaka, što stranci na vlasti daje mogućnost da utiče na njegov rad. Vlada objašnjava da ne namerava da ugrozi nezavisnost javnog servisa.
"Zakon koji je do sada važio doveo je do krize u rukovođenju, u smislu da se više nije znalo ko je za šta odgovoran. Uspostavljamo novim zakonom jednu subordinaciju", kaže ministar rada Hrvatske Mirando Mrsić.
Uprava HRT-a kaže da nije ona odgovorna za krizu, već činjenica da su Programsko veće i Nadzorni odbor, čije članove bira Sabor, nepotpuni. Kako će izmene zakona uticati na rad javnog servisa, zavisi od toga kako se one budu primenile.
"Moje dugogodišnje iskustvo mi govori da sve zavisi od tima ljudi koji rukovode. Ali smatra se da najveći politički pritisak dolazi upravo zato što nemate stabilan izvor finasiranja", kaže član Izvršnog odbora EBU i rukovodilac međunarodnih poslova HRT-a Marija Nemčić.
Dok se nije došlo do konačne verzije predloga izmena Zakona o HRT-u, kritike su stizale i iz Brisela. Hrvatsko novinarsko društvo smatra da izmenama zakon postaje lošiji, ali očekuje da se svi medijski zakoni vrlo brzo ponovo pišu.
"Prosto, morate videti šta je korisno, a šta nije. Mi očekujemo novi zakon o HRT-u, da li će to biti za godinu dana, ili više, koji će biti puno osmišljeniji i puno bolji", kaže predsednik Hrvatskog novinarskog društva Zdenko Duka.
"Sigurno da ima kritika. Čak i nama, kao ogranku Hrvatskog novinarskog društva (HND) u HRT-u se čini da je izbor direktora u Saboru ponovno vraćanje politike ili stavljanje šape politike na Hrvatsku radio-televiziju", smatra ovinar i predsednika ogranka HND-a u HRT-u Elizabete Gojan.
Izboru prvog čoveka radio-televizije dat je veći značaj nego izboru guvernera. Tako premijer Zoran Milanović komentariše kako je hrvatska javnost reagovala na izmene zakona o HRT-u.
"Javni servis je jedan od stubova nacionalnog identiteta. On predstavlja sve one programe za koje komercijalne televizije nemaju interes, a to je mnogo važnije od dnevnih vesti", kaže hrvatski premijer.
Izvor:
rts.rs
Direktora Hrvatske radio-televizije ubuduće bi mogao da bira Sabor, što bi prema nekim mišljenjima moglo da ugrozi nezavisnost javnog servisa. Hrvatska vlada odgovara da nema nameru da uređuje program, već da obezbedi budućnost jednog od stubova nacionalnog identiteta.
Pred hrvatskim Saborom je glasanje o Izmenama Zakona o Hrvatskoj radio-televiziji (HRT). Na kritike da će izmene ugroziti nezavisnost javnog servisa, hrvatska vlada odgovara da nema nameru da uređuje program, već da obezbedi budućnost, kako kaže, jednog od stubova nacionalnog identiteta.
Hrvatska radio-televizija naslednik je nekadašnje Radio-televizije Zagreb, čiji su voditelji i novinari neodvojivi deo zajedničke jugoslovenske prošlosti.
Javni je servis, a budžet puni od pretplate i reklamnog programa. Pretplata od oko 11 evra obavezna je za vlasnike televizijskih i radio-prijemnika, a dužnicima se prinudno naplaćuje, jer bez stabilnog finansiranja nema ni programa.
Predložene izmene Zakona o HRT-u podelile su javnost, pre svega zbog odredbe da generalnog direktora, koji ima široka ovlašćenja, bira Sabor, odnosno predstavnici stranaka, što stranci na vlasti daje mogućnost da utiče na njegov rad. Vlada objašnjava da ne namerava da ugrozi nezavisnost javnog servisa.
"Zakon koji je do sada važio doveo je do krize u rukovođenju, u smislu da se više nije znalo ko je za šta odgovoran. Uspostavljamo novim zakonom jednu subordinaciju", kaže ministar rada Hrvatske Mirando Mrsić.
Uprava HRT-a kaže da nije ona odgovorna za krizu, već činjenica da su Programsko veće i Nadzorni odbor, čije članove bira Sabor, nepotpuni. Kako će izmene zakona uticati na rad javnog servisa, zavisi od toga kako se one budu primenile.
"Moje dugogodišnje iskustvo mi govori da sve zavisi od tima ljudi koji rukovode. Ali smatra se da najveći politički pritisak dolazi upravo zato što nemate stabilan izvor finasiranja", kaže član Izvršnog odbora EBU i rukovodilac međunarodnih poslova HRT-a Marija Nemčić.
Dok se nije došlo do konačne verzije predloga izmena Zakona o HRT-u, kritike su stizale i iz Brisela. Hrvatsko novinarsko društvo smatra da izmenama zakon postaje lošiji, ali očekuje da se svi medijski zakoni vrlo brzo ponovo pišu.
"Prosto, morate videti šta je korisno, a šta nije. Mi očekujemo novi zakon o HRT-u, da li će to biti za godinu dana, ili više, koji će biti puno osmišljeniji i puno bolji", kaže predsednik Hrvatskog novinarskog društva Zdenko Duka.
"Sigurno da ima kritika. Čak i nama, kao ogranku Hrvatskog novinarskog društva (HND) u HRT-u se čini da je izbor direktora u Saboru ponovno vraćanje politike ili stavljanje šape politike na Hrvatsku radio-televiziju", smatra ovinar i predsednika ogranka HND-a u HRT-u Elizabete Gojan.
Izboru prvog čoveka radio-televizije dat je veći značaj nego izboru guvernera. Tako premijer Zoran Milanović komentariše kako je hrvatska javnost reagovala na izmene zakona o HRT-u.
"Javni servis je jedan od stubova nacionalnog identiteta. On predstavlja sve one programe za koje komercijalne televizije nemaju interes, a to je mnogo važnije od dnevnih vesti", kaže hrvatski premijer.