LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Novac ECB - morfijum da ublaži bol
[/h] Izvor: Tanjug
Frankfurt -- Finansijska injekcija ECB-a je nalik na "morfijum koji oblažava bol, ali ne leči", ocenio je vodeći ekonomista Sakso banke Stin Jakobsen.
On tvrdi da se sumom većom od hiljadu milijardi evra, koliko je u protekla tri meseca ECB "ulila" u bankarski sektor evrozone otvara put za masovne spekulacije, u potrazi za visokim prinosima, uz istovremeni rizik od stvaranja novih "balona" na finansijskim tržištima.
Banke evrozone su tokom današnje akcije ECB, pozajmile od centralne monetarne indstucije evrozone rekordnih 529,53 milijarde evra, u okviru druge runde trogodišnjih kredita koji su ponuđeni u cilju jačanja likvidnosti u evropskom bankarskom sektoru.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Jakobsen tvrdi da Evropa sada, u suštini, ponavlja američko drugo takozvano kvantitativno labavljenje. "Ceo svet se bavi štampanjem novca i političkim eksperimentima i možemo samo da se nadamo da nećemo postati očigledan primer Ajnštajnove definicije idiota, koji ponavlja jedan isti eksperiment u nadi da će dobiti različite rezultate", zaključuje vodeći ekonomista Sakso banke.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
U prvoj rundi kredita koju je ECB ponudila u decembru banke iz zone evra su razgrabile jeftine kredite u vrednosti od 489 milijardi evra.
Jakobsen ističe da novi krediti neće rešiti problem krize, pošto se stari dugovi otplaćuju pomoću dodatnog zaduženja.
Od nove finansijske injekcije okoristiće se i vlade, pošto u prvom polugođu 2012. godine Evropa mora da reši problem refinansiranja. Samo Italija i Španja moraju da refinansiraju više od 500 milijardi evra duga, tako da će kreditiranje banaka teoretski omogućiti neophodnu fiskalnu konsolidaciju.
Jakobsen upozorava da postoji i druga strana medalje u vidu rastuće nejednakost i socijalnih tenzija. Štampanje novca mora da se plati padom raspoloživih prihoda stanovništva, povećanjem poreza, cena hrane i energenata, pogoršanjem uslova rada što ugrožava ne samo štednju, već smanjuje primanja običnih ljudi.
On takođe upozorava da mere tipa LTRO dugoročno gledano samo umnožavaju i produbljuju probleme banaka i zemalja u razvoju, pošto privremena korist u vidu likvidnosti ugrožava dugoročnu perspektivu rasta ekonomije, produktivnosti i raspoloživih prihoda.
Globalno ulivanje novca u "labilni" finansijski sektor takođe utiče na cenu nafte koja će, ako još osetnije poskupi, početi negativno da utiče na rast svetske privrede.
[/h] Izvor: Tanjug
Frankfurt -- Finansijska injekcija ECB-a je nalik na "morfijum koji oblažava bol, ali ne leči", ocenio je vodeći ekonomista Sakso banke Stin Jakobsen.
Banke evrozone su tokom današnje akcije ECB, pozajmile od centralne monetarne indstucije evrozone rekordnih 529,53 milijarde evra, u okviru druge runde trogodišnjih kredita koji su ponuđeni u cilju jačanja likvidnosti u evropskom bankarskom sektoru.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Jakobsen tvrdi da Evropa sada, u suštini, ponavlja američko drugo takozvano kvantitativno labavljenje. "Ceo svet se bavi štampanjem novca i političkim eksperimentima i možemo samo da se nadamo da nećemo postati očigledan primer Ajnštajnove definicije idiota, koji ponavlja jedan isti eksperiment u nadi da će dobiti različite rezultate", zaključuje vodeći ekonomista Sakso banke.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
U prvoj rundi kredita koju je ECB ponudila u decembru banke iz zone evra su razgrabile jeftine kredite u vrednosti od 489 milijardi evra.
Jakobsen ističe da novi krediti neće rešiti problem krize, pošto se stari dugovi otplaćuju pomoću dodatnog zaduženja.
Od nove finansijske injekcije okoristiće se i vlade, pošto u prvom polugođu 2012. godine Evropa mora da reši problem refinansiranja. Samo Italija i Španja moraju da refinansiraju više od 500 milijardi evra duga, tako da će kreditiranje banaka teoretski omogućiti neophodnu fiskalnu konsolidaciju.
Jakobsen upozorava da postoji i druga strana medalje u vidu rastuće nejednakost i socijalnih tenzija. Štampanje novca mora da se plati padom raspoloživih prihoda stanovništva, povećanjem poreza, cena hrane i energenata, pogoršanjem uslova rada što ugrožava ne samo štednju, već smanjuje primanja običnih ljudi.
On takođe upozorava da mere tipa LTRO dugoročno gledano samo umnožavaju i produbljuju probleme banaka i zemalja u razvoju, pošto privremena korist u vidu likvidnosti ugrožava dugoročnu perspektivu rasta ekonomije, produktivnosti i raspoloživih prihoda.
Globalno ulivanje novca u "labilni" finansijski sektor takođe utiče na cenu nafte koja će, ako još osetnije poskupi, početi negativno da utiče na rast svetske privrede.