Нова најава градње рафинерије у Смедереву
На истом месту где су пре деценију хтели да прерађују нафту Холанђани, сада исто хоће Кинези
Локација на којој је требало да се изгради рафинерија још пре десет година (Фото О. Милошевић)
Смедерево – После десет година у Смедерево се поново вратила прича о градњи рафинерије. Реч је о истој локацији уз Дунав, где је својевремено планирана, па пропала једна таква инвестиција. Тада су нафтна постројења хтели да граде Холанђани, а сада Кинези. Ово је у четвртак потврђено након састанка са представницима кинеских инвеститора у Националном савету за координацију сарадње са Русијом и Кином.
Они су, како је саопштено, најавили да су спремни да после договора и усаглашавања свих питања са Радном групом коју ће формирати Влада Србије, почну са пројектом у априлу, док би оквирни рок завршетка радова износио четири године. Вредност инвестиције процењена је на око 2,6 милијарди долара. У производњи опреме учествовале би компаније из Немачке и САД, стоји у саопштењу. И баш као и пре једну деценију, најављена је најновија и потпуно чиста технологија – производња „евро6” горива, где би емисија штетних гасова била нула. Ова вест у Смедереву, граду који већ има једног кинеског загађивача и спада међу места са најлошијим квалитетом ваздуха у Србији, па и Европи, одјекнула је уз негодовање на друштвеним мрежама. Грађани су подсећали и на стару „сагу о рафинерији”, која је трајала готово четири године.
У индустријској зони Смедерева на простору од око 113 хектара уз Дунав, планирана је градња рафинерије за прераду сирове нафте од стране америчко-холандског конзорцијума „Комико оверсајз”, односно ћерке фирме у Србији „Комико оил”. Скупштина града на челу са ДС-ом је у септембру 2009. године дала зелено светло за издавање земљишта у дугорочни закуп на 99 година, а ова фирма била је једини понуђач. Од тада па све до половине марта 2012. рафинерија је без капи нафте „тресла” Смедерево. Власт се распарчала, грађани су ишли и на референдум, тадашњи градоначелник доспео и до суда...
Након силних превирања, преговора, правних зачкољица, имовинских проблема, усклађивања са прописима, локални парламент је у јануару 2012. најпре одбио да да сагласност на уговор о закупу јер су инвеститори хтели да плаћају на рате, што је било супротно свим донетим актима. Поред опозиције предвођене ДСС-ом, која се у старту изјаснила против рафинерије, кључну превагу донео је тада владајући Покрет за Смедерево који је предводила Јасна Аврамовић као заменица градоначелника, тражећи понављање конкурса. Највише их је бринуло да ће инвеститор најпре ући у посед и укњижити се, а тек накнадно уплатити закуп.
Градоначелник Предраг Умичевић (ДС) се ни ту није зауставио. Дуже од месец дана коригован је одбијени уговор, да би га у марту скупштина ипак усвојила. Предвиђено је да закупнина од 652 милиона динара буде уплаћена једнократно, најкасније 60 дана од потписивања уговора, а то ће бити предуслов за књижење. „Комико оил” се тим документом обавезао на много тога: да запосли најмање 542 радника, пошуми 20 одсто површине, изврши конверзију 12 градских котларница са мазута на гас... Изградња постројења, проценили су тада, коштала би између 250 и 400 милиона долара. Планирани капацитет рафинерије је 100.000 барела, а производио би се безоловни бензин, евродизел, ТНГ и авио-гориво, по стандардима ЕУ.
Пропао референдум
Уз потписе око 12 хиљада Смедереваца опозиција је издејствовала расписивање референдума „за” и „против” рафинерије. Изјашњавање је одржано 8. августа 2010, а упркос великим неслагањима, занимљиво је да се одазвало мање гласача него што је било потписа да се распише референдум. Изашло је једва десет одсто грађана.
Коначно, пред крај априла 2012. потписан је уговор о закупу земљишта за градњу рафинерије, и то у вили династије Обреновић, усред смедеревских винограда, чију је пропаст најављивала опозиција ако рафинерија проради. Тада је почео да тече рок од 60 дана за уплату новца. Ни по истеку рока новац није легао на рачун града, па је рафинерија доспела на суд у јулу, када је градски јавни правобранилац поднео тужбу за раскид уговора. Уследила су нова натезања јер је „Комико оил” у закуп тражио још око три хектара канала који пролазе кроз локацију. По трећи пут одговорност је пребачена на локалну скупштину која је прихватила судско поравнање и нови рок за уплату закупа, који несуђени инвеститор опет није испоштовао. У међувремену је дошло и до промене власти у Смедереву, на чело града је дошла Јасна Аврамовић са којом је и окончана четворогодишња агонија око нафтних постројења на обали Дунава.
Садашњи радоначелник Смедерева, Јован Беч, о новој најави градње рафинерије није обавештен. У Градску управу није стигло никакво званично обавештење о намерама државе да поново актуелизује стари пројекат.
Извор: Политика
На истом месту где су пре деценију хтели да прерађују нафту Холанђани, сада исто хоће Кинези
Локација на којој је требало да се изгради рафинерија још пре десет година (Фото О. Милошевић)
Смедерево – После десет година у Смедерево се поново вратила прича о градњи рафинерије. Реч је о истој локацији уз Дунав, где је својевремено планирана, па пропала једна таква инвестиција. Тада су нафтна постројења хтели да граде Холанђани, а сада Кинези. Ово је у четвртак потврђено након састанка са представницима кинеских инвеститора у Националном савету за координацију сарадње са Русијом и Кином.
Они су, како је саопштено, најавили да су спремни да после договора и усаглашавања свих питања са Радном групом коју ће формирати Влада Србије, почну са пројектом у априлу, док би оквирни рок завршетка радова износио четири године. Вредност инвестиције процењена је на око 2,6 милијарди долара. У производњи опреме учествовале би компаније из Немачке и САД, стоји у саопштењу. И баш као и пре једну деценију, најављена је најновија и потпуно чиста технологија – производња „евро6” горива, где би емисија штетних гасова била нула. Ова вест у Смедереву, граду који већ има једног кинеског загађивача и спада међу места са најлошијим квалитетом ваздуха у Србији, па и Европи, одјекнула је уз негодовање на друштвеним мрежама. Грађани су подсећали и на стару „сагу о рафинерији”, која је трајала готово четири године.
У индустријској зони Смедерева на простору од око 113 хектара уз Дунав, планирана је градња рафинерије за прераду сирове нафте од стране америчко-холандског конзорцијума „Комико оверсајз”, односно ћерке фирме у Србији „Комико оил”. Скупштина града на челу са ДС-ом је у септембру 2009. године дала зелено светло за издавање земљишта у дугорочни закуп на 99 година, а ова фирма била је једини понуђач. Од тада па све до половине марта 2012. рафинерија је без капи нафте „тресла” Смедерево. Власт се распарчала, грађани су ишли и на референдум, тадашњи градоначелник доспео и до суда...
Након силних превирања, преговора, правних зачкољица, имовинских проблема, усклађивања са прописима, локални парламент је у јануару 2012. најпре одбио да да сагласност на уговор о закупу јер су инвеститори хтели да плаћају на рате, што је било супротно свим донетим актима. Поред опозиције предвођене ДСС-ом, која се у старту изјаснила против рафинерије, кључну превагу донео је тада владајући Покрет за Смедерево који је предводила Јасна Аврамовић као заменица градоначелника, тражећи понављање конкурса. Највише их је бринуло да ће инвеститор најпре ући у посед и укњижити се, а тек накнадно уплатити закуп.
Градоначелник Предраг Умичевић (ДС) се ни ту није зауставио. Дуже од месец дана коригован је одбијени уговор, да би га у марту скупштина ипак усвојила. Предвиђено је да закупнина од 652 милиона динара буде уплаћена једнократно, најкасније 60 дана од потписивања уговора, а то ће бити предуслов за књижење. „Комико оил” се тим документом обавезао на много тога: да запосли најмање 542 радника, пошуми 20 одсто површине, изврши конверзију 12 градских котларница са мазута на гас... Изградња постројења, проценили су тада, коштала би између 250 и 400 милиона долара. Планирани капацитет рафинерије је 100.000 барела, а производио би се безоловни бензин, евродизел, ТНГ и авио-гориво, по стандардима ЕУ.
Пропао референдум
Уз потписе око 12 хиљада Смедереваца опозиција је издејствовала расписивање референдума „за” и „против” рафинерије. Изјашњавање је одржано 8. августа 2010, а упркос великим неслагањима, занимљиво је да се одазвало мање гласача него што је било потписа да се распише референдум. Изашло је једва десет одсто грађана.
Коначно, пред крај априла 2012. потписан је уговор о закупу земљишта за градњу рафинерије, и то у вили династије Обреновић, усред смедеревских винограда, чију је пропаст најављивала опозиција ако рафинерија проради. Тада је почео да тече рок од 60 дана за уплату новца. Ни по истеку рока новац није легао на рачун града, па је рафинерија доспела на суд у јулу, када је градски јавни правобранилац поднео тужбу за раскид уговора. Уследила су нова натезања јер је „Комико оил” у закуп тражио још око три хектара канала који пролазе кроз локацију. По трећи пут одговорност је пребачена на локалну скупштину која је прихватила судско поравнање и нови рок за уплату закупа, који несуђени инвеститор опет није испоштовао. У међувремену је дошло и до промене власти у Смедереву, на чело града је дошла Јасна Аврамовић са којом је и окончана четворогодишња агонија око нафтних постројења на обали Дунава.
Садашњи радоначелник Смедерева, Јован Беч, о новој најави градње рафинерије није обавештен. У Градску управу није стигло никакво званично обавештење о намерама државе да поново актуелизује стари пројекат.
Извор: Политика
Poslednja izmena od urednika: