- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.033
Nova godina kroz istoriju
S media 01.01.2011 16:09
"Srećna Nova godina!“ - rečenica koju ćemo izgovoriti i čuti nebrojeno puta bar prvih nekoliko nedelja nakon što Nova godina uzme maha. Ako ne znate kako je sve to počelo, S media portal vam otkriva.
Proslava Nove godine je jedan od najstarijih običaja kod svih naroda.
Naučnici smatraju da su još drevni Vavilonci počeli da obeležavaju Novu godinu. Oni su, zapravo bili prvi. Slavili su ponovno rađanje svega u prirodi i bilo je sasvim logično da godina počinje u proleće, kada priroda oživljava i sve počinje da se budi. Vavilonci su je slavili čak 11 dana, veselili su se i radili sve što požele.
Stari Egipćani su, takođe, znali za Novu godinu. U početku su je obeležavali krajem septembra, baš u vreme kada je Nil plavio svoje obale. To je za Egipćane bio najvažniji događaj u godini i označavao je bujanje biljnog sveta.
Iako svi narodi slave ovaj praznik kao početak svega, ipak ga ne slave svi istog datuma. Jedni poštuju lunarno (prema kretanju Meseca), a drugi solarno (prema kretanju Sunca) računanje
Nova godina se prema dominantnom hrišćanskom, gregorijanskom kalendaru, proslavlja 31. decembra kao značajan događaj svuda u svetu. Ali u mnogim kulturama i religijama se ne proslavlja na taj dan - kod Kineza, Jevreja, muslimana, indusa i budista.
Mnoge pravoslavne zemlje obeležavaju oba praznika: Novu godinu po gregorijanskom i Novu godinu po julijanskom kalendaru.
Međutim, osam od dvanaest najvećih pravoslavnih crkvi prihvatile su izmenjeni julijanski kalendar, tako da se religijski i administrativni praznici poklapaju.
Pravoslavci
U Bugarskoj, Egiptu, Grčkoj, Poljskoj, Rumuniji, Siriji, Turskoj i na Kipru Nova godina se slavi 1. januara.
Pravoslavne crkve u Srbiji, Rusiji, Gruziji i Jerusalimu još uvek koriste neizmenjen julijanski kalendar.
U većini zapadnoevropskih zemalja Nova godina se slavi 1. januara po gregorijanskom kalendaru.
Običaj je da se tačno u ponoć pravi buka pištaljkama, trubama i zvečkama.
Kinezi slave, takozvani, „Yuan Tan“ svake godine između 21. januara i 20. februara i proslava traje četiri dana. Pre nego što slavlje počne čisti se kuća kao simbol odbacivanja svega starog.
- Prvog dana se odaje počast precima, a zatim i Bogovima. Oblače se nova odela i ide se u posetu prijateljima, komšijama i rođacima kako bi se svima poželelo sve najlepše ili na kineskom „kung-hsi fa-tsi“. Na ulicama se održavaju parade na kojima učestvuje na hiljade ljudi. Glavno obeležje ove parade je, svakako, ples lavova i zmajeva. Ove zveri simbolizuju dugovečnost i bogatstvo.
- Drugog dana udate ćerke se vraćaju u kuću svojih roditelja i donose im poklone.
- Treći dan je, po verovanju, dan kada miševi udaju svoje ćerke. Te večeri ljudi idu ranije u krevet kako im ne bi smetali.
- Četvrtog dana euforija počinje da se stišava.
Japan i Indija
Japanci, u čijoj je zemlji Nova godina najpopularniji praznik, obeležavaju je od 1. do 3. januara. Da bi oterali zle duhove, Japanci na svoje kuće kače kanape od slame.
Nova godina se na japanskom zove gandžicu (ganjitsu – izvorni dan), a među Japancima vlada uverenje da će čoveku biti preko cele godine onako kako mu je bilo prvih dana nove godine. Običaj nalaže da se na ulazna vrata kuće veša šimenava (sveto uže upredeno od pirinčane slame) koja sprečava ulaz zlim duhovima. Vrata se ukrašavaju listovima paprati ili zimzelenim grančicama i tradicionalnim kagami moči – pirinčanim, veselo ukrašenim kolačima. I ukrasi i jela koja se iznose na trpezu, tradicionalno, se pažljivo biraju jer treba da simbolizuju radost, sreću i blagostanje.
Dan pre Nove godine zvona u budističkim hramovima ispraćaju staru godinu.
U ponoć se zvonici oglašavaju sa 108 udaraca koji simbolizuju 108 mogućih čovekovih grehova.
Indijska Nova godina se zove Diwali i slavi se svake godine krajem oktobra i početkom novembra. Proslava traje tri dana. Tada je svaki grad i svako selo ukrašeno sa hiljadu svetiljki. U svakom hramu, u svakoj kući pored prozora i u vratima nalaze se male uljane lampe koje teraju zlo.
Islamski narodi koriste kalendar sa 354 dana. Prvog dana prvog meseca, koji se zove Muharam, obeležava se Nova godina. Sa pojavom Meseca izgovaraju se posebne molitve. Najvažniji deo Nove godine je pričanje priče o Muhamedovom begu iz Meke u Medinu, koja se prenosi preko radija kako bi je svi čuli.
Jevrejska Nova godina ili Roš Hašana je duhovni praznik kojim se obeležava godišnjica stvaranja sveta i slavi se deset dana. Datum je promenljiv, zbog primene solarno-lunarnog kalendara. Na novogodišnjoj trpezi se nalaze samo riba i slatka jela koja označavaju plodnost, dugovečnost i bogatstvo.
Bilo kako bilo, glavna zasluga zašto kitimo jelku za svaku Novu godinu svakako pripada starim Rimljanima. Oni su smatrali da u njoj živi „šumski duh“, zaštitnik prirode, pa su stari ratnici za novogodišnju noć odlazili u šumu da ga umilostive. Kasnije su počeli da donose jelke kućama, pa je tako ovo drvo ušlo u domove kao simbol Nove godine.
S media 01.01.2011 16:09
"Srećna Nova godina!“ - rečenica koju ćemo izgovoriti i čuti nebrojeno puta bar prvih nekoliko nedelja nakon što Nova godina uzme maha. Ako ne znate kako je sve to počelo, S media portal vam otkriva.
Proslava Nove godine je jedan od najstarijih običaja kod svih naroda.
Naučnici smatraju da su još drevni Vavilonci počeli da obeležavaju Novu godinu. Oni su, zapravo bili prvi. Slavili su ponovno rađanje svega u prirodi i bilo je sasvim logično da godina počinje u proleće, kada priroda oživljava i sve počinje da se budi. Vavilonci su je slavili čak 11 dana, veselili su se i radili sve što požele.
Stari Egipćani su, takođe, znali za Novu godinu. U početku su je obeležavali krajem septembra, baš u vreme kada je Nil plavio svoje obale. To je za Egipćane bio najvažniji događaj u godini i označavao je bujanje biljnog sveta.
Iako svi narodi slave ovaj praznik kao početak svega, ipak ga ne slave svi istog datuma. Jedni poštuju lunarno (prema kretanju Meseca), a drugi solarno (prema kretanju Sunca) računanje
Nova godina se prema dominantnom hrišćanskom, gregorijanskom kalendaru, proslavlja 31. decembra kao značajan događaj svuda u svetu. Ali u mnogim kulturama i religijama se ne proslavlja na taj dan - kod Kineza, Jevreja, muslimana, indusa i budista.
Mnoge pravoslavne zemlje obeležavaju oba praznika: Novu godinu po gregorijanskom i Novu godinu po julijanskom kalendaru.
Međutim, osam od dvanaest najvećih pravoslavnih crkvi prihvatile su izmenjeni julijanski kalendar, tako da se religijski i administrativni praznici poklapaju.
Pravoslavci
U Bugarskoj, Egiptu, Grčkoj, Poljskoj, Rumuniji, Siriji, Turskoj i na Kipru Nova godina se slavi 1. januara.
Pravoslavne crkve u Srbiji, Rusiji, Gruziji i Jerusalimu još uvek koriste neizmenjen julijanski kalendar.
U većini zapadnoevropskih zemalja Nova godina se slavi 1. januara po gregorijanskom kalendaru.
Običaj je da se tačno u ponoć pravi buka pištaljkama, trubama i zvečkama.
Kinezi slave, takozvani, „Yuan Tan“ svake godine između 21. januara i 20. februara i proslava traje četiri dana. Pre nego što slavlje počne čisti se kuća kao simbol odbacivanja svega starog.
- Prvog dana se odaje počast precima, a zatim i Bogovima. Oblače se nova odela i ide se u posetu prijateljima, komšijama i rođacima kako bi se svima poželelo sve najlepše ili na kineskom „kung-hsi fa-tsi“. Na ulicama se održavaju parade na kojima učestvuje na hiljade ljudi. Glavno obeležje ove parade je, svakako, ples lavova i zmajeva. Ove zveri simbolizuju dugovečnost i bogatstvo.
- Drugog dana udate ćerke se vraćaju u kuću svojih roditelja i donose im poklone.
- Treći dan je, po verovanju, dan kada miševi udaju svoje ćerke. Te večeri ljudi idu ranije u krevet kako im ne bi smetali.
- Četvrtog dana euforija počinje da se stišava.
Japan i Indija
Japanci, u čijoj je zemlji Nova godina najpopularniji praznik, obeležavaju je od 1. do 3. januara. Da bi oterali zle duhove, Japanci na svoje kuće kače kanape od slame.
Nova godina se na japanskom zove gandžicu (ganjitsu – izvorni dan), a među Japancima vlada uverenje da će čoveku biti preko cele godine onako kako mu je bilo prvih dana nove godine. Običaj nalaže da se na ulazna vrata kuće veša šimenava (sveto uže upredeno od pirinčane slame) koja sprečava ulaz zlim duhovima. Vrata se ukrašavaju listovima paprati ili zimzelenim grančicama i tradicionalnim kagami moči – pirinčanim, veselo ukrašenim kolačima. I ukrasi i jela koja se iznose na trpezu, tradicionalno, se pažljivo biraju jer treba da simbolizuju radost, sreću i blagostanje.
Dan pre Nove godine zvona u budističkim hramovima ispraćaju staru godinu.
U ponoć se zvonici oglašavaju sa 108 udaraca koji simbolizuju 108 mogućih čovekovih grehova.
Indijska Nova godina se zove Diwali i slavi se svake godine krajem oktobra i početkom novembra. Proslava traje tri dana. Tada je svaki grad i svako selo ukrašeno sa hiljadu svetiljki. U svakom hramu, u svakoj kući pored prozora i u vratima nalaze se male uljane lampe koje teraju zlo.
Islamski narodi koriste kalendar sa 354 dana. Prvog dana prvog meseca, koji se zove Muharam, obeležava se Nova godina. Sa pojavom Meseca izgovaraju se posebne molitve. Najvažniji deo Nove godine je pričanje priče o Muhamedovom begu iz Meke u Medinu, koja se prenosi preko radija kako bi je svi čuli.
Jevrejska Nova godina ili Roš Hašana je duhovni praznik kojim se obeležava godišnjica stvaranja sveta i slavi se deset dana. Datum je promenljiv, zbog primene solarno-lunarnog kalendara. Na novogodišnjoj trpezi se nalaze samo riba i slatka jela koja označavaju plodnost, dugovečnost i bogatstvo.
Bilo kako bilo, glavna zasluga zašto kitimo jelku za svaku Novu godinu svakako pripada starim Rimljanima. Oni su smatrali da u njoj živi „šumski duh“, zaštitnik prirode, pa su stari ratnici za novogodišnju noć odlazili u šumu da ga umilostive. Kasnije su počeli da donose jelke kućama, pa je tako ovo drvo ušlo u domove kao simbol Nove godine.
