Noć muzeja 2019: Kakav će biti program ove godine?

[crvendac_011]

Noć muzeja 2019: Kakav će biti program ove godine?

Ovogodišnja Noć muzeja biće održana 18. maja širom Srbije, a posetioci će u periodu od 16 do 24 sata moći da uživaju u brojnim sadržajima koji se na originalne, zanimljive i interaktivne načine bave slobodama i osvajanjem istih.

Pod temom Sloboda najuzbudljivija muzejska avantura i ove godine pomeriće granice i svojim posetiocima ponuditi majsko druženje za pamćenje. Tokom ove noći širom Srbije svoja vrata će otvoriti ne samo brojni muzeji, galerije i ustanove kulture, već i mnoga zaboravljena zdanja i institucije bogate istorijom, sa željom da ožive uspomene na ljude, događaje i mesta koja zauzimaju ključne uloge u osvajanju različitih sloboda.

Prethodna Noć muzeja obuhvatila je 47 mesta u Srbiji i više od 500 različitih dešavanja objedinjenih temom Pobede i pobednici.
„Nakon velikih pobeda dolazi sloboda i zato je okosnica 16. Noći muzeja upravo to – osvajanje i upražnjavanje sloboda u najširem smislu – od umetničkog izražavanja i obrazovanja do slobode misli i kretanja. Iako je mi danas često podrazumevamo, činjenica je da slobodu znamo da cenimo tek kada je izgubimo“, navode organizatori manifestacije.

„Nije tajna da je sloboda, kao stanje svesti, oduvek bila ideja vodilja i inspiracija umetničkog bunta. Na taj način su stege i zabrane, koje su često bile deo društvenih normi, postale kreativni ventil, a umetnost ogledalo društva.“

Ove godine nas očekuje 16. Noć muzeja

Prva Noć muzeja održana je u Beogradu 2005. godine u svega pet muzeja i galerija da bi već za nekoliko godina izrasla u najveću manifestaciju iz oblasti promocije kulturne baštine u Srbiji i regionu, kao i jednu od najuspešnijih Noći muzeja u Evropi. Beograd je time postavljen na mapu zajedno sa više od 120 gradova širom sveta koji organizuje ovaj jedinstveni kulturni spektakl.

Tokom prethodnih 15 godina zabeleženo je više miliona ulazaka u muzeje na skoro 200 lokacija u 60 gradova i mesta širom Srbije. Desetu, jubilarnu godinu zaredom kanal Viasat History je ponosni nacionalni sponzor manifestacije Noć muzeja.

Kako prava prijateljstva treba negovati, tako je i ove godine, 14. put zaredom, mts prijatelj manifestacije. Ovogodišnji vizual radili su Braća burazeri inspirisani temom Sloboda. Sve informacije o programu 16. Noći muzeja uskoro će biti dostupne na zvaničnom sajtu, kao i putem društvenih mreža – Facebook i Instagram.

(Pcpress.rs)

 

[crvendac_011]

WOODSTOCK – POSLEDNJA UTOPIJA… SVE ŠTO NISTE ZNALI O FESTIVALU KOJI NIKADA NIJE BIO “SAMO FESTIVAL”

Ovaj festival muzike i umetnosti se zapravo nije ni održao u Woodstocku. To čak nikada nije ni bio samo festival. Štaviše, i nezvaničnu festivalsku himnu napisala je osoba koja nije nastupala na festivalu.

Zar je ovaj događaj bio toliko moćan da je mogao da proguta sve to? Naravno da jeste.

Sve je počelo tako što su Majkl Lang i Arti Kornfeld primetili sasvim neobičan oglas u novinama. Dvojica investitora, Džon Roberts i Džoel Rozenman platili su oglase u štampanim medijima New York Times i Wall Street Journal u kojima je stajalo da su voljni da ulože veliku sumu novca u neki projekat. Mnogima je to sigurno bilo sumnjivo, ali su Lang i Kornfeld odlučili da se jave na oglas i tako se ovaj četverac sastao, da bi se nedugo nakon toga prvi put u javnosti čulo za predstojeći Festival muzike i umetnosti u Woodstocku.

Odabrano je i mesto – gradić Midltaun u okrugu Orindž u saveznoj državi Njujork. Iako je prostor za festival plaćen, zbog protesta stanovnika Midltauna, kojima su naruku išli i manji tehnički problemi, festival je zabranjen! Za to je čuo Eliot Tiber, koji ubrzo kontaktira organizatore i nudi im svoje imanje u Betelu. Nažalost, ono je bilo suviše malo za očekivani broj posetilaca, ali su se preko njega organizatori dogovorili sa Maksom Jazgurom. On im je ustupio svoje obližnje imanje dogovorivši posebnu cenu za sebe, ali i pozamašnu svotu za lokalno stanovništvo.

Vest o festivalu muzike i umetnosti Woodstock, koji se održava od 15. do 18. avgusta 1969. godine, obilazi SAD i ceo svet neverovatnom brzinom i umesto očekivanih 50.000 posetilaca na festival je došlo pola miliona ljudi. Woodstock je uspeo da prodrma ceo svet prvenstveno zahvaljujući umetnosti koja je odzvanjala Betelom, ali i porukama koje su muzičari i posetioci zajedno slali. Dok je na spoljnoj politici sukob u Vijetnamu privlačio pažnju celog sveta, na domaćem terenu rasizam i podele nagrizale su celo društvo. Zbog toga su se antiratne poruke, pozivanje na mir, slobodu, ekologiju i na kraju (ili pak pre svega) ljubav i zajedništvo, čule glasnije nego ikada pre.

Tako je Woodstock, kako se zapravo zvala i umetnička kolonija osnovana još početkom XX veka, postao simbol kontrakulturnog pokreta i hipi-utopije, šireći se van granica SAD, vršeći uticaj na ljude širom sveta.

Kultni časopis Rolling Stone uvrstio je festival na svoju listu pedeset ključnih događaja koji su promenili istoriju rokenrola, a imanje na kojem je festival održan danas je pod zaštitom kao mesto od istorijskog značaja.

Tokom tog kišnog vikenda su nastupili mnogi od najpoznatijih muzičara tog vremena, među kojima su The Who, Jefferson Airplane, Grateful Dead, Canned Heat, Džoan Baez, Dženis Džoplin, Džo Koker, Džimi Hendriks i drugi. Poslednji je na binu izišao Džimi Hendriks, četvrtog dana slavlja u 8:30 ujutro. On je nadahnuto odsvirao američku himnu pred (preostalih) 40.000 najizdržljivijih.

Jedno ime bilo je vidno odsutno sa festivala – mlada Džoni Mičel, zbog ranije zakazanih obaveza nije stigla na Woodstock, ali je gledajući izveštaje na televiziji, u svom domu, uzela gitaru u ruke i napisala pesmu “Woodstock”, koja je ubrzo postala nezvanična himna celog festivala. Kasnije je objasnila da se uspeh pesme najverovatnije krio u tome što je ona, baš kao i milioni ljudi širom sveta, svim srcem želela da bude tamo i da oseti snagu Woodstocka.

Samo u Nоći muzeja, 18. maja u galeriji ULUS-a, beogradska publika biće u prilici da oseti dašak ovog kultnog festivala, ali i cele hipi ere i to na velikoj izložbi “Vudstok – poslednja utopija” uz muziku, politiku, i modu, uz jasne antiratne poruke, seksualne slobode i borbu za bolji, zeleniji svet. Biće tu i jedan hipi-četvorotočkaš, otkačene odevne kombinacije i umetnost spakovana tako da joj je teško odoleti.
Zato čik probaj da ne poneseš sa sobom neku foto-uspomenu na najveseliju žurku ove Noći muzeja!

http://slike.serbianforum.org/images/2019/05/14/15ffeb3bf3e900ebf.jpg

Ulaznice za 18. Noć muzeja, koja će se od 16 časova do ponoći održati na više od šezdeset lokacija širom grada, već su u prodaji na svim prodajnim mestima Ticket Visiona. Cena ulaznica za u pretprodaji iznosi 450 dinara, dok će na dan manifestacije karta koštati 500 dinara. Deca do 5 godina, uz pratnju roditelja, ne plaćaju ulaznicu. Jedna ulaznica za Noć muzeja, kao i do sada, važi za po jedan ulazak na sve beogradske lokacije.

(Headliner.rs)