Nobel za EU – neverica i ponos

[Black Predator]

Nobel za EU – neverica i ponos





Berlin, Pariz, Oslo, London -- Dodela Nobelove nagrade za mir EU stigla je kao veliko iznenađenje. Vest je izazvala oduševljenje i ponos u Briselu, ali i podeljene reakcije u svetu.

Čelnici EU su redom poručivali da je nagrada dodeljena za „dugoročnu ulogu u ujedinjenju kontinenta”, velika čast i obaveza da se sačuva nešto dragoceno, dok su sa druge strane stizale ocene da je i ove godine odluka Nobelovog komiteta kontroverzna, “čisto politička”, a za neke čak i “sramna i komična”.

Čim je na jednoj norveškoj televiziji “procurelo” da je EU ovogodišnji laureat, analitičari brojnih svetskih agencija su istakli da se dodela nagrade može protumačiti kao svojevrsna pomoć i podstrek Uniji, koja se nalazi u najdubljoj krizi u svojoj istoriji.

Novinar BBC-ja Metju Prajs istakao je da su višedecenijska dostignuća EU svima jasna, ali i da je trenutak koji je izabrao Nobelov komitet “prilično čudan”, dok urednik britanske kuće za Evropu Gevin Hjuit piše: “Evropski lideri su dočekali ovu retku dobru vest skoro pa očajničkim zagrljajem”.

Urednik uticajnog briselskog lista “Juropian vojs” Tobi Vogel je preko Tvitera poručio da je odluka “apsurdna”

"EU je u celoj svojoj istoriji imala posla samo sa jednim oružanim sukobom, na Balkanu, i tu je maestralno zabrljala", primetio je Vogel.

Očekivano, u krizom uzdrmanoj Grčkoj je vest dočekana sa čuđenjem.

“Odluka Komiteta samo degradira i urušava ugled nagrade. Ne mogu da je razumem. U mnogim delovima Evrope, naročito u Grčkoj, iz dana u dan imamo praktično ratnu situaciju iako ona nije formalno proglašena. U tome nema ničega mirnodopskog”, rekao je portparol glavne grčke opozicione partije Sirize Panos Skurletis.

Jedan od vođa protesta u Atini Petros Konstantinu, rekao je za “Gardijan” da je odluka “besmislena i provokativna”.

Atinjanka Joana Nikolareizi sumirala je raspoloženje na ulicama grčke prestonice ocenivši odluku o proglašenju EU laureatom kao "apsurdnu".

"To je nagrada koja bi trebalo da ode u ruke nekoj osobi, a ne instituciji koja postaje bezvredna", smatra ova Atinjanka

Francuski “Parizjen” je nagradu nazvao “osvetom institucije na koju su mnogi zaboravili”, dok su u Italiji brojni zvaničnici nazvali nagradu “semenom nade” u teškim vremenima.

Ipak, italijanski mediji su ukazali na ironiju – dok je dodeljivana nagrada, u 90 gradova širom zemlje učenici, studenti i prosvetni radnici su štrajkovali protiv mera štednje u prosveti.

Urednik uticajnog briselskog lista “Juropian vojs” Tobi Vogel je preko Tvitera poručio da je odluka “apsurdna”

"EU je u celoj svojoj istoriji imala posla samo sa jednim oružanim sukobom, na Balkanu, i tu je maestralno zabrljala", primetio je Vogel.

Očekivano, u krizom uzdrmanoj Grčkoj je vest dočekana sa čuđenjem.

“Odluka Komiteta samo degradira i urušava ugled nagrade. Ne mogu da je razumem. U mnogim delovima Evrope, naročito u Grčkoj, iz dana u dan imamo praktično ratnu situaciju iako ona nije formalno proglašena. U tome nema ničega mirnodopskog”, rekao je portparol glavne grčke opozicione partije Sirize Panos Skurletis.

Jedan od vođa protesta u Atini Petros Konstantinu, rekao je za “Gardijan” da je odluka “besmislena i provokativna”.

Atinjanka Joana Nikolareizi sumirala je raspoloženje na ulicama grčke prestonice ocenivši odluku o proglašenju EU laureatom kao "apsurdnu".

"To je nagrada koja bi trebalo da ode u ruke nekoj osobi, a ne instituciji koja postaje bezvredna", smatra ova Atinjanka

Francuski “Parizjen” je nagradu nazvao “osvetom institucije na koju su mnogi zaboravili”, dok su u Italiji brojni zvaničnici nazvali nagradu “semenom nade” u teškim vremenima.

Ipak, italijanski mediji su ukazali na ironiju – dok je dodeljivana nagrada, u 90 gradova širom zemlje učenici, studenti i prosvetni radnici su štrajkovali protiv mera štednje u prosveti.

Holandski ultradesničarski političar i lider Slobodarske partije Gert Vilders sa podsmehom je prokomentarisao odluku Komiteta.

“Nobel za EU? U trenutku kada su Brisel i Evropa pred kolapsom. Šta je sledeće? Oskar za Van Rompeja”, rekao je Vilders.

I lider Britanske nezavisne partije Najdžel Feridž, poznati evroskeptik, oštro je kritikovao odluku da Nobelova nagrada za mir bude dodeljenja EU, koju je uporedio sa Jugoslavijom.

"Ovo pokazuje da Norvežani stvarno imaju smisao za humor. EU je možda dobila nagradu za mir zato što nije proizvela prosperitet. EU je proizvela siromaštvo i nezaposlenost za milione ljudi. Nakon što smo videli kako je predsednik Evropskog saveta Van Rompej klicao ratu u Libiji protiv pukovnika Gadafija, ova ideja je smešna", izjavio je Faridž.

Bivši britanski šef diplomatije Malkolm Rifkin kaže da bi nagradu, ukoliko je dodeljena zbog očuvanja mira u Evropi, trebalo da podele NATO i EU.

Lider Torijevaca u Evropskom parlamentu Martin Kalanan je rekao da nagrada, ako ništa drugo, kasni bar nekoliko decenija.

“Nagrada je izgubila vrednost kada je dodeljena tada tek izabranom Baraku Obami. Nobelov komitet je dodeljivanjem nagrade Evropskoj uniji umanjio rad drugih koji su zaslužili ovu nagradu. Pre dvadeset godina bi možda odluka možda bila ulagivanje, ali bi bila i bar malo opravdanija. Danas je jednostavno promašena“, rekao je Kalanan.

I britanski “Kanal 4” je nazvao odluku Komiteta čudnom, a svoj stav je ilustrovao naslovima sa strane svog sajta posvećene vestima o Evropskoj uniji uz poruku "pomalo je ironično što u danu u kom je dodeljena Nobelova nagrada Evropskoj uniji, ova stranica izgleda ovako".

“Grčka vlast u obračunu sa strancima, Grčka policija se sukobila sa demonstrantima tokom posete Merkelove, Španska vlada objavljuje nove ekonomske rezove, Sukobi u Grčkoj tokom demonstracija protiv mera štednje”, naslovi su na toj stranici.

Dugogodišnji borac za ljudska prava u Rusiji Ljudmila Aleksejeva koja je bila jedan od favorita za dobijanje nagrade, izrazila je razočaranje što je Nobelova nagrada za mir dodeljena Evropskoj uniji, a ne aktivistima kojima je svaka podrška potrebna.

"Da budem iskrena, ne sviđa mi se ova odluka, jer EU je ogromna, dosta birokratska organizacija i jasno je kakvu će ulogu ta nagrada igrati u njenoj budućoj politici - nikakvu, po mom mišljenju", navela je Aleksejeva.

I u Briselu su bili iznenađeni ovom odlukom, ali su je dočekali na drugačiji način - sa ponosom. Predsednik EK Žoze Manuel Baroso je rekao da nije očekivao nagradu, koja "svetu šalje jasnu poruku".

"Svetu treba jaka Evropa. EU je nešto dragoceno, što se mora sačuvati", zaključio je Barozo.

Nemačka kancelarka Angela Merkel pozdravila je dodeljivanje Nobelove nagrade za mir Evropskoj uniji, videći u tome "ohrabrenje" za projekat koji je doprineo uspostavljanju mira u Evropi.

“To je prelepa odluka, ujedno i veoma obavezujuća za sve nas. Poslednje decenije mira u Evropi predstavljaju za nas, stanovnike Evropske unije, jedan dug period. Zato ne treba nikada da zaboravi da moramo stalno raditi na miru, demokratiju, slobodu”, rekla je Merkelova.

Bivši francuski predsednik Valeri Žiskar d'Esten, arhitekta evropskih integracija, pozdravio je odluku Komiteta, a bivši nemački kancelar Gerhard Šreder ocenio je da je Nobelova nagrada za EU veliko ohrabrenje i podsticaj za narode u Evropi.

U saopštenju Jelisejske palate navodi se da je dodeljivanje Nobelove nagrade za mir EU "ogromna čast", ali je time i odgovornost Evrope
još veća.

"Svaki Evropljanin može da bude ponosan da je član Unije koja je sposobna da uspostavi mir medju narodima koji su se dugo sukobljavali i izgradi zajednicu zasnovanu na vrednostima demokratije, slobode i solidarnosti", dodaje Jelisejska palata.

Po oceni Pariza, "ova nagrada obavezuje sve da nastave rad ka jedinstvenijoj, pravednijoj, snažnijoj Evropi" koja je nosilac mira.

"Ovo je veoma dobra odluka koja me čini ponosnom i srećnom. Evropska integracija je najuspešniji mirovni projekat u istoriji", ocenio je šef nemačke diplomatije Gido Vestervele.

Norveški premijer Jens Stoltenberg čestitao je EU na Nobelovoj nagradi za mir, ali je istakao da njegova zemlja, u kojoj se tradicionalno ova nagrada dodeljuje, i dalje ne planira da udje u Uniju.

"Moguće je čestitati EU na ovogodišnjoj nagradi za mir, odati priznanje EU zbog njenje mirotvorne uloge i odvojiti to od pitanja odnosa Norveške sa EU", rekao je Stoltenberg, ističući, medjutim, da "članstvo Norveške u EU nije na dnevnom redu te zemlje".


Izvor:
B92.net

 

[sendi]

Ko će primiti nagradu u ime EU?

Ko će primiti nagradu u ime EU?

IZVOR: TANJUG




Brisel -- Nakon čestitki zbog odluke da Nobelova nagrada za mir pripadne EU, evropski funkcioneri se pitaju: ko će na svečanosti primiti nagradu od Nobelovog komiteta?

​

Nagrada koju je dobila Evropska unija, izazvala je i nevericu i ponos.

Portparolka predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza nije ni dva dana posle vesti o nagradi mogla da odgovori na ovo pitanje, uz obrazloženje da se “o ovoj temi još raspravlja”.

Ta rasprava, koja ima sve izglede da se iskomplikuje, otvara starije pitanje: ko u stvari predstavlja EU?

Barozo je, kao predsednik Komisije, samo jedan od kandidata, a podjednako dobre izglede ima i Herman Van Rompej, koji je predsednik Evropskog saveta.

Zanimljivo je da su odmah posle vesti o dodeli nagrade Barozo i Van Rompej prvo izdali dva odvojena, a zatim jedno zajedničko saopštenje, što je još jedan indikator da koordinacija u evropskom vrhu ne funkcioniše baš najbolje.

Treći kandidat je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, koja je predstavljala EU tokom nedavnog zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku, pa bi se moglo očekivati da to bude i u Oslu.

Pitanje je, međutim da li Barozo i Van Rompej dele to mišljenje.

Dok rasprava iz zatvorenih vrata traje, konkurencija raste: Martin Šulc, predsednik Evropskog parlamenta, nikako ne želi da bude zaobiđen.

Šulc je u saopštenju za medije u petak naglasio da “u ime EP željno očekuje da zajedno sa ostalim evropskim institucijama primi nagradu na svečanosti u Oslu”.

Spisak se ni tu ne završava, jer su se pojavili izveštaji da kiparski predsednik Dimitris Hristofijas, čija zemlja trenutno predsedava EU, takođe ima ambiciju da putuje u Oslo.

U istoriji Nobelove nagrade do sada je bilo mnogo slučajeva da ju je delilo više ljudi, ali se još nije dogodilo da za učesće u ceremoniji konkuriše nekoliko zvaničnika iz iste institucije.

Komesarka za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrem ima ideju kako da se ovaj Gordijev čvor preseče: ona smatra da nagradu treba da primi 27 dece, po jedno iz svake zemlje članice EU.

I ta ideja je, međutim, otvaraju novi problemi: po kom kriterijumu će se birati deca, kako obezbediti rodnu ravnopravnost kad je broj neparan, da li uključiti i decu sa posebnim potrebama…

Poslanica EP Lena Kolarska-Bobinska, pak, smatra da nagradu treba da prime predstavnici nevladinih organizacija koje se bore za ljudska prava, a nove ideje još pristižu.

Kako stvari stoje, Norveški Nobelov institut, gde se nagrada tradicionalno dodeljuje 10. decembra, bi ove godine trebalo da razmisli o proširenju podijuma i dodatnim stolicama za svečani banket, jer su svi izgledi da će broj potencijalnih primalaca nastaviti da raste.

 

[sendi]

Greške jednog nobelovca

Greške jednog nobelovca

Oštra kritika izvršne direktorke Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard da su javni dugovi razvijenih država (SAD i EU) prevazišli ratne nivoe zabeležene u Drugom svetskom ratu te da evropsko insistiranje na sve većoj štednji prezaduženih zemalja „ne radi posao”, nije uspela da se izbori za naslovnice svetske štampe.

Slučajno ili ne, baš u trenutku kada je evropska javnost trebalo da čuju da eksperti MMF-a i Svetske banke misle da njene vođe greše kada tvrde da će se Grčka, Španija i ostale zemlje evrozone izvući iz finansijskog ponora isključivo dodatnim „stezanjem kaiša”, Nobelov komitet je saopštio iznenađujuću vest koja je bacila u senku sve ostale: Evropska unija je ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za mir.

Reklo bi se savršeni tajming da se spreči da jedna za političare neprijatna informacija stigne na naslovnice. Štaviše, pobornici teorija zavere će sigurno tvrditi da je to i te kako planirano.

Međutim, ako je tajming ove vesti bio savršen za bacanje u senku kritike MMF-a, zasigurno nije bilo pravo vreme za Evropljane da je čuju.

Premda mnogi ocenjuju ovo kao podstrek „dvadesetsedmorici” da u aktuelnom ekonomsko-finansijskom uraganu ne razore ono što su postigli proteklih decenija, Nobelova nagrada za mir u ovom trenutku samo je izazvala još burniji razdor na relacijama prezadućeni jug – bogati sever, evroskeptici – evrooptimisti, ili na ekstremnijoj ravni: ksenofobični nacionalisti – evrofanatici.

U trenutku kada je širom EU mnogo krvavih glava u sukobima policije i demonstranata koji protestuju zbog rigoroznih mera štednje, a demokratija i ljudska prava se suočavaju sa izazovom toga da se milioni Evropljana bore da ostvare pravo na rad i redovni obrok, deluje cinično proglašavanje EU za laureata zbog 60 godina doprinosa „unapređenju mira i pomirenja, demokratije i ljudskih prava u Evropi”.

Premda je EU zaista jedan, dobrim delom, uspešan mirovni projekat, promovisanje Unije za nobelovca u ovom trenutku samo daje kontraefekat, a pobornike raspada EU inspiriše na još jaču aktivnost u javnosti.

Razlog za negativan publicitet leži u činjenici da EU nije baš toliko savršena i da beleži brojne greške i neuspehe u njenim najvažnijim dostignućima koje u obrazloženju odluke naveo predsednik Nobelovog komiteta Torbjorn Jagland.

Ovaj poznati pobornik evropskog ujedinjenja kao najvažnija dostignuća naveo je francusko-nemačko pomirenje posle Drugog svetskog rata, podršku novim demokratijama u Grčkoj, Španiji i Portugaliji, podršku bivšim komunističkim državama u devedesetim godinama, modernizaciju Turske i izgradnju mira na Balkanu.

Francusko-nemačko pomirenje je Evropljanima uvek zgodno za isticanje uspešnosti evropskog projekta, ali se nekako uvek zaboravlja na i dalje ne baš tako uspešno irsko-irsko pomirenje u Severnoj Irskoj.

Lakše je postići pomirenje dva naroda koji se očigledno razlikuju po jeziku, kulturi i običajima, od naroda koji govore isti jezik, imaju iste običaje i kulturni identitet a razlikuje ih samo verski ili nacionalni identitet.

To najbolje znaju narodi na Balkanu od kojih se svaki bori za „svoj” jezik i identitet te pošto-poto ističu međusobne razlike.

Iako je Nobelov komitet naveo ulazak Hrvatske u EU, otvaranje pregovora sa Crnom Gorom i status kandidata za Srbiju, kao primere dodatnog jačanja procesa pomirenja na Balkanu, EU na Balkanu i te kako beleži brojne greške koje nisu uvek vodile miru i stabilnosti.

Greške se nižu još od početka konflikta kada su vodeće evropske zemlje i te kako podržale raspad Jugoslavije, preko loših procena evropskih mirovnjaka u Srebrenici i neaktivnosti oko blokade evropskih integracija Makedonije, do oštrih i preranih zahteva Srbiji po pitanju Kosova u kojem se Srbija prerano stavlja pred dilemu Kosovo ili EU, u trenutku kada njeni građani još ne znaju u praksi koje će sve koristi imati od članstva u Uniji.

Iako sve to ne umanjuje ogromnu odgovornost naroda Balkana, mora se reći da EU tu ipak nije bila najsvetliji primer mirotvorca i veštog globalnog aktera koji svojom diplomatijom i privlačnošću članstva u njoj postiže stabilnost u regionu.

Pitanje za diskusiju je i koliko je EU učinila dobro Španiji time što je prihvatila da Madrid baci pod tepih zločine iz vremena Fransiska Franka i na brzinu uđe u Uniju, dok surova sadašnjost potvrđuje da je bila velika greška doneti političku odluku da Grčka pre ispunjivanja svih uslova uđe u evrozonu.

Nedovoljno jedinstvo i pogrešne odluke uticali su da su u delovanju van Starog kontinenta greške EU još brojnije tako da je ovo bio apsolutno pogrešan trenutak za EU da dobije Nobelovu nagradu za mir, ukoliko je uopšte bilo neophodno time obeležavati evropski mirovni projekat.

Diploma, zlatna medalja za likom Alfreda Nobela i 1,2 miliona evra neće biti dovoljni za evropske lidere da donesu hrabre odluke i izvuku Uniju iz ekonomsko-političkog živog blata.


Politika