- Učlanjen(a)
- 18.01.2020
- Poruka
- 213
Evo jednog zanimljivog teksta na temu stolice. Svi ih svakodnevno koristimo i često uzimamo "zdravo za gotovo", ne razmišljajući o tome koliko su, u stvari, važne.
Njeno veličanstvo stolica
Šta je to što poseduje svaka kuća, stan ili radni prostor na ovoj planeti?
Postoji nekoliko takvih predmeta, a jedan od njih, najčešći, je svakako stolica, deo nameštaja koji služi za sedenje. Sastoji se od sedalnog dela, tri ili četiri noge, često je sa naslonom za leđa, a ponekad i naslonima za ruke ili rukonaslonima. Stalni je pratilac stola, ali je na nekim mestima nalazimo i bez njega.
Stolica je jedan od prvih komada nameštaja koji unosimo kada se useljavamo u novi stan, da bismo imali na čemu da se odmorimo i predahnemo, pre nego što krenemo po ostatak.
Na stolici sedimo dok jedemo, dok nešto radimo, dok se družimo. Sedimo kad pregovaramo ili dogovaramo nešto, kad se zabavljamo, kad se smejemo, plačemo, volimo, svađamo... Na njoj sedimo kod lekara, sedimo u čekaonici dok čekamo da nas neko primi u svoju kancelariju, da bismo tamo opet seli, na neku drugu stolicu. Sedimo dok pišemo, dok u kuhinji pripremamo sastojke za kuvanje, dok se odmaramo. Neke od nas, čak i smrt zatekne na stolici.
Pa da li je onda stolica najvažniji deo nameštaja? Pa, tu je negde, jedan od tri najvažnija, pored stola i kreveta.
Prve stolice
Smatra se da su prve stolice nastale u Drevnom Egiptu, a da su do zapadnih naroda dospele posredsvom Grka i Rimljana. Bilo ih je i u staroj Kini, a bila je u upotrebi i kod Asteka, što sve navodi na pomisao da je u nekoj verziji, stolica postojala i ranije, praktično, otkad je čovek počeo da gradi staništa. Ima nekih izvora po kojima je još u neolitu bilo nameštaja od kamena i drveta, kome su se dodavale kože životinja, zbog toplote. Verovatno da i jeste tako.
Ali, prve stolice o kojima ima nekog traga su one iz Starog Egipta, na kojima su sedeli faraoni i bogatiji ljudi toga vremena. Sirotinja ih nije imala. Bile su raskošne, pravljene od abonosa i slonovače, ponekad oslikavane i dekorisane dragim kamenjem, sa nogama nalik na noge životinja.
Kasnije su pravljene i jednostavnije, obično sa samo tri noge i bez naslona, tzv. tronošci. Smatra se da se negde do srednjeg veka i nije mnogo marilo za njihovu udobnost. Bilo je važno da stolica služi svrsi, dok su se one lepše, ako izuzmemo kraljevske prestole, mogle videti samo kod aristokratije i crkvenih velikodostojnika.
A onda je došla Renesansa
Upravo tako, sa dolaskom Renesanse, dolazi do procvata umetnosti, tako da počinje da se posvećuje veća pažnja i uređenju enterijera, a nameštaj postaje udobniji i mnogo lepše dekorisan. Dizajn se razvijao paralelno sa razvojem tehnologije i arhitekture, tako da se sada već malo više polaže i na udobnost. Drvene stolice se presvlače plišom, somotom i kožom, noge se ukrašavaju, dodaju se rukonasloni i jastučići, tako da dolazimo i do prvih fotelja.
Ali, ni ostali stilovi ne zaostaju za Renesansom
Ne, naprotiv. Počev od kitnjastog Baroka, preko stilova Lujeva XIII, XIV, XV i XVI, nameštaj i enterijeri odišu bogatstvom i luksuzom. Naravno, ovo se odnosi samo na aristokratiju, dok sirotinja i dalje koristi ono što može da priušti, po ugledu na antiku, dakle najjednostavnije krevete sa slamaricom, obične drvene stolove i stolice.
Smatra se da se sve do XIX veka, u dizajnu enterijera više polagalo na izgled nego na udobnost. A onda dolazi do razvoja industrijskog dizajna. Forme postaju jednostavnije, ali počinje da se ulaže u masovniju proizvodnju nameštaja rađenog po meri čoveka.
Tonet No 14 (Thonet No 14)
1859. godine, u stolarskoj radnji Mihaela Toneta nastaje slavna stolica br.14 od savijenog drveta.
Naime, Mihael Tonet je još od tridesetih godina XIX veka radeći u svojoj radionici u rodnom Bopardu počeo eksperimentisanje sa savijanjem drveta, koje je prvi put predstavio na privrednoj izložbi u Koblencu 1841. godine. Na preporuku tadašnjeg austrijskog kancelara Materniha, seli se u Beč i otvara firmu za proizvodnju nameštaja.
S obzirom da je imao pet sinova (od ukupno trinaestoro dece) koje je nameravao da uvede u posao, rešio je da firmu preimenuje u “Braća Tonet”. U Beču radi do 1857. godine kada firmu seli u Koričani na Moravi, da bi kasnije osnovao svoje radionice i u Poljskoj i Nemačkoj, jer je popularnost nameštaja od savijenog drveta nastavila da raste.
Do današnjih dana, ovo je najprodavanija stolica u istoriji. I danas je često viđamo kako po trpezarijama kuća i stanova, tako i po restoranima i hotelima jer i danas rade dve fime koje proizvode Tonet nameštaj. Ova stolica je jednostavna, udobna, lagana i lepa. Sedište joj je od drveta ili upletene španske trske, a na temu nje, postoji mnogo varijacija. Sa višim ili nižim naslonom, sa ili bez rukonaslona, a postoje i one sa postoljem za ljuljanje. Uglavnom potiču iz Tonet radionica, mada naravno, ima i mnogo kopija. Jer, u XX veku, stolica ovog dizajna izrađuje se i od metala i plastike.
Šta još donosi XX vek
U XX veku dolazi do procvata industrijskog dizajna. Forme su mahom jednostavnije, ali se eksperimentiše sa raznim materijalima poput plastičnih masa i čelika. Mnogo se više pažnje posvećuje udobnosti nameštaja u skladu sa namenom, ali i sa anatomijom ljudskog tela.
Više slavnih arhitekata bavilo se i dizajnom nameštaja, i ostavilo mnoštvo sjajnih komada koji i danas, skoro sto godina kasnije, izgledaju moderno i čak futuristički. Pomenućemo neke od njih.
Le Korbizje (Le Corbusier)
Da krenemo sa Korbizjeom, sjajnim francuskim arhitektom švajcarskog porekla koji je posvetio svoj rad pružanju boljih uslova za život u prenaseljenim gradovima. Zbog toga je više puta osuđivan od strane savremenika koji nisu bili naklonjeni modernoj arhitekturi. Govorili su da je Korbizje glavni krivac za “košnice” ili “spavaonice”, današnje solitere i mamutske građevine nastale u XX veku. U odnosu na današnje građevine, Korbizjeove su bile skromne. Ipak, jedan deo kolega ga je smatrao “štetočinom” koja ponižava celu građevinsku struku.
Kažu da je jednom prilikom kratko boravio u Beogradu i da ga je opisao kao “najružniji grad, na najlepšem mestu na svetu”. Još tada, Beograd je delovao nekako neskladno. Pored divnih građevina iz prohujalih epoha, nicali su moderni soliteri, od betona i čelika, koji se nikako nisu slagali sa ambijentom celine u kojoj se nalaze. Lično mislim da ga je posetio po nekom lošem vremenu, pa mu je delovao sivo i sumorno, mada se slažem sa tim da je mnogo toga u ovom gradu neusklađeno.
Ali da se vratimo na nameštaj i sjajnu ležaljku LC4, koja se naziva i “stolicom velikog komfora”.
Izrađena je od hromiranog cevastog čelika a pokrivena kravljom kožom. Delovala je egzotično, kao da lebdi. Često se viđa i danas jer, iako je prošlo bezmalo sto godina otkad je napravljena (1927-28), i danas deluje moderno, pa čak i futuristički. Može se reći da je Korbizje delovao inspirativno na mnoge dizajnere svoga vremena.
Čarls i Rej Ims (Charles & Ray Eames)
Za ovaj bračni par, često se govori da su “promenili lice dizajna”. Bavili su se dizajnom nameštaja za svakodnevnu upotrebu u domaćinstvu. Eksperimentisali su sa plastičnim masama, lameliranim furnirom i fiberglasom, ali su i oni radili nameštaj od čelika i kože. Njihov akcenat bio je prvenstvno na udobnosti i na pristupačnosti, tako da se i danas, po modernim stanovima, može naći mnogo njihovih komada nameštaja.
Za ovaj kontroverzni par vezana je zanimljiva ljubavna priča. Naime, upoznali su se 1940. godine u školi umetnosti u Mičigenu. Čarls je već bio oženjen, imao je čak i ćerku, kad se smrtno zaljubio u mladu slikarku Rej Kajzer. Dugo joj se udvarao, pa pošto ga je odbijala, rešio da se razvede. Nakon razvoda, poslao joj je pismo sledeće sadržine:
“Draga Gospođice Kajzer,
Imam 34 godine (skoro) i (opet) sam slobodan. Veoma te volim i želeo bih uskoro* da te oženim. Ne mogu da ti obećam da ćemo se dobro slagati ali, ako mi daš šansu, obećavam da ću i u paklu pokušavati.
*uskoro, znači vrlo brzo
Koja je veličina ovog prsta? (pored je nacrtao šaku, označivši prst za prsten)
Poljupci xxxxxxxxxx
Čarli”
Ovog puta, nije ga odbila. Venčali su se i njihov zajednički rad ostavio je veliki trag u dizajnu i umetnosti XX veka.
A stolica koju vam predstavljam je Ims stolica „Lounge Chair and Ottoman”.
To je fotelja sa tabureom od palisandera, sa jastucima presvučenim kožom, na metalnom postolju. Izuzetno elegantna, zanimljiva i udobna. A Imsovi su do kraja života uspešno eksperimentisali sa kombinovanjem raznih materijala.
Čarls Reni Mekintoš (Charles Rennie Mackintosh)
Jedan od najkreativnijih dizajnera s početka XX veka svakako je i Čarls Reni Mekintoš. Iako mu umetnički opus nije veliki, sadrži svega četrnaest dovršenih građevina i nekoliko enterijera, spada u najznačajnije stvaraoce XX veka.
Rođen je u Glazgovu i tamo je završio umetničku školu. Preko dana je predano radio kao šegrt kod arhitekte Herberta Meknera, a noću učio. Nekako u to vreme, upoznao je svoju najveću ljubav Margaretu Mekdonald i njenu sestru Frensis. Herbert i on, zaljubili su se u dve sestre, oženili se njima i zajedno osnovali čuvenu grupu pod nazivom “Četvorka”, koja je zajedno radila projekte kako za građevine, tako i za nameštaj i pokućstvo, a bavili su se i izradom plakata i grafičkim dizajnom.
Ono što je zanimljivo za njegov dizajn je to da je svaki pojedinačan komad nameštaja deluje kao da je sam sebi dovoljan, ali se veoma lepo uklapa u odgovarajući enterijer. Njegov nameštaj je često bio izrađen u kontrastnim bojama, crnoj i beloj. A jedan od njegovih najpoznatijih radova je čuvena “Hill House” stolica sa visokim naslonom nalik na merdevine.
Drvo na njegovim stolicama je tako obrađeno da deluje kao da je emajlirano, ali taj efekat postignut je posebnom tehnikom.
I bez obzira na neveliki opus, Mekintoš ostaje upamćen kao jedan od najvećih dizajnera XX veka.
Gerit Tomas Ritfild (Gerrit Thomas Rietveld)
Holandski arhitekta i dizajner Gerit Tomas Ritfild rođen je u porodici stolara. Sa svega jedanaest godina, napustio je školu jer je želeo da radi u očevoj radionici. Izučio je stolarski zanat, a posle njega učio je i brušenje dijamanata. Kasnije se vratio na studije i studirao arhitekturu u večernjoj školi P.J.Klarhamera.
U to vreme (početkom XX veka), u Holandiji je postojao avangardni pokret De Stijl, kome su pripadali slikar Pit Mondrijan i arhitekte Teo van Dizburh i Gerit Tomas Ritfild. Osim njih, ovom pokretu je pripadalo još devet sporednih članova. Mondrijan se zalagao za geometrijsku jasnoću oblikovanja i ograničavanje na primarne boje, što se vidi i na njegovim slikama.
Što se Ritfildovih radova tiče, najčuvenija, iz tog perioda je Crveno-plava stolica, nastala 1917. godine.
Smatra se da je ideja za ovu stolicu proizašla iz viktorijanske stolice na sklapanje, ali je rađena u skladu sa principima pokreta De Stijl, jasnih geometrijskih linija i obojena u osnovne boje.
Ritfild je želeo da projektuje industrijski nameštaj koji će se prodavati po povoljnim cenama, tako da će biti dostupan svima. Bojio ga je ovim bojama jer je želeo nameštaj koji će industrijskim radnicima koji rade na traci, razbiti monotoniju života kada se vrate kućama.
Upravo zbog ovih boja, smatra se da je nastala pod uticajem Mondrijana, ali nije. Ova stolica nastala je pre Mondrijanovog zrelog perioda, tako da se može reći da je možda bilo čak i obratno, da je Ritfild uticao na njega.
U svakom slučaju, Gerit Ritfild je jedan od najznačajnijih industrijskih dizajnera XX veka.
A ako bismo želeli da pomenemo sve značajnije dizajnere, ovaj spisak skoro da ne bi imao kraja jer, XX vek je bio zaista plodan period. Zato hajde da pomenemo još jednog koji sa velikim uspehom radi i danas.
Filip Stark (Philippe Starck)
Jedan je od najznačajnijih savremenih arhitekata i dizajnera. Poreklom je Francuz, ali se njegovi projekti i kreacije viđaju širom sveta. Rođen je od oca aeronautičkog inžinjera, što je imalo veliki uticaj na njegovo opredeljenje da se bavi ovim zanimanjem.
Mnogi smatraju da niko od dizajnera današnjice nema toliko širok dijapazon interesovanja kao Filip Stark, jer skoro da nema oblasti u kojoj se nije oprobao. Dizajnirao je sve, od sitnog pokućstva, preko česama i instalacija za kuhinju i kupatilo, nameštaja, do čitavih kuća, restorana, hotela…
U današnje vreme, bavi se čak i dizajnom parfema, jer mu je majka, dok je bio mali, držala parfimeriju. Dok je ona radila, on se igrao u njenom magacinu, tako da je još tada zavoleo mirise, koji su mu budili maštu, tako da je pomoću njih “putovao” do dalekih destinacija. Zbog toga se kasnije oprobao i u kreiranju parfema, za koje dizajnira i zanimljivu ambalažu.
Najviše se bavi enterijerom, a budući da je veoma duhovit, i njemu prilazi sa izvesnom dozom humora. Davno sam gledala neki intervju sa njim u kome je pričao kako radi izuzetno brzo, da su osnove nekih velikih projekata nastale za svega dvadesetak minuta, a da je u stanju da kompletan projekat uradi za jedan vikend.
Smatra da dobar dizajn ne treba da bude ograničen samo na povlašćene ljude, koji će moći da ga priušte. Mora da bude dostupan svima. Zato eksperimentiše sa jefitinim materijalima, dostupnim svima. Radi zanimljive komade nameštaja, ali pošto se ovde bavimo stolicama, da pomenemo njegovu razigranu stolicu Duh (Louis Ghost), nastalu sedamdesetih godina prošlog veka, a rađenu od providne plastike.
Naime, umetnik je želeo da se na ironičan način poigra siluetom klasične sofe u rokoko stilu. Oblikom ona podseća na slavnu prethodnicu, ali je od providne plastične mase, tako da podseća na duha, izašlog iz osnove. Ova stolica je doživela mnogo varijacija, a prodaje se i danas, u više različitiih boja.
Filip Stark još uvek uspešno radi kao furija, ne zaustavljajući se, iako je već razmenio osmu deceniju.
I tako…
O ovoj temi bi moglo da se kaže još mnogo toga, pa zato ne čudi što se na temu stolice organizuju izložbe i pišu knjige. Mnogo toga uzimamo zdravo za gotovo, ne razmišljajući, a da pritom ima veliki uticaj na kvalitet našeg života.
Možda baš sada, dok čitate ovaj tekst, sedite na stolici. Razmislite malo o njoj. Da li je udobna? Da li vam odgovara? Da li vas negde žulja? Da li vam je vruće, pa se lepite za sedište, ili hladno, pa vas tera da ustanete? Da li je tvrda, ili možda previše meka?
Kada sledeći put rešite da kupite neku novu, dobro razmislite o svemu tome. Probajte je, da biste videli da li vam odgovara u potpunosti. Ne kupujte one koje su samo na oko lepe, ako nisu i udobne, kao da su za vas napravljene. Na tržištu ima mnogo različitih, tako da sigurno postoji i neka koja kao da je samo vas čekala. Nađite je.
A ako već jeste, napišite nam kakva je vaša omiljena stolica.
Unapred hvala.
Autorski tekst: Jelena Todorović
Fotografije: Unsplash.com i Pinterest
Izvor: Srbijaspace.com
Njeno veličanstvo stolica
Šta je to što poseduje svaka kuća, stan ili radni prostor na ovoj planeti?
Postoji nekoliko takvih predmeta, a jedan od njih, najčešći, je svakako stolica, deo nameštaja koji služi za sedenje. Sastoji se od sedalnog dela, tri ili četiri noge, često je sa naslonom za leđa, a ponekad i naslonima za ruke ili rukonaslonima. Stalni je pratilac stola, ali je na nekim mestima nalazimo i bez njega.
Stolica je jedan od prvih komada nameštaja koji unosimo kada se useljavamo u novi stan, da bismo imali na čemu da se odmorimo i predahnemo, pre nego što krenemo po ostatak.
Na stolici sedimo dok jedemo, dok nešto radimo, dok se družimo. Sedimo kad pregovaramo ili dogovaramo nešto, kad se zabavljamo, kad se smejemo, plačemo, volimo, svađamo... Na njoj sedimo kod lekara, sedimo u čekaonici dok čekamo da nas neko primi u svoju kancelariju, da bismo tamo opet seli, na neku drugu stolicu. Sedimo dok pišemo, dok u kuhinji pripremamo sastojke za kuvanje, dok se odmaramo. Neke od nas, čak i smrt zatekne na stolici.
Pa da li je onda stolica najvažniji deo nameštaja? Pa, tu je negde, jedan od tri najvažnija, pored stola i kreveta.
Prve stolice
Smatra se da su prve stolice nastale u Drevnom Egiptu, a da su do zapadnih naroda dospele posredsvom Grka i Rimljana. Bilo ih je i u staroj Kini, a bila je u upotrebi i kod Asteka, što sve navodi na pomisao da je u nekoj verziji, stolica postojala i ranije, praktično, otkad je čovek počeo da gradi staništa. Ima nekih izvora po kojima je još u neolitu bilo nameštaja od kamena i drveta, kome su se dodavale kože životinja, zbog toplote. Verovatno da i jeste tako.
Ali, prve stolice o kojima ima nekog traga su one iz Starog Egipta, na kojima su sedeli faraoni i bogatiji ljudi toga vremena. Sirotinja ih nije imala. Bile su raskošne, pravljene od abonosa i slonovače, ponekad oslikavane i dekorisane dragim kamenjem, sa nogama nalik na noge životinja.
Kasnije su pravljene i jednostavnije, obično sa samo tri noge i bez naslona, tzv. tronošci. Smatra se da se negde do srednjeg veka i nije mnogo marilo za njihovu udobnost. Bilo je važno da stolica služi svrsi, dok su se one lepše, ako izuzmemo kraljevske prestole, mogle videti samo kod aristokratije i crkvenih velikodostojnika.
A onda je došla Renesansa
Upravo tako, sa dolaskom Renesanse, dolazi do procvata umetnosti, tako da počinje da se posvećuje veća pažnja i uređenju enterijera, a nameštaj postaje udobniji i mnogo lepše dekorisan. Dizajn se razvijao paralelno sa razvojem tehnologije i arhitekture, tako da se sada već malo više polaže i na udobnost. Drvene stolice se presvlače plišom, somotom i kožom, noge se ukrašavaju, dodaju se rukonasloni i jastučići, tako da dolazimo i do prvih fotelja.
Ali, ni ostali stilovi ne zaostaju za Renesansom
Ne, naprotiv. Počev od kitnjastog Baroka, preko stilova Lujeva XIII, XIV, XV i XVI, nameštaj i enterijeri odišu bogatstvom i luksuzom. Naravno, ovo se odnosi samo na aristokratiju, dok sirotinja i dalje koristi ono što može da priušti, po ugledu na antiku, dakle najjednostavnije krevete sa slamaricom, obične drvene stolove i stolice.
Smatra se da se sve do XIX veka, u dizajnu enterijera više polagalo na izgled nego na udobnost. A onda dolazi do razvoja industrijskog dizajna. Forme postaju jednostavnije, ali počinje da se ulaže u masovniju proizvodnju nameštaja rađenog po meri čoveka.
Tonet No 14 (Thonet No 14)
1859. godine, u stolarskoj radnji Mihaela Toneta nastaje slavna stolica br.14 od savijenog drveta.
Naime, Mihael Tonet je još od tridesetih godina XIX veka radeći u svojoj radionici u rodnom Bopardu počeo eksperimentisanje sa savijanjem drveta, koje je prvi put predstavio na privrednoj izložbi u Koblencu 1841. godine. Na preporuku tadašnjeg austrijskog kancelara Materniha, seli se u Beč i otvara firmu za proizvodnju nameštaja.
S obzirom da je imao pet sinova (od ukupno trinaestoro dece) koje je nameravao da uvede u posao, rešio je da firmu preimenuje u “Braća Tonet”. U Beču radi do 1857. godine kada firmu seli u Koričani na Moravi, da bi kasnije osnovao svoje radionice i u Poljskoj i Nemačkoj, jer je popularnost nameštaja od savijenog drveta nastavila da raste.
Do današnjih dana, ovo je najprodavanija stolica u istoriji. I danas je često viđamo kako po trpezarijama kuća i stanova, tako i po restoranima i hotelima jer i danas rade dve fime koje proizvode Tonet nameštaj. Ova stolica je jednostavna, udobna, lagana i lepa. Sedište joj je od drveta ili upletene španske trske, a na temu nje, postoji mnogo varijacija. Sa višim ili nižim naslonom, sa ili bez rukonaslona, a postoje i one sa postoljem za ljuljanje. Uglavnom potiču iz Tonet radionica, mada naravno, ima i mnogo kopija. Jer, u XX veku, stolica ovog dizajna izrađuje se i od metala i plastike.
Šta još donosi XX vek
U XX veku dolazi do procvata industrijskog dizajna. Forme su mahom jednostavnije, ali se eksperimentiše sa raznim materijalima poput plastičnih masa i čelika. Mnogo se više pažnje posvećuje udobnosti nameštaja u skladu sa namenom, ali i sa anatomijom ljudskog tela.
Više slavnih arhitekata bavilo se i dizajnom nameštaja, i ostavilo mnoštvo sjajnih komada koji i danas, skoro sto godina kasnije, izgledaju moderno i čak futuristički. Pomenućemo neke od njih.
Le Korbizje (Le Corbusier)
Da krenemo sa Korbizjeom, sjajnim francuskim arhitektom švajcarskog porekla koji je posvetio svoj rad pružanju boljih uslova za život u prenaseljenim gradovima. Zbog toga je više puta osuđivan od strane savremenika koji nisu bili naklonjeni modernoj arhitekturi. Govorili su da je Korbizje glavni krivac za “košnice” ili “spavaonice”, današnje solitere i mamutske građevine nastale u XX veku. U odnosu na današnje građevine, Korbizjeove su bile skromne. Ipak, jedan deo kolega ga je smatrao “štetočinom” koja ponižava celu građevinsku struku.
Kažu da je jednom prilikom kratko boravio u Beogradu i da ga je opisao kao “najružniji grad, na najlepšem mestu na svetu”. Još tada, Beograd je delovao nekako neskladno. Pored divnih građevina iz prohujalih epoha, nicali su moderni soliteri, od betona i čelika, koji se nikako nisu slagali sa ambijentom celine u kojoj se nalaze. Lično mislim da ga je posetio po nekom lošem vremenu, pa mu je delovao sivo i sumorno, mada se slažem sa tim da je mnogo toga u ovom gradu neusklađeno.
Ali da se vratimo na nameštaj i sjajnu ležaljku LC4, koja se naziva i “stolicom velikog komfora”.
Izrađena je od hromiranog cevastog čelika a pokrivena kravljom kožom. Delovala je egzotično, kao da lebdi. Često se viđa i danas jer, iako je prošlo bezmalo sto godina otkad je napravljena (1927-28), i danas deluje moderno, pa čak i futuristički. Može se reći da je Korbizje delovao inspirativno na mnoge dizajnere svoga vremena.
Čarls i Rej Ims (Charles & Ray Eames)
Za ovaj bračni par, često se govori da su “promenili lice dizajna”. Bavili su se dizajnom nameštaja za svakodnevnu upotrebu u domaćinstvu. Eksperimentisali su sa plastičnim masama, lameliranim furnirom i fiberglasom, ali su i oni radili nameštaj od čelika i kože. Njihov akcenat bio je prvenstvno na udobnosti i na pristupačnosti, tako da se i danas, po modernim stanovima, može naći mnogo njihovih komada nameštaja.
Za ovaj kontroverzni par vezana je zanimljiva ljubavna priča. Naime, upoznali su se 1940. godine u školi umetnosti u Mičigenu. Čarls je već bio oženjen, imao je čak i ćerku, kad se smrtno zaljubio u mladu slikarku Rej Kajzer. Dugo joj se udvarao, pa pošto ga je odbijala, rešio da se razvede. Nakon razvoda, poslao joj je pismo sledeće sadržine:
“Draga Gospođice Kajzer,
Imam 34 godine (skoro) i (opet) sam slobodan. Veoma te volim i želeo bih uskoro* da te oženim. Ne mogu da ti obećam da ćemo se dobro slagati ali, ako mi daš šansu, obećavam da ću i u paklu pokušavati.
*uskoro, znači vrlo brzo
Koja je veličina ovog prsta? (pored je nacrtao šaku, označivši prst za prsten)
Poljupci xxxxxxxxxx
Čarli”
Ovog puta, nije ga odbila. Venčali su se i njihov zajednički rad ostavio je veliki trag u dizajnu i umetnosti XX veka.
A stolica koju vam predstavljam je Ims stolica „Lounge Chair and Ottoman”.
To je fotelja sa tabureom od palisandera, sa jastucima presvučenim kožom, na metalnom postolju. Izuzetno elegantna, zanimljiva i udobna. A Imsovi su do kraja života uspešno eksperimentisali sa kombinovanjem raznih materijala.
Čarls Reni Mekintoš (Charles Rennie Mackintosh)
Jedan od najkreativnijih dizajnera s početka XX veka svakako je i Čarls Reni Mekintoš. Iako mu umetnički opus nije veliki, sadrži svega četrnaest dovršenih građevina i nekoliko enterijera, spada u najznačajnije stvaraoce XX veka.
Rođen je u Glazgovu i tamo je završio umetničku školu. Preko dana je predano radio kao šegrt kod arhitekte Herberta Meknera, a noću učio. Nekako u to vreme, upoznao je svoju najveću ljubav Margaretu Mekdonald i njenu sestru Frensis. Herbert i on, zaljubili su se u dve sestre, oženili se njima i zajedno osnovali čuvenu grupu pod nazivom “Četvorka”, koja je zajedno radila projekte kako za građevine, tako i za nameštaj i pokućstvo, a bavili su se i izradom plakata i grafičkim dizajnom.
Ono što je zanimljivo za njegov dizajn je to da je svaki pojedinačan komad nameštaja deluje kao da je sam sebi dovoljan, ali se veoma lepo uklapa u odgovarajući enterijer. Njegov nameštaj je često bio izrađen u kontrastnim bojama, crnoj i beloj. A jedan od njegovih najpoznatijih radova je čuvena “Hill House” stolica sa visokim naslonom nalik na merdevine.
Drvo na njegovim stolicama je tako obrađeno da deluje kao da je emajlirano, ali taj efekat postignut je posebnom tehnikom.
I bez obzira na neveliki opus, Mekintoš ostaje upamćen kao jedan od najvećih dizajnera XX veka.
Gerit Tomas Ritfild (Gerrit Thomas Rietveld)
Holandski arhitekta i dizajner Gerit Tomas Ritfild rođen je u porodici stolara. Sa svega jedanaest godina, napustio je školu jer je želeo da radi u očevoj radionici. Izučio je stolarski zanat, a posle njega učio je i brušenje dijamanata. Kasnije se vratio na studije i studirao arhitekturu u večernjoj školi P.J.Klarhamera.
U to vreme (početkom XX veka), u Holandiji je postojao avangardni pokret De Stijl, kome su pripadali slikar Pit Mondrijan i arhitekte Teo van Dizburh i Gerit Tomas Ritfild. Osim njih, ovom pokretu je pripadalo još devet sporednih članova. Mondrijan se zalagao za geometrijsku jasnoću oblikovanja i ograničavanje na primarne boje, što se vidi i na njegovim slikama.
Što se Ritfildovih radova tiče, najčuvenija, iz tog perioda je Crveno-plava stolica, nastala 1917. godine.
Smatra se da je ideja za ovu stolicu proizašla iz viktorijanske stolice na sklapanje, ali je rađena u skladu sa principima pokreta De Stijl, jasnih geometrijskih linija i obojena u osnovne boje.
Ritfild je želeo da projektuje industrijski nameštaj koji će se prodavati po povoljnim cenama, tako da će biti dostupan svima. Bojio ga je ovim bojama jer je želeo nameštaj koji će industrijskim radnicima koji rade na traci, razbiti monotoniju života kada se vrate kućama.
Upravo zbog ovih boja, smatra se da je nastala pod uticajem Mondrijana, ali nije. Ova stolica nastala je pre Mondrijanovog zrelog perioda, tako da se može reći da je možda bilo čak i obratno, da je Ritfild uticao na njega.
U svakom slučaju, Gerit Ritfild je jedan od najznačajnijih industrijskih dizajnera XX veka.
A ako bismo želeli da pomenemo sve značajnije dizajnere, ovaj spisak skoro da ne bi imao kraja jer, XX vek je bio zaista plodan period. Zato hajde da pomenemo još jednog koji sa velikim uspehom radi i danas.
Filip Stark (Philippe Starck)
Jedan je od najznačajnijih savremenih arhitekata i dizajnera. Poreklom je Francuz, ali se njegovi projekti i kreacije viđaju širom sveta. Rođen je od oca aeronautičkog inžinjera, što je imalo veliki uticaj na njegovo opredeljenje da se bavi ovim zanimanjem.
Mnogi smatraju da niko od dizajnera današnjice nema toliko širok dijapazon interesovanja kao Filip Stark, jer skoro da nema oblasti u kojoj se nije oprobao. Dizajnirao je sve, od sitnog pokućstva, preko česama i instalacija za kuhinju i kupatilo, nameštaja, do čitavih kuća, restorana, hotela…
U današnje vreme, bavi se čak i dizajnom parfema, jer mu je majka, dok je bio mali, držala parfimeriju. Dok je ona radila, on se igrao u njenom magacinu, tako da je još tada zavoleo mirise, koji su mu budili maštu, tako da je pomoću njih “putovao” do dalekih destinacija. Zbog toga se kasnije oprobao i u kreiranju parfema, za koje dizajnira i zanimljivu ambalažu.
Najviše se bavi enterijerom, a budući da je veoma duhovit, i njemu prilazi sa izvesnom dozom humora. Davno sam gledala neki intervju sa njim u kome je pričao kako radi izuzetno brzo, da su osnove nekih velikih projekata nastale za svega dvadesetak minuta, a da je u stanju da kompletan projekat uradi za jedan vikend.
Smatra da dobar dizajn ne treba da bude ograničen samo na povlašćene ljude, koji će moći da ga priušte. Mora da bude dostupan svima. Zato eksperimentiše sa jefitinim materijalima, dostupnim svima. Radi zanimljive komade nameštaja, ali pošto se ovde bavimo stolicama, da pomenemo njegovu razigranu stolicu Duh (Louis Ghost), nastalu sedamdesetih godina prošlog veka, a rađenu od providne plastike.
Naime, umetnik je želeo da se na ironičan način poigra siluetom klasične sofe u rokoko stilu. Oblikom ona podseća na slavnu prethodnicu, ali je od providne plastične mase, tako da podseća na duha, izašlog iz osnove. Ova stolica je doživela mnogo varijacija, a prodaje se i danas, u više različitiih boja.
Filip Stark još uvek uspešno radi kao furija, ne zaustavljajući se, iako je već razmenio osmu deceniju.
I tako…
O ovoj temi bi moglo da se kaže još mnogo toga, pa zato ne čudi što se na temu stolice organizuju izložbe i pišu knjige. Mnogo toga uzimamo zdravo za gotovo, ne razmišljajući, a da pritom ima veliki uticaj na kvalitet našeg života.
Možda baš sada, dok čitate ovaj tekst, sedite na stolici. Razmislite malo o njoj. Da li je udobna? Da li vam odgovara? Da li vas negde žulja? Da li vam je vruće, pa se lepite za sedište, ili hladno, pa vas tera da ustanete? Da li je tvrda, ili možda previše meka?
Kada sledeći put rešite da kupite neku novu, dobro razmislite o svemu tome. Probajte je, da biste videli da li vam odgovara u potpunosti. Ne kupujte one koje su samo na oko lepe, ako nisu i udobne, kao da su za vas napravljene. Na tržištu ima mnogo različitih, tako da sigurno postoji i neka koja kao da je samo vas čekala. Nađite je.
A ako već jeste, napišite nam kakva je vaša omiljena stolica.
Unapred hvala.
Autorski tekst: Jelena Todorović
Fotografije: Unsplash.com i Pinterest
Izvor: Srbijaspace.com
