Dominik Vilkins je jedan od najboljih NBA igrača sa sredine i kraja osamdesetih i sa početka devedesetih godina prošlog veka. Nažalost, nije uspeo da se dokopa šampionskog prstena u NBA ligi, ali ga svi ljubitelji košarke pamte po fantastičnim zakucavanjima koja su ostavljala bez daha publiku širom sveta. Jedan je od igrača koji je obeležio ne samo jednu eru u NBA ligi, već je i jedan od prvih vrhunskih američkih košarkaša koji je nastupao u Evropi, gde je igrajući za Panatainaikos osvojio titulu šampiona Evrope 1996. godine.
Najveći deo karijere Vilkins je proveo u redovima Atlanta Houksa, gde je imao zastrašujuću statistiku. Tokom 12 godina u Atlanti nudio je spektakl svako veče. Tradicionalno anemična publika u tom gradu, gde su američki fudbal i bejzbol najpopularniji sportovi je u periodu od 1985 do 1992. godine punila košarkašku dvoranu i gledala dobar tim koji je redovno igrao u doigravanju, najviše zahvaljujući Dominiku. Vilkins u tom period nije imao sezonu sa ispod 26 poena po utakmici, a bio je najbolji strelac lige 1986. godine sa 30,3 poena po meču. Atlanta je tih godina uglavnom ispadala u polufinalu plej ofa istočne konferencije, jednostavno je to bio njihov maksimum. U vreme dok je igrao za Atlantu, Vilkins je bio jedan od najboljih napadača u NBA ligi, možda za nijansu slabiji od Džordana. Činjenica da Atlanta nije uspela da se domogne NBA titule u tom period i da je često podbacivala u plej ofu, možda je doprinela da Vilkins ne dobije medijsku pažnju kakvu je igrama zasluživao i da bude u senci nekih drugih igrača. Atlanta je 1994. godine imala najbolji skor u ligi na All Star pauzi, a Dominik je bio najbolji strelac tima, ali je onda usledila šokantna odluka rukovodstva kluba da ga trejduju u Kliperse u zamenu za Deni Meninga. Usledile su Dominikove kratke epizode u Klipersima i Seltiksima i onda neočekivani dolazak u Evropu.
Došao je u atinske zelene i sa timom koji je tada predvodio Boža Maljković okitio se titulom prvaka Evrope u dramatičnom finalu protiv Barselone, koje je rešio čuvenom i do danas sumnjivom rampom Stojko Vranković. Dominik je bio najbolji igrač Panatinaikosa na završnom turniru u Parizu, a u finalu je postigao 16 poena i imao 10 skokova. Vratio se u NBA ligu u San Antonio Sparse, gde je bio najbolji strelac tima, ali u sezoni kada zbog povrede nije igrao Dejvid Robinson, Sparsi su završili kao najgori tim lige. Odigrao je još jednu sezonu u Evropi, igrao je za bolonjski Fortitudo, a ta sezona će mu najviše ostati u sećanju po završnici italijanskog prvenstva u kome je njegov tim izgubio titulu od gradskog rivala Virtusa, tako što je Predrag Danilović postigao za Virtus trojku uz faul Vilkinsa pri vođstvu Fortituda od 4 razlike na desetak sekundi pre kraja. Karijeru je završio u NBA ligi igrajući za Orlando.
Za one koji su ga gledali, Dominik Vilkins će ipak najviše ostati u sećanju po neverovatnim zakucavanjima koje je izvodio. Vilkins je iz večeri u veče izvodio fenomenalna zakucavanja, a njegova zakucavanja se i danas prepričavaju. Bio je pobednik dva puta na takmičenju u zakucavanju na NBA All Star-u, na kom je igrao u devet utakmica. Dominik Vilkins je dobio svoju statuu ispred dvorane u Atlanti, statua je visoka preko tri metra i naravno, uhvatila je Vilkinsa u pokretu zakucavanja. 2006. godine je primljen u košarkašku kuću slavnih u Springfildu.
Podsetite se i uživajte u onome što je Dominik Vilkins radio možda najbolje u istoriji. Pogledajte 10 najboljih zakucavanja u karijeri jednog od najatrktivnijih igrača u istoriji košarke, legendarnog Dominik Vilkinsa.
Najveći deo karijere Vilkins je proveo u redovima Atlanta Houksa, gde je imao zastrašujuću statistiku. Tokom 12 godina u Atlanti nudio je spektakl svako veče. Tradicionalno anemična publika u tom gradu, gde su američki fudbal i bejzbol najpopularniji sportovi je u periodu od 1985 do 1992. godine punila košarkašku dvoranu i gledala dobar tim koji je redovno igrao u doigravanju, najviše zahvaljujući Dominiku. Vilkins u tom period nije imao sezonu sa ispod 26 poena po utakmici, a bio je najbolji strelac lige 1986. godine sa 30,3 poena po meču. Atlanta je tih godina uglavnom ispadala u polufinalu plej ofa istočne konferencije, jednostavno je to bio njihov maksimum. U vreme dok je igrao za Atlantu, Vilkins je bio jedan od najboljih napadača u NBA ligi, možda za nijansu slabiji od Džordana. Činjenica da Atlanta nije uspela da se domogne NBA titule u tom period i da je često podbacivala u plej ofu, možda je doprinela da Vilkins ne dobije medijsku pažnju kakvu je igrama zasluživao i da bude u senci nekih drugih igrača. Atlanta je 1994. godine imala najbolji skor u ligi na All Star pauzi, a Dominik je bio najbolji strelac tima, ali je onda usledila šokantna odluka rukovodstva kluba da ga trejduju u Kliperse u zamenu za Deni Meninga. Usledile su Dominikove kratke epizode u Klipersima i Seltiksima i onda neočekivani dolazak u Evropu.Došao je u atinske zelene i sa timom koji je tada predvodio Boža Maljković okitio se titulom prvaka Evrope u dramatičnom finalu protiv Barselone, koje je rešio čuvenom i do danas sumnjivom rampom Stojko Vranković. Dominik je bio najbolji igrač Panatinaikosa na završnom turniru u Parizu, a u finalu je postigao 16 poena i imao 10 skokova. Vratio se u NBA ligu u San Antonio Sparse, gde je bio najbolji strelac tima, ali u sezoni kada zbog povrede nije igrao Dejvid Robinson, Sparsi su završili kao najgori tim lige. Odigrao je još jednu sezonu u Evropi, igrao je za bolonjski Fortitudo, a ta sezona će mu najviše ostati u sećanju po završnici italijanskog prvenstva u kome je njegov tim izgubio titulu od gradskog rivala Virtusa, tako što je Predrag Danilović postigao za Virtus trojku uz faul Vilkinsa pri vođstvu Fortituda od 4 razlike na desetak sekundi pre kraja. Karijeru je završio u NBA ligi igrajući za Orlando.
Za one koji su ga gledali, Dominik Vilkins će ipak najviše ostati u sećanju po neverovatnim zakucavanjima koje je izvodio. Vilkins je iz večeri u veče izvodio fenomenalna zakucavanja, a njegova zakucavanja se i danas prepričavaju. Bio je pobednik dva puta na takmičenju u zakucavanju na NBA All Star-u, na kom je igrao u devet utakmica. Dominik Vilkins je dobio svoju statuu ispred dvorane u Atlanti, statua je visoka preko tri metra i naravno, uhvatila je Vilkinsa u pokretu zakucavanja. 2006. godine je primljen u košarkašku kuću slavnih u Springfildu.
Podsetite se i uživajte u onome što je Dominik Vilkins radio možda najbolje u istoriji. Pogledajte 10 najboljih zakucavanja u karijeri jednog od najatrktivnijih igrača u istoriji košarke, legendarnog Dominik Vilkinsa.