Ništa nije nemoguće ili.../?

[Ana_ana]

Ima ljudi, evo i ja sam jedna od njih, koji misle da ništa nije nemoguće.A da li je to stvarno tako? Da li je moguće da ja iz čista mira počnem da letim? :???:
Razmišljajući da li je moguće da ništa nije nemoguće hmm... postavljam sebi pitanja kao: "Ako je sve moguće, zar nije onda moguće da postoji nešto što je nemoguće?", ali to pitanje pobija samo sebe jel tu sam već potvrdila da je sve moguće tako da je ovo "nemoguće" višak, dakle ništa nije nemoguće... Otvorila sam temu da bi još neko postavio slično pitanje pa da zajedno diskutujemo o tome

 

[Julkica]

Pa ja mislim da nista nije nemoguce. Ako imamo jaku zelju za necim, tezicemo ka ostvarenju. Sta god sam zelela i o cemu god sam mastala ja sam i ostvarila. Ne istog trenutka, ali vremenom, da. Nista nije neostvarivo, dozvoljeno je i fantazirati...ja, zivi primer

A i to letenje. Izgleda da je stvarno moguce, samo, nemamo svi iste sposobnosti.

 

[Jurivaka]

Razlikujemo se u poimanju mogućeg i nemogućeg. Ima mnogo toga što je nemoguće! Kada o ovome razmišljam, nameće mi se još jedan životni paradoks i neusklađenost čovjekovog života i njegove misli.
U stanju smo zamisliti sve, s jedne, a s druge strane, malo toga što možemo zamisliti, uistinu možemo i ostvariti. Otuda u kategorizaciji naših misli postoji i kategorija koja se zove mašta. Maštom, na neki način, kompenziramo ono što ne možemo u stvarnosi učiniti mogućim. Mašta, naravno, nikada ne može nadomjestiti stvarnost, ali može biti tako jaka i sugestivna da ponekad veoma liči na samu stvarnost.

 

[nikouro]

ja mislim da je pitanje slicno onom : sta je starije kokos ili jaje ? nekom je nemoguce ono sto je drugom moguce. neko na odredjene dogadjaje gleda iz jednog ugla dok druga strana to posmatra iz vise uglova. sve u svemu setite se knjige 2000 milja pod morem i period u kome je pisana, i koliko njih je tada prihvatilo tako suludu ideju ili da napisem nemogucu ideju ....

 

[Ana_ana]

U stanju smo zamisliti sve, s jedne, a s druge strane, malo toga što možemo zamisliti, uistinu možemo i ostvariti.

Naravno,ali vidi ako zaista težiš ka nečemu zašto misliš da je nemoguće isto to i ostvariti.

 

[BlueX]

Sve zavisi sa koje strane posmatraš to moguće/nemoguće, ako misliš na budalaštine tipa postaću Miss sveta, princeza, milijarder, kupiću fudbalski klub itd sa paradoksalnim stvarima sa naučnog gledišta!?

Mnogo stvari na ovom svetu je nemoguće što iz naučnih što iz teoretskih/fizičkih razloga...

Recimo, čovek ne može da sleti na sunce, čovek ne može da leti bez pomagala, zemlja ne može izgubiti gravitacionu silu, ne moguće je spojiti južnu i severnu hemisferu, ne moguće je odrediti veličinu svemira, ne moguće je pojesti tonu čokolade za sat vremena, ne moguće je uništiti gama zračenje i sprečiti ga da prodje kroz bilo šta... i šlag na tortu... MATERIJU je nemoguće uništiti.

 

[crvendac_011]

I ja mislim da je moguće sve što stvarno želiš. Kako to kaže Paulo Koeljo, "ako nešto stvarno želiš, cela Vaseljena će se zaveriti da to i ostvariš".
Kad sam izgubila brata, mnogo sam razmišljala o smrti. Došla sam do zaključka da je, dok god si živ, sve moguće. Sve što zamisliš, ako stvarno želiš, naći ćeš način da to i ostvariš.

 

[Rekontra]

Ovim svetom ipak vladaju neki prirodni zakoni, i postoje nek granice... Koliko god se mi trudili, iz nekih svojih "okvira" ne možemo da pobegnemo! Jaka volja i želja za nečim su jedno, a stvarne mogućnosti su drugo. Koliko svako od Vas ima neostvarenih želja? Zašto su neostvarene, iako silno želite da se to desi? Ima gore neki čika koji kaže: Hej, dosta je bilo, preterao si...

 

[Jurivaka]

Naravno,ali vidi ako zaista težiš ka nečemu zašto misliš da je nemoguće isto to i ostvariti.

Pa, postoje realne želje i one koje to nisu. Slažem se da se ove prve, uz jaku volju i upornost, mogu ostvariti. Ali nerealnu želju nije moguće ostvariti pa ma šta čovjek činio da to postigne.

 

[death row]

Razmisljao sam vise puta na ovu temu naročito poslednjih nekoliko godina kada se dešavalo da tako naletim na nekoga ko prokomentariše "ništa nije nemoguće". Iz svih tih priča nekako je proisticao zaključak da čovek u životu ne sme olako da sebi postavlja ograničenja da mora da se opusti i prepusti ostvarenju svog zadovoljstva.

E sad nisam shvatio u kom smislu je ovde pokrenuta tema tj moglo je malo konkretnije da se definiše. Ako su u pitanju ambicije malo bi bilo previše baviti se ljudskim duhom, njegovom snagom i istrajnošću u skladu sa dilemom da li se cilj smatra ispunjenim bez obzira kada je ostvaren. A druga stvar, koliko je sve to u našoj moći, da li se možemo i koliko se možemo pozivati na sreću i kako uopšte gledati na okolnosti koje stoje van našeg domašaja, koliki je njihov značaj. Onda šta je nemoguće, objektivna ili subjektivna kategorija, da li je u stvari dokaz da ništa nije nemoguće ako nešto postignemo i pri tome steknemo jedan potpuni osećaj zadovoljstva da smo prevazišli sebe.
Ili cela priča može da se posmatra iz jedne krajnje razumne perspektive na šta je više komentara u ovoj temi sugerisalo. Mašta može da kreira svakakve domete ali realan život često upuštanje u nešto što je u startu malo verovatno. Vreme nekad izuzetno brzo a nekad itekako važi vreme je novac