Šta je novo?

"NIN-ova nagrada loša po zdravlje, važna za knjigu"

  • Začetnik teme maja_jevtic
  • Datum pokretanja
M

maja_jevtic

UREDNIK
Učlanjen(a)
27.06.2011
Poruka
9.928
"NIN-ova nagrada loša po zdravlje, važna za knjigu"
| IZVOR: TANJUG
Ovogodišnji dobitnik NIN-ove nagrade za književnost Filip David izjavio je danas da je to priznanje i dalje izuzetno vredna i značajna nagrada, pre svega važna za knjigu.



Foto: Beta / Nenad Petrović



"Ona je opasna po zdravlje pisca, jer mesec dana od trenutka kada se objavi najuži izbor pa sve do ovog trenutka tenzije stalno rastu, pisac hteo ne hteo tu je prisutan i ništa ne može da radi", izjavio jeFilip David danas nakon saopštenja odluke žirija u prostorijama kompanije "Ringier Axel Springer" koja izdaje NIN.

On je zahvalio Laguni i direktoru Dejanu Papiću što su objavili knjigu "Kuća sećanja i zaborava", uredniku Igoru Marojeviću koji je prvi čitalac i mnogo je pomogao da odbaci ono što je suvišno i doda što u prvoj verziji knjige nije bilo.

"Knjiga sada ima svoj samostalni život, svaki čitalac daje knjizi neko novo značenje i čitaoci, pored ove nagrade koja upozorava da knjiga postoji, čitaoci su ti koji određuju sudbinu knjige", kazao je David.


Foto: Beta / Nenad Petrović


O ovogodišnjem laureatu odlučivao je žiri u sastavu Vladislava Gordić Petković (predsednica), Mića Vujičić, Jasmina Vrbavac, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica.

Za nagrađeni roman glasali su svi, sem Pantića, koji je glasao za roman "Sabo je stao" Ota Horvata.

U obrazloženju žirija istaknuto je da je Davidov roman sugestivna studija zla. Kroz priču o fašizmu u Drugom svetskom ratu i stradanju Jevreja roman umetnički dosledno govori o zlu u čoveku, smrti i pamćenju kao sili koja sve nadilazi.

Svečano uručenje NIN-ove nagrade najnovijem laureatu i obeležavanje 80. rođendana NIN-a biće u hotelu Hajat u ponedeljak, 26. januara.


U odluci žirija navodi se:

“Roman Filipa Davida 'Kuća sećanja i zaborava' je sugestivna studija zla - zla u istoriji, zla u čoveku - koja sučeljava četiri životne priče Jevreja stradalnika i njihovih porodica u potresnom svedočenju sačinjenom od dnevnika, pisama i snoviđenja. U ovom skladno komponovanom romanu sreću se san i java, patnja i želja, stvarnost i mogućnost, mitsko i mistično, document i fikcija. Sećanje je predstavljeno i kao neizbežnost i kao misija a jezik kao mogući način da se sačuvamo od zla: ‘Trebalo bi izmisliti neki novi jezik, čist, neokaljan, koji bi imao jasnoću, dubinu, snagu, koji bi bio sposoban da izrazi prava osećanja. Takav jezik, precizan i snažan, predstavljao bi najjaču odbranu od zla.’

Roman Filipa Davida je umetnički dosledan, precizno osmišljenj i superiorno napisan roman egzistencijalne jeze, roman o čoveku protiv koga deluju nemerljive sile smeštene u sferi nejezika, roman koji upečatljivo preispituje smrt, zlo i sudbinu al ii pamćenje kao silu koja sve nadilazi.

“Kuća sećanja i zaborava”





“Pisana u prepoznatljivom stilu uglednog autora, Kuća sećanja i zaborava je jedan od najautentičnijih romana novije srpske književnosti”, navodi izdavačka kuća Laguna koja stoji iza poslednjeg romana Filipa Davida.

Glavni junak romana, Albert Vajs, još od detinjstva je imao prilike da promeni svoj identitet. Nakon što je 1942. godine pod okriljem užasnog rata ostao bez roditelja i brata Elijaha, neko vreme je proveo u kući folksdojčera koji ga nazivaju Hans i nude mu da zameni njihovog nestalog sina i tako se spasi od sigurnog pogroma.

Albert se tada ipak odlučuje da sačuva svoj identitet i pobegne iz nemačke porodice koja ga je umalo usvojila.

Mnogo godina kasnije, na jednoj od konferencija o Drugom svetskom ratu na kojima učestvuje, Vajs lutajući noću njujorškim ulicama nailazi na „Kuću sećanja i zaborava“. U jednoj od prostorija ovog neobičnog zdanja pohranjeno je nepregledno istorijsko pamćenje.

Albert u jednom ekranu može da kao na filmu vidi scene stradanja svojih roditelja i Elijahovog nestanka za koji se oseća krivim, jer je mlađi brat bio poveren njemu na čuvanje. Ogromni bol koji je osetio jače no ikad može da nestane ako on u sledećoj prostoriji ove čudesne kuće izbriše sopstveno pamćenje ili, čak, iščezne poput svog rođaka, čuvenog iluzioniste Hudinija (Erika Vajsa). Hoće li Albert iskoristiti poslednju šansu da promeni svoj identitet u skladu sa rečima jednog svog prijatelja i sunarodnika „Pamćenje je strašnije od svakog zaborava“ ili će odlučiti da ostane to što jeste, bez obzira na bol koji ga razdire?
 
Top