LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Nikola Pusen
Autoportrait, (1650), Musée du Louvre, Paris
Nikola Pusen (fr. Nicolas Poussin; 15. jun 1594. — 19. novembar 1665) je bio francuski barokni slikar. U njegovom radu dominira jasnost, logika i red. Linija mu je važnija od boje. Do 20. veka ostao je inspiracija za slikare orijentisane klasici kao što su bili Žak Luj David i Pol Sezan. Većinu života proveo je u Rimu, osim kratkog perioda koji je proveo u službi kardinala Rišeljea kao glavni kraljevski slikar.
Rani život
Njegov biograf je bio prijatelj Đovani Pjetro Belori, koji je naveo da je Pusen rođen u Normandiji i da je tokom ranog obrazovanja učio i nešto latinskog. Njegovi rani crteži privukli su pažnju lokalnog slikara Kventina Varena. Pusen je bio njegov učenik. U Pariz je pobegao kada je imao osamnaest godina. Tada je u Parizu bio slikar kod slabijih majstora, koji se sada pamte samo po tome da su učili Pusena. Tada je francuska umetnost bila u prelazu. Stari sistem šegrtovanja je bio narušen, a još nije postojao sistem akademske pripreme. Dva puta je pokušavao da dođe do Rima. Došao je u Lion, gde se našao sa dvorskim pesnikom Marije Mediči Đambatistom Marinom. Marino mu je dao da radi ilustracije njegove poeme Adon i da radi na seriji ilustracija za predviđeno izdanje Ovidijevih metamorfoza. Marino je 1624. omogućio Pusenu da mu se pridruži u Rimu.
Rane godine u Rimu
Kada mu je u Rimu umro Marino našao se bez ikakve podrške, ali našao je ubrzo nove pokrovitelje. Podržavao ga je kardinal Frančesko Barberini. Međutim Pusen se našao u problemima, kada su kardinal i njegov sekretar otputovali u Španiju. Kada se vratio Barberini 1626. iz Španije obnovilo se kardinalovo pokroviteljstvo. Iz toga perioda potiču dva Pusenova velika platna. Bio je to rad Smrt Germanikusa za Barberinija i Mučeništvo svetog Erazma (1630). U to vreme se razbolio, pa ga je u svoju kuću primio prijatelj Gaspar Dige. Tu se o njemu brinula prijateljeva ćerka Ana Marija sa kojom se Pusen 1630. oženio.
On se u Rimu pridružio jednoj neformalnoj akademiji umetnika i pokrovitelja, koji su se suprostavljali stilu baroka, koji se formirao oko Joahima fon Sandrarta. Među Pusenovim prvim pokroviteljima bili su Kardinal Barberini,
Pusen u Francuskoj
Zahvaljujući seriji prvih radova u Rimu pozvao ga je 1639. kardinal Rišelje da ukrasi Luvr. Luj XIII ga je u Parizu nazvao prvim slikarom. Tokom dve godine u Parizu naslikao je nekoliko slika za kraljevske kapele. To su bili Poslednja večera, koju je naslikao za Versaj, osam motiva za goblene, seriju Herkuli radovi za Luvr i Trijumf istine za kardinala Rišeljea. Pošto mu je već bilo dosta raznih intriga Pusen se 1643. povukao u Rim. Tamo je završio drugu seriju Sedam sakramenata. Tokom 1649. slikao je Vizija svetog Petra, a 1651. Sveta porodica za vojvodu od Krekija. Godinu za godinom počeo je da slika mnogo radova. Umro je u Rimu 19. novembra 1665.
Radovi
Najbolja kolekcija Pusenovih slika nalazi se u Luvru, ali ima dela u Velikoj Britaniji i Rimu. Neki od radova u Luvru su
Istorijski prijem Pusena
Imao je veliki uticaj na francusku i svetsku umetnost. U početku Pusenovu genijalnost je prepoznavao samo maleni broj sakupljača. Izgleda da nije uspeo da zadovolji kralja Luja XIV, jer izgleda da nije bio spreman za dvorske intrige. Nakon smrti bio je priznat zbog doprinosa klasičnoj francuskoj umetnosti. Mnogi slikari 19. veka sledili su Pusenove kompozicijske primere. Žak Luj David je za vreme Francuske revolucije ponovo oživeo stil, koji je bio poznat kao pusenizam. Imao je uticaj na postimpresioniste. Sezane je kasnije rekao da je ponovo stvarao Pusena. Sezane je zapravo tražio trodimenzionalnu kompoziciju u prostoru.
( Vikipedija )
Autoportrait, (1650), Musée du Louvre, Paris
Nikola Pusen (fr. Nicolas Poussin; 15. jun 1594. — 19. novembar 1665) je bio francuski barokni slikar. U njegovom radu dominira jasnost, logika i red. Linija mu je važnija od boje. Do 20. veka ostao je inspiracija za slikare orijentisane klasici kao što su bili Žak Luj David i Pol Sezan. Većinu života proveo je u Rimu, osim kratkog perioda koji je proveo u službi kardinala Rišeljea kao glavni kraljevski slikar.
Rani život
Njegov biograf je bio prijatelj Đovani Pjetro Belori, koji je naveo da je Pusen rođen u Normandiji i da je tokom ranog obrazovanja učio i nešto latinskog. Njegovi rani crteži privukli su pažnju lokalnog slikara Kventina Varena. Pusen je bio njegov učenik. U Pariz je pobegao kada je imao osamnaest godina. Tada je u Parizu bio slikar kod slabijih majstora, koji se sada pamte samo po tome da su učili Pusena. Tada je francuska umetnost bila u prelazu. Stari sistem šegrtovanja je bio narušen, a još nije postojao sistem akademske pripreme. Dva puta je pokušavao da dođe do Rima. Došao je u Lion, gde se našao sa dvorskim pesnikom Marije Mediči Đambatistom Marinom. Marino mu je dao da radi ilustracije njegove poeme Adon i da radi na seriji ilustracija za predviđeno izdanje Ovidijevih metamorfoza. Marino je 1624. omogućio Pusenu da mu se pridruži u Rimu.
Rane godine u Rimu
Kada mu je u Rimu umro Marino našao se bez ikakve podrške, ali našao je ubrzo nove pokrovitelje. Podržavao ga je kardinal Frančesko Barberini. Međutim Pusen se našao u problemima, kada su kardinal i njegov sekretar otputovali u Španiju. Kada se vratio Barberini 1626. iz Španije obnovilo se kardinalovo pokroviteljstvo. Iz toga perioda potiču dva Pusenova velika platna. Bio je to rad Smrt Germanikusa za Barberinija i Mučeništvo svetog Erazma (1630). U to vreme se razbolio, pa ga je u svoju kuću primio prijatelj Gaspar Dige. Tu se o njemu brinula prijateljeva ćerka Ana Marija sa kojom se Pusen 1630. oženio.
On se u Rimu pridružio jednoj neformalnoj akademiji umetnika i pokrovitelja, koji su se suprostavljali stilu baroka, koji se formirao oko Joahima fon Sandrarta. Među Pusenovim prvim pokroviteljima bili su Kardinal Barberini,
- kardinal Omodej, za koga je 1627. slikao Trijumf flore,
- kardinal Rišelje, za koga je naslikao Bahanal,
- Vićenco Gustijani, za koga je naslikao Masakr nevinih
- Kasijapo del Poco, za koga je naslikao prvu seriju od Sedam sakramenata
Pusen u Francuskoj
Zahvaljujući seriji prvih radova u Rimu pozvao ga je 1639. kardinal Rišelje da ukrasi Luvr. Luj XIII ga je u Parizu nazvao prvim slikarom. Tokom dve godine u Parizu naslikao je nekoliko slika za kraljevske kapele. To su bili Poslednja večera, koju je naslikao za Versaj, osam motiva za goblene, seriju Herkuli radovi za Luvr i Trijumf istine za kardinala Rišeljea. Pošto mu je već bilo dosta raznih intriga Pusen se 1643. povukao u Rim. Tamo je završio drugu seriju Sedam sakramenata. Tokom 1649. slikao je Vizija svetog Petra, a 1651. Sveta porodica za vojvodu od Krekija. Godinu za godinom počeo je da slika mnogo radova. Umro je u Rimu 19. novembra 1665.
Radovi
Najbolja kolekcija Pusenovih slika nalazi se u Luvru, ali ima dela u Velikoj Britaniji i Rimu. Neki od radova u Luvru su
- Kuga Ašoda
- Solomonov sud
- Slep šovek Jerihona
- Preljuba
- Arkadijski pastiri
- Obožavanje zlatnog teleta
- Sveta porodica u stepi
- Kakus
- Testament Eudamida
- Otmica Sabinjanki
- Uništenje Jerusalima
- Jevreji beru manu
- Eljezer i Rebeka
- Krajolik sa Polifemom
- Sedam sakramenata
Istorijski prijem Pusena
Imao je veliki uticaj na francusku i svetsku umetnost. U početku Pusenovu genijalnost je prepoznavao samo maleni broj sakupljača. Izgleda da nije uspeo da zadovolji kralja Luja XIV, jer izgleda da nije bio spreman za dvorske intrige. Nakon smrti bio je priznat zbog doprinosa klasičnoj francuskoj umetnosti. Mnogi slikari 19. veka sledili su Pusenove kompozicijske primere. Žak Luj David je za vreme Francuske revolucije ponovo oživeo stil, koji je bio poznat kao pusenizam. Imao je uticaj na postimpresioniste. Sezane je kasnije rekao da je ponovo stvarao Pusena. Sezane je zapravo tražio trodimenzionalnu kompoziciju u prostoru.
( Vikipedija )
