- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
Nikada ne lažite mališane!
Istina će vas neraskidivo povezati sa vašim detetom, posebno u adolescenciji, jer će tada vaše reči kod tinejdžera imati težinu samo ukoliko do tada niste lagali
ISTRAŽIVANJA pokazuju da više od 85 odsto roditelja laže decu, najčešće da bi ih primorali da se bolje ponašaju, a čak 65 odsto daje lažna obećanja!
Psiholozi upozoravaju da je to velika greška, jer deca na taj način ne stvaraju dobru vezu sa roditeljima i gube poverenje u njih, što nije dobro za razvoj ličnosti. Iako su male, bezazlene laži dozvoljene (na primer priča da će im porasti brkovi ako piju kafu), kao i one koje im pomažu da izgrade maštu i kreativnost (legenda o Deda Mrazu), deci treba govoriti istinu kada god je to moguće. Čak i ukoliko je ona veoma neprijatna i teška.
Naravno, potrebno je da im se ona saopšti u skladu sa njihovim godinama i na način koji će najbolje razumeti.
Najgore laži koje roditelji izgovaraju su one koje podstiču strahove, tvrde psiholozi. Ne plašite dete, na primer, sa policajcima, čudovištima, otmičarima i nikada mu ne govorite da ćete ga ostaviti ili da ga nećete voleti ako nešto bude uradilo. Jednostavno, deca se lažima uče da lažu i kada jednom shvate da ste ih obmanjivali, biće im potrebne godine da vam ponovo veruju. Istina će vas neraskidivo povezati sa vašim detetom i prilično olakšati adolescenciju, jer će tada vaše reči kod tinejdžera imati težinu samo ukoliko do tada niste lagali.
Posebno su "opasna" lažna obećanja. Ukoliko detetu kažete da ćete ići sa njim u park, nikada nemojte zbog umora ili drugih obaveza pogaziti svoju reč. Jedina odstupanja moguća su ako, na primer, vremenske prilike ne dozvoljavaju da idete ili ukoliko se dogodi nešto nepredviđeno, što bitno menja planove. Čak i tada ponudite detetu rezervno rešenje, objasnite zašto se plan nije realizovao i ponudite mu neku drugu aktivnost koju voli. Takođe, nikada nemojte da obećavate da ćete mu nešto kupiti ukoliko prestane da plače ili ako vas posluša. Takve ucene neće dugo "kupovati" dečju poslušnost, a poverenje će nestati.
Istina je ključna za dobar odnos sa detetom, a laž, iako trenutno može da olakša neprijatnu situaciju, na duge staze neće doneti dobro. Važno je da znate da dete uči imitiranjem, pa će verovatno raditi sve ono što i vi.
Zato se potrudite da u njihovom prisustvu ne lažete ni druge ljude, pogotovo ne bliske članove porodice.
Psiholozi takođe ne preporučuju da, ukoliko imate više dece, lažete jedno, dok ćete drugima namignuti, jer se na taj način stvara loša veza među braćom I sestrama.
Kada ste u neprijatnoj situaciji, na primer, kada ugine porodični pas ili drugi ljubimac, posebno je važno da budete iskreni.
Kad-tad dete će shvatiti da ste lagali, a kako su to važna, za mnogu decu i prilično traumatična iskustva, jedinu poruku koju će tako dobiti je da na vas ne mogu da računaju. Laganje je loše, jer ometa dete i u sticanju drugih bitnih veština.
Ukoliko, na primer, dete lažete da će dobiti igračku ako pospremi sobu, ono neće smatrati da je spremanje sobe njegova obaveza, već će misliti da mora da bude nagrađeno za sve što uradi. Mališani na istinu uglavnom burno reaguju, ali će vremenom naučiti da je prihvataju i lakše će se sa njom nositi.
(Večernje novosti)
Istina će vas neraskidivo povezati sa vašim detetom, posebno u adolescenciji, jer će tada vaše reči kod tinejdžera imati težinu samo ukoliko do tada niste lagali
ISTRAŽIVANJA pokazuju da više od 85 odsto roditelja laže decu, najčešće da bi ih primorali da se bolje ponašaju, a čak 65 odsto daje lažna obećanja!
Psiholozi upozoravaju da je to velika greška, jer deca na taj način ne stvaraju dobru vezu sa roditeljima i gube poverenje u njih, što nije dobro za razvoj ličnosti. Iako su male, bezazlene laži dozvoljene (na primer priča da će im porasti brkovi ako piju kafu), kao i one koje im pomažu da izgrade maštu i kreativnost (legenda o Deda Mrazu), deci treba govoriti istinu kada god je to moguće. Čak i ukoliko je ona veoma neprijatna i teška.
Naravno, potrebno je da im se ona saopšti u skladu sa njihovim godinama i na način koji će najbolje razumeti.
Najgore laži koje roditelji izgovaraju su one koje podstiču strahove, tvrde psiholozi. Ne plašite dete, na primer, sa policajcima, čudovištima, otmičarima i nikada mu ne govorite da ćete ga ostaviti ili da ga nećete voleti ako nešto bude uradilo. Jednostavno, deca se lažima uče da lažu i kada jednom shvate da ste ih obmanjivali, biće im potrebne godine da vam ponovo veruju. Istina će vas neraskidivo povezati sa vašim detetom i prilično olakšati adolescenciju, jer će tada vaše reči kod tinejdžera imati težinu samo ukoliko do tada niste lagali.
Posebno su "opasna" lažna obećanja. Ukoliko detetu kažete da ćete ići sa njim u park, nikada nemojte zbog umora ili drugih obaveza pogaziti svoju reč. Jedina odstupanja moguća su ako, na primer, vremenske prilike ne dozvoljavaju da idete ili ukoliko se dogodi nešto nepredviđeno, što bitno menja planove. Čak i tada ponudite detetu rezervno rešenje, objasnite zašto se plan nije realizovao i ponudite mu neku drugu aktivnost koju voli. Takođe, nikada nemojte da obećavate da ćete mu nešto kupiti ukoliko prestane da plače ili ako vas posluša. Takve ucene neće dugo "kupovati" dečju poslušnost, a poverenje će nestati.
Istina je ključna za dobar odnos sa detetom, a laž, iako trenutno može da olakša neprijatnu situaciju, na duge staze neće doneti dobro. Važno je da znate da dete uči imitiranjem, pa će verovatno raditi sve ono što i vi.
Zato se potrudite da u njihovom prisustvu ne lažete ni druge ljude, pogotovo ne bliske članove porodice.
Psiholozi takođe ne preporučuju da, ukoliko imate više dece, lažete jedno, dok ćete drugima namignuti, jer se na taj način stvara loša veza među braćom I sestrama.
Kada ste u neprijatnoj situaciji, na primer, kada ugine porodični pas ili drugi ljubimac, posebno je važno da budete iskreni.
Kad-tad dete će shvatiti da ste lagali, a kako su to važna, za mnogu decu i prilično traumatična iskustva, jedinu poruku koju će tako dobiti je da na vas ne mogu da računaju. Laganje je loše, jer ometa dete i u sticanju drugih bitnih veština.
Ukoliko, na primer, dete lažete da će dobiti igračku ako pospremi sobu, ono neće smatrati da je spremanje sobe njegova obaveza, već će misliti da mora da bude nagrađeno za sve što uradi. Mališani na istinu uglavnom burno reaguju, ali će vremenom naučiti da je prihvataju i lakše će se sa njom nositi.
(Večernje novosti)