O akvarelu
Istorijski razvoj akvarela
Akvarel je poznat još u starom Egiptu, gde su ga izrađivali na papirusu, u Kini na papiru i svili. Poznat je i u strom Japanu, Indiji i Persiji. Akvarel su negovali antički Grci i Rimljani, a javlja se i u starhrišćanskoj umetnosti. Preko Vizantijskih slikara prelazi u srednjevekovne samostane u celoj Evropi. Brojni misali, psaltiri, brevijari i hronike toga vremena iluminirane su minijaturama, inicijalima i ornamentima, rađenim vodenim bojama.
Акварел зеца od Albrehta Direra
Akvarel zeca od Albrehta Direra
Nastanak akvarela povezuje se sa Direrom. On se smatra za začetnika ove tehnike u slikarstvu, kao i umetnika koji ju je usavršio i popularisao. Upotrebljavao je belinu papira da naglasi svetlo i vazdušasto izvođenje dela. Interesovanje za prirodu koje je pokazao u ovoj tehnici dalo je nove motive za nove generacije umetnika. Direrovi akvareli nisu bili predstudije za druga ostvarenja. Radio ih je sa velikom umešnošću i severnjačkom preciznošću. Slikanjem akvarela Direr je razvio lakoću pokreta ruke za slikanje velikih oltara.
Među prvim akvarelistima novog veka ističu se Albreht Direr i Hans Holbajn Mlađi. U doba baroka akvarel služi za skice i nacrte po kojima će se izrađivati slike u drugim tehnikama. U 18. i 19. veku u Engleskoj se razvilo akvarelno slikarstvo pejzaža (G.Robertson, P. i Th. Sandby, Vilijem Blejk i dr). Za engleskim primerom povode se i slikari drugih zemalja.
U 19. veku u tehnici akvarela vodi Francuska:Teodor Žeriko, Ežen Delakroa, Onore Domije, Eduar Mane, Pjer Ogist Renoar, Pol Sezan.
U 20. veku ovom tehnikom se služe Anri Matis, Andre Dionaje de Segonzak, Pol Sinjak, Moris de Vlamenik, i dr. Nemačkim ekspresionistima posle Prvog svetskog rata akvarel je gotovo glavno slikarsko sredstvo:Franc Mark, Georg Gros, Maks Pehštajn, Pol Kle i dr.
Počeci akvarela na Balkanskim prostorima javljaju se u 17. i 18. veku sa akvarelnim crtežima starih gradova. Ovu tehniku su koristili: Anastas Jovanović i Stevan Todorović slikajući predele i portrete. Na prelazu iz 19. u 20. vek akvarelom su se bavili Slava Raškaj, Janez Šubić i Jurij Šubić, a kasnije: Emanuel Vidović, Josip Račić, Miroslav Kraljević, Vladimir Becić, Ljubo Babić i dr.
se oduvek smatrao jednom od najfinijih slikarskih tehnika. Prve boje su se, zapravo, Akvarel sastojale od mešavine vode i zemljanih boja kojoj se, zbog veće otpornosti na svetlost, dodavala gumiarabika. Tek je u XIX veku akvarel stekao veći značaj, zahvaljujući, pre svega, radovima Sezana, Turnera i Dufija. Sastav boja je sve do danas ostao nepromenjen.
Karakteristike
Akvarel sastojale od mešavine vode i zemljanih boja kojoj se, zbog veće otpornosti na svetlost, dodavala gumiarabika. Tek je u XIX veku akvarel stekao veći značaj, zahvaljujući, pre svega, radovima Sezana, Turnera i Dufija. Sastav boja je sve do danas ostao nepromenjen
Delove slike koji treba da ostanu beli, ostavljamo neslikanim. Akvarelne boje karakteriše prozirnost i prozračnost te se slikanjem boje na boju mogu dobiti izvanredni tonaliteti poetičnog karaktera.
Dva osnovna načina rada akvarelnim bojama su:
Rad na suvoj podlozi
Ovim načinom rada se boja svaki put nanosi na suvu podlogu, tj. sačekamo da se prvi sloj boje koju smo naneli osuši, pa tek onda nanosimo drugi, itd. Zbog prozirnosti akvarela moguće je videti predhodne slojeve boje, što nudi mogućnosti za karakterističan tonski i koloristički izraz.
Rad na mokroj podlozi
Papir se najpre navlaži čistom vodom pomoću kista, sunđera ili pamučne krpice preko cele površine, a moguće je ovlažiti samo delove papira na kojima želimo efekte prelivanja i spontanog mešanja boja. Nove mogućnosti likovnog izraza dobijamo tako što ostavimo sliku da se osuši te onda možemo da nastavimo sa slikanjem.Lefranc & Bourgeois proizvodi dva niza boja sa vodenom bazom:
Linel, boje za umetnike, u tubama od 5 ml, u 80 boja i sledećih osobina:
- visoka pigmentacija (bogata pigmentacija izuzetno fine zrnatosti)
- visoka otpornost na svetlost
- brzo sušenje
- vezivni medij: gumiarabika
Niz finih vodenih boja u 1/2 posudicama u 21 boji, koje deluju izuzetno transparentno zahvaljujući kvalitetu pigmenata i gumiarabici kao vezivnom elementu. Pakuje se u jedinicama na blister kartonu i u plastične ili drvene kutije.
Materijali
Voda
Pre započinjanja slikanja uzmite tri posude i napunite ih vodom:
- jednu za razređivanje boje,
- jednu za pranje četkica, i
- jednu za ovlaživanje osnove.
Hartija
Svetlina akvarela potiče od beline papira. Papir za akvarel od 300 gr je idealan izbor, jer ga ne treba širiti i ne stvaraju se nabori. Ako, međutim, koristite lakši papir, moraćete da ga raširite i fiksirate na ivicama da ne bi došlo do boranja.
Olovka
Pre nanošenja boje, crtež se mora skicirati olovkom HB tvrdoće, ali paziti da potezi budu veoma lagani i linije tanke, da se ne bi videle kada se prekriju bojom.
Četkice
Treba uvek koristiti četkice koje dobro zadržavaju vodu: od veveričje dlake, samura ili izvesne sintetičke četkice. Za meke linije koristiti male, zaokrugljene četkice. Za pozadinu se koriste ravne četkice (veličina zavisi od površine koju treba pokriti). Četkice se čiste trljanjem na običnom sapunu, a potom se isperu tekućom vodom. Pažljivo se osuše čistom krpom. Po sušenju im se prvobitan oblik vraća prstima, a čuvaju se vrhom nagore.
Mešanje boja
Preporuka je da se počne najsvetlijim bojama, te da se nastavi tamnijim nijansama, bez potpunog prekrivanja papira, jer bi inače slika bila tamna. Sloj boje treba da je tanak da bi slika bila svetlija, tj. da svetlost može da dopre do papira. To se postiže razređivanjem boje vodom i dobija ceo spektar svetlih nijansi i potrebna prozračnost.
Ne mešati više od dve boje da bi se izbeglo opšte sivilo. Akvarel karakteriše suptilna igra svetla. Treba se truditi da se uvek stvori maksimalan kontrast.
Pozadina
Uvek početi od izrade pozadine. Većom količinom vode razredi se dovoljna količina boje da se pokrije željena površina, pa se potom papir navlaži sunđerom. Ako se papir sjaji, stavilo se suviše vode, te je treba upiti suvom krpom, ali tako da se vlažnost papira zadrži. Boja se nanosi odmah.
Aditivi
Sledeći Lefranc & Bourgeois aditivi pospešuju završnu obradu akvarela:
Graphigum: tečnost koja se primenjuje pre slikanja onih površina papira koje treba da, po završetku slike, ostanu netaknute. Graphigum se prosto ogrebe na kraju, te ostaju oštre konture dela nepokrivenog bojom. Graphigum se po mogućstvu nanosi starom četkicom. Prodaje se u bočicama od 75 i 250 ml.
Ox Gall: da bi boja bolje i lakše prijanjala na osnovu. Razređuje se vodom pre upotrebe. Prodaje se u bocama od 75, 250, 500 i 1000 ml.
Bezbojni lak: na bazi sintetičkih smola; nanosi se četkicom i ne razliva boje. Slici daje zaštitu, a istovremeno zadržava prvobitnu luminoznost i transparentnost; slika ne žuti. Prodaje se u bočimama od 75 !
Izvor: duleart.webs.com
