UREDNIK
- Učlanjen(a)
- 27.06.2011
- Poruka
- 10.546
NESTVARAN KRAJ SPEKTAKLA: Momak kog niko nije hteo odlučio Superboul
blic
Superboul je bio i ostao planetarni spektakl. Nije se od toga razlikovao ni ovo noćašćnje, 49. veliko finale NFL-a, najjače lige sveta u američkom fudbalu. Uz dramu, čudesne poteze, preokrete, desilo se i jedno malo čudo: u poslednjim trenucima, kada se činilo da će Sijetl Sihouksi odbraniti titulu, jedan neočekivani heroj se pojavio u redovima Nju Ingland Pejtriotsa i, baš u toj nestvarnoj završnici, obezbedio pobedu "patriota" od 28:24.
Malkom Batler, levo
Pričaće vam svi kako je osam minuta pre kraja Sijetl vodio sa deset razlike. Pa onda, kako je sada već legendarni kvoterbek Nju Inglanda Tom Brejdi, posle dva tačdaun dodavanja na startu, imao i dva u finišu, te sa 14 novih poena doneo preokret i titulu "patriotama". Onda će vam neko spomenuti i da je Sijetl krenuo u poslednji napad i, uz jedno čudesno hvatanje uz pomoć kolena, došao na korak-dva od crte koja u ovom sportu razdvaja pobednike i poražene. I, baš tu, gde je u poslednjem napadu Sijetl Sihouksa lopta prešla crtu, završila je u rukama...
... odbrambenog igrača Nju Inglanda. Nimalo očekivanog heroja 49. Superboula, Malkoma Batlera, koji je presekao dodavanje rivala i tu, na crti, obezbedio da se Brejdijev preokret sačuva, da slavni kvoterbek treći put bude proglašen za najboljeg igrača finala, a Nju Ingland osvoji titulu, četvrtu u klupskoj istoriji.
Batler je prošlog proleća završio sa studiranjem. Mnogo voli taj američki fudbal i nadao se, kao i hiljade drugih mladih u SAD, da će ga neki NFL tim pozvati, odabrati na Draftu. Ali, niko ga se nije setio. Niko, nijedan jedini NFL klub.
Kako i da ga se seti, kada nije igrao na nekom od 119 elitnih američkih univerziteta, elitnih po ovom sportu, već u drugoj ligi? U malom Univerzitetu Zapadna Alabama. Nisu ga čak pozvali ni na kolektivna testiranja za stotine najboljih igrača koje je čekao Draft. Ne, nije bio na tom "NFL Kombajnu", na kome se sjate skauti svih ekipa, pa gledaju kako ko trči, reaguje, razmišlja. A ko tu ne bude pozvan, teško da će biti odabran na draftu.
I, prošlog proleća, Malkom Batler je gledao kako NFL draft prolazi a nijedan tim ne odlučuje da ga odabere. Ostao je po strani, sam sa svojim mislima. I - verom da će sve biti dobro.
Čuda tako i počinju.
Nije prošlo dugo, a desio se jedan neočekivani poziv. Trener Nju Inglanda, Bil Beličik, rešio je da pozove Malkoma Batlera. Imaju treneri to pravo, jer svi igrači koje niko nije odabrao na draftu praktično su slobodni. A Beličik je poznat po tome što ulaže svoje znanje i svoju veru i one koje niko drugi neće. Uostalom, Toma Brejdija je 2000. izabrao na draftu kao 199. po redu. Čak 198 igrača je odabrano pre momka koji je upravo odveo svoje "patriote" do čuvenog trofeja Vins Lombardi. Nije Beličik pogrešio ni sa Batlerom.
A Malkom? Malkom je strpljivo čekao svoju šansu. Baš kao što je prvo išao na nešto što bismo mi nazvali visokom školom, pa tek onda prešao na pravi univerzitet. Drugoligaški, ali... šta da se radi. Voleo je da igra skroz pozadi, u odbrani, da sprečava protivnička dodavanja i, po potrebi, pritrči i "krpi rupe" kada rival krene na trčanje sa loptom u naručju.
Ali, "mladost - ludost", kako se to kod nas kaže, umalo ga je koštala sna. Još na toj "višoj školi" posegnuo je za nekim lakim narkoticima i već posle prve godine - ostao bez stipendije. Nije mogao da živi tako, shvatio je. Previše voli američki fudbal. U tome je najbolji. Zato je rešio da okrene novi list, jer nije želeo da živi bez onoga što voli. I - prionuo je. Radio je u jednom restoranu i leto proveo učeći, u nadi da će mu biti pružena druga šansa. Kada se to, prvo malo čudo (koje to i nije, jer čuda često i počinju preumljenjem) desilo, igrao je toliko dobro, da ga je pozvao onaj drugoligaški univerzitet. A tamo je toliko bio srećan što radi ono što toliko voli, da je od sreće nastavio da se ponaša kao da je tek dobio posao u restoranu: ostajao bi posle treninga da čisti teretanu, radio dobrovoljno čak i na prijemnici, prao prostorije, iako to niko nije tražio od njega. Bio je nasmejan. Srećan što se ljubav nije loše okončala.
Čak i kada ga nijedan tim nije odabrao na draftu, nije očajavao. A kada ga je Beličikov stručni štab pozvao na probu - nije ispustio ni tu šansu. Izborio se i sa iskusnijima od sebe, i sa onima odabranim na draftu i uspeo da bude među 53 registrovana igrača za ovo prvenstvo. I, malo po malo, vrednim radom i svojim talentom sticao je pravo da, makar "na kašičicu", zaigra u tom NFL-u.
Na kraju je došlo i veliko finale. On, klinac sa drugoligaškog univerziteta kog niko nije hteo, na najvećoj sceni. Protiv Sijetla, branioca trofeja. U meču u kome je sva pažnja bila usmerena na to da li će Beličik i Brejdi uspeti da nadmaše najbolju odbranu lige, Sijetlovu, odlučio je odbrambeni igrač Nju Inglanda, Malkom Batler. Prvi koji je ikada sa drugoligaškog univerziteta Zapadna Alabama zaigrao u Superboulu. A tamo su verovali u njega, za razliku od mnogih. Čak i pre dve nedelje, "naručili" su šampionski prsten.
I, čudo se dogodilo. U možda najuzbudljivijem Superboulu poslednjih decenija, prevagu je odneo baš jedan neočekivani heroj.
Poslednji napad šampiona. Uzdrmanog šampiona, koji naprasno gubi, iako je vodio sa deset razlike. Poslednji minut. Kvoterbek prvaka, Rasel Vilson, baca loptu 33 jarde i njegov drug, Džermejn Kers, u padu, uz odbitak lopte od koleno, nekako uspeva da je uhvati, tu dole, na tlu.
[raw]<iframe width="470" height="264" src="https://www.youtube.com/embed/fKOLqM-LnA0" frameborder="0" allowfullscreen></iframe>[/raw]
Minut do kraja, Sijetl na pet jardi, manje od pet metara od crte koja deli ostatak terena od endzone. Od tačdauna. Od šest poena, koje bi preokrenule rezultat od 28:24 za Nju Ingland u pobedu Sihouksa.
Prvi pokušaj branioca trona išao je preko njegovog najsigurnijeg igrača, trkača Maršona Linča. Probio se četiri jarde.
Još samo jedna je ostala.
Jedna jarda. A dvadeset sekundi.
Vilson je tada ugledao kako neki NFL početnik čuva jednog njegovog hvatača, Rikarda Loketija. Bio je uveren da će uspeti da nadmudri tog novajliju, ko god on bio, i da će baciti loptu tu jednu jardu, tih manje od metar, baš gde treba.
Ali, taj početnik je bio Malkom Batler.
Prozrevši nameru kvoterbeka Sijetla, zakoračio je hrabro i - uhvatio loptu. Prekinuo je tako san šampiona da će ostati vladar, doneo Nju Inglandu trijumf i pehar "Vinsa Lombardija", a sebi i svetu samo još jednu potvrdu: nije važno ako svi ostali ne veruju u vas, ukoliko vi ne prestanete da verujete.
[raw]<iframe width="470" height="264" src="https://www.youtube.com/embed/U7rPIg7ZNQ8" frameborder="0" allowfullscreen></iframe>[/raw]
"Znate, tako sam odrastao. Vaspitavan sam da ne odustanem. Mislim... Da sam odustajao svaki put kada mi je bilo teško, sada bih verovatno i dalje čistio onaj restoran. Ali, nisam odustao. Držao sam se onoga u šta sam verovao. Prosto sam... verovao", rekao je prošlog avgusta Malkom Batler kada su ga novinari pitali kako doživljava činjenicu da ga je Nju Ingland zadržao posle probe, iako ga nijedan jedini NFL tim nije hteo na draftu.
Sada, kao šampiona, kao junaka Supeboula, mogu da ga novinari pitaju šta god požele. Ali, odgovor će biti isti.
blic
Superboul je bio i ostao planetarni spektakl. Nije se od toga razlikovao ni ovo noćašćnje, 49. veliko finale NFL-a, najjače lige sveta u američkom fudbalu. Uz dramu, čudesne poteze, preokrete, desilo se i jedno malo čudo: u poslednjim trenucima, kada se činilo da će Sijetl Sihouksi odbraniti titulu, jedan neočekivani heroj se pojavio u redovima Nju Ingland Pejtriotsa i, baš u toj nestvarnoj završnici, obezbedio pobedu "patriota" od 28:24.
Malkom Batler, levo
Pričaće vam svi kako je osam minuta pre kraja Sijetl vodio sa deset razlike. Pa onda, kako je sada već legendarni kvoterbek Nju Inglanda Tom Brejdi, posle dva tačdaun dodavanja na startu, imao i dva u finišu, te sa 14 novih poena doneo preokret i titulu "patriotama". Onda će vam neko spomenuti i da je Sijetl krenuo u poslednji napad i, uz jedno čudesno hvatanje uz pomoć kolena, došao na korak-dva od crte koja u ovom sportu razdvaja pobednike i poražene. I, baš tu, gde je u poslednjem napadu Sijetl Sihouksa lopta prešla crtu, završila je u rukama...
... odbrambenog igrača Nju Inglanda. Nimalo očekivanog heroja 49. Superboula, Malkoma Batlera, koji je presekao dodavanje rivala i tu, na crti, obezbedio da se Brejdijev preokret sačuva, da slavni kvoterbek treći put bude proglašen za najboljeg igrača finala, a Nju Ingland osvoji titulu, četvrtu u klupskoj istoriji.
Batler je prošlog proleća završio sa studiranjem. Mnogo voli taj američki fudbal i nadao se, kao i hiljade drugih mladih u SAD, da će ga neki NFL tim pozvati, odabrati na Draftu. Ali, niko ga se nije setio. Niko, nijedan jedini NFL klub.
Kako i da ga se seti, kada nije igrao na nekom od 119 elitnih američkih univerziteta, elitnih po ovom sportu, već u drugoj ligi? U malom Univerzitetu Zapadna Alabama. Nisu ga čak pozvali ni na kolektivna testiranja za stotine najboljih igrača koje je čekao Draft. Ne, nije bio na tom "NFL Kombajnu", na kome se sjate skauti svih ekipa, pa gledaju kako ko trči, reaguje, razmišlja. A ko tu ne bude pozvan, teško da će biti odabran na draftu.
I, prošlog proleća, Malkom Batler je gledao kako NFL draft prolazi a nijedan tim ne odlučuje da ga odabere. Ostao je po strani, sam sa svojim mislima. I - verom da će sve biti dobro.
Čuda tako i počinju.
Nije prošlo dugo, a desio se jedan neočekivani poziv. Trener Nju Inglanda, Bil Beličik, rešio je da pozove Malkoma Batlera. Imaju treneri to pravo, jer svi igrači koje niko nije odabrao na draftu praktično su slobodni. A Beličik je poznat po tome što ulaže svoje znanje i svoju veru i one koje niko drugi neće. Uostalom, Toma Brejdija je 2000. izabrao na draftu kao 199. po redu. Čak 198 igrača je odabrano pre momka koji je upravo odveo svoje "patriote" do čuvenog trofeja Vins Lombardi. Nije Beličik pogrešio ni sa Batlerom.
A Malkom? Malkom je strpljivo čekao svoju šansu. Baš kao što je prvo išao na nešto što bismo mi nazvali visokom školom, pa tek onda prešao na pravi univerzitet. Drugoligaški, ali... šta da se radi. Voleo je da igra skroz pozadi, u odbrani, da sprečava protivnička dodavanja i, po potrebi, pritrči i "krpi rupe" kada rival krene na trčanje sa loptom u naručju.
Ali, "mladost - ludost", kako se to kod nas kaže, umalo ga je koštala sna. Još na toj "višoj školi" posegnuo je za nekim lakim narkoticima i već posle prve godine - ostao bez stipendije. Nije mogao da živi tako, shvatio je. Previše voli američki fudbal. U tome je najbolji. Zato je rešio da okrene novi list, jer nije želeo da živi bez onoga što voli. I - prionuo je. Radio je u jednom restoranu i leto proveo učeći, u nadi da će mu biti pružena druga šansa. Kada se to, prvo malo čudo (koje to i nije, jer čuda često i počinju preumljenjem) desilo, igrao je toliko dobro, da ga je pozvao onaj drugoligaški univerzitet. A tamo je toliko bio srećan što radi ono što toliko voli, da je od sreće nastavio da se ponaša kao da je tek dobio posao u restoranu: ostajao bi posle treninga da čisti teretanu, radio dobrovoljno čak i na prijemnici, prao prostorije, iako to niko nije tražio od njega. Bio je nasmejan. Srećan što se ljubav nije loše okončala.
Čak i kada ga nijedan tim nije odabrao na draftu, nije očajavao. A kada ga je Beličikov stručni štab pozvao na probu - nije ispustio ni tu šansu. Izborio se i sa iskusnijima od sebe, i sa onima odabranim na draftu i uspeo da bude među 53 registrovana igrača za ovo prvenstvo. I, malo po malo, vrednim radom i svojim talentom sticao je pravo da, makar "na kašičicu", zaigra u tom NFL-u.
Na kraju je došlo i veliko finale. On, klinac sa drugoligaškog univerziteta kog niko nije hteo, na najvećoj sceni. Protiv Sijetla, branioca trofeja. U meču u kome je sva pažnja bila usmerena na to da li će Beličik i Brejdi uspeti da nadmaše najbolju odbranu lige, Sijetlovu, odlučio je odbrambeni igrač Nju Inglanda, Malkom Batler. Prvi koji je ikada sa drugoligaškog univerziteta Zapadna Alabama zaigrao u Superboulu. A tamo su verovali u njega, za razliku od mnogih. Čak i pre dve nedelje, "naručili" su šampionski prsten.
I, čudo se dogodilo. U možda najuzbudljivijem Superboulu poslednjih decenija, prevagu je odneo baš jedan neočekivani heroj.
Poslednji napad šampiona. Uzdrmanog šampiona, koji naprasno gubi, iako je vodio sa deset razlike. Poslednji minut. Kvoterbek prvaka, Rasel Vilson, baca loptu 33 jarde i njegov drug, Džermejn Kers, u padu, uz odbitak lopte od koleno, nekako uspeva da je uhvati, tu dole, na tlu.
[raw]<iframe width="470" height="264" src="https://www.youtube.com/embed/fKOLqM-LnA0" frameborder="0" allowfullscreen></iframe>[/raw]
Minut do kraja, Sijetl na pet jardi, manje od pet metara od crte koja deli ostatak terena od endzone. Od tačdauna. Od šest poena, koje bi preokrenule rezultat od 28:24 za Nju Ingland u pobedu Sihouksa.
Prvi pokušaj branioca trona išao je preko njegovog najsigurnijeg igrača, trkača Maršona Linča. Probio se četiri jarde.
Još samo jedna je ostala.
Jedna jarda. A dvadeset sekundi.
Vilson je tada ugledao kako neki NFL početnik čuva jednog njegovog hvatača, Rikarda Loketija. Bio je uveren da će uspeti da nadmudri tog novajliju, ko god on bio, i da će baciti loptu tu jednu jardu, tih manje od metar, baš gde treba.
Ali, taj početnik je bio Malkom Batler.
Prozrevši nameru kvoterbeka Sijetla, zakoračio je hrabro i - uhvatio loptu. Prekinuo je tako san šampiona da će ostati vladar, doneo Nju Inglandu trijumf i pehar "Vinsa Lombardija", a sebi i svetu samo još jednu potvrdu: nije važno ako svi ostali ne veruju u vas, ukoliko vi ne prestanete da verujete.
[raw]<iframe width="470" height="264" src="https://www.youtube.com/embed/U7rPIg7ZNQ8" frameborder="0" allowfullscreen></iframe>[/raw]
"Znate, tako sam odrastao. Vaspitavan sam da ne odustanem. Mislim... Da sam odustajao svaki put kada mi je bilo teško, sada bih verovatno i dalje čistio onaj restoran. Ali, nisam odustao. Držao sam se onoga u šta sam verovao. Prosto sam... verovao", rekao je prošlog avgusta Malkom Batler kada su ga novinari pitali kako doživljava činjenicu da ga je Nju Ingland zadržao posle probe, iako ga nijedan jedini NFL tim nije hteo na draftu.
Sada, kao šampiona, kao junaka Supeboula, mogu da ga novinari pitaju šta god požele. Ali, odgovor će biti isti.