Uzastopne titule šampiona Jugoslavije omogućile su rukometašima Metaloplastike da se pet puta uzastopno bore za titulu prvaka Evrope. U prvom odmeravanju snaga sa naboljim ekipama Evrope, Šapčani su dogurali do polufinala. Pobedonosni pohod Metaloplastike prekinuo je snažni i iskusni tim CSKA iz Moskve. Pobeda u Šapcu sa šest golova razlike nije bila dovoljna za konačan uspeh posle revanša u Moskvi. U drugom pokušaju Metaloplastika je stigla do finala najjačeg klupskog takmičenja na svetu. U finalu im je protivnik bila Dukla iz Praga a Šapčani su važili za favorite. Međutim, povreda Vujovića i manji broj spremnih igrača za takve okršaje omeli su ih da ispune očekivanja. S obzirom na to da je revanš susret u Šapcu završen istim rezultatom kao i prvi meč u Pragu, ali ovoga puta u korist Metaloplastike, pobednika su odlučili sedmerci. Iskusniji igrači Dukle imali su više nerava i neočekivano odneli pehar u Prag.
Iako im je izmakao toliko željeni trofej, Šapčani nisu klonuli duhom. Kada su se ekipi pridružili Cvetković i starosedeoci Ignjatović i Lukić, ponovo su se javile stare ambicije. U pripremama za susrete u Evropi treneru Pavloviću pomagao je tadašnji savezni selektor Živković. Ta saradnja i izvanredne igre Šabačkih rukometaša doprineli su da se Metaloplastika najzad okiti titulom prvaka Evrope. Na pobedonosnom putu kroz Evropu (u sezoni 1984/85) da su bolji morali su da im priznaju čehoslovačka Škoda iz Plzena (36 : 18, 28 : 26), rumunska Steaua iz Bukurešta (24 : 19, 20 : 18), islandski FH iz Rejkjavika (32 : 17, 30 : 21) i u finalu španski Atletiko iz Madrida (19 : 12, 30 : 20). Efektne i atraktivne igre Metaloplastike zadivile su ljubitelje rukometa i sporta i doprinele još većoj popularizaciji ove dinamične igre. Pred 14.000 gledalaca u revanš utakmici finala u Madridu, Metaloplastika je pobedila Atletiko sa 30 : 20 i pokazala superiornost koja nije zabeležena do tad u finalima Kupa evropskih šampiona. Šapčani su osvojili pehar za najbolji tim Evrope bez ijednog poraza i oborivši nekoliko rekorda, pobedili su sa najvećom gol razlikom u dve finalne utakmice (17) i postigli su najveći broj golova u jednom finalnom susretu (30). Mnogi su tada rekli: “To mogu samo Šapčani”.
Istorijski uspeh koji se i danas pamti i prvu titulu šampiona Evrope za Metaloplastiku osvojili su: Mirko Bašić, Mile Isaković, Veselin Vujović, Veselin Vuković, Jasmin Mrkonja, Zlatko Portner, Jovica Cvetković, Pero Milošević, Miroslav Ignjatović, Dragan Tanasić, Dejan Lukić, Vladica Spasojević i Branislav Đukanović. Trener je bio Aleksandar Pavlović a pomagali su mu Zoran “Tuta” Živković i Petar Fajfrić.
Iako im je izmakao toliko željeni trofej, Šapčani nisu klonuli duhom. Kada su se ekipi pridružili Cvetković i starosedeoci Ignjatović i Lukić, ponovo su se javile stare ambicije. U pripremama za susrete u Evropi treneru Pavloviću pomagao je tadašnji savezni selektor Živković. Ta saradnja i izvanredne igre Šabačkih rukometaša doprineli su da se Metaloplastika najzad okiti titulom prvaka Evrope. Na pobedonosnom putu kroz Evropu (u sezoni 1984/85) da su bolji morali su da im priznaju čehoslovačka Škoda iz Plzena (36 : 18, 28 : 26), rumunska Steaua iz Bukurešta (24 : 19, 20 : 18), islandski FH iz Rejkjavika (32 : 17, 30 : 21) i u finalu španski Atletiko iz Madrida (19 : 12, 30 : 20). Efektne i atraktivne igre Metaloplastike zadivile su ljubitelje rukometa i sporta i doprinele još većoj popularizaciji ove dinamične igre. Pred 14.000 gledalaca u revanš utakmici finala u Madridu, Metaloplastika je pobedila Atletiko sa 30 : 20 i pokazala superiornost koja nije zabeležena do tad u finalima Kupa evropskih šampiona. Šapčani su osvojili pehar za najbolji tim Evrope bez ijednog poraza i oborivši nekoliko rekorda, pobedili su sa najvećom gol razlikom u dve finalne utakmice (17) i postigli su najveći broj golova u jednom finalnom susretu (30). Mnogi su tada rekli: “To mogu samo Šapčani”.Istorijski uspeh koji se i danas pamti i prvu titulu šampiona Evrope za Metaloplastiku osvojili su: Mirko Bašić, Mile Isaković, Veselin Vujović, Veselin Vuković, Jasmin Mrkonja, Zlatko Portner, Jovica Cvetković, Pero Milošević, Miroslav Ignjatović, Dragan Tanasić, Dejan Lukić, Vladica Spasojević i Branislav Đukanović. Trener je bio Aleksandar Pavlović a pomagali su mu Zoran “Tuta” Živković i Petar Fajfrić.