Nervoza......

[dumspirospero]

Nervoza-Kako je prepoznati? Uzroci i simptomi!

Često se ljudi žale, kako su ’’nervozni’’. Pre nekoliko dana, posetila sam drugaricu koju sam zatekla ’’u frižideru’’, ali bukvalno. Otvorila je frižider i jela sve što joj se našlo ’’pod rukom’’. Nije birala redosled, slatko, slano, već je jela ’’izmešane ukuse’’. Bila sam zaprepašćena . Na pitanje , zašto to radi, rekla mi je, da je mnogo nervozna, a nervozu sprečava sa hranom...Srećom, nije debela.

Ljudi se u stanju ’’nervoze’’ ponašaju različito. Neki viču, drugi ćute, pojedini grickaju nokte..., neki se nerviraju i vređaju za svaku sitnicu...

Da li je nervoza bolest?

Zašto su ljudi nervozni? Kako prepoznajemo stanje njihove nervoze? Da li je savremen način života, glavni uzrok nervoznom stanju?

Kakvo je vaše iskustvo?

 

[mena7]

nervoza je sastavni deo zivota..kao radost,tuga,sreca...bitno je samo pronici u nju,dijagnosticirati njen uzrok..jer pustanjem i prepustanjem moze se dovesti do hronicne nervoze,samim tim i do remecenja normalnog funkcionisanja..da ne govorim o psihosomatskim bolestima...depresiji..mozda treba krenuti od autosugestije,za stvari koje unapred znamo da nas nerviraju..napraviti psiholosku pripremu pre svake iritirane situacije..

mislim da je za otklanjanje nervoze bitno shvatiti da prihvatamo dnevne stvari,desavanja i da se pomirimo da ne mozemo uticati na taj tok..bas to je mislim problem,ne mozemo se sa nekim stvarima pomiriti,a znamo da ih ne mozemo promeniti.i to stvara nervozu..na primer,nezgodan sef na poslu,zahtevni roditelj,komsiluk koji je problematican...upravo takve stvari treba prihvatiti i shvatiti da ne mozemo postici nista dodatnim nerviranjem,samo jos gore cinimo svom miru....

za nervozu je potrebno pojednostavljivanje stvarnosti i doza humora..i optimizma..moja slaba tacka je zeludacwacko2..i cim osetim alarm od njega,shvatim da je vreme da se udaljim od takvog trosenja energije,zdravlja..i pomalo se iskljucim,,bas autosugestijom..ignorisanjemyes3

 

[dumspirospero]

za nervozu je potrebno pojednostavljivanje stvarnosti i doza humora..i optimizma..moja slaba tacka je zeludacwacko2..i cim osetim alarm od njega,shvatim da je vreme da se udaljim od takvog trosenja energije,zdravlja..i pomalo se iskljucim,,bas autosugestijom..ignorisanjemyes3

Uh, ovo što si rekla da ''impulse'' nervoze osećaš u želucuwacko2...Poznajem par ljudi koji isto to osećaju i znam dobro o čemu pričaš...
Nervozni ljudi uglavnom za sve ''drame'' unapred...Oni su već nervozni zbog nečeg i što jeste i što nije bilo, i zbog nečeg neželjenog što se neće ili će se desiti...U stanju su da se ''samouništavaju'', ne shvatajući da je to stanje koje vodi direktno u teška depresivna stanja, koja se teško leče...Ružno je da dajem svoje neke ''stručne'' stavove, jer ja nisam ni psiholog ni psihijatar, ali imam dovoljno dobro zapažanje da je mogu prepoznati..

Uzrok nervoze, obično proizilazi iz nekog unutrašnjeg nezadovoljstva, kao i zbog stvari koje nam se dešavaju nezavisno od našeg htenja...
Sekiracija zbog nečeg što je bilo i stalno vraćanje na neke neželjene pređašnaa stanja, takođe čini ljude nervoznim..

Slažem se Meno sa tobom, kada kažeš da bi se optimizmom i pozitivnim stavom nervoza potisla...Ali treba doći do toga...Mislim da rad na sebi može umnogome pomoći...

Ali najbolje je, što ti kažeš, kada je čovek sam prepozna i kada reaguje otporom na njen uticaj...

 

[Drazenbg]

Ma nisam uopšte nervozan.... uh sunce mu žareno što me nervira ova tema. Ma sve bi bilo uredu kad bih bio sam na planeti.
Inače u suštini sam smirena osoba osim kad sam nervozan. Čak i tada ja se smireno nerviram. Nikad ne idem dalje od noktiju.

 

[dumspirospero]

Ma nisam uopšte nervozan.... uh sunce mu žareno što me nervira ova tema. Ma sve bi bilo uredu kad bih bio sam na planeti.
Inače u suštini sam smirena osoba osim kad sam nervozan. Čak i tada ja se smireno nerviram. Nikad ne idem dalje od noktiju.

Dobro je , što ne ideš dalje od ''noktiju''....A šta kada i njih ''izgrickaš''....? Na šta se onda prebaciš? Mslm, da li grizeš sve oko sebe ili....:???:

 

[belja91]

Uzrok nervoze, obično proizilazi iz nekog unutrašnjeg nezadovoljstva, kao i zbog stvari koje nam se dešavaju nezavisno od našeg htenja...
Sekiracija zbog nečeg što je bilo i stalno vraćanje na neke neželjene pređašnaa stanja, takođe čini ljude nervoznim..

Mislim da uvek proizilazi iz unutrašnjeg nezadovoljstva. A tu se radi o pristupu. Mene ništa ne može iznervirati kad sam van kuće, jer očekujem razne uticaje. S druge strane, kad sam kod kuće, opustim se, ne očekujem ništa loše (normalno je da čovek oseća sigurnost kad je na svom) i vrlo lako mogu da se iznerviram. Nisam spreman za nepovoljne uticaje.

 

[Drazenbg]

Dobro je , što ne ideš dalje od ''noktiju''....A šta kada i njih ''izgrickaš''....? Na šta se onda prebaciš? Mslm, da li grizeš sve oko sebe ili....:???:

Sačekam da mi izrastu novi nokti, ali u poslednje vreme sve sporije rastu. Preostaje alternativa: čupanje kose - (međutim to u mom slučaju ne bi trajalo dugo)

 

[dumspirospero]

Sačekam da mi izrastu novi nokti, ali u poslednje vreme sve sporije rastu. Preostaje alternativa: čupanje kose - (međutim to u mom slučaju ne bi trajalo dugo)

Pa za tvoju nervozu ima leka...Kupi onaj ''čarobni sprej'' za kosu i eto rešenja...Taman kad ''isčupaš'' kosu, porastu nokti...I sve tako redom..Eto, pa neka neko kaže da se nervoza ne može izlečiti...

Mislim da uvek proizilazi iz unutrašnjeg nezadovoljstva. A tu se radi o pristupu. Mene ništa ne može iznervirati kad sam van kuće, jer očekujem razne uticaje. S druge strane, kad sam kod kuće, opustim se, ne očekujem ništa loše (normalno je da čovek oseća sigurnost kad je na svom) i vrlo lako mogu da se iznerviram. Nisam spreman za nepovoljne uticaje.

Jedno je nervoza, a sasvim drugo nerviranje..Nervoza je posledica nerviranja...Ne moraš se iznervirati istg dana, da bi bio i nervozan...Nerviranje može prethoditi mnogo pre,nego što se pojavi nervoza...Nervoza je stanje koje se nastavlja na nerviranje..I ona ''izjeda'' čoveka iz dana u dan....Ona je tihi duševni neprijatelj čoveka...Neki ljudi je osećaju u ''stomaku'' i te kako...

 

[belja91]

Jedno je nervoza, a sasvim drugo nerviranje..Nervoza je posledica nerviranja...Ne moraš se iznervirati istg dana, da bi bio i nervozan...Nerviranje može prethoditi mnogo pre,nego što se pojavi nervoza...Nervoza je stanje koje se nastavlja na nerviranje..I ona ''izjeda'' čoveka iz dana u dan....Ona je tihi duševni neprijatelj čoveka...Neki ljudi je osećaju u ''stomaku'' i te kako...

Da, biće da sam malo omanuo. Ali nervoza može nastati i bez prethodnog nerviranja, kao posledica straha. U stvari, čini mi se da si na to i mislila. Ne treba ti nikakvo nerviranje.

 

[Drazenbg]

Ajde sad da se malo i ja uozbiljim. Ja mislim da na sve treba gledati pomalo neozbiljno. Neko je negde rekao i da sam život ne treba shvatati (živeti) previše ozbiljno. Mora postojati makar mala doza neozbiljnosti i šale.
U toku dana svima nama se dešavaju i prijatne i neprijatne stvari. Moramo i jedne i druge prihvatiti kao neminovnost. Kako bi znali šta je lepo, kada ne bi postojalo i ono ružno? Iz ovoga proizilazi da ne bi doživljavali ništa lepo, ako ne bi imali iskustva i sa neprijatnim događajima. Samim tim ispada da i negativna dešavanja imaju svoju pozitivnu ulogu.
Svakim danom se susrećemo sa neprijatnostima. Uključite TV - čujete nešto loše, pročitate novine - vidite vest od koje vam se diže kosa na glavi (o političarima da i ne govorim). U prevozu, na ulici, na radnom mestu, ponekad i u sopstvenoj kući, susrećemo se sa raznim neprijatnostima, nervoznim ljudima ili lošim vestima. I tako iz dana u dan. Sve se manje odmaramo. Manje se putuje, manje izlazi na lepa i prijatna mesta, sve manje se ljudi druže i sve manje imamo s kim da podelimo muke. Iz dana u dan se to akumulira, i onda osetite jednog sasvim običnog dana, kako ste napeti, nervozni a za takvo stanje baš tog dana nema nikakvog razloga. To je zato što je nastupio trenutak opuštanja i organizam pokušava da iskoristi povoljan momenat da se reši akumulirane nervoze. Evo i primera: U toku bombardovanja 1999, mnogi nisu reagovali na sirene, uzbune za vazdušnu opasnost. Prosto je bilo neverovatno posmatrati, kako ljudi skoro potpuno smireno prelaze pančevački most dok se istovremeno oglašava sirena. Nakon bombardovanja kad je prošlo neko vreme i kada su samo isprobavali sirene, svi kažu da su tom prilikom osetili veći strah nego kada je bila realna situacija.
Mislim da čovek u životu mora da trenira i uvežbava neke situacije. Ne sa razlogom da nas neko ne bi video nervozne, već sa ciljem da amortizujemo ili potpuno izbegnemo nervozu, kako se ista ne bi akumulirala. Makar kad su u pitanju neke obične i manje bitne situacije.
Nije loše primeniti i neka iskustva iz knjiga npr: "Autogeni Trening" i slično.
Kao i svaki trening i ovaj mora biti redovan i da se istraje, da bi pokazao rezultate. Treba uvek biti svestan svojih postupaka i čim naiđe i najmanji razlog za uznemirenje, uticati na sebe. Uvek je najefikasnije ono što je najprostije. Sasvim je dovoljno samom sebi reći: Nisam valjda toliko nemoćan, pa da me ovo iznervira. U početku možda neće imati efekta, ali tokom vremena će davati sve bolje rezultate. U situacijama kada se setimo neprijatnog iskustva, obavezno potražiti nešto komično u tom iskustvu (ima ga sigurno), da bi izbegli naknadno uznemiravanje već doživljenim.
Ako uporno ovo primenjujete, bićete zdraviji a i pametniji i superiorniji u odnosu na ljude i situacije koje vam kvare raspoloženje.
Treba imati u vidu i činjenicu da mi živimo ipak u jednoj primitivnoj sredini ovde na Balkanu, pa se i sa tim moramo pomiriti. Imamo i neke prednosti. Možda smo pomalo nekulturni, ali barem nismo hladni i bezosećajni.