Član
- Učlanjen(a)
- 25.10.2009
- Poruka
- 3.279
Nepriznati pronalazač kompjutera
Konrad Cuze „otac kompjutera“
Tomas Edison je izumeo sijalicu, Nikola Tesla naizmeničnu struju, braća Rajt su se prvi podigli sa zemlje letelicom sa motorom. U svetu je bilo još pronalazača koji su uticali na čovečanstvo. Ali, ko je izumeo kompjuter?
Na osnovu prava na patent može se odgovoriti da je pronalazač kompjutera bio engleski matematičar, zatim filozof, pronalazač i politički ekonomista Čarls Bebidž, koji je u 19. veku prvi došao na tu ideju. Međutim, prvi funkcionalni kompjuter na svetu je u svakom slučaju izumeo Konrad Cuze i to 1941. godine, u sobi njegovih roditelja u Berlinu. Danas, 22. juna 2010, navršava se 100 godina od njegovog rođenja. To je ujedno bio i razlog da glavni grad Nemačke, 2010. proglasi „Godinom Cuzea“. Konrad Zuze je umro 18. decembra 1995, a o tome kako je sve počelo pričao je u jednom intervju iz 1992.
„Završio sam građevinski fakultet i u građevinarstvu su neophodni proračuni statike što iziskuje mnogo računanja. Tražio sam način da automatizujem te proračune i na kraju sam došao do onog što danas nazivamo kompjuter.“
Kompjuter Z1, napravljen 1938. godine, sastojao se od lima, šipki i ručica. Savršeniji model Z2 imao je i telefonske releje, a model Z3, napravljen 1940. godine, bio je prvi kompjuter na svetu koji je funkcionisao. Računar se sastojao od 600 telefonskih releja, bio je velik kao orman i danas se nalazi u „Nemačkom muzeju“ u Minhenu.
Konrad Cuze nije napravio samo ono što se danas zove hardver, nego mu je bio potreban i program, odnosno softver. Uputstva i brojevi bili su na binarnim trakama, a mašina je na osnovu toga pravila proračune.
Izgubio pravo na patent
Konrad Cuze rano je shvatio univerzalnost računara. Nije bio član nacističke stranke, ali je svoju mašinu stavio u službu rata – za projektovanje novih aviona i dešifrovanje poruka saveznika. Kasnije je izjavio da je to za njega pre svega bio tehnički izazov.
Z3, prvi funkcionalni kompjuter na svetu, danas eksponat u muzeju u Minhenu
Model Z4 napravio je 1944. te godine, tek 1950. je prodat u Cirih, ali tada je konkurencija već bila daleko izmakla – pre svega američki koncern IBM koji je pravio računare prvo sa cevima, a onda sa tranzistorima.
Cuze je 1940 osnovao sopstvenu kompaniju koja je bankrotirala 25 godina kasnije, ali za njega je najveći poraz bio gubitak u sporu oko prava na patent. „To je bilo veliko razočaranje, presuda nije bila u redu – to je bilo jasno i slepcu“, sećao se Cuze.
Šezdesetih godina, posle bankrotstva, počeo je da se bavi slikarstvom – pored ostalog napravio je portret Bila Gejtsa koji je danas u sedištu Majkrosofta.
Konrad Cuze „otac kompjutera“
Tomas Edison je izumeo sijalicu, Nikola Tesla naizmeničnu struju, braća Rajt su se prvi podigli sa zemlje letelicom sa motorom. U svetu je bilo još pronalazača koji su uticali na čovečanstvo. Ali, ko je izumeo kompjuter?
Na osnovu prava na patent može se odgovoriti da je pronalazač kompjutera bio engleski matematičar, zatim filozof, pronalazač i politički ekonomista Čarls Bebidž, koji je u 19. veku prvi došao na tu ideju. Međutim, prvi funkcionalni kompjuter na svetu je u svakom slučaju izumeo Konrad Cuze i to 1941. godine, u sobi njegovih roditelja u Berlinu. Danas, 22. juna 2010, navršava se 100 godina od njegovog rođenja. To je ujedno bio i razlog da glavni grad Nemačke, 2010. proglasi „Godinom Cuzea“. Konrad Zuze je umro 18. decembra 1995, a o tome kako je sve počelo pričao je u jednom intervju iz 1992.
„Završio sam građevinski fakultet i u građevinarstvu su neophodni proračuni statike što iziskuje mnogo računanja. Tražio sam način da automatizujem te proračune i na kraju sam došao do onog što danas nazivamo kompjuter.“
Kompjuter Z1, napravljen 1938. godine, sastojao se od lima, šipki i ručica. Savršeniji model Z2 imao je i telefonske releje, a model Z3, napravljen 1940. godine, bio je prvi kompjuter na svetu koji je funkcionisao. Računar se sastojao od 600 telefonskih releja, bio je velik kao orman i danas se nalazi u „Nemačkom muzeju“ u Minhenu.
Konrad Cuze nije napravio samo ono što se danas zove hardver, nego mu je bio potreban i program, odnosno softver. Uputstva i brojevi bili su na binarnim trakama, a mašina je na osnovu toga pravila proračune.
Izgubio pravo na patent
Konrad Cuze rano je shvatio univerzalnost računara. Nije bio član nacističke stranke, ali je svoju mašinu stavio u službu rata – za projektovanje novih aviona i dešifrovanje poruka saveznika. Kasnije je izjavio da je to za njega pre svega bio tehnički izazov.
Z3, prvi funkcionalni kompjuter na svetu, danas eksponat u muzeju u Minhenu
Model Z4 napravio je 1944. te godine, tek 1950. je prodat u Cirih, ali tada je konkurencija već bila daleko izmakla – pre svega američki koncern IBM koji je pravio računare prvo sa cevima, a onda sa tranzistorima.
Cuze je 1940 osnovao sopstvenu kompaniju koja je bankrotirala 25 godina kasnije, ali za njega je najveći poraz bio gubitak u sporu oko prava na patent. „To je bilo veliko razočaranje, presuda nije bila u redu – to je bilo jasno i slepcu“, sećao se Cuze.
Šezdesetih godina, posle bankrotstva, počeo je da se bavi slikarstvom – pored ostalog napravio je portret Bila Gejtsa koji je danas u sedištu Majkrosofta.
