Nepoznati stihovi

[Mala Dalabu]

Koliko puta smo čuli stihove koji su nam se puno svidjeli ali ne znamo ni autora ni naziv pjesme?
Vremenom sjećanje počinje da blijedi pa u memoriji ostane samo nekoliko upečatljivih stihova.

Neka ova tema posluži kao pomoć u otkrivanju naziva pjesama i autora nama dragih stihova.



Za početak evo nekoliko stihova, pa ako neko zna ime autora ili naziv pjesme bio bih mu neizmjerno zahvalan.

...
jer čitav život na silu neko drugi
a sada produži bez samoga sebe
bez svitanja što zebe
...
bez straha, bez slutnji
...
bez prtljaga pamćenja (ovaj stih se pojavljuje više puta)
...
bez suza na rastanku
...
ne ni suvu maramicu nemoj da dodirneš
...
bez prtljaga pamćenja
bez suza, bez nade itd.

Redosled stihova vjerovatno nije dobar ali sigurno se pojavljuju u pjesmi.

 

[BEBA59]

Evo jedna divna pesma...ako znate autora...pijemo kafu!!!

Trenutak
Vidim te srećo i kad oči sklopim
osećam na sebi tvoje ruke bele
ludim bez tebe od želje se topim
i brojim trenutke koji nas dele.
Maštamo o tom čarobnom trenu
To biće centar najveće sreće
Eh, kad te zagrlim ko čovek ženu
ma ništa me odvojiti od tebe neće.
Iskra od ljubavi ko dugine boje
leteće okolo na sve strane
I kad poljubim tebe, nebo moje
ceo će svemir na zastane
e, on je kratak za nas dvoje.

 

[BEBA59]

I još jedna...

Kakav je to način dobra dušo moja,
Kakav nesporazum između mene i tebe?
Kakve su to nejasnoće, čemu neprilike?
Tako smo bliski – skoro jedno.
A ne vidiš li ovu strašnu daljinu
Što izmedju nas tako silno raste?
Odavno se ti i ja ne podnosimo:
Ja jedno – ti drugo, ja o dobru – ti o zlu...
I tako, u večnom nadmetanju,
Prevariti se niko ne dâ,
A u borbi neprestanoj nestajemo
I zajednički kraj nam se piše.
Dotle – nikad spokoja, nikad sna mirnoga,
Sve jedno drugo čekamo u zasedi
Misleći - nekom od nas je bolje.

O, dobra dušo moja, moja večna protivnosti,
Lepo li mi je kad te ne osećam,
Kad na tebe zaboravim.
Lepo li ćeš me jednom izdati, osećam,
Kad bude najvažnije, kad me pretekneš.
To čudo ne bih nikad preživeo.

I eto, dobra moja dušo, dolazim ti na kolenima
Kroz crno predsoblje budućeg groba.
Dokle će izmedju nas tudji svet da se naseljava?
Dokle ćeš, strasno, iz osvete
Slabe temelje da mi potkopavaš?

Kucaj, kucaj u svojoj samoći, dobra dušo moja,
Dahći vrelo, i spremi se na poslednji juriš.
I ne znadoh, dobra dušo moja, kako mi
Zlatnu prašinu u lice bacaš.


O meni se najlepše brinu oni k