Šta je novo?

Neobična putovanja

  • Začetnik teme crvendac_011
  • Datum pokretanja
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
36.924
Klub putnika Srbije

Klub putnika Srbije okuplja putnike koji veruju u aktivan, konstruktivan pristup putovanju. Pri tome je akcenat na samostalnim putovanjima istraživačkog karaktera, ali u obzir dolaze sve vrste putovanja.




Ideja

Putujući upoznajemo neiscrpnu raznolikost naše planete, saznajemo, otkrivamo i prihvatamo bezbrojna lica i naličja sveta u kome živimo. Putovanja su prilika da lično osetimo svet, potražimo sebe u njegovom beskraju, istražimo ga, rastavimo ga i ponovo sastavimo, ne bismo li se makar za jedan korak približili rešenju Velike Zagonetke Života.

Aktivan pristup


1) Priprema: čitanje knjiga, članaka, sakupljanje informacija o planiranoj destinaciji, o ljudima koji tamo žive, njihovim verovanjima, običajima, jezicima, istoriji...

2) Putovanje: posmatranje, razgovaranje sa ljudima, zabadanje nosa u slabo poznate ćoškove planete, razmišljanje o viđenom i doživljenom, razumevanje, povezivanje, učenje.

3) Po povratku: deljenje novostečenih saznanja i iskustava sa drugima, na kreativan način: pisanje putopisnih ili informativnih tekstova, pravljenje galerija fotografija, držanje predavanja, organizovanje foto-izložbi ili tematskih večeri…



Samostalna putovanja


Samostalno putovanje je putovanje kod koga putnik samostalno smišlja svoju rutu i sprovodi je u delo. Putnik sam rešava logističke probleme smeštaja, prevoza i ishrane, putuje sa skromnim finansijskim sredstvima, i izbegava popularne destinacije komercijalnog turizma. Kako nije ograničen na utabane staze masovnog turizma, na raspolaganju mu stoji cela planeta.

Klub putnika zastupa ideju da samostalno putovanje ne mora da košta više nego ostanak kod kuće, te nije luksuz za koji treba mesecima ili godinama štedeti, nego je svakome dostupno.

Ciljevi Kluba putnika

Klub putnika se bavi proučavanjem i promocijom alternativnih načina putovanja, istraživanjem raznolikosti sveta i proučavanjem svoje i drugih kultura. Ove aktivnosti sprovode se putem istraživačkih ekspedicija i prezentovanja prikupljenih materijala široj javnosti (kroz objavljivanje putopisa, putoskopa, fotografija, štampanih materijala, održavanje tematskih večeri, predavanja, izložbi fotografija itd).

Klub putnika Srbije je otvoren za saradnju, kako sa srodnim organizacijama i institucijama u zemlji i inostranstvu, tako i za realizaciju individualnih projekata članova Kluba i onih koji to još uvek nisu.

Aktivnosti


Tokom četiri godine postojanja realizovali smo veći broj projekata, od kojih izdvajamo:



- Izložba dokumentarne putničke fotografije sadrži 50ak fotografija iz oko 30 zemalja. Zastupljeno je 26 autora. Uz svaku fotografiju stoji karta sveta sa označenom destinacijom gde je fotografija nastala, kao i sa kratkom pričom koja objašnjava njen sadržaj i okolnosti u kojima je nastala. Izložba dokumentarne putničke fotografije obišla je sledeće gradove:

Novi Sad (galerija Francuskog Kulturnog Centra)
Beograd (galerija Doma kulture "Studentski Grad")
Sremska Mitrovica (gradska biblioteka)
Bijeljina (Muzej Semberije)
Vrnjačka Banja (foaje termomineralnog kupatila "Merkur")

Despotovac (Dom Kulture)

- Autostoperski vodič kroz Srbiju je projekat nastao zajedničkim radom nekoliko desetina članova Kluba. Sadrži detaljne informacije za autostop za 23 mesta u Srbiji: kojim putevima ići, gde se nalaze dobra mesta za stop, kako stići do njih, i tako dalje, ilustrovano odgovarajućim mapama.

- Godišnje okupljanje članova odvija se u maju mesecu, i do sada su održana četiri: 2006, 2007, 2008. i 2009. godine. Uvek je u pitanju noćni uspon na planinu po slobodnom izboru, tako da se na vrh stiže neposredno pred jutro. Maksimalan do sada zabeležen broj učesnika noćnog uspona iznosi 80 ljudi. Godišnje okupljanje služi da se svi članovi okupe na jednom mestu, razmene priče, iskustva i ideje, osvoje jednu novu planinu, a predstavlja i odličnu priliku za upoznavanje novih članova.




- Ekspedicije se uglavnom vrše samostalno, u parovima ili u manjim grupama, koje se često formiraju dogovaranjem na forumu. Razmere ekspedicija variraju od velikih transkontinentalnih putovanja koja traju po više meseci i u kojima obično učestvuje jedna ili dve osobe, pa sve do kratkih ekspedicija po Srbiji, u kojima često učestvuje veći broj ljudi. Cilj svih ekspedicija, bez obzira na njihove razmere, jeste lično upoznavanje i istraživanje posećenih mesta. Svaku ekspediciju prati pisanje tekstova i/ili fotografisanje, kako bi se stečena saznanja podelila sa širom javnošću.


- Širenje ideje samostalnih putovanja vrši se, pored ovog sajta, i putem medija. Prilozi o Klubu putnika do sada su se pojavili u sledećim medijima:

Štampa: Glas Javnosti, Politika, 24 Sata, Blic, Građanski List, Biznis & Finansije, FHM Magazin, Svet Kompjutera, Yellow Cab, PC Press, Mreža, Student, Politikin Magazin

Agencije & organizacije: DPA (engleski), Tanjug, Osservatorio Sui Balcani (italijanski)
Radio & TV: B92, Beta RFI, Studio B, RTV Vojvodina



- Kreativna putnička radionica
je projekat realizovan pod pokroviteljstvom Ministarstva za sport i omladinu. Sastojala se iz dva dela - teorijskog, tokom kog su polaznici (učenici završnih razreda srednjih škola iz više mesta u Srbiji) imali prilike da se upoznaju sa idejom i tehnikama samostalnih putovanja, dokumentarne fotografije i pisanja putopisnih tekstova, i praktičnog, kada su, tokom dvodnevnog terenskog istraživanja, imali priliku da primene novostečena saznanja. Završnu publikaciju, koju su zajedno napravili predavači i polaznici radionice, možete pogledati

- Putnički rečnik nastao je kao rezultat želje da se putnicima iz Srbije obezbede besplatni rečnici putničkih reči i fraza, kojima bi se prevazišli problemi standardnih, komercijalno dostupnih rečnika ove vrste. U izradi rečnika učestvovalo je nekoliko desetina članova Kluba, a novi jezici se dodaju redovno. Rečnik možete pogledati.

Sajt

Važan deo Kluba putnika čini sajt na internetu, čiji sadržaj prati aktivnosti Kluba. Tu se redovno objavljuju putopisi naših članova, istraživački članci sa putničkom tematikom, kao i dogovori i obaveštenja o planiranim i izvedenim akcijama. Sajt predstavlja najveću elektronsku bazu putničkih informacija na srpskom jeziku. Trenutno ima preko 10.000 stranica i oko 60.000 mesečnih poseta, od kojih su oko 40.000 tzv. "jedinstvene posete" - cifra koja oslikava broj različitih ljudi koji posete sajt u toku jednog meseca.

Sajt sadrži putničke informacije i detaljna uputstva o različitim tehnikama putovanja, sistematizovane podatke o vizama i ambasadama, mnoštvo putničkih fotografija i aktivan forum na kome se putnici upoznaju i razmenjuju priče i iskustva.

Po mišljenju renomiranog kompjuterskog časopisa "PC Press", sajt Kluba putnika Srbije nalazi se među 50 najboljih sajtova u Srbiji.

izvor: Klub putnika Srbije

Pre izvesnog vremena, u Politikinom magazinu sam pročitala članak o ovom zanimljivom udruženju i o putovanjima u inostranstvo koja su koštala po neverovatnih 20-tak eura. Pa, ako ste avanturističkog duha i ako Vam komfor nije najbitniji, posetite njihov sajt. A ako se odlučite da krenete negde, srećan Vam put, a kad se vratite, ispričajte nam utiske. :)
 
Poslednja izmena:
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
36.924
Surfovanje kaučima od Srbije do Kine

U avganistanskoj policiji. U tadžikistanskom kamionu među gajbama pradajza. U turskoj prodavnici nameštaja. U domu talibana. Nema gde ovaj 29-godišnjak iz Srbije nije spavao na svom velikom putovanju po Evroaziji. Njegove putničke avanture zvuče neverovatno i dolaze iznenada, u skladu sa njegovim imenom.

1.jpg
Nenadova putanja: Od Srbije do Kine preko Avganistana i Iraka

Nenad Stojanović prešao je više od 25.000 kilometara i to autostopirajući i spavajući na kaučima ljudi koji su bili voljni da ga ugoste. Upravo "kaučsurfing" (engl. surofavnje kaučima) inspirisalo ga je na neobičnu avanturu u kojoj je proputovao brojne zemlje. Deo te avanture u Turskoj, za sajt "Matadornetwork.com" opisuje rečima:

"Tamo je autostopiranje bilo veoma
lako. Ne biraju tebe vozači već si ti taj koji bira. Nisam imao domaćina kada sam došao u grad Nevšehir u srcu Turske. Našao sam prodavnicu nameštaja i uz pomoć ruku i znakova pitao menadžera da li mogu da prespavam. Ostao sam tu kratko da bi me on odmah pozvao u svoju dom gde me je poslužio čajem i obrokom".

Kao ambasador "kaučsurfinga", Nenad je i sam ugostio skoro 200 putnika i obišao tri kontinetna spavajući na više od 250 različitih kauča. U kurdskom delu Iraka kaže da je bezbednije nego što većina na zapadu misli, a svi su veoma ljubazni i gostoprimivi. Za razliku od toga, u Iranu je imao poteškoće, jer tamnošnje lokalno stanovništvo ne sreće često turiste.

"Niko nije razumeo šta je stopiranje, pa kada bi mi ponudili vožnju, osećali bi odgovornost za mene. Jedan od onih koji su me primili čak je i pozvao policiju ne bi li proverio ko su domaćini kod kojih odsedam. Možda neki od njih nemaju poverenja, ali su zaista divni ljudi", objašnjava Nenad.

2.jpg
Talibanima se svideo jer liči na njih

Talibane koje je upoznao u Avganistanu opisuje kao veoma prijatne ljude koji žive jednostavnim životom. Kako kaže, muškarci najčešće sede i puše u dnevnoj sobi, a ukusna hrana koju spremaju žene sakrivene od njegovih očiju misteriozno se pojavljivala na stolu iz časa u čas. Objasnili su mu njihove političke stavove i pogled na dešavanja u njihovoj zemlji.

"Bili su veoma prijateljski nastrojeni. Nisu svi talibani teroristi. Pretpostavljam da se o njima retko može čuti nešto pozitivno, ali moje iskustvo je bilo takvo. Rekli su mi da ličim na njih što sam prihvatio kao kompliment".

Upravo to mu je pomoglo da preživi brojne nevolje u Avganistanu jer smatra da mu je takav izgled povećao šanse za preživljavanje. Dodaje da Avganistan može delovati kao najbezbednija zemlja na svetu sve dok vas u sledećem trenutnku ne iznenadi "nešto". Ono što ga je odavalo bio je jezik, pa je često glumio neme ljude kako bi izbegao opasnost, a uz lažni pasoš i mnogo sreće živ je stigao do Kabula gde su ga domaćini dočekali neverujući da se izvukao iz svega živ i zdrav.

3.jpg
U Iranu ne znaju šta je to autostopiranje

U provinciji Kunduz policiji je previše ličio na teroriste pa je morao da provede jednu noć u stanici. Nešto mirniji Tadžikistan doneo mu je još jedno neprijatno iznenađenje kada ga je presreo agent i, podmetnuvši mu heroin u prtljag, tražio mito. Sloboda ga je koštala "svega" 80 evra.

Na putu ka planinskom vencu Pamir okušao se u prodaji krompira, dok je autostopiranje na tamnošnjem autoputu usred pustoši bilo veoma teško, priznaje. Autostopom je prešao 10.000 kilometara kineskog tla, prelazeći kroz dvadesetak provincija.

"Vozači su tamo bili prijatni i znatiželjni i uvek su insistirali na tome da mi kupe obrok. Nikada nisu tražili novac", opisuje on. Zahvaljujući srdačnosti jednog od takvih vozača prisustvovao je i jubilarnom okupljanju fanova igrice "Counter Strike".

U Šangaju je prenoćio u kabini na naplatnoj rampi autoputa, a probudio ga je novinar koji je želeo da napravi itnervju sa njim. Pošto su ga čuli kako govori engleski, menadžeri rampe zamolili su ga da snimi audio poruku dobrodošlice za putnike na engleskom jeziku. Nenad je i sada u Kini gde deci predaje engleski, čekajući da ga, baš kako dolikuje njegovom imenu, iznenade planovi o daljim putovanjima. A do tada, ukoliko se zadesite na jednom od autoupteva Šangaja, znajte da je baš njegov glas koji izgovara sledeću poruku:

"Dear drivers, welcome to the Beijing-Shanghai Expressway".

Izvor: B92
 
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
36.924
Kaučsurfing

Kaučsurfing

couchsurfing.jpg
Putuj po svetu, sa kauča na kauč...


Ako neko ne zna sigurno ko će sutra spavati na njegovom kauču, to bi mogao biti surfer na kauču. To su ljudi koji u internetu nude svoj kauč besplatno kao mesto za spavanje, ali i sami rado putuju na isti način.

Kaučsurfing (couchsurfing) je jeftin način razgledanja zemalja. Ali ne radi se tu samo o uštedi, već o nečem sasvim drugom.

ZAVALJENI Čekamo u kafani da mi dođe gost ili gosti. Verojatno se radi o dva gosta, ali ne znam tačno, da li su žene ili muškarci. Ne znam ni kada tačno dolaze, ali to je tako kod kaučsurfinga, sve je spontano", pričaTomas Asten, posvećeni surfer na kauču.

Ovaj Informatičar opušteno se naslonio i pije pivo. Kod njega će prenoćiti gosti iz Frajburga. Njemu je to 40 poseta. Skoro svake nedelje po jedna, a počeo je sa kaučsurfingom pre godinu dana. „Sve je počelo vrlo jednostavno. Hteo sam da odem u SAD, ali i da uštedim novac. Dok sam tragao za smeštajem naišao sam na kaučsurfing, jer se na taj način može prenoćiti besplatno. Međutim, shvatio sam da se iza toga krije više od samo besplatnog noćenja“.

Kaučsurfing je počeo da osvaja svet preko interneta 1999. godine. Internet portal
Couchsurfing.com osnovao je jedan Amerikanac. Na tom portalu može se ponuditi mesto za spavanje i zauzvrat prenoćiti na tuđem kauču, i sve to besplatno.Ali to nije jedina svrha kaučsurfing čija je misija da umreži ljude i mjesta, ojača zajedništvo i podstiče toleranciju, bar tako najavljuje portal.
Kako to izgleda u praksi? Domaćini najčešće svoje goste prime vrlo srdačno. Pri tome dobiju uputstva i savete gde su najbolje žurke u gradu, a mogu bolje upoznati i sam grad. Upravo u tome je razlika kaučsurfinga od konvencionalnog načina putovanja

Od postojanja kaučsurfinga zemlje sada više ne vezujem za ljude koje sam upoznao. Postoje gradovi koji nisu ništa posebno, ali su ljudi izvanredni. I čovek rado želi da se vrati, jer su ljudi tamo bili super - priča Tomas Asten.

Pomoću kaučsurfinga on je za godinu dana sklopio prijateljstva s ljudima iz celog sveta. Ne samo putovanjima već i primanjem u goste kao domaćin čovek upoznaje druge kulture. Tomas posebno voli priče koje su vezane za svakog novog gosta.

Posle godišnjeg odmora u SAD, mnogo ljudi sam primio u goste. Neki još nisu ni otišli, a drugi su već bili na vratima i tada su se i oni međusobno upoznali i bilo je vrlo zabavno. Bilo je kao u stanu u kom živi nekoliko osoba koje nisu međusobno povezane, svaki dan je bio drukčiji - priča Tomas Asten.

Širom sveta postoji oko 700.000 kaučsurfera, a razmena prijateljstava izgleda postaje sve popularnija.

Izvor: 24sata

 
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
36.924
Šetnja po svetu, duga sedam godina

Šetnja po svetu, duga sedam godina

Dvostruki dobitnik Pulicerove nagrade, novinar Pol Salopek namerava da prepešači svet, tačnije da pređe više od 34.000 kilometara od Etiopije do Argentine

1.jpg
Avanturistu i novinara Pola Salopeka očekuje više od 30 granica i stotine etničkih grupa na četiri kontinenta (Foto Nacionalna geografija/Beta)

Pol Salopek je novinar, dvostruki dobitnik Pulicerove nagrade, a od pre dva dana šetač koji je krenuo u neverovatnu avanturu. Plan je da narednih sedam godina, prelazeći po tri milje dnevno (4,8 kilometara) prošeta svetom. Pešačenje je započeo iz seoceta Herto Bori u Etiopiji, a cilj će mu biti u Argentini.
Salopekova ideja da se upusti u ovako nešto nastala je iz želje da pređe istu rutu koja je obeležila prvu migraciju ljudi iz Afrike u ostatak sveta i da se na tom putu upozna se sa brojnim kulturama.
Ispred njega je 34.000 kilometara, više od 30 granica i upoznavanje sa više stotina etničkih grupa, na četiri kontinenta. Tačnije, ono za što je našim precima bilo potrebno 50.000 godina.
Kako je kazao u video-poruci na zvaničnom sajtu ekspedicije „danas je mnogo lakše putovati”.

2.jpg

„Želim da vidim priču o našem vremenu,šetajući pored ljudi: nomada u srcu Afrike, umetnika, trgovaca, seljana, naučnika. A krajnji rezultat biće globalni mozaik priča u kojoj ću suočiti zvukove i predele sa puteva koji nas povezuju”, rekao je Salopek.
Ova avantura organizovana je pod patronatom časopisa „Nacionalna geografija”, Najt fondacije i Pulicerovog centra za krizna izveštavanja. Novinar, a sada i avanturista namerava da napiše jedan veliki članak godišnje i povremeno poneki tekst. Inače, opremljen je samo sa onim što se može nositi u rancu.

Po profesiji biolog, Salopek je rođen u Americi, a odrastao je u Meksiku. Pulicerove nagrade osvojio je za tekstove o profilisanju ljudskih genoma (1998) i izveštavanju iz Afrike (2011). Bio je dopisnik sa najvrelijeg kontinenta, ali i sa Bliskog istoka, kao i iz centralne Azije, Latinske Amerike.

A. C.

Objavljeno: 12.01.2013.
Izvor: Politika

 
J

JUMBO TRAVEL

Član
Učlanjen(a)
12.03.2013
Poruka
13
Obišao svet bez novca i aviona

Da li je moguće posetiti sve zemlje sveta bez pomoći aviona? Grejem Hjuz, tridesetjednogodišnji svetski putnik iz Engleske je uspeo u tome i ušao u Ginisovu knjigu rekorda.

<i>

O svojim avanturama Hjuz je pričao za Radio Slobodnu Evropu u specijalnom intervjuu.

RSE: Svetski ste rekorder po broju posećenih država. Bili ste u svim državama članicama UN-a i u još osam država, ukupno njih 201, sve u četiri godine i bez letenja. Poslednja država koju ste posetili je novonastala država Južni Sudan. Imali ste vrlo ograničen budžet, stopirali ste, vozili se lokalnim autobusima i koristili „couch surfing“, što znači da ste spavali u domovima nepoznatih ljudi kadgod ste imali priliku. To nije jednostavan način putovanja. Da li je putovanje bilo vredno toga?

Hjuz: Devedeset i devet posto vremena sam se odlično provodio. Upoznao sam nove ljude, uživao u novim iskustvima. Išao sam da vidim životinje, lemure sa Madagaskara, Komodo zmajeve, ribe sa Pulaua i orangutane sa Bornea. Popeo sam se na veliku piramidu u Gizi, video sam kako jedna od poslednjih svemirskih letelica poleće sa Kejp Kanaverala na Floridi. Uspeo sam da uradim mnoge stvari tokom ovog putovanja i ne bih ni za šta menjao nijednu sekundu.

RSE: Zvuči prekrasno videti svet u svoj njegovoj raznolikosti. Ali putovati na način na koji ste putovali, prepuštajući se milosti i nemilosti ulica znači da ste zaista morali da verujete u dobrotu i ljubaznost ljudi. Da li svet, i uprkos svim problemima, prijateljski nastrojen?

Hjuz: Da. Nije istina da ljudi samo čekaju na kraju puta da se pojavi neki čudak sa ruksakom kako bi ga opljačkali. Imao sam problema jedino sa afričkim policajcima, ali obični Afrikanci su zaista bili ljubazni i velikodušni. Podelili bi hranu sa mnom, pokazali mi kojim autobusom da idem i ugostili me u svojim domovima. Čak i u državama koje se smatraju prilično konzervativnim, kao što je recimo Iran, čija vlada je vrlo autokratska, obični ljudi su bili jako gostoljubivi i prijateljski nastrojeni. Proveo sam četiri godine putujući i nisam ni jednom opljačkan, nisam se potukao, niti mi je išta ukradeno i čak nisam bio ni bolestan.

RSE: Ali uspeli ste da budete uhapšeni nekoliko puta, čak ste završili i u zatvoru u Demokratskoj republici Kongo. Zašto su vas vlasti tako strogo kažnjavale?

Hjuz: Pa samo dva puta sam završio u zatvoru, iako sam nekoliko puta bio uhapšen, ali uspeo sam da se nekako izvučem. Prvi put su me uhapsili jer su mislili da krijumičarim ljude. Mislili su da krijumičarim senegalske ribare koje sam platio da me prevezu brodom iz Senegala u Kejp Verde. Proveo sam šest dana u maloj zatvorskoj ćeliji, što uopšte nije bilo prijatno. Ali na kraju su nas pustili. I onda par meseci kasnije, munja je opet udarila kad sam bio u Kongu gde su me zaustavili na putu. Vozio sam se kamionom koji prevozi putnike i hteli su da pregledaju moje snimke kako bi se uverili da nisam snimio nešto što nisam trebao. I onda su me strpali u zatvor i ostavili me tamo šest dana, što je za mene bilo mučenje, s obzirom da sam vrlo aktivna osoba. Uvek volim da nešto radim - čitam, pišem ili razgovaram sa ljudima, ali nešto moram da radim. Biti zatvoren u sobi i ne raditi ništa je najgora kazna za mene.

RSE: Kada ste krenuli, da li ste mislili da možete da ispunite svoj cilj za četiri godine? I da li je još neko pokušavao da postavi isti rekord?

Hjuz: Pre svega moram da istaknem da sam mislio da se ovo može postići za 12 do 18 meseci. Očigledno mi je trebalo malo više vremena. Kad sam krenuo, nisam mislio da će ovo uzeti tako velik deo mog života, ali nije bilo povratka. Na kraju druge godine sam posetio 184 zemlje i ostalo mi je još samo 17 zemalja. Iako to ne izgleda mnogo, trebalo mi je dve godine da posetim tih 17 zemalja jer je do njih bilo jako teško doći. Radi se o mestima kao što je Nauru, Sejšeli, Kiribatska ostrva na koja se moglo doći brodom koji ide jednom mesečno. Nisam imao direktnih suparnika, ali jedan Indijac Kaši Samadar je već postavio svetski rekord posetivši sve zemlje sveta i trebalo mu je šest i po godina da to učini, ali avionom. Ja sam to učinio za nešto manje od četiri godine i nisam leteo, tako da sam srušio njegov rekord. Upoznao sam još neke ljude koji putuju svetom bez letenja kao deo izazova, ali koliko znam niko do sad još nije pokušao da obiđe ceo svet bez letenja.

RSE: Ako sam dobro upoznat, da biste se kvalifikovali za Ginisovu knjigu rekorda morate ispoštovati određena pravila. U vašem slučaju ne možete se privatnim automobilom trkati kroz države, budući da bi to imalo opasne posledice na učesnike. Na koji način se potvrđuje Ginisov rekord? Koje dokaze ste morali da dostavite kako biste potvrdili da ste učinili to što ste učinili?

Hjuz: Pre polaska sam se dobro pripremio i proverio sam s ljudima iz Ginisa prvo to da nešto ovako do sad nije izvedeno, a drugo šta im je potrebno kao dokaz da sam bio na ovim mestima. Želeli su da vide pečate sa pasoša, ali i moj položaj na GPS-u svakih 15 sekundi dok sam putovao kao i video snimke i fotografije koje dokazuju da sam zaista bio na tim mestima i da oni to mogu da provere.

RSE: Dok ste putovali, na National Geographic Channel mreži se prikazivala vaša televizijska emisija „Graham World“, sedmični pregled vaše odiseje tokom koje ste prikupljali novac za humanitarnu organizaciju Water Aid koja pomaže siromašnim zemljama da dobiju čistu pitku vodu. Sve to su dobri razlozi da uradite to što ste uradili. Ali šta je bila vaša motivacija da posvetite četiri godine svog života putovanjima?

Hjuz: Mnogo je razloga za to, ali mislim da je glavni razlog to što sam želeo učiniti nešto kako bih prikupio novac za humanitarnu organizaciju Water Aid i podstaći ljude koji su pratili moje putovanje, inspirisati ih da i sami krenu na put jer čvrsto verujem da su putovanja najbolja vrsta obrazovanja koju možete steći i da oni koji putuju, koji se pomaknu iz svoje zone komfora i krenu u obilazak ovih prekrasnih mesta širom sveta, mislim da se vrate, možda ne kao bolji ljudi, ali sigurno imaju bolji pogled na svet. Kažu da putovanja šire um, i ja u to čvrsto verujem.

RSE: I na kraju, šta ćete uraditi ako broj zemalja u svetu nastavi da se povećava? Hoćete li u budućnosti ažurirati svoj rekord?

Hjuz: Moj rekord će ostati zabeležen jer ja sam prvi koji je ovo uradio. Međutim, lično gledajući, kadgod mesta kao što je Južna Osetija, Nagorno Karabah ili Abhazija budu priznata od strane UN-a, ja ću ih posetiti. Najverovatnija u nekoliko idućih godina bi mogla biti poseta Grenlandu koji bi uskoro mogao da postane nezavisan od Danske i ostrvu Bougainvile koje bi moglo da postane nezavisno od Papue Nove Gvineje. U svakom slučaju, sešću na brod, na voz ili autobus i otići ću tamo.

Izvor: B92
 
Poslednja izmena od urednika:
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
36.924
Volontiraj i obiđi svet skoro za "dž"

Autor: Mondo.rs


Ivana Banković (23) je za tri godine preko letnjih volonterskih kampova obišla Francusku, Rusiju, Nemačku, Finsku i Portugal. Pomagala je u restauraciji zamkova, pravila kuće od ekoloških materijala...



"Dešavalo se da kad se jedan kamp završi imam samo jedan dan da se priključim drugom. Na primer, iz Francuske da odem u Nemačku. Za desetak dana putujem u Bavariju, nakon toga u Finsku, gde ćemo uklanjati neku biljku štetočinu. Treća destinacija ove godine biće mi Rusija, gde ću pomagati starijim ljudima", priča za "24 sata" Ivana, koja je član grupe Mladi istraživači Srbije.

Prijavljivanje za sezonu letnjih volonterskih kampova počelo je 17. marta, a do sada se, u poslednjih 20 godina koliko se Mladi istraživači Srbije bave međunarodnom razmenom volontera, već preko 5.000 volontera prijavilo i time ukazalo na važnost volonterstva kako u Srbiji, tako i u svetu.

Volonteri mogu da se prijave u Bulevaru umetnosti 27 u Beogradu, ali i u Kancelarijama za mlade beogradskih opština Savski venac, Palilula, Obrenovac, zatim u Pokretu gorana Vojvodine u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu, Društvu istraživača „Vladimir Mandić Manda" u Valjevu, Proaktivu u Nišu i Kancelariji za mlade Novi Pazar.

Volonterski servis Srbije je sektor Mladih istraživača Srbije koji se bavi međunarodnom razmenom volontera. Razmena se obavlja u okviru velikih svetskih mreža volonterskih organizacija koje su deo Uneskovog koordinativnog komiteta međunarodnih volonterskih servisa. Volonterski servis Srbije smešta volontere u inostranstvo, a zauzvrat prima inostrane volontere na naše domaće programe.

"Radni kamp je jedinstven oblik volonterskog rada, predviđen za sve ljude dobre volje između 18 i 65 godina koji govore elementarni engleski ili jezik zemlje u koju idu. Potrebno je platiti samo put i članarinu u Volonterskom servisu Srbije od 6.800 dinara, a smeštaj i hrana u kampu su obezbeđeni", objašnjava Ivana.

Iako većina volontera koja ide na radne kampove ima između 18 i 25 godina, volonteri svih uzrasta su dobrodošli.

Svaki radni kamp je drugačiji zbog broja učesnika (obično od šest do 30 volontera), njihovog porekla i njihovih ličnosti. Jedan od glavnih ciljeva radnog kampa je stvaranje kontakata između učesnika iz inostranstva i lokalnog stanovništva, čime se doprinosi boljem razumevanju naroda i kultura, prijateljstvu i miru.

Volonteri su tako i učesnici u svakodnevnom životu, a ne samo turisti. Programi su tematski veoma različiti: ekološki, arheološki, socijalni, umetnički...

DESTINACIJE:

CRNI ZAMAK, Slovačka
Za ljubitelje prirode i fizičkog rada, tamo gde nema tragova moderne civilizacije (nema prevoza, ni struje), ali zato ima tragova srednjovekovne civilizacije, Crni zamak čeka već vekovima da mu međunarodni volonteri udahnu život.

IGRAJTE SE SA GUSKAMA I OVČICAMA, Mađarska
Na maloj farmi gde se i dalje živi na tradicionalan način, imaćete priliku da radite u bašti, igrate se sa životinjama. Idealno za one koji ove godine nemaju novca za daleke destinacije, a ipak bi voleli da se nezaboravno provedu.

FESTIVAL NA OBALI MEDITERANA, Francuska
Okruženi vinogradima i na samoj obali mora, u simpatičnom gradu Frontinjan organizovaćete festival, pomagati umetnicima, dočekivati goste i postati i sami pomalo Francuzi.

KAKO SE ŽIVELO U KAMENOM DOBU, Finska
Učestvujte u eksperimentalnom arheološkom poduhvatu oživljavanja svakodnevnog života ljudi iz kamenog doba. Spava se u rekonstruisanim kućama iz kamenog doba, čak i u iglu! Lovićete ribu za ručak i brati bobice, zatim naučiti kako da se snalazite u prirodi.

BLAGO JEZERA SELINDŽERA, Rusija
Religija i priroda. Učestvujte u obnovi manastira, daleko od civilizacije, u srcu Rusije, okruženi mnogobrojnim jezerima. Kuvaćete na otvorenoj vatri i ovog leta raditi nešto zaista drugačije.

BUDITE BABICA ZELENIM KORNJAČAMA, Meksiko
Čuvajte gnezda i radite sa kornjačama na plažama noću.
 
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
36.924
S obzirom na to u kakvom nam je stanju železnica, i ovo spada u neobične načine putovanja. :)

Vozom iz Beograda do kraja sveta

Sa železničke stanice u srpskoj prestonici može se stići i do svih uglova evroazijskog kontinenta. Jedan je putovao u Mongoliju, drugi u Sudan, a treći u Lasu


Radan je stigao i do Bajkala

SA beogradske železničke stanice može se stići do svih tačaka evroazijskog kontinenta, pa i do Tibeta sa samo dva presedanja!

Radan Jovanović, muzičar, upravo planira takvo putovanje kada sakupi 300 evra i najmanje mesec dana odmora. On kaže da će krenuti sa Glavne beogradske železničke stanice i do Lase samo dva puta promeniti voz u - Moskvi i Pekingu.

- Srbija je odlično povezana prugom sa svetom - kaže Radan. - Putovao sam od Lisabona do Irkutska, a nikada nisam seo u avion ili autobus. Voz je neuporedivo praktičniji, pogotovo za muzičare, jer nema ograničenje tereta i uvek se stigne u centar grada.

Svakog leta Radan spakuje ranac i ode na železničku stanicu. Pre toga se mesecima dobro pripremi za put, pa tako uspe i da nađe jeftine karte. Obilno je koristio "Interejl" koji košta 250 evra i omogućuje skoro mesec dana vožnje po svim prugama. Kada je putovao u Barselonu, 36 sati nije napuštao voz, a prošao je kroz sedam država. I Andaluziju je upoznao isključivo iz voza, kao i Portugaliju.

- Velika mi je bila želja da putujem Transsibirskom železnicom - kaže Radan. - Kada sam doznao da Slovačka i Rusija imaju ugovor po kom bilo koja relacija između ove dve zemlje košta 250 evra, odmah sam otišao u Šturovo i kupio kartu do Bajkala. Birao sam beloruske vozove jer su fantastično čisti. Putovao sam četiri dana i bilo je nezaboravno. Duž ove pruge ide bezbroj vozova, a što je broj koji nosi kompozicija manji, znači da je skuplji.

Putovanje po Sibiru ne mora da bude skupo, jer pored vagon-restorana svaki vagon ima samovar, pa može da se pravi supa, a na stanicama da se tokom dužih pauza kupi hrana. U Moskvi se hranio u "Mu Mu" restoranima, a na putovanjima se trudi da spava kod prijatelja. Naime, preko sajta "Kauč surfing" traži krevete koji su besplatni i zauzvrat nudi svoj trosed.

- Uvek putujem vozom, a išao sam i do Istanbula, Ukrajine, Belorusije, Portugalije, i kada neku deonicu ne mogu da pređem vozom, biram auto-stop - kaže Radan. - Žao mi je što sam propustio priliku da vozom odem u Siriju, jer to je sada nemoguća misija, ali planiram odlazak na Tibet, jer je tamo najzdravije stići postupno - šinama.



PREKO BUDIMPEŠTE

NAŠ prozor u svet je Budimpešta, jer je povratna karta 26 evra, a pošto ima mnogo polazaka za okolne zemlje mogu da se nađu povoljne karte.

Sa Keleti stanice može da se za 13 evra ode do Beča, a 60 evra košta povratna karta do, praktično, bilo kog drugog grada u Evropi. Najjeftinije je putovati u društvu, jer drugi ima popust od 20, treći od 30 odsto i četvrti, praktično, ide besplatno.

MOMAK SA DVA RANCA

- Jednog dana pojavio se momak sa dva ranca koji je rekao da je tog jutra dao otkaz i da želi te večeri da putuje negde vozom, a budžet mu je bio 300 evra - kaže Goran. - Poslednji put mi se javio iz Sudana. Drugom momku je bio životni san da vidi mongolske vozove i poslao je slike odatle. Iz Beograda se može stići, bukvalno, do kraja sveta.

(Novosti)
 
D

dusicadraga

Učlanjen(a)
18.01.2020
Poruka
31
Evo jednog teksta koji se potpuno uklapa u temu, tako da ću ga dodati ovde.
Mnogo je načina da otputujete negde, a da vas to minimalno košta. Nažalost, mnogo takvih informacija nam nije dostupno.
Ovde možete naći nekoliko sjajnih ideja.


Neobični načini putovanja




Otkad je sveta i veka, ljudi negde putuju. Nekada davno, putovali su u potrazi za boljim lovištima, mestima uz vodu, plemenima koja imaju vatru, jer nisu svi znali kako se ona pali. Kasnije je to bilo u potrazi za poslom, za “lekarom” koji će ih izlečiti, za mesijom koji će ih povesti u bolju budućnost.

Putovalo se i ratujući zbog teritorija koje su se osvajale. Putovalo se i zbog trgovine, zbog neke određene robe, zbog svile, zbog soli, zbog začina i čajeva… Ali, putovalo se i zbog kulturnih dešavanja, zbog odmora, lečenja duše i tela, a i na hodočašća.

A kako se putuje danas?

Danas se putuje više nego ikada
. U stvari, putovalo bi se da nam se nije dogodila pandemija korona virusa, ali u ovom tekstu se time nećemo baviti. Razmišljaćemo o onome što bismo radili da je sve u najboljem redu, jer ćemo, nadamo se, u neko skorije vreme to moći i da ostvarimo. Da, verovaćemo da je taj dan blizu jer, kako reče Paulo Koeljo u svom najslavnijem delu “Alhemičar”: “Kad nešto stvarno želiš, čitav univerzum se zaveri da to i ostvariš”. Pa, verovaćemo da ćemo vrlo brzo moći da putujemo slobodno i bez ograničenja, ako poželimo, i oko sveta.

A pošto “putovanje od hiljadu milja započinje prvim korakom”, kako to lepo reče Lao Ce, da i mi zakoračimo u nepoznato i krenemo na put.

Kako putovati?

Postoji mnogo načina da stignete od tačke A do tačke B. Na raspolaganju nam je zaista mnogo sredstava, počev od sopstvenih nogu, bicikla, automobila, autobusa, voza, aviona, i tako dalje. U zavisnosti od putovanja, izabraćemo najbolje i najpogodnije sredstvo.

Ako idemo na hodočašće, putovaćemo pešice, na konju, magarcu ili eventualno biciklom, ali ćemo u svakom slučaju bar jedan deo preći pešice. Mnogo je mesta na koja se putuje tako, jer putovanje ima neki sasvim drugi značaj, kao što je, recimo, Put Sv. Jakova ili u originalu na španskom El Camino de Santiago.



To je put do manastira Santjago de Kampostela u Španiji, do koga postoji devet različitih ruta od kojih je najkraća oko sto, a najduža oko hiljadu kilometara, sa različitih krajeva Španije ili okolnih zemalja. Bez obzira na dužinu i iskušenja koja nosi, ovo je jedno od putovanja koje svake godine preće više stotina hiljada ljudi, koji sebe zovu pelegrinima (pellegrini). Mnogo njih, prešlo ga je je više puta jer kažu da to uđe u krv, pa te svake godine u vreme kad se obično kreće na put, “zasvrbe tabani”. Verujem da je tako.

Često, kada putujemo, srećemo ljude koji biciklima obilaze svet. I to je veoma zanimljivo i odličan test izdržljivosti, volje, snage, hrabrosti… ma svega. Ipak, većina nas se odlučuje za ono što sebi može da priušti ili ono što smatramo da nam je najudobnije, jer nismo ni svi potpuno zdravi.

Za kraće razdaljine, to je najčešće automobil, sopstveni, rent a car ili autostop, a možda i autobus ili voz. Za duža, preko mora, brod ili avion. Kao što smo već rekli, u zavisnosti od prirode samog putovanja, biraćemo i sredstvo.

A koji su razlozi zbog kojih putujemo?

U knjizi “Sentimentalno putovanje kroz Fracusku i Italiju” iz XVIII veka engleski pisac Lorens Stern pravi zanimljivu podelu kakvi sve putnici postoje, pa kaže: “Dokoni putnici, radoznali putnici, lažljivi putnici, oholi putnici, tašti putnici, mrzovoljni putnici. Pa sada sleduju putnici pod moranje, putnik prestupnik i krivac, putnik nesrećan i bezazlen, običan putnik. I naposletku (ako vam je po volji), sentimentalni putnik (time mislim na sebe) koji je proputovao, o čemu sam sada seo da pišem”…

Bez obzira u koju grupu spadate i koji su vam razlozi za putovanje, treba se dobro organizovati. Čak i kad je “pod moranje”, naprasno rešeno da se odmah krene, bez nekih stvari ipak ne možete, pa ćete ih pripremiti. Ali svako putovanje neizostavno donosi nešto novo, neko novo iskustvo, koje je svakako korisno, pa bilo ono lepo ili ružno.

Čini mi se da s godinama većina nas gleda da putuje samo onda kada može sebi da priušti udobnost i bezbrižnost. Nekako nam se prioriteti menjaju. Mada, ni to nije pravilo. Ima mnogo onih koji u poznijim godinama, kad odu u penziju, krenu da obilaze i istražuju ono što nisu stigli ranije, pa ne mare mnogo ni za način ni za smeštaj, bitno im je da vide to što su želeli. Idu punog srca, jer traže ono “nešto”.

Recimo, majka mog druga je tako, otkad je u penziji, bila u Kini, proputovala Južnu Ameriku, bila dva puta u Indiji, i ko zna gde sve još. Ona i njene prijateljice isplaniraju, stave rance na leđa i odu… Kad god čujem da su opet negde bile, prosto me je sramota što sam konformista i što tražim bolje uslove kad krenem negde. Kao da tražim razlog da ne odem.

Ko hoće, nađe način, ko neće, nađe izgovor”. Pablo Pikaso

Upravo tako. Hteli bismo da putujemo, al’ sve nam nešto fali, najčešće novac. A postoji toliko načina da se negde ode, da se nešto vidi, a da ne košta mnogo. Nažalost, uglavnom i ne znamo za njih.

Zato ćemo se ovde baviti upravo takvim načinima putovanja, kojim se danas u svetu služi veoma mnogo ljudi, ali se kod nas ne zna mnogo o tome. Ipak, za neka od njih smo čuli skoro svi, kao na primer za kampovanje, bilo da imate sopstveni smeštaj (prikolicu, kampericu, šator) ili ih iznajmljujete u nekom od kampova. A kampova ima i boljih i lošijih, što zavisi od toga gde idete i kakve uslove očekujete.

Ove godine, kad zbog pandemije većina nas ostaje u Srbiji, treba se raspitati, pa možda otići na neko jezero, reku ili planinu. Mnogo je mesta na koja smo nekada poželeli da odemo, ali bismo obično rekli: “Ma dobro, to mogu bilo kad, idem sad u Grčku”. I baš zato, što se tamo može bilo kad, nismo otišli nikad. Ova godina je prava prilika za to, a ima mnogo različitih sadržaja, kampova, privatnog smeštaja i manjih hotela u kojima nas boravak neće koštati basnoslovno.

Kako je to bilo nekada

Šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka postojala je agencija “Magic bus booking agency” koja je imala punktove u Londonu i Amsterdamu. Tamo su se okupljali mladi ljudi, hipici, koji su tragali za nekim višim smislom postojanja pa u tu svrhu putovali na istok, u Indiju i Nepal. Putovali su malim autobusima ove agencije, a putovanja su trajala nedeljama. Preko mnogo različitih država, sa nekolicinom istomišljenika. Bilo je to ponekad i opasno, ali oni su u svojim čupavim glavama imali cilj, zarad kog su rešili da izdrže i pređu preko svih prepreka.



Ipak, neki nikada nisu stigli na cilj, a neki se odande nikada nisu vratili. U oba slučaja, desilo se upravo ono što je trebalo da se desi jer je na neke stvari nemoguće uticati. A neki od njih, na tom putu su sreli svoje životne saputnike, ljubavnike ili najbolje prijatelje. Na svakoga je ovaj put uticao drukčije, ali niko nije ostao nepromenjen.

Osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka bilo je popularno putovati železnicom. Kupite kartu koja vam važi mesec dana, za sve vozove i poneki trajekt u Evropi, tako da napravite neki itinerer (plan puta), pa krenete. Uz još neke tzv. internacionalne omladinske kartice za mlade, mogli ste da dobijete popuste za boravak u hostelima, tako da biste mogli duže da ostanete u nekom mestu koje vam se dopadne. Bilo je to zanimljivo i mnogo sigurnije od onog putovanja “hipi stazama”.



I danas postoji nešto tog tipa, ali ima više varijanti, putovanja mogu da budu i kraća, po nekoliko dana ili samo produženi vikend. Isplati se, jer može da se vidi mnogo toga, sa manje novca. Ali da vidimo kako je danas…

Surfovanje po tuđim kaučima ili Couch Surfing

Danas ima mnogo načina, ali da pomenemo neke za koje mnogi nisu čuli. Jedan od njih je recimo Couch Surfing. U prevodu to znači “surfovanje po kaučima”, a u stvarnosti to znači da ćete spavati na slobodnom krevetu nekog potpunog stranca. Jer, postoji organizacija u koju su uključeni mnogi moderni “nomadi”, kako oni sebe nazivaju, tako da ako želite da putujete tako, treba i sami da ponudite nekome svoj “kauč za surfovanje”. Znači, vi ćete otići kod nekoga u Parizu, Njujorku ili bilo gde, a neko će, isto tako, doći kod vas. Ne mora u isto vreme, ali može i to da se desi. Kao što rade studenti na razmeni.



Imate smeštaj u nečijem stanu, sa njegovom/njenom porodicom, tako da o onom osnovnom ne morate da razmišljate, pa vam samim tim za ovakvo putovanje treba i manje novca.

Ali ipak, nije to za svakoga, jer niti smo svi u stanju da tako “upadnemo” kod nekoga koga ne poznajemo, niti svi osećamo sigurnost da primimo nekoga koga prvi put vidimo u svoj stan. Ali, za mlade i avanturistički nastrojene, to je sjajan način da odete negde na malo duže vreme, upoznate neki grad malo bolje, steknete nova iskustva i nove prijatelje.

Zajednička vožnja ili BlaBlaCar

Ovaj način putovanja omogućava vam da stignete gde ste naumili za veoma malo novca, putujući sa više ljudi koji dele troškove. Jedan od njih recimo ima neki veći auto ili kombi, zbog posla često putuje na nekoj relaciji, a ne voli da se vozi sam. Za razliku od njega, vi želite da uštedite, a da pritom imate i društvo s kojim može da se priča u toku putovanja (ne zove se džabe “blabla”, jel’?) i tako spojite lepo s korisnim.

Putujete jednim kolima, troškovi su manji, zagađenje prirode manje, a može vam se desiti da na putu upoznate zanimljivo društvo ili svratite usput negde gde nikada niste bili. Danas postoje aplikacije uz pomoć kojih možete da nađete prevoz ili društvo za putovanje do nekih destinacija. Ima mnogo različitih agencija koje se bave ovim tipom prevoza, za neke od njih sigurno već i znate.

Rad u hostelima

Život i rad u hostelima ne zvuči baš kao posao iz snova, ali je jedan od načina da negde otputujete na nekoliko meseci, a da radom platite smeštaj. Pritom, ovo je način da upoznate mnogo različitih ljudi i steknete prijateljstva koja će vam možda pomoći da se u životu bolje snađete, a isto tako i dobro zabavite. Uz to, obići ćete i upoznati neki kraj planete ili neki grad mnogo bolje nego što biste to mogli na putovanju od sedam do deset dana. Vredi razmisliti.

Rad na organskim farmama

Ovo je jedno vreme bio hit u Evropi. Mladi ljudi, zainteresovani za proizvodnju organske hrane, putovali su po Evropi boraveći na farmama i plaćajući smeštaj svojim radom. Uz to, učili su kako se gaje biljke i životinje, kako se čuva organska hrana, kako se prave razni specijaliteti koji se danas dobro plaćaju a ima ih u ponudi svuda.

Neki su tako “ispekli zanat”, pa kasnije i sami napravili nešto slično i nastavili da i sami žive na ovaj način. A neki su se dobro zabavili, stekli nove kontakte, nove prijatelje, sa kojima su putovali negde dalje.

Zidanje eko kuća

Sećate se, nekada je kod nas po selima postojala “moba”. Danas se ljudi skupe kod jednog od njih da mu pomognu, sutra kod nekog drugog i tako redom, dok svi ne obave neki veliki posao kao što je, recimo, bila kosidba. E, ovo je nešto slično, ali malo više nalik na ono prethodno, na rad na farmi.

Recimo, neko želi da napravi samoodrživu eko kuću, ima plan kako šta želi da uradi, ali ne želi da ga to basnoslovno košta. Vi želite isto to, ali ne znate kako da izvedete. I tako spojite lepo sa korisnim, odete da pomognete čoveku da ostvari svoju zamisao, usput učite šta se kako radi, pa kasnije pozovete te iste ljude koji su tamo radili da i vama pomognu da podignete svoju kuću.

U današnje vreme, kad je posle izolacije krenula pomama za vikendicama i placevima, ovo može biti zanimljivo. Jer, možda ćete krenuti sa tom idejom, a na kraju napraviti nešto sasvim posebno i rešiti da se tamo i preselite.

Čuvanje kućnih ljubimaca ili Pet Sitting

Kao što postoje “bebisiteri” koji čuvaju decu, postoje i “petsiteri” koji čuvaju kućne ljubimce. Neki to rade na dnevnom nivou, izvode ih u šetnju ili ih hrane, ali ima i onih koji će vam vrlo rado, dok su na odmoru ili nekom dužem putovanju, ustupiti na korišćenje svoju kuću ili stan u zamenu za čuvanje njihovih ljubimaca.



Postoje “hoteli” za kućne ljubimce u kojima možete da ih ostavite kad ste malo duže na putu, ali isto tako, postoje i ljubimci koji su na takvim mestima nesrećni. Kad se vratite, zateknete svog psa vidno mršavijeg i depresivnog jer ste mu toliko nedostajali, da nije imao ni apetita ni volje da se igra sa drugarima. Zato se neki odlučuju da ako već oni nisu kod kuće, ostave svoje ljubimce u okruženju na koje su navikli, u sigurnim rukama nekoga ko će o njima brinuti u zamenu za smeštaj. Za one koji vole životinje, ovo je veoma zanimljivo.

Razmena kuća

Ovaj način postao je poznat zahvaljujući filmu “Odmor” (“The Holiday”) iz 2006. godine. Glavne glumice su Kameron Dijaz i Kejt Vinslet, od kojih jedna živi u Los Anđelesu a druga u Londonu. Uključuju se u tu priču i zamene kuće na dve nedelje u vreme Božića. Lep film, romantična komedija, vredi pogledati.

U ovom slučaju, praktično, košta vas put i ono što biste potrošili i inače da ste ostali kod kuće, možda malo više ili manje od toga u zavisnosti od mesta na koje odete, ali imate nečiji stan ili kuću na korišćenje, bez ograničenja. Za to vreme, taj drugi je u vašoj kući, obilazi vašu okolinu, upoznaje nove ljude i predele, i uživa u onome u čemu vi uživate kad ste kod kuće.

Iznajmite kuću sa grupom ljudi ili Vacation Rental

Želite da otputujete negde na odmor, a nemate s kim. Ili, putujete sa svojom porodicom, ali želite da smanjite troškove, pa u priču uključite još ljudi i iznajmite zajedno neku veću kuću ili vilu. Kad podelite troškove, košta vas mnogo manje, a možete sa njima osim smeštaja da organizujete i ishranu. Ujedno, upoznajete nove ljude, nova mesta, običaje, kulturu, a košta vas manje i pritom, postoji verovatnoća da steknete dobre prijatelje ili srodnu dušu.

I tako…

Kao što vidite, postoji mnogo načina da stignete na razna mesta i ostanete tamo duže nego što biste inače, za manje novca. Pitanje je samo koliko ste otvoreni za takve stvari jer te ideje možda dobro zvuče, ali nisu za svakoga.

Ipak, ima i onih koji se odluče da prodaju sve što imaju, ono što baš žele da zadrže ostave kod prijatelja ili u nekom skladištu, i otisnu se na put od godinu ili više dana. Imaju ideju da putuju, pa kasnije razmisle gde će se nastaniti, ili možda nastave da žive kao moderni nomadi, krećući se i seleći sa mesta na mesto. Poput Elizabet Gilbert, koja je o tome napisala knjigu, po kojoj je snimljen i film “Jedi, moli, voli” (“Eat, pray, love”).




Putovanja obogaćuju i oplemenjuju život. Na kraju, kad sve saberete i podvučete crtu ispod, to je ono što vam ostaje, ono čega ćete se zauvek sećati.

Možda ste se i upravo setili nekog takvog putovanja, i možda vam je to sećanje izmamilo osmeh. Ako jeste, podelite to sa nama u komentarima. Jer, možda će upravo to na nekoga delovati kao podsticaj da se i sam otisne u nešto novo i za sada nepoznato, nikad se ne zna. Kako reče Pablo Neruda: “Lagano umire onaj koji ne putuje”.

Putujte, istražujte, i krenite životu u susret.

Fotografije: Unsplash.com
Autorski tekst: Jelena Todorović
Izvor: SrbijaSpace.rs
 
Top