LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Nemačka ipak najveći gubitnik krize
[/h] Izvor: Poslovni dnevnik
Berlin -- Prema tekstu Svena Bola, veća je verovatnoća da će Nemačka izgubiti više na pozajmicama nego što će profitirati od niskih kamatnih stopa na obveznice.
Ovaj tekst, koji je objavio Špigl, posvećen je odbrani Nemačke od uvreženog mišljenja da je profitirala od evropske krize.
Rašireno je mišljenje da je Nemačka veliki pobednik krize u evrozoni, s obzirom da ulagači svoj novac skrivaju u poslednje sigurno utočište evrozone, što je kamatne stope na nemačke obveznice spustilo na rekorno niske granice, piše Bol. "Međutim, ta je ideja samo mit, kriza bi na kraju itekako mogla koštati Berlin".
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Klemens Fuest, profesor sa Univerziteta Oksford, smatra da je Nemačka gubitnik dužničke krize. Kaže da za to postoje dva osnovna razloga. Prvo, nijedna druga zemlja nije preuzela tako značajnu obavezu da stabilizuje evro kao što je to Nemačka učinila. Drugo, finansijska korist od krize manja je nego što neki veruju.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Bol piše kako su čak i nemački stručnjaci uvereni da Nemačka profitira zbog krize zajedničke valute. S obzirom da se na Nemačku gleda kao na sigurno utočište na kontinentu kojim je zavladala kriza, investitori trenutno ulažu milijarde u Nemačku.
Zbog toga kamatne stope na državne obveznice padaju na istorijski nizak nivo. "Nemačka trenutno živi na račun drugih zemalja iz evrozone", kaže Teodor Vajmer, šef Upravnog odbora HipoVereinsbank.
Da je Nemačka očigledni gubitnik, smatra i Bol, ali i neki analitičari širom Evrope.
Bilo kakvo ispitivanje kako kriza evra utiče na finansije nemačke vlade brzo otkriva da su troškovi veći od beneficija.
Grčka, piše Špigel, predstavlja najrealniju pretnju nemačkom federalnom budžetu, ali ne i jedinu. Tu je i evropski fond finansijske stabilnosti (EFSF). Nemačka garantuje za 221 milijardi evra u 700 milijardi evra teškom fondu.
Samo Portugal prima gotovo 30 milijardi evra direktno iz fonda spasa. Mnogi ekonomisti, upozorava list, smatraju da će restrukturiranje portugalskog duga biti neizbežno. I to bi, kažu, Nemačkoj moglo priuštiti daljnje gubitke.
Krizni fond za spas evra ESM s radom bi trebao početi u julu. Osim što je naoružan jamstivma, ESM ima i 80 milijardi evra govotine. Drugim rečima, u rukama će se naći stvarni novac, a 22 milijarde evra tog novca poteklo je samo od Nemačke.
U nemačkom ministarstvu finansija mišljenja su da će se niski prinosi na obveznice pretvoriti u uštede od 45 milijardi evra srednjoročnom periodu za nemačko ministarstvo finansija pod znakom pitanja.
Kažu da su te projekcije bazirane na analizama o trenutnoj situaciji. Iz ministarstva međutim poručuju kako se pouzdane procene o dugoročnim efektima kamatnih stopa ne mogu izvući na osnovu takvih brojki, nego da jedini mogući način da se to učini jeste preko verodostojnih podataka o beneficijama koje su imali do danas.
Vođeni time, poručuju kako je kumulativna imovinska korist od 2009. godine bila samo nekoliko milijardi evra.
Poručuju i kako je ova dobit umanjena predviđenim gubicima i potencijalnim rizikom. Zemlje evrozone već su pozajmile insolventnoj Grčkoj preko 50 milijardi evra, a najveći deo njih, piše Špigle, došao je upravo iz Nemačke 15 milijardi.
"Samo okoreli optimisti veruju da će taj dug Nemačkoj ikada biti isplaćen u celosti", piše Bol.
[/h] Izvor: Poslovni dnevnik
Berlin -- Prema tekstu Svena Bola, veća je verovatnoća da će Nemačka izgubiti više na pozajmicama nego što će profitirati od niskih kamatnih stopa na obveznice.
Rašireno je mišljenje da je Nemačka veliki pobednik krize u evrozoni, s obzirom da ulagači svoj novac skrivaju u poslednje sigurno utočište evrozone, što je kamatne stope na nemačke obveznice spustilo na rekorno niske granice, piše Bol. "Međutim, ta je ideja samo mit, kriza bi na kraju itekako mogla koštati Berlin".
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Klemens Fuest, profesor sa Univerziteta Oksford, smatra da je Nemačka gubitnik dužničke krize. Kaže da za to postoje dva osnovna razloga. Prvo, nijedna druga zemlja nije preuzela tako značajnu obavezu da stabilizuje evro kao što je to Nemačka učinila. Drugo, finansijska korist od krize manja je nego što neki veruju.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Bol piše kako su čak i nemački stručnjaci uvereni da Nemačka profitira zbog krize zajedničke valute. S obzirom da se na Nemačku gleda kao na sigurno utočište na kontinentu kojim je zavladala kriza, investitori trenutno ulažu milijarde u Nemačku.
Zbog toga kamatne stope na državne obveznice padaju na istorijski nizak nivo. "Nemačka trenutno živi na račun drugih zemalja iz evrozone", kaže Teodor Vajmer, šef Upravnog odbora HipoVereinsbank.
Da je Nemačka očigledni gubitnik, smatra i Bol, ali i neki analitičari širom Evrope.
Bilo kakvo ispitivanje kako kriza evra utiče na finansije nemačke vlade brzo otkriva da su troškovi veći od beneficija.
Grčka, piše Špigel, predstavlja najrealniju pretnju nemačkom federalnom budžetu, ali ne i jedinu. Tu je i evropski fond finansijske stabilnosti (EFSF). Nemačka garantuje za 221 milijardi evra u 700 milijardi evra teškom fondu.
Samo Portugal prima gotovo 30 milijardi evra direktno iz fonda spasa. Mnogi ekonomisti, upozorava list, smatraju da će restrukturiranje portugalskog duga biti neizbežno. I to bi, kažu, Nemačkoj moglo priuštiti daljnje gubitke.
Krizni fond za spas evra ESM s radom bi trebao početi u julu. Osim što je naoružan jamstivma, ESM ima i 80 milijardi evra govotine. Drugim rečima, u rukama će se naći stvarni novac, a 22 milijarde evra tog novca poteklo je samo od Nemačke.
Kažu da su te projekcije bazirane na analizama o trenutnoj situaciji. Iz ministarstva međutim poručuju kako se pouzdane procene o dugoročnim efektima kamatnih stopa ne mogu izvući na osnovu takvih brojki, nego da jedini mogući način da se to učini jeste preko verodostojnih podataka o beneficijama koje su imali do danas.
Vođeni time, poručuju kako je kumulativna imovinska korist od 2009. godine bila samo nekoliko milijardi evra.
Poručuju i kako je ova dobit umanjena predviđenim gubicima i potencijalnim rizikom. Zemlje evrozone već su pozajmile insolventnoj Grčkoj preko 50 milijardi evra, a najveći deo njih, piše Špigle, došao je upravo iz Nemačke 15 milijardi.
"Samo okoreli optimisti veruju da će taj dug Nemačkoj ikada biti isplaćen u celosti", piše Bol.