Nema prisluškivanja bez naloga suda

[Black Predator]

Nema prisluškivanja bez naloga suda












Izvor:
B92.net

Zaštitnik građana i poverenik traže od Ustavnog suda da donese privremenu meru zabrane policiji da prikuplja podatke o komunikacijama građana bez odluke suda.


​

Saša Janković i Rodoljub Šabić su, kako piše "Danas", privremenu meru tražili jer, kako su naveli, preti opasnost da će do konačne odluke Ustavnog suda "hiljade građana biti predmet neustavne kontrole opštenja“.Privremena mera važila bi do donošenja konačne odluke Ustavnog suda u postupku koji su ombudsman i poverenik pokrenuli za ocenu ustavnosti odredbe Zakonika o krivičnom postupku prema kojoj policija može pribavljati listinge, lokacije i druge podatke o telefonskom saobraćaju građana po odluci tužioca, a ne suda, kako to propisuje Ustav Srbije.

Ombudsman i poverenik su pred Ustavnim sudom osporili Zakonik o krivičnom postupku, kao što su ranije zbog slične odredbe pred istim sudom osporili i Zakon o Vojnobezbednosnoj agenciji (VBA) i Vojnoobaveštajnoj agenciji (VOA).

Ustavni sud je pre mesec dana, po predlogu zaštitnika građana i poverenika, iz istog razloga već proglasio neustavnom odredbu Zakona o VBA i VOA, koja je propisivala da direktor VBA, a ne sud, odobrava primenu mera nadzora nad komunikacijama građana, podsetio je ombudsman.

Neposredno nakon što je Ustavni sud doneo odluku o neustavnosti odredbe Zakona o VBA i VOA, predstavnici VBA obavestili su Jankovića i Šabića da će se zakon primenjivati sve dok sud svoju odluku ne objavi i u Službenom glasniku, što se još nije desilo.

"Policija i tužilaštvo su, međutim, istakli da će nastaviti da bez odluke suda prikupljaju podatke o komunikacijama građana, jer oni ne primenjuju zakon čija je neustavnost utvrđena, već Zakonik o krivičnom postupku, koji do tada nije bio osporen pred Ustavnim sudom. Novim predlogom Ustavnom sudu, zaštitnik i poverenik su sada osporili i zakonik“, naveo je ombudsman.

Dodao je da je od svih službi koje mogu da zadiru u privatnost komunikacija građana, jedino Bezbednosno-informativna agencija (BIA) obavestila zaštitnika i poverenika da je spremna da bez odlaganja uskladi svoj rad sa odlukom Ustavnog suda, iako se ona na BIA formalno ne odnosi.

BIA je navela da se na to odlučila jer odluka USS sadrži jasan stav da je neustavno svako prikupljanje podataka o komunikacijama građana bez odluke suda.​

 

[Black Predator]

"Prisluškuju se hiljade građana"











Izvor:
B92.net

Ombudsman Saša Janković izjavio je da se broj zadiranja u privatne Internet i telefonske komunikacije građana od službi bezbednosti meri cifrom od više hiljada.


​

Janković je rekao da on i poverenik za informacije Rodoljub Šabić redovno dobijaju informacije o broju slučajeva u kojima su službe bezbednosti nadzirale telefonske i Internet komunikacije građana."Preliminarni rezultati su više nego zabrinjavajući i kada izveštaj o tome bude objavljen, videće se zašto smo povodom više zakona tražili odluku Ustavnog suda", kazao je Janković u intervjuu listu "Danas".

"Ne osporavamo zakone pred Ustavnim sudom iz akademskih razloga i da bi pravnički terali 'mak na konac', već zato što situacija na terenu pokazuje da je broj zadiranja u privatne komunikacije građana veći nego što može i da se pretpostavi", kazao je Janković.

On i Šabić su u utorak zatražili od Ustavnog suda Srbije da donese privremenu meru zabrane policiji da prikuplja podatke o komunikacijama građana bez odluke suda. Istovremeno su podneli i inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o krivičnom postupku koji je pre dva meseca stupio na snagu.

Osporena je odredba ZKP prema kojoj policija može pribavljati listinge, lokacije i druge podatke o telefonskom saobraćaju građana po odluci tužioca, a ne suda.

Janković je podsetio da se Ustavni sud već u dva navrata izjasnio da je prisluškivanje građana bez sudske odluke neustavno. Prvi put je to učinjeno povodom Zakona o elektronskim komunikacijama pre godinu dana, a drugi put pre mesec dana povodom Zakona o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji. Oba puta podnosioci inicijative su bili ombudsman i poverenik.

"Posle tih odluka, nadležne institucije morale bi bez odlaganja da pripreme izmene zakona i da rad službi bezbednosti dovedu u sklad sa Ustavom Srbije. Sudovi bi morali da organizuju dežurstva kako bi te službe dobile odluke hitno i brzo kada im je to potrebno", rekao je ombudsman i dodao da je obaveza državnih organa da rade ustavno.

U novije vreme podatke o broju prisluškivanih građana objavilo je samo Tužilaštvo za ratne zločine. Kako je navedeno povodom zaključenja rada Akcionog tima za lociranje i hapšenje haških begunaca, u sklopu rada ovog tela "preduzete su mere nadzora telefonskih i drugih komunikacija prema 630 lica".​

 

[sendi]

Prisluškuje se na hiljade građana

Imate li utisak da vas neko sluša - službe bezbednosti prate komunikaciju preko telefona i interneta


Prisluškuje se na hiljade građana

Press, 03.06.2012. |


Bez šumova - Zaštitnik građana Saša Janković izneo zabrinjavajuće podatke o zadiranju u privatnost i od Ustavnog suda Srbije tražio da zabrani policiji da prikuplja te podatke bez odluke suda.

​

​

Službe bezbednosti u svakom trenutku zadiru u privatne internet i telefonske komunikacije više hiljada građana Srbije, tvrdi zaštitnik prava građana Saša Janković. Prema oceni stručnjaka, špijunaža za koju se slažu da je neophodna mora biti kontrolisana i pod direktnim nadzorom suda.

Janković je naveo da poverenik za informacije Rodoljub Šabić i on redovno dobijaju informacije o sve većem broju slučajeva u kojima su službe bezbednosti nadzirale telefonske i internet razgovore građana.


Korak unazad

- Preliminarni rezultati su više nego zabrinjavajući i kada izveštaj o tome bude objavljen, videće se zašto smo povodom više zakona tražili odluku Ustavnog suda. Ne osporavamo zakone pred Ustavnim sudom iz akademskih razloga ili da bismo pravnički terali mak na konac, već zato što situacija na terenu pokazuje da je broj zadiranja u privatne komunikacije veći nego što može i da se pretpostavi - naglasio je Janković.

Podatak da policija vreba iza svakog ćoška i da, praktično, bez velike kontrole može da prisluškuje razgovor bilo kog građana Srbije, naišao je na neodobravanje u stručnim krugovima. Tako policijski eksperti ne negiraju da je špijunaža nužno zlo, ali naglašavaju da bi morala biti strogo kontrolisana.

- Podatak da policija u svakom trenutku prisluškuje više hiljada ljudi u zemlji nikako nije dobar. On samo govori da se vraćamo u neka prošla vremena, kad je prisluškivanje bilo nekontrolisano. Stariji sugrađani dobro se sećaju te ere i mislim da bi svi trebalo što pre da je zaboravimo. Smatram da bi isključivo sud morao da donosi odluku o prisluškivanju pojedinaca, ta nadležnost nikako ne može biti u rukama policije ili samog tužilaštva. Sama policija uverena je da putem prisluškivanja dolazi do operativnih podataka za rasvetljavanje raznih zločina. I to je fakat, ali se ne može i ne sme prisluškivati bez dozvole suda - pojasnio je Dobrivoje Radovanović, policijski ekspert.

Slično mišljenje provejava i u Palati pravde, gde se veruje da je kontrolisano prisluškivanje ipak najbolje rešenje.

- Odluka koja trenutno važi i zbog koje je broj prisluškivanih građana povećan poprilično je jednostrana. Naime, ne može se prisluškivati samo po želji policije ili tužilaštva, jer onda cela priča vodi samo na jednu stranu - na stranu države. Sud mora da kontroliše te mehanizme kako bi postojao balans i kako ne bi dolazilo do zloupotreba. Ustavni sud bi policiji privremeno trebalo da zabrani prisluškivanje, dok se ne usvoji neka dopuna zakona - smatra advokat i bivši sudija Dejan Dobrosavljević.


Sprečiti što pre

Sa tom ocenom složio se i advokat Borivoje Borović, koji je naglasio da je i sam bio meta špijunaže bez sudskih naloga tokom devedesetih godina.

- Vrlo sam kompetentna osoba da govorim na ovu temu, budući da sam čitao sam dosije koji je vođen o meni tačno 10 godina, u periodu od 1990. do 2000. godine. Tu sam video da sam prisluškivan po naredbi suda, ali i da je bilo perioda kada me je policija pratila bez bilo kakvog naloga - ogorčen je Borović.

U novije vreme podatke o broju prisluškivanih građana objavilo je samo Tužilaštvo za ratne zločine. Kako je navedeno „preduzete su mere nadzorakomunikacija prema 630 osoba".

Odgovor na pitanja u vezi sa povećanim obimom prisluškivanja pokušali smo da pronađemo u policiji. Međutim, kako je juče bio neradni dan za informativnu službu, nismo bili u mogućnosti da proverimo navode Saše Jankovića.

Fakti:

• Svi mobilni aparati, mejlovi, Fejsbuk nalog ili drugi oblici razmene komunikacije mogu biti prisluškivani
• Broj prisluškivanih građana porastao je sa 600 na 4.000
• Prisluškivanje se odvija jednostavno, ukoliko je poznat broj SIM kartice koja se prati
• Prisluškivanje bez znanja operatera je komplikovanije: mora se znati gde se nalazi bar jedan od sagovornika, odnosno preko koje
  
• bazne stanice se komunicira. Prisluškivač, dakle, mora da je u blizini
  

Dovoljan jedan klik mišem

Na internetu se mogu lako kupiti pomagači za prisluškivanje. Prisluškivači najčešće rade na principu mobilne telefonije, u njih se ubaci SIM kartica i snimaju prostoriju do 10 kvadrata. Slušati razgovor je jednostavno: samo okrenete broj SIM kartice koja je u uređaju i pratite razgovor u ozvučenoj prostoriji. Pored ovih, postoji i niz drugih prisluškivača za fiksne i mobilne telefone ili prostorije sa integrisanim „plejerima". Oni snimaju svaki razgovor u blizini, a nakon toga se preslušavaju. Uređaji izgledaju kao i u USB prenosač memorije.

 

[sendi]

Pssst, "Veliki brat" te prisluškuje

[h=1]Pssst, "Veliki brat" te prisluškuje
[/h] Izvor: Kurir



Beograd -- Stručnjaci upozoravaju da se s napretkom tehnologije prisluškuje sve i svašta. Bez odobrenja slušaju BIA, VBA i MUP, piše Kurir.

Foto: sxc.hu​

Prema tvrdnjama tog lista, najčešće mete su političari, novinari, biznismeni...
U Srbiji se u svakom trenutku prisluškuju telefonski razgovori oko 100.000 ljudi, procenjuju stručnjaci. U okviru tog broja nalaze se oni koji se direktno prate, ali i osobe koje su na vezi sa "metama", pa "stradaju" ni krive ni dužne.
Frapantan podatak je da su policija i službe bezbednosti mimo zakona, i to samo za godinu dana, kod jednog operatera (a ima ih četiri) više od 270.000 puta proveravale koga građani zovu, kada, koliko i odakle razgovaraju, piše Kurir.

Ovo znači da niko nije bezbedan, ali ko će biti špijuniran zavisi od toga koliko je zanimljiv, čime se bavi, s kojim ljudima je u kontaktu... Agencije koje stalno imaju pristup bazi podataka i mogu da uđu u nju bez odobrenja kad god žele jesu BIA, VBA i MUP. Političari, novinari, državni činovnici, direktori firmi i biznismeni najmanje su bezbedni.

Telefonski razgovori nisu jedini način za uhođenje ljudi. Internet (imejlovi, društvene mreže), ozvučenje prostorija u kojima se provodi najviše vremena, živo praćenje takođe su metode putem kojih se može saznati gde se meta nalazi, šta radi, čime se bavi.

Kriminolog Zlatko Nikolić za Kurir kaže da se u poslednjih nekoliko godina, otkako je tehnologija napredovala, prisluškuje sve i svašta.

"U godinama 'Velikog brata' sve se prisluškuje. Tehnologija je veoma napredovala i sada na različite načine možete prisluškivati određenu osobu. Automatsko prisluškivanje je najjednostavnije jer se određene mašine uključuju na određene reči. Ali, najpouzdanije je tzv. živo praćenje, kada se pomoću tehničkih pomagala prati meta", objašnjava Nikolić.

Prema rečima Božidara Spasića, kod nas se raspao sistem bezbednosti i svi su meta prisluškivanja.

"Ne zna se ko se i kada prisluškuje. Verujte, prisluškuje se više od 100.000 ljudi, a 70 odsto njih i ne zna da su bili meta. Sve to treba da bude regulisano zakonom, ali dok postoje tajne službe, biće i prisluškivanja, makar imali i idealan zakon. To vam je kao da pokušavate da se borite protiv droge i šverca, prosto nema mogućnosti da se to spreči, bar zasad", ističe Spasić.


[h=2]Dačić: Zaštitićemo građane[/h] Ministar policije Ivica Dačić rekao je da se MUP "apsolutno pridružuje nastojanjima da se što pre dođe do zakonskih rešenja kojima bi bile izbegnute sve moguće zloupotrebe komunikacije građana."

"Zajednički interes je i zaštita građana, ali i da policija posao obavlja kako treba", rekao je Dačić.


[h=2]Rodoljub Šabić: Zabraniti prisluškivanje[/h] Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić zatražio je od Ustavnog suda Srbije da donese privremenu meru zabrane policiji da bez odluke suda prikuplja podatke o komunikacijama građana, jer smatra da je slika o čitavom ovom problemu u Srbiji previše maglovita.

"Glavni problem je to što u našoj zemlji nemamo jasnu predstavu o prisluškivanju, sve je maglovito i zaključak je da stanje nije dobro", istakao je on.

 

[Black Predator]

Prisluškivanja samo uz nalog suda





Vojne službe bezbednosti ubuduće neće moći da bez naloga suda skupljaju podatke o telefonskim razgovorima građana, predviđeno je nacrtima zakona o VBA i VOA.

Prema navodima "Večernjih novosti", propisi koji će za Vojnobezbednosnu i Vojnoobaveštajnu agenciju ograničiti te mogućnosti danas će se naći pred Vladom Srbije.
Direktor VBA Svetko Kovač rekao je da bi novi propisi uskoro trebalo da uđu u proceduru.

"Očekujemo da se novi propisi što pre nađu pred poslanicima. Zeleno svetlo za izmene zakona dala su sva ministarstva kojima smo poslali nacrt. Veoma je važno da zakon što pre stupi na snagu, jer njegovo donošenje znači jačanje civilne kontrole nad radom agencija", rekao je Kovač.
VOA i VBA su, inače, bile jedine bezbednosne službe kojima je zakon dozvoljavao da, po nalogu načelnika službi ili lica koje on ovlasti, proveravaju elektronsku komunikaciju građana.

Kako navode "Večernje novosti", BIA i MUP to formalno nisu mogli bez naloga suda, mada je kontrolom njihovog rada utvrđeno da je u praksi bilo puno zloupotreba.

Zahtev za ocenu ustavnosti spornih članova zakona o VBA i VOA podneli su zaštitnik građana Saša Janković i poverenik Rodoljub Šabić.

Ustavni sud je odgovorio 25. aprila i dva člana ovog zakona proglasio neustavnim. U njima je stajalo da se "posebni postupci i mere preduzimaju na osnovu naloga direktora VBA".

Najosetljivije "posebne mere" sprovode se pod velom tajnosti. Među njima su praćenje i snimanje na javnim mestima, uvid u evidencije podataka ljudi, operativni prodor u organizacije i grupe, ali i angažovanje saradnika, preuzimanje spiskova pozvanih telefonskih brojeva i lokacija korisnika.

Ustavni sud osporio je i član po kom su vojne službe imale pravo da traže informacije od telefonskih kompanija o njihovim korisnicima i razgovorima koje vode.


Izvor:
B92.net