Neil Richard Gaiman

LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.042
Нил Гејман




220px-NeilGaimanNov04.jpg





Нил Ричард Гејман (енгл. Neil Richard Gaiman, рођен у Порчестеру, Хемшир, 10. новембра 1960. године), енглески је аутор разних научно фантастичних и епско-фантастичних дела, укључујући и известан број стрипова.
Од 2006. живи у Минеаполису (Минесота, САД). Ожењен је и има два сина и кћер.


Као дете и тинејџер, Гејман је одрастао читајући дела К. С. Луиса, Џ. Р. Р. Толкина, Мајкла Муркока и др. Врло брзо постаје љубитељ научне фантастике, читајући дела разноликих аутора попут Семјуела Р. Дилејнија, Роџера Зелазнија, Х. Ф. Лавкрафта. Гејман је такође читао и уживао у делима Торна Смита, којем приписује инспирацију за своје дело „Анансијеви момци“.
Иако јеврејског порекла, школовао се у неколико англиканских школа. Тамо је учио стандардне школске предмете као и религијске. То му је омогућило широко познавање јеврејске и хришћанске теологије и апокрифа, које често примењује у својим делима, можда и највише у стрип-серијалу Сендмен.

У раним осамдесетим, Гејман се бавио новинарством, обављајући разговоре и пишући рецензије књига, у сврху спознавања света и стварања веза за које се надао да ће му у будућности помоћи при издавању књиге. Године 1984. написао је своју прву књигу, биографију о саставу Дјуран Дјуран. Такође је писао интервјуе и чланке за многе енглеске часописе, укључујући Кнејв. Касних осамдесетих написао је водич: (Без панике: Службени приручник за водич кроз галаксију за аутостопере) у стилу који назива „класични енглески хумор“. Потом је написао увод у оно што ће касније постати сарадња са Теријем Прачетом на хумористичном роману Добра предсказањљ, причи о неминовној апокалипси.
Након што се спријатељио са познатим стрип-сценаристом Аланом Муром, Гејман је почео да пише за стрипове, наставивши се Муровим радом када је овај напустио серијал. Гејман и цртач Марк Бакингем сарађивали су на неколико издања док издавач, Еклипс Комикс, није пропао, остављајући серијал недовршеним. Радио је на два цртана романа са својим омиљеним сарадником и дугогодишњим пријатељем Дејвом Макином. Касније је добио посао за ДЦ Комикс где је прво радио на стрипу под називом "Црна орхидеја".
Гејман је писао бројне сценарије за стрипове разних издавача. Најпознатији му је рад на серијалу Сендмен, хроници прича о Морфеју, антропоморфној персонификацији Сна (из породице Седморо бесмртних). Серијал је већ у почетку придобио облик култне сензације, окупљајући верно читатељство и прве фанове серијала. Серијал је започет 1987. и завршен 1996. када је Гејман закључио причу онако како је и намеравао. Свих 75 бројева серијала (заједно с једним специјалним) скупљено је у 10 албума који се до данас заједно штампају и добро продају.


Године 1989. Гејман је издао стрип „Књига магије“, серијал у 4 дела који нуди путовање кроз митолошке и магичне делове ДЦ свемира (заједничког места радње за већину издања ДЦ Комикса) у причи о енглеском тинејџеру који открије да му је судбина да буде велики чаробњак. Минисеријал се показао популарним па је причу наставио писати други писац. Многи су уочили сличност између протагониста, Тима Хантера, и каснијег и познатијег Харија Потера; када говори о овој сличности, Гејман упућује да архетип младог чаробњака има много преседана у књижевности.
Гејман је написао полуаутобиографску причу о фасцинацији једног дечака са антијунаком Елриком за антологију „Приче белог вука“ Еда Крамера. Године 1996. Гејман и Ед Крамер заједно су уредили Сендман: Књигу снова. Номинована за Британску награду за фантастику, оригинална је антологија фикције која садржи приче и доприносе осталих уметника као што су Тори Ејмос, Клајв Баркер, Џин Вулф, Тед Вилијамс и други.


Гејман такође пише песме, поезију, романе, а 1997. је написао и сценаријо за Би Би Сијеву серију Никадођија (енгл. Neverwhere), који је касније прерадио и у роман. Такође је написао сценарио за филм „Мирор маск“ са старим пријатељем Дејвом Макином који је филм и режирао. Уз то, написао је и енглески сценарио за аниме филм Принцеза Мононоке према преводу из јапанског сценарија. Неколико је његових дела одабрано за филмску адаптацију, као на пример Звездана прашина. Тренутно (новембар 2008. године) је у продукцији анимирани филм „Коралина“.
У фебруару 2001, када је Гејман завршио рад на роману Амерички богови, његови су издавачи покренули промотивну веб страницу са блогом (извесно време пре него што су постали популарни као што су данас) у којем је Гејман редовно описивао процес лектуре, издавања и рекламирања романа. Када је роман објављен, страница се развила у службени Гејманов вебсајт, где он од 2006. и даље описује рад на својим тренутним пројектима.
Године 2005. његов је роман Анансијеви момци објављен је широм света. Књига се бави Анансијем, споредним ликом из претходног романа, Амерички богови. Тачније, описује однос његових двојице синова, од којих је један наследио божанске моћи, а други је несвестан свог порекла. Књига је доспела до првог места листе напродаванијих Њујорк Тајмса.
Почетком 2007. је на Гејмановој страници објављено да ће се снимати филмска адаптација стрипа „Смрт: Висока цена живота“, (специјални број са ликовима из Сандмана) и да ће Гејман сести у режисерску столицу.
Крајем 2008. године објавио је роман „Књига о гробљу“.
Гејман је једини писац који је осим творца телевизијске серије Вавилон 5, дао свој допринос у последње три сезоне; написао је епизоду из 5. сезоне, Дан мртвих.


Гејман је освојио награду Светску награду за фантастику (енгл. World Fantasy Award) за кратку фикцију у 1991. години за причу „Сан летње ноћи“ из серијала Сендман. Како је каснијом променом правила стрип дисквалификован за награду из те категорије, Гејман је једини писац који је освојио ту награду за стрип.
Роман Амерички богови освојио је награде Хуго, Небула и Брам Стокер за најбољи роман у 2002.

Новела Коралина освојила је награде Хуго и Небула за најбољу новелу у 2003, као и награду Брам Стокер за најбољу причу за младе читаоце.

Кратка прича „Истрага у смарагдном“ освојила је награду Хуго.

Роман Анансијеви момци освојио је награду за старију читалачку публику у 2006.

Уз то, освојио је 14 Ајснер награда за свој рад на стрипу.




( Википедијa )
 
Natrag
Top