Nega mačke

[Big Moca]

Nega mačke (i priprema mačke za izložbu)


Svi vlasnici rasnih i domaćih mačaka koji svoje mačke vode na izložbe treba da znaju kako se mačka priprema za izložbu. To je jako važno jer od pripreme puno zavisi kako će mačka proći na izložbi. Stvar nije jednostavna pa se od početka treba "naoružati" teorijskim znanjem. Pošto je ovaj proces istovremeno i sastavni deo lične higijene mačke, vremenom svi vlasnici stiču praksu. Mačke počinju da se izlažu prvi put u uzrastu mačeta od 3-6 meseci u razredu mladih. Ako imate top [vrhunsko] mače i ako želite da ga izlažete treba ga početi pripremati za izložbu od rođenja. Mače treba navikavati na kupanje, čišćenje ušne školjke, podsecanje vrhova kandži, držanje u izložbenoj pozi. Izložbene poze su različite za različite rase. Mačka od malena treba da se navikava na boravak u transporteru i kavezu, zatim na putovanja, pošto je nekada potrebno preći i više stotina kilometara do mesta održavanja izložbe. Mačka polako stiče iskustvo i mnogo lakše podnosi sve što je vezano za izložbu. Mačke koja se često izlaže, putuju, borave u kavezu, izložbe ne doživljavaju kao stres. Pošto izložbe traju po ceo dan dobro je ako imate svoj sopstveni kavez, kod kuće, kako bi je puštali da povremeno uđe u kavez ili da u njemu boravi dnevno po 2 sata kako bi lakše podnela duži boravak u kavezu za vreme izložbe.

Zdravlje i toalet

Poznata je stvar da je mačka veoma uredna i da veliki deo dana provodi u održavanju lične higijene. Redovno se umiva i čisti krzno. To je za vlasnika jedan od znakova da je maca zdrava. Kad maca ima zdravstvenih problema prestaje da se umiva i to treba da bude jedan znak da nešto sa njom nije u redu. Kada bolesna maca počinje da se umiva to je jedan od prvih znakova oporavka.

Dobra ishrana je preduslov za dobro zdravlje. Prema tome priprema za izložbu počinje od rođenja a ne par dana pred izložbu. Mačka mora biti redovno vakcinisana polivalentnom vakcinom i mrtvom vakcinom protiv besnila. Mačići do 5 meseci se vakcinišu samo polivalentnom vakcinom protiv mačjih bolesti. Kad steknu uzrast za vakcinu protiv besnila primaju sve vakcine kao odrasle mačke. Ako se sa svojom ljubimicom putuje u zemlje EU mačka mora imati urađen test posle vakcine za besnilo. Sve mačke koje prelaze granicu EU [radi izložbe ili idete turistički sve jedno] moraju biti čipovane.

Kratkodlake mačke kupaju se 3-4 dana pre izložbe. Posle kupanja potrebno je svaki dan četkati krzno u smeru rasta dlake. Četka treba da bude gumena ili od prirodne čekinje. U toku dana nekoliko puta dnevno treba dlaku glancati svilenom krpom kako bi dlaka legla uz telo i da bi imala lep svilenkast sjaj. Kod dugodlakih i poludugodlakih mačaka potrebno je prvo metalnom četkom dobro rasčešljati krzno i odstraniti mrtvu dlaku i čvoriće ućebanog krzna a zatim gušćom četkom ili češljem odstraniti svu mrtvu dlaku. Ponekad je potrebno pojedinačno "očupati" dlake koje se pojavljuju u drugoj boji.


Dugodlake mačke se kupaju dva puta pred izložbu i to prvi put 10 dana, a drugi put dva dana pred izložbu. Postoje specijalni šamponi za mace, čak i za pojedine boje krzna. Postoji i šampon protiv buva. Ako maca ima buve prvo se okupa u šamponu protiv buva - tzv "davljenje" mačke. Kada se očisti od buva sledi normalno kupanje. Važno je da posle kupanja kratkodlaku mačku dobro osušite frotirom, a posle je uvite u suv i topao frotir. Dugodlaku mačku dobro osušite frotirom a zatim sušite i četkajte istovremeno u suprotnom smeru od rasta dleke. Dlaka mora dobro da se rasčešlje u svim pravcima da bi bila lepršava i podignuta. Neki odgajivači koriste kozmetičke preparate međutim neke sudije kažnjavaju preteranu upotrebu kozmetike.

Oči moraju biti čiste odnosno bez sekreta. Kod mačaka koje imaju beline na licu, a imaju česte upale i sekret, te beline postaju riđe boje i ne mogu se očistiti kupanjem. Ovo je za sudiju prvi znak da ta mačka ima problem sa očima. Ovaj problem nikad ne treba "rešavati" na svoju ruku. Mnogi odgajivači na izložbama svojim macama sipaju kojekakve kapi da bi smanjili lučenje suza dok traje ocenjivanje a bolje bi bilo da problem reše pre dolaska na izložbu pravilnim tretmanom u zavisnosti od njegovog uzroka.

Nega ušiju

Štapićem za uši natopljenim vodom, acidi borici, fiziološkim rastvorom ili maslinovim uljem očistiti sve vidljive delove ušne školjke. Ne ulaziti u ušnu školjku da ne bi naneli povredu. Ukoliko u unutrašnjosti uha vidite da ima prilično mnogo sekreta onda je najbolje da se obratite veterinaru. Kad god ste u prilici pitajte veterinara kako se pravilno čisti unutrašnjost uha kod mačaka.

Higijena zuba

Kod mačaka bolesti zuba ili pravilnije rečeno periodontalne bolesti su jedni od najčešćih bolesti. Ali ono šta je najbolje ova bolest se najlakše prevenira. Možemo vrlo jednostavno da redukujemo ili da preveniramo bolesti zuba sa posebnom dijetiranom hranom (u zadnje vreme dostupno je sve i na našem tržištu i ima bogat izbor) i/ili sa pranjem zuba.

Obratite pažnju na sledeća nekoliko koraka i Vaša maca može imati zdrava usta i zdrave zube. Najlakše je početi održavanje usne duplje kod mladih jedinki jer tada je sve zdravo i nema već nataloženog zubnog kamenca. Naravno, u to doba je i najlakše naučiti životinju da se moraju prati zubi. Za ovu akciju vam treba mekana dečja četkica za zube ili četkica za zube za mačke i veterinarska zubna pasta. Ovo poslednje je vrlo bitno jer ljudske paste sadrže pretežno dosta sodabikarbone i moraju se isprati a veterinarske su spremljene za vašeg mezimca i ne moraju se ispirati, pri tom su sa zavodljivim ukusom piletine, ribe i sl. što mačka voli.

Morate znati i to gde, kada i kako oprati zube mački. Periodontalna bolest najčešće "napada" gornje zadnje zube. Plak se svakodnevno stvara na površini zuba, posebno na granici desni i zuba. Za 36 sati plak se mineralizuje i posle se pranjem ne može ukloniti. Zbog ovog se preporučuje pranje zuba svakodnevno i posebno obratiti pažnju na granicu desni i zuba. Napravite rutinu od pranja zuba, radite svakodnevno po mogućnosti u isto vreme. Uvek nagradite strpljivost Vaše mačke posle pranja zuba bogatom mesnom poslasticom. Većina mačaka traži puno strpljenja kako bi se navikla na redovno pranje zuba. Počnite tako što ćete prvo dati mački da proba pastu za zube - neka je lizne. Za koji dan ponovite ovaj postupak pa stavite pastu na prst i namažite nežno na desni mačke. Za koji dan ponovite ovo ali sa četkicom za zube. Za koji dan ponovite ovo ali onda probajte da napravite cirkularne pokrete u ustima Vašeg ljubimca.


Ovo bi trebalo da traje oko 30 sekundi. Unutrašnju stranu zuba pokušajte oprati tek kad kompletno prihvati mačka pranje zuba.
I pored redovnog pranja zuba neke mačke ipak trebaju profesionalno čišćenje, kao i ljudi, jer je stvaranje zubnog kamenca individualno. Zavisi od vrste hrane, pH vrednosti pljuvačke i od još nekih faktora. Kada mački treba profesionalno skidanje kamenca nosite Vašeg ljubimca kod veterinara. Kvalitetno skidanje kamenca se radi u totalnoj anesteziji jer se tako završi za manje vremena a i kvalitetnije se uradi. Posle skidanje kamenca obavezno je poliranje zuba. Kvalitetno skidanje zubnog kamenca radi se sa ultrazvučnim aparatima za skidanje kamenca, nipošto manuelno grebanje sa nekim grebalicama jer se tako oštećije gleđ zuba. Posle ovog tretmana pokušajte ponovo pranje zuba i/ili dentalne dijete, jer će i Vama i Vašoj mački tako biti bolje.

Nokti

Od 1996 godine obavezno je podsecanje vrhova kandži. Najlakše se to postiže grickalicom. Postoje i razne vrste makazica specijalno namenjenih za podsecanje mačjih kandži. Sudija može da diskvalifikuje mačku kojoj nisu podsečene kandže.

Ako maci redovno posvećujete dovoljno pažnje u održavanju higijene (a sve do sada navedeno u tekstu je sastavni deo toga) onda priprema mačke za izložbu ne predstavlj veliki problem. Veliki potencijalni problem imaju oni vlasnici koji imaju puno maca pa teško stignu da svaki dan posvete dovoljno pažnje svakoj maci.

Priprema kaveza

Osim priprama mačke, za izložbu je potrebno spremiti i kavez u kome će mačka boraviti za vreme izložbe. Potrebne su zavesice, prostirač, posudica za vodu i hranu kao i posuda za toalet. Zavesice treba da budu usklađene sa bojom krzna ili bojom očiju. To je već stvar ličnog ukusa. U kavezu ne treba držati suvišne stvari da bi mačka imala dovoljno mesta za odmor.



Izvor: B.Aksentijević

 

[belja91]

Osnovna nega

[h=2]Osnovna nega[/h]REGISTROVANJE KOD VETERINARA

Ako se niste pobrinuli za pregled pre nego što ste je udomili, posebno je važno da dogovorite odlazak veterinaru u roku od nekoliko dana nakon sto ste počeli brinuti o novom mačetu ili mački. Samo će iskusno oko veterinara otkriti prve znakove po život opasne bolesti ili nekog neugodnog problema, a oboje treba tretirati što je moguće ranije. Ako budete odugovlačili, kad se bezazleni znakovi pretvore u jasno vidljive simptome, možda će biti prekasno da se spasi život mačke koja vam je već osvojila srce.

Temeljni sistematski pregled nije jedini razlog zbog kog bi mačku trebalo što pre registrovati kod veterinara: mače mora dobiti svoje prve vakcine protiv nekih opasnih bolesti, karakterističnih za mačke, dok starija mačka mora dobijati godišnje dopunske doze da bi zadržala imunitet stečen prethodnim vakcinacijama. Važan je pravilan vremenski raspored tih vakcinacija, inače će se pojaviti mogućnost da se u mačiji organizam ubace virusi kad se njen imuni sistem ne može odupreti. Vreme vakcinacije takođe je dobra prilika da veterinar proveri kakvo je opšte zdravlje vaše mačke i da joj tabletu protiv glista, kao meru predostrožnosti. Redovni susreti mačke i veterinara pružiće vam priliku da zatražite savet o nekim pitanjima koja vas možda opterećuju kada je reč o zdravlju, ishrani ili ponašanju vaše mačke.

Obzirom da ne postoje nikakvi sistemi zdravstvene nege mačaka koje podpomaže država, finansijska pitanja vašoj mački nikad ne bi smela oduzeti veterinarsku negu koja joj je potrebna.Takođe imajte na umu da će neke organizacije za brigu o životinjama lečiti bolesnu mačku bez naplate, ili uz minimalne troškove.

VAŽNE VAKCINACIJE

Postoje tri virusne bolesti protiv kojih morate vakcinisati svoje mače: mačija panleukopenija, mačija zarazna respiratorna bolest i mačija leukemija, a sve se te bolesti lako šire i mogu biti fatalne za mačku koja protiv njih nije vakcinisana.

Da li će se imuni sistem vaše mačke uspešno boriti protiv tih veoma zaraznih virusa ako u bilo kom razdoblju svog života dođe sa njima u kontakt, zavisi od injekcije u kojoj se nalazi odgovarajuća vakcina.

Ako je majka vašeg mačeta bila vakcinisana, sigurno je deo imuniteta kroz posteljicu prenela na svoje mlade dok je bila skotna, a nakon što se okotila, preko kolostruma (tečnost koju stvara majka koja doji pre i nakon mleka). Koncentracija antivirusnih antitela (ili od majke dobijenih antitela, MDA) u kolostrumu, najviša je prvih dan ili dva nakon koćenja, a to je takođe razdoblje kada ih krvotok mačića najbolje može apsorbovati iz creva. Stoga je važno strogo sprovođenje celokupnog programa vakcinacije ženke (inače možda neće imati imunitet koji bi trebalo preneti na svoju mladunčad), isto tako je bitno da mače što više sisa tokom prvih dana svog života. Ako ste udomili mačku, posebno odraslu ženku koja je skotna ili nije sterilisana, a nemate nikakvih podataka o eventualnim vakcinacijama, odmah je odvedite veterinaru i zatražite savet stručnjaka.

Budući da se nivo MDA u kolostrumu sa vremenom smanjuje, a telo mačeta ne može samo stvoriti potrebna zaštitna antitela, mače treba dobiti svoju prvu vakcinu (u današnje vreme jedna injekcija pruža imunitet za sve tri bolesti) sa odprilike devet nedelja. Ta injekcija priprema imuni sistem za prihvatanje jače doze, ali mu neće osigurati adekvatnu zaštitu od tri virusa koji mogu biti smrtonosni za mačku, pa će vam veterinar reći da ponovo dođete za dve do tri nedelje kako bi životinja dobila revakcinu. (U međuvremenu, sigurnije je da je ne puštate napolje jer bi mogla doći u kontakt sa nekim od tri opasna virusa; budući da privremeno takođe može biti nosilac virusa, veterinar bi vam mogao savetovati da je na nedelju dana izolujete od drugih mačaka).

Druga doza vakcine stimulisaće telo vašeg mačeta da počne da proizvodi zaštitna antitela, a nakon toga vašoj će mački biti potrebna samo dodatna injekcija jednom godišnje čiji je zadatak podstaći njeno telo da nastavi sa dobrim radom.

Kada se vaše mače prvi put bude vakcinisalo, veterinar će vam dati knjižicu u kojoj će pisati pojedinosti o vremenu i vrsti prve vakcine. Setite se da ponesete tu knjižicu kad odvedete mačku po dodatne doze, što će se takođe upisati u knjižicu (ugledne ustanove za mačke, uzgajivači mačaka sa pedigreom i organizatori izložbi bez toga neće prihvatiti vašu mačku). Nastojte svake godine u isto vreme da odvedete mačku veterinaru radi dopunskih doza vakcine - mnogi veterinari će vam poslati podsetnik - jer održavanje učinkovitog nivoa imuniteta u mačijem telu zavisi od toga hoće li vakcinu dobiti baš kad on počne opadati. Ako od poslednje dopunske doze vakcine prođe previše vremena, vaš bi vam veterinar mogao preporučiti dve dopunske doze u razmaku od dve do četiri nedelje kako bi se dao dodatni podsticaj regeneraciji antitela. Ako vaša mačka živi u kući, nemojte se prepustiti lažnom osećaju sigurnosti i doći u iskušenje da izbacite program vakcinacije jer verujete da, zato što ne dolazi u kontakt sa drugim mačkama, neće postati žrtva smrtonosne mačije bolesti; vi je sami slučajno možete zaraziti tako što ćete u svoj dom doneti virus na odeći ili cipelama.

MAČIJA PANLEUKOPENIJA

Takođe je poznata kao mačiji infektivni enteritis (FIE) ili mačiji parvovirus, a simptomi te bolesti su:

• pomanjkanje koordinacije kod mačića
• gubitak apetita
• hronična žeđ, ali mačka često ne može piti vode
• hroničan umor i depresija
• sedenje u zgrbljenom položaju
• bol u trbuhu
• visoka temperatura
• povraćanje penastog materijala
• vodenast i krvav proliv

UZROK INFEKCIJE

Izrazito zarazan i dugovečan virus mačije panleukopenije može se širiti kontaktom između mačaka, ali budući da se može prenositi i vazuhom, mačka mu može biti izložena ako ga vi donesete kući na vašoj koži, cipelama ili odeći, zatim preko buva ako se koristi ležaj, činija za hranu i posuda sa peskom zaražene mačke.

PROGNOZA

Mačija panleukopenija je jedna od najopasnijih neizlečivih virusnih infekcija od kojih oboljevaju mačke,a mače bi moralo da ima mnogo sreće da bi preživelo jaku dehidraciju koju uzrokuje bolest. Iako starija mačka,posebno ako je vakcinisana ima više šansi da preživi ovu bolest, zaraza ovim virusom podrazumeva borbu na život i smrt a bolesnoj mački će biti neophodna dugotrajna nega.

Dok pregledate mače ili mačku koju želite udomiti, kao i tokom prva dva meseca njenog boravka u vašem domu, dok se njen imunitet još nije u potpunosti razvio, proveravajte ima li simptoma koji pokazuju da je virusna bolest zahvatila njeno telo. Ako se bojite najgoreg, odmah stavite svoju mačku u karantin kako biste smanjili opasnost zaraze drugih mačaka, a zatim nazovite veterinara kako biste dobili instrukcije. Verovatno će vam reći da odmah dovedete mačku na analizu krvi, ali trebaćete da preduzmete posebne mere predostrožnosti kako bi se druge mačke u ordinaciji odvojile od vaše možda zaražene životinje, ili će trebati organizovati posetu veterinara u vašem domu. Simptomi mačije panleukopenije, mačije zarazne respiratorne bolesti i mačije leukemije na koje biste trebalo da pazite (pojedinačno i ukupno), zajedno sa njihovim uzrocima i prognozama, navedeni su u donjim okvirima.

MAČIJA LEUKEMIJA Takođe je poznata kao FeLV (ili pogrešno, “mačji AIDS“), a simptomi bolesti su:

• anemija (blede desni)
• gubitak apetita i težine
• otežano disanje
• hronična letargija
• povraćanje
• infekcije kože i usta
• tumori u bilo kojem delu tela

UZROK INFEKCIJE

Mačija se leukemija najčešće prenosi sa majke na njene mačiće, kao i kad mlade mačke dolaze u intimne kontakte (na primer, kad se razmenjuju telesne tečnosti u tuči, doterivanju ili polnim aktivnostima) sa zaraženim mačkama.

PROGNOZA

Premda se to često naziva „mačijim AIDSom“, mačija je leukemija zapravo rak krvi (koji se ne može preneti na ljude). Međutim, učinak bolesti na mačiji imuni sistem može se uporediti sa AIDS-om kod ljudi u smislu da mačka može postati tako slaba da se ne može odupreti čak ni blagoj infekciji, a kamoli opasnom virusu o kojem je ranije bilo reči, pa je teško postaviti tačnu dijagnozu. Mače koji se zarazi virusom često će relativno brzo podleći bolesti, ali ako se starija mačka zarazi mačijom leukemijom, moglo bi potrajati neko vreme - čak i nekoliko godina - pre nego se pojave simptomi. Uprkos tome, istraživanja su pokazala da mačka koja se zarazi mačijom leukemijom verovatno neće živeti duže od tri godine nakon trentka zaraze.

MAČIJA ZARAZNA RESPIRATORNA BOLEST

Takođe je poznata kao mačiji grip, a simptomi te bolesti su:
• kašljanje
• upala pluća
• iscedak iz nosa
• kijanje
• slinavljenje
• čirevi na jeziku i desnima
• suzne oči, konjunktivitis ili treći kapak navučen preko oka
• gubitak apetita
• hroničan umor
• visoka temperatura
• povraćanje

UZROK INFEKCIJE

Naziv koji se često koristi za mačiju zaraznu respiratornu bolest, mačiji grip, navodi na pogrešan trag jer iako su simptomi bolesti slični onima kao kod ljudskog gripa, virusni uzročnici su drugačiji, što znači da ljudi oboleli od gripa ne mogu svoj virus preneti na mačke i obrnuto. Kad se mačka zarazi mačijom zaraznom respiratornom bolešću, inficirala se ili mačijim virusnim rhinotracheitisom (FVR) ili mačijim calicivirusom, ili katkad oboma. Zarazu uzrokuje bliski kontakt mačke sa mačkom, ili udisanje mikroba kad mačka, koja već boluje od mačijeg gripa, kine.

PROGNOZA

Vaša mačka će morati da istrpi nekoliko teških dana, a možda će joj trebati kura antibiotika i predana nega kako bi se lakše izvukla, ako preživi mačiji grip, verovatno će živeti dalje. Međutim, virus može ostati u njenom telu, a to znači da se ponovno mogu pojaviti blagi simptomi bolesti, kao što su kijanje i iscedak iz nosa, kad je mačka umorna ili pod stresom. Povrh toga, može postati nosilac mačijeg gripa, pa može zaraziti druge mačke čiji imuni sistem nije dovoljno jak da se odupre bolesti (dakle, ako u domaćinstvu živi više mačaka, pobrinite se da sve vaše mačke budu vakcinisane).

Prognoza je lošija za mačiće i starije mačke, čiji je imuni sistem slabije razvijen ili više nisu onako snažni, pa se neće moći učinkovito boriti protiv mačije zarazne respiratorne bolesti. U takvim je slučajevima smrtni ishod velika mogućnost.

GLISTE I ČIŠĆENJE OD GLISTA

Kad mačku odvedete kod veterinara zbog godišnje vakcinacije, obično će dobiti tabletu za čišćenje od glista kako njeno telo ne bi postalo domaćin istih.Iako gliste nisu opasne po život, ako se ne suzbiju, mogle bi, s vremenom, umanjiti vitalnost vaše mačke i oslabiti njen imuni sistem, pa će postati manje otporna na infekcije koje bi mogle ugroziti njeno zdravlje. Loša higijena takođe može rezultirati prenošenjem glista sa mačke na ljude, pa zbog toga morate uvek oprati ruke nakon što dirate mačku ili čistite njenu posudu sa peskom. Odrasla mačka trebalo bi da dobije tablete za čišćenje od crevnih parazita svakih četiri do šest meseci, kako preporuči vaš veterinar.

Osim što prelaze sa jedne mačke na drugu, jajašca gliste se mogu nalaziti i u zaraženom plenu. Odrasle gliste ( Toxocara Toxascaris) žive u želucu i tankom crevu mačke, a tamo se hrane onim što je mačka pojela i obilno se razmnožavaju. Jajašca prolaze kroz debelo crevo i izlaze u izmetu mačke, a ponešto može ostati oko njenog anusa, pa ih može progutati druga mačka dok se uzajamno čiste. Neke gliste nalaze se unutar mačijeg mišićnog tkiva i, što je opasnije za mačiće, katkad unutar pluća, srca i jetre.

Buve, koje su najčešće odgovorne ako se vaša mačka zarazi pantljičarom progutaju jajašca pantljičare a zatim postaju domaćini njihovim larvama. Kad se buva, koja nosi larvu, odomaći u krznu mačke, ona je može progutati dok se čisti, a time omogućuje larvi da prođe kroz njen probavni sistem i pričvrsti se na crevima uz pomoć kukice na svom prednjem delu, pa će narasti u odraslu pantljičaru, veoma dugačkog, tankog parazita čije se telo sastoji od mnogo člankovitih segmenata, koji živi od hrane koju mačka svari. Pojedinačni segmenti koji sa izmetom izlaze iz tela mačke sadrže jajašca koja bi buva mogla progutati, nastavljajući poguban krug.

Kada prvi put pregledate svoje mače ili mačku, trebalo bi da potražite simptome zaraze glistama. Ako skotna mačka ima gliste (trebalo bi je očistiti od glista pre koćenja i dok mačići sisaju njeno mleko), njeni bi mladi mogli dobiti larve preko posteljice, a nakon koćenja, preko majčinog mleka, pa bi njihov razvoj pre i posle koćenja bio usporen. Uz neke nekarakteristične znakove upozorenja da mače nije najboljeg zdravlja, pripazite ima li povećan stomak i ljuskavu kožu, posebno obratite pažnju da li mače kašlje,da li povraća ili ima proliv. Takođe morate paziti, ako je vašoj mački bilo loše, ako imate oštar pogled, možda ćete uspeti da primetite masu glista koje se migolje (izgledaju kao tanka vlakna) u povraćenom materijalu. Sa druge strane, segmenti pantljičare izgledaju poput zrna pirinča ili semenki dinje, a možete ih videti u krznu oko stražnjice mačke (koja je može hronično svrbeti) ili u njenom izmetu.

Nakon što ste udomili mače ili mačku, ako sumnjate da ima gliste, zapišite sve relevantne simptome, uzmite uzorak njenog izmeta iz posude sa peskom, stavite ga u čistu posudicu koja se može čvrsto zatvoriti (nemojte zaboraviti oprati ruke nakon toga) i odnesite veterinaru na analizu. Pokaže li se da vaša mačka ima gliste, vaš će veterinar propisati odgovarajuću terapiju.

BUVE I UKLANJANJE BUVA

Većina mačaka katkad ima buve - to je jednostavno sastavni deo njihovog života. Ipak, uz mnogo strpljenja, vremena i pomoću predanih mera protiv buva, mačka koja postane domaćin buvama može ih se rešiti. Zapravo, uz relativno nedavni razvoj učinkovitih preventivnih kapi i injekcija koje će vam dati vaš veterinar, možda ih nikad neće ni imati.

Mačije buve (Ctenocephalides felis) šire se kontaktom između dve mačke, to ne mora biti direktno jer, bez obzira što nemaju krila, buve su poznate po svojoj sposobnosti preskakanja velikih udaljenosti u odnosu na njihovu veličinu, a njihov životni ciklus od četiri faze omogućuje im da neko vreme prežive bez mačke-domaćina. Nakon što skoči na mačku, smesti se u krzno i počne da se hrani njenom krvlju, odrasla buva će nakon dva ili tri dana početi da polaže jajašca (oko 200 za vreme svog života) svugde gde mačka leži - na njenom ležaju ili na krevetu na primer - a jajašca postaju larve nekoliko dana kasnije. Larve u razvoju, koje žive od organskog otpada, kao što su delići mrtve kože, razviju se u lutke za otprilike dve nedelje, a u takvom stanju mogu preživeti do godinu dana pre nego odrastu. Tek će tada ti paraziti morati da nađu izvor sveže krvi kako bi opstali i osigurali nastavak egzistencije populacije buva. Pokušajte preduhitriti mogućnost da vaša mačka postane žrtva horde izgladnelih buva tako što ćete se posavetovati sa veterinarom, koji će vam verovatno preporučiti proizvod za odbijanje parazita (koji nije štetan za vašu mačku), pa neće doći do zaraze ako neka buva skoči na vašu mačku. Ta se sredstva obično redovno daju ili injekcijom ili u kapima koje se apsorbuju kroz kožu. Alternativa je rastegljiva ogrlica impregnirana hemijskim sredstvima koja uništava buve, ali nedostatak toga je manja učinkovitost, posebno kod dugodlakih mačaka, i opasnost izazivanja alergije kod vaše mačke, što rezultira iritacijom kože i gubitkom dlake.

Bez obzira jeste li preduzeli preventivne mere opreza ili ne, važno je redovno pregledati krzno vaše mačke kako biste otkrili znakove pojave buva, posebno tokom letnjih meseci koji pogoduju razvoju buva (iako su zahvaljujući centralnom grejanju postale stalni problem). Ako se vaša mačka često češe, a vi u njenom krznu otkrijete crvenkasto-crne tačkice, verovatno je reč o izmetu buva, pa ćete verovatno videti i tamnosmeđe buve koje su se raširile po krznu mačke. Nakon što dobijete potvrdu o pojavi buva, najprije ćete ih morati uništiti upotrebom praška ili spreja protiv buva. To učinite tako što ćete mačku postaviti na novinski papir, a zatim joj obilno pospite ili poprskajte područje iza glave, pazeći da joj sredstvo ne uđe u oči ili uši. Tada morate nežno, ali odlučno, utrljati proizvod u njenu kožu, masirajući je od glave prema repu, zatim niz bokove, po stomaku i grudima, do nogu i šapa. Pridržavajte se uputstva proizvođača - možda ćete proizvod morati ostaviti na mački desetak ili više minuta, a zatim ćete ga iščetkati iz njenog krzna, te spaliti novinski papir na koji su padale uginule buve. Nakon toga, kako biste sprečili ponavljanje zaraze, moraćete se pozabaviti svojim domom tako što ćete oprati mačiji ležaj, temeljno usisati sve prostorije te na podove i nameštaj naneti sredstvo protiv buva osmišljeno za tu namenu. I tu se pridržavajte uputstva proizvođača jer je moguće da ćete postupak morati ponavljati tokom nekoliko narednih nedelja.

Nikad nemojte ignorisati buve: ne samo da bi vaša mačka mogla dobiti dermatitis usled alergije na buve, lokalne infekcije ili gubiti dlaku, već se takođe događalo da su buve, u očajničkim okolnostima, svoju pažnju privremeno prebacivale na ljude - to jest, kad nije bilo mačke-domaćina - i, naravno, one mogu biti posrednici za zarazu larvama pantljičare.

IDENTIFIKACIJA MAČAKA

Ako svojoj mački dopuštate slobodno lutanje, postoji niz slučajeva koji bi je mogli sprečiti u povratku kući: može se naći zatvorena u susednom vrtu ili šupi, ili može stradati od auta. Postoje dva načina identifikacije vaše mačke: pločica sa identitetom pričvršćena na njenu ogrlicu ili stavljanje mikročipa. Ako se odlučite za prvo, svojoj mački svakako stavite ogrlicu - možda protiv buva - koja je napravljena baš za mačke (mogu se kupiti u prodavnicama za kućne ljubimce) i ima rastegljivi deo kako bi se vaša mačka mogla izvući ako slučajno zapne za neki nepomični predmet, inače bi se mogla zadaviti. Sama identifikacija (takođe dostupna u prodavnicama za kućne ljubimce) može imati oblik šuplje metalne „bačvice“ koja sadrži komadić papira na koji ćete napisati svoj telefonski broj i adresu, ili pločice na koju se vaši podaci mogu ugravirati. Savet koji će vam pomoći da osigurate povratak vaše mačke je da samo treba napisati broj vašeg telefona i reč „nagrada“ - pohlepa bi čak i osobu koja je totalno ravnodušna prema mačkama mogla navesti da vas kontaktira. Međutim, nemojte zapisati ime vaše mačke jer bi, kad čuje kako ga neko izgovara, mogla ukazati poverenje nekome ko to ne zaslužuje.

Mnogi veterinari danas daju prednost stavljanju mikročipa. Kao što sama reč kaže, mikročip je mikroskopski čip tako malen da se može injekcijom staviti ispod labave kože na vratu mačke, i tamo će ostati bezbolno. Mikročip sadrži jedinstveni kod vaše mačke koji je registrovan u centralnoj kompjuterskoj bazi podataka. Ako vaša mačka odluta i neko je dovede kod veterinara, skeniraće je za to predviđenim uređajem koji će odmah identifikovati kod mikročipa, a time i podatke o vama i vašoj mački iz kompjuterske baze, pa će se vaš kućni ljubimac vratiti vama.

životinje.rs

 

[belja91]

Briga o starijoj mački

[h=2]Briga o starijoj mački[/h]Kako ćete znati da vaša mačka ulazi u starije doba?

Izračunavanje ljudskog ekvivalenta za mačije doba nije baš precizno određeno, a postoje neki argumenti u prilog tradicionalne tvrdnje da je množenje mačijih godina sa sedam opšte pravilo. Međutim, većina stručnjaka se slaže da je mačka, kad navrši dvanaest godina, zapravo u srednjim šezdesetim godinama, a nakon petnaeste godine je u srednjim sedamdesetim, dok nakon što navrši dvadeset godina možemo reći da se približava stotoj. Baš kao kod ljudi, mačiji proces starenja se razlikuje kod svake mačke pojedinačno, pa je najbolje posmatrati svoju mačku kako biste otkrili znakove da su godine učinile svoje. Ti znakovi uključuju gubitak apetita, težine i kondicije (što možda ukazuje na degeneraciju jetre ili bolest bubrega), pojačanu žed, konstipaciju ili inkontinenciju, ukočenost, tumore kože i probleme sa zubima. Ako imate bilo kakvog razloga za zabrinutost, odvedite mačku veterinaru, a on će vam savetovati mere za poboljšanje situacije, što često uključuje prilagođavanje ishrane.

Budući da starije mačke imaju povećanu potrebu za vitaminima i mineralima, vaš bi veterinar mogao savetovati prehranu posebno namenjenu toj potrebi i to relativno rano. Kad postane jasno da je vaša mačka dospela u redove zaista starijih građana mačijeg sveta veterinar bi mogao savetovati davanje četiri manja obroka na dan, kao i prehranu koja sadrži više vlakana, radi suzbijanja konstipacije, te bogatu belančevinama i mastima kako bi njeno telo dobijalo više energije i topline. Starija mačka će većinu vremena provoditi spavajući, ali kad se probudi, njena će prva misao zasigurno biti: „Budna sam: sigurno sam gladna!“, a budući da je hrana možda jedno od tek nekoliko njenih preostalih zadovoljstava, udovoljite joj malenim, ali veoma ukusnim obrokom. Pobrinite se da ima udoban ležaj na toplom mestu gde će spavati, te da joj činije za hranu i vodu budu u blizini, kao i posuda sa peskom. Takođe će sve više ceniti vaše društvo i pažnju, pa odvojite malo vremena za milovanje i pričanje, i nastavite sa blagim oblikom nege (starija mačka je sve manje pokretljiva, pa je samonega otežana).

Počne li vaša mačka patiti od slabovidnosti i gubitka sluha, nemojte je dezorijentisati premeštanjem poznatih predmeta i imajte na umu da je ta čula neće upozoriti na približavanje potencijalne opasnosti.

Kada imate stariju mačku, zlatno je pravilo slušati savete veterinara, koji bi je trebao pregledati otprilike svaka tri meseca, ili kao što je već preporučeno, posmatrati i pratiti njeno zdravlje. Vaš veterinar će sa kliničkom tačnošću moći da proceni kada se mačka približila kraju svog života, ili kada se bolovi izazvani hroničnim problemima više ne mogu ublažiti, a kvalitet života vaše mačke nepovratno pogoršao. Ako vam preporuči eutanaziju, prihvatite činjenicu da je vaš iskusni veterinar, koji vodi računa o onome što je najbolje za mačku, siguran da nema nikakve nade za oporavak i shvata da će je produženje života osuditi na dodatne patnje. Takođe imajte na umu da eufemizam koji se često koristi za eutanaziju, „uspavljivanje“, tačno opisuje davanje bezbolne injekcije, što je poslednja ljubaznost koju možete ukazati svojoj mačijoj prijateljici.

životinje.rs