Šta je novo?
SerbianForum

Dobrodošli na SerbianForum.org, mjesto na kojem možete pronaći apsolutno sve, mjesto druženja i odlične zabave!

Narodnjaci

  • Začetnik teme Stefan117
  • Datum pokretanja
Stefan117

Stefan117

Član
Aca Lukas

Аца Лукас



Аца Лукас (право име Александар Вуксановић, рођен 3. новембра 1968. у Београду) је српски пјевач фолк музике.

Уметничка каријера
Аца Лукас је добио свој умјетнички надимак „Лукас“ од имена чувеног сплава на Новом Београду гдје је наступао и постао популаран почетком 1990их година. Своју највећу популарност је стекао током наступања у београдском клубу „Хогар“ на Ади Циганлији. Ту је дошао као замјена за дотадашњег пјевача Милета Лојпура гдје је упознао Милана Шћеповића и Сашу Лунгиновића. Заједно су изводили џез и циганске пјесме. Лукас их је прерађивао у сопствени стил што му је донијело велику популарност у наредним годинама. Након наступа у клубовима, Аца Лукас је почео да наступа са Викторијом а затим основао и сопствену музичку каријеру. Његов први хит је била пјесма „Песма од бола“, након чега су слиједили хитови „Кафана на Балкану“, „Беле руже“ и друге.
Направио је прекид у каријери од 2003. до 2006. године. Године 2008. је освојио прво мјесто на фестивалу „II Axal Grand“ са пјесмом „Упали светло“. Свој посљедњи концерт је одржао 3. новембра 2008, на свој рођендан, у Београдској арени пред око 25.000 људи.

Ван сцене
Године 2003. Аца Лукас је ухапшен и осуђен на 4 мјесеца затвора у склопу полицијске операције „Сабља“ јер је неовлаштено посједовао пиштољ.[1] Такође је имао проблема са коцком[2] и дрогама[3] што га је уклонило са сцене наредне двије године.
3. фебруара 2009. у Београду, Аца Лукас је рањен са два хица из ватреног оружја.[4] На њега је пуцано док је на паркингу у Гандијевој улици на Новом Београду улазио у аутомобил. Погођен у десну натколеницу и ван животне опасности, пребачен је у ургентни центар.[4]

Дискографија

Студијски албуми
Понос и лаж (1995)
Песме од бола (1997)
Лична карта (1999)
Рођендан (2000)
Нешто против болова (2001)
Истина је да те лажем (2004)
Јагње моје (2006)
Лешће (2008)
Репризни албуми
Једно вече у кафани (1998)
Друго вече у кафани (1999)
Још сам ту (за другове) (1999)
Зора бели... (1999)
Аца Лукас & О. К. Бенд (2000)
Албуми уживо
Највећа журка на Балкану (1999)
Журка (2002)
Компилације
The Best of Aca Lukas (2000)​

Izvor: wikipedia.....​




 
Poslednja izmena od urednika:
Stefan117

Stefan117

Član
Драгана Мирковић



Драгана Мирковић (Касидол, 18. јануар 1968) је српска фолк певачица коју многи сматрају највећом звездом '90-их година и једном од највећих српских звезда икада.

Детињство
Драгана је одрасла у шесточланој породици у Касидолу, месту близу Пожаревца. Са музиком се упознала захваљујући свом деди Драгутину, кога је слушала када је свирао хармонику. Са 5 година научила је прву песму "Девојка соколу зулум учинила". Њен музички таленат је брзо примећен, јер је учествујући на локалним такмичењима привукла пажњу важних људи из "Дискоса" који су јој понудили да сними плочу.

Луче из Касидола
Након породичне дискусије решено је да Драгана сними плочу, али да прво заврши школу. Петнаестогодишња Драгана је кући донела Вукову диплому и своју прву плочу Имам дечка немирног. Песма је постала хит пошто је продата у 160.000 примерака а Драгана је добила надимак "Луче из Касидола".

Каријера
После успеха прве плоче снима сваке године по једну и полако су се издвајали хитови попут "Спаси ме самоће", "Кад би знао како чезнем", "Мамина и татина", "Симпатија" и многи други. Као члан "Јужног Ветра" певала је на турнејама широм бивше "Југославије", а на концерту на "Ташмајдану" је певала пред тада рекордних 11.000 људи.

Највећа звезда
Вртоглави успех стиже у деведесетим. Драгана прелази у "ЗаМ" и снима једну од најпродаванијих плоча икада. Свих 13 песама са плоче постали су хитови "Умирем мајко", "Питају ме у мом крају", "Две судбине" и др. Песме су биле у фолк-рок стилу и публика их је одушевљено прихватила. Снима хит за хитом и пуни дворане широм земље. Драганини хитови су "Баш тебе волим ја", "До последњег даха", "Црни лептир", "Опојни су зумбули", "Волела бих да те видим" и многи други.

Глумица
12.04. 1994. Драганин први филм "Слатко од снова" је имао своју премијеру. Филм је бајковита прича са елементима комедије о Дени, девојци која ради у Мек Доналдсу а сања да постане звезда. У филму су се појавиле многе звезде српског глумшта а Драгана је за потребе филма певала на енглеском језику и тако постала једина фолк певачица, поред Лепе Брене, која је певала на енглеском. Ускоро ћемо је опет гледати на филму, јер глуми певачицу у филму "Луталица".

Драгана приватно
Драгана се увек трудила да свој приватни живот држи далеко од очију јавности. Много година је била у вези са Зораном Башановићем који је био и њен менаџер, али се удала за Тонија Бјелића, бизнисмена који живи у Бечу, и родила двоје деце Марка (2001) и Мануелу (2002).

Повратак
Након удаје Драгана се повукла из јавности. Након четири године паузе снимила је повратнички албум "Траг у времену" 2004. Са албума као хит се одмах издвојила песма "Ево добро сам". Тренутно је актуелна албумом Експлозија.

Прва
Драгана је у много чему била прва. Прва је певачица која је урадила ремикс једне своје песме, носила је бубицу на концертима и плесала и сматрана је најбољом играчицом међу певачицама.

Дискографија

Албуми
"Имам дечка немирног" (1984)
"Умиљато око моје" (1985)
"Спаси ме самоће" (1986)
"Руже цветају само у песмама" (1987)
"Најлепши пар" (1988)
"Симпатија" (1989)
"Помисли жељу" (1990)
"Добра девојка" (1991)
"Долазе нам бољи дани" (1992)
"До последњег даха" (1993)
"Слатко од снова" (1994)
"Није теби до мене" (1994)
"Плачи земљо" (1995)
"Нема промене" (1996)
"Којом гором" (1997)
"У години" (1999)
"Сама" (2000)
"Траг у времену" (2004)
"Луче моје" (2006)
"Експлозија"(2008)
Сарадње
"Нек пукну душмани" са Милетом Китићем, Шемсом Суљаковић, Синаном Сакићем и Кемалом Маловчићем(1986)
"Сви грешимо" са Синаном Сакићем (1987)
"Дал ће моћи да се живи" са Синаном Сакићем (1988)
"Хеј, девојко да ли имаш момка" са Миодрагом Јаковљевићем (1989)
"Ја те волим то не кријем" са Миодрагом Јаковљевићем (1989)
"Е, мој докторе" са Заном (1990)
"Смеј се" са Нином (1993)
"Усне вреле као жар" са Нином (1993)
"Селе моја" са Зорицом Брунцлик (1995)
"Само један сат" са Beat Street-ом (1996)
"Дивља девојка" са Нином (1996)
"Очи пуне туге" са Жељком Шашићем (1997)
"Зеницо ока мог" са Зораном Старчевићем (1999)
"Срцу није лако" са Дивљим Кестеном (2003)
"Ја имам те, а к'о да немам те" са Хари Мата Харијем (2003)
"Живот мој" са Данијелом Ђокићем (2007)
"Јачи него икад" са Милетом Китићем, Шемсом Суљаковић, Синаном Сакићем и Кемалом Маловчићем (2008)
"Громови" са Бобаном Рајовићем (2009)​

Izvor: wikipedia.....​






Vala zakon je...!!!;););)
 
Poslednja izmena od urednika:
C

ceca69

Član
Toma Zdravkovic

Toma Zdravkovic




Toma Zdravković, za prijatelje Dado, svet je ugledao 20. septembra 1938. u selu Pečenjevcu, kod Leskovca. Odrastao u nemaštini i siromaštvu, kao jedno od petoro dece, nije ni mogao da očekuje moralnu podršku Svevišnjeg. Brzo je shvatio da ga život na selu ne privlači, niti je sebe mogao da zamisli kao individulnog poljoprivrednog proizvođača koji šuruje sa društvenim sektorom. Umesto o njivi, dečački naivno, maštao je o pevanju: oni koji su ga slušali kako pevuši, vrteli su glavom i tvrdili da „tu ima nečega". Šta konkretno, nisu znali, jer im Toma, onako mršav i žgoljav, nikako nije ličio na pevača koji je u seoskim predstavama morao da bude korpulentan i jak. Ohrabren punoletstvom, Toma je rešio da krene u svet preko neizbežnog Leskovca. Tu je, sasvim slučajno, gladan i promrzao, upoznao Silvanu Barjaktarević (kasnije Armenulić) i na njenom primeru se uverio da od muzičke budućnosti ništa nema bez kafane.

Sredinom pedesetih, kafane su imale rang kulturnih ustanova. U njima se nije provodilo vreme - tu se živelo. Jelo, piće i domaćinska usluga bili su svetinja, baš kao i muzika na čijem se imenu gradio ,,imidž" kuće i njen ugled. Odlazak u kafanu bio je umetnički doživljaj, daleko sadržajniji od pokretnih filmskih slika ili pozorišne drame. Još kad krene pesma, u oblaku dima i hektolitru alkohola - umetnosti nikad kraja!

Po prvi put u takvom okolišu našao se Toma Zdravković u leskovačkoj „Dubočici". Nije mu bilo teško da uleti u film čiji su kadrovi, samo za posmatrače, stalno bili jednolični: tura pića, tura pesme, tura od gostiju, tura za goste. U muzikantskim krugovima brzo se čulo da u Leskovcu peva „neki Toma" i da sve zna: narodne, zabavne, starogradske pesme, francuske šansone i italijanske kancone. Sa reputacijom muzičkog mahera, uputio se u tuzlanski hotel „Bristor" i na licu mesta šarmirao publiku koja je iz večeri u veče punila salu. Postao je lokalni estradni heroj, ali se tim nije zadovoljavao: želeo je da sam nešto komponuje, prčkao je po klaviru, i konačno napravio pesmu „Anđela" za koju je bio ubeđen da je genijalna, ali kad je video da mu se orkestar smeje - shvatio je da još nije kompozitor.

U Tuzli se prvi put ozbiljno zaljubio. Upoznao je visoku, vitku plavušu Slavicu, rodom iz Travnika, studentkinju u Beogradu. Za nju je našao stan u Tuzli, maštao o venčanju, uveren da se tako moralne devojke više ne sreću. Jednog dana, našao je Slavičin dnevnik i šokirao se: njegova mezimica pedantno je vodila podatke o svom intimnom životu sa poznatim i nepoznatim muškarcima. Želeći da joj pruži još jednu priliku, po isteku ugovora u „Bristolu", Toma je Slavicu, preko Beograda, poveo u Novi Sad.

„Došli smo prvo u Beograd - pričao je Toma Zdravković novinaru Draganu Gajeru jula 1971. u „Politici ekspres". - U ono vreme bio mi je dobar prijatelj Dragan Toković koji je pevao u kafe-baru „Terazije". Obratio sam mu se za pomoć i zamolio ga da me preporuči nekom lokalu. Toković, veoma popularan, nije više hteo da peva u Bezistanu, pa me je upoznao sa šefom bara. Misleći da sam na nivou Dragana Tokovića, ponudio me je da ga zamenim. Sutradan je održana proba. Uhvatila me je grdna trema, jer su tad u kafe-baru u Bezistanu svirali najbolji muzičari, kao Vasa Belošević, saksofonista Caki ili Lale bubnjar. Da sve bude gore, na probi su se obreli i slavni fudbaleri Dragoslav Šekularac i Zoran Miladinović. Tad sam prvi put u životu video Šekularca. Ta velika imena su mi se podsmevala dok sam pevao... Utučen i iskompleksiran, uopšte nisam primetio da Slavica sedi sa Zoranom i da sa njim čavrlja kao sa starim prijateljem. Shvatio sam da tu nešto nije u redu tek kad sam im prišao. Pred celim društvom rekla je kako mora da obiđe neke prijateljice. Šta sam mogao nego da se složim. Vratio sam se u pustu sobu hotela „Balkan" Nije se vratila do osam uveče, tako da sam opet krenuo iz hotela. Pojavila se tek posle ponoći, u društvu Zorana Miladinovića i nekih devojaka i mladića". Ne želeći da sebi prizna istinu, Toma je sa Slavicom krenuo u Novi Sad. Na jedvite jade dobio je angažman u hotelu „Vojvodina" i nastavio sa svojim ljubavnim mukama.

Nezadovoljstvo na privatnom planu reflektovalo se i na posao: Toma je tražio stepenicu više i konačno dobio priliku da 1962. peva u baru beogradskog „Metropola". U modi su bili šlageri i kancone tipa „Ave Marija", „Granada", „Katari" i „Gitara romana". Često je gostovao u okolini Beograda, pa je tako svratio i do Zrenjaninskog hotela „Vojvodina". Jedne večeri upoznao je zgodnu crnku: ime joj je bilo Olgica. Sasvim omađijan, zaboravivši na Slavicu, Toma ju je pitao da se uda za njega i da iznenađenje bude veće, devojka je pristala! Brak je izgledao uspešan sve dok Toma 1963. nije dobio poziv za vojsku: mada je brzo pušten, zbog slabog zdravlja, bračne trzavice su počele i nekoliko meseci kasnije Toma i Olgica su se razveli u Osijeku.

Kao što ostali svet menja košulje, Toma je u to doba menjao kafane: pevao je u novosadskom „Putniku", beogradskoj „Topčiderskoj noći" i na Svetom Stefanu
„Odleteo sam do Titograda nekim starim „konvejerom" - pričao je Zdravković, u ispovesti za ,,TV Reviju" 1984. godine. - Stigao sam u Titograd uveče. Sećam se, došao sam do hotela „Crna Gora" i pitao se kako da dospem do Sv. Stefana. Niti znam gde je to, šta je, totalno nepoznat kraj! Predžonjao sam do jutra na nekoj klu-pi u parku, jer nisam imao lovu za hotel. Ma, love nikad nije bilo. Išlo se, tako, bez para.Tako sam stigao i do Svetog Stefana, upoznao orkestar i počeo da pevam na najlepšoj terasi na Jadranu.

Jednog dana, vraćajući se sa plaže, svratim do recepcije. Kažu, imaš telegram. Meni se godinama niko nije javljao. Ni od kuće, niti sa bilo koje strane. Ma, ni moji, iz Pečenjevca, prema Leskovcu, nisu mogli znati gde sam. Ja sam se od njih otkačio, i od kafane do kafane, po celoj zemlji... Uzmem telegram, a u njemu stoji da se hitno javim jednom lekaru u sarajevskoj bolnici. Lekar, koji je poslao telegram, dodaje da je Slavica teško bolesna i da želi da me vidi. To me je totalno šokiralo..."

Kad je stigao u Sarajevo, Slavicu nije mogao da prepozna: izgubila je trideset kilograma, bila neizlečivo bolesna. Samo je ćutala, ništa nije govorila. Sasvim razočaran, Toma se nije ni vraćao u Sveti Stefan. Želeo je da ostane u Sarajevu pored Slavice, ali angažman nije mogao da odobije. Morao je opet u Tuzlu, u „Bristol", gde mu je nekoliko dana kasnije stigao još jedan telegram, ovog puta sa obaveštenjem da je Slavica umrla. Nije imala ni dvadeset godina.

Tako je nastala pesma „Buket belih ruža" o čijoj genezi Toma nije javno govorio. Jedino je publika - još tada u „Bristolu" - osetila da Toma ne peva pesmu, već svoj život.



Toma Zdravković je rođen u selu Pečenjevce, kao vrlo mlad je prešao u Leskovac zbog nezaposlenosti. Bio je boem, a srpski list Kurir ga čak naziva i prvim boemom srpske narodne muzike. četiri puta se ženio. Iako je alkohol bio najveći neprijatelj njegovog zdravlja, do poslednjeg dana je pio. Dugo se mučio sa rakom prostate, ali se nije pridržavao saveta lekara.
Toma Zdravković je bio čovek koji bi jednoga dana bio ekstremno bogat, a već sledećeg nije imao ni za hleb i mleko. Veruje se da kada je umro, nije imao para ni za sahranu, jer je navodno sve potrošio na poroke. Umro je 30. septembra 1991. godine u Beogradu, gde je i sahranjen na Centralnom groblju.
Svoju pevačku karijeru je započeo prvo u Leskovcu, a zatim i u Beogradu, u kafanama. U početku je imao vrlo malo uspjeha, ali je kao već iskusan pevač dočekao eru masovne proizvodnje ploča i kaseta, te je vrhunac svoje slave doživeo 1980ih.
U većini njegovih pesama, violina daje melanholičnu atmosferu. Uglavnom je tekstove za pesme sam pisao i skoro uvek su bile autobiografske. Reč je o kafanskim, ljubavnim pesmama, kojima dodatni duh daje njegov umirujući glas, u kojima se uglavnom govori o neuzvraćenim ljubavima i patnjama.
Iza sebe je ostavio mnoštvo pesama koje su i dan danas veliki hitovi. Neke od najpoznatijih su Dal je moguće, Branka, Dotako sam dno života, Kafana je moja sudbina, Prokleta nedelja itd.
Tomin veliki prijatelj Kemal Monteno je napisao pesmu o njemu, koju je Toma snimio, Pesme moje.
Njegov rođeni brat, Novica Zdravković, je takođe pevač narodne muzike.
Toma Zdravković se pojavljuje u ulozi pevača u dva filma (Balkan Ekspres 1983. i Bolje od bekstva 1993) i dve TV serije (Doktorka na selu 1982. i Bolji život 1987)

Sledi spisak albuma Tome Zdravkovića. Albumi označeni sa Album nisu imali naslov.

Album (1971)
Nikad neću da te zaboravim (1976)
Album (1979)
čekaj me (1981)
Prokleta nedelja (1982)
Dva smo sveta različita (1983)
Dotak'o sam dno života (1984)
E moj brate (1986)
Da li je moguće (1987)
Evo me opet (1988)
Kafana je moja istina (1990)

Sledi spisak singlova sa pesmama Tome Zdravkovića.
1963 Diskos
1. što te večeras nema 2. Šena mog prijatelja 3. Deca zemlje 4. Esađerata
1967 Duet Stefanović Milina i Toma Zdravković
1. Cvetak mali s rosom razgovara 2.Kad se laste vrate 3.Kad zora zarudi 4.Kolko dana mi ne govorimo
1967 Duet Stefanović Milina i Toma Zdravković
1. Detelina s četir' lista 2. Idem u armiju 3. Još uvek te, draga, volim 4. Sinoć zvezda s neba pade
1968 Toma Zdravković uz ansambl Zorana Pejakovića
1. Dan po dan 2. Sva u belom 3. Buket belih ruža 4. Gde si bila devojčice
1968 Jugoton
1. Ciganka 2. Nikad neću da te zaboravim 3. Marta 4. Anđela
1968 Jugoton
1. Ja nemam baš nigde nikog na ovom svetu 2. Voli me do sutra
1968 Jugoton
1.Kamena stena 2. Rogonja
1969 Jugoton
1. Dok tebe nisam sreo (festival "BEOGRADSKO PROLEćE" 1969) 2. Duška
1969 Jugoton
1. Odlazi, odlazi (Ilidža 1969) 2. Sjetićeš se mojih riječi
1969 i srebrna 1970 Jugoton
1. Nedžmija 2. Noći su tužne sve 3. Ljubavi, živote moj 4. Neću plakati zbog tebe
1970 Jugoton
1.Kad se voli što se rastaje 2. Beograde ponositi 3. Idi zauvek 4. Tamburaši, tamburaši
1970 Jugoton
1. Boli, boli, boli (Ilidža 1970) 2. Rastajemo se
1970 Jugoton
1. Sliku tvoju ljubim (Beogradski sabor 70) 2. Danka
1970 Jugoton
1. Dete ulice 2. Dolazi, dolazi
1971 Toma Zdravković i Kitty Swan
1. Pesma o Kitty Swan 2. Ima dana
1971 Pesma leta - Vranje 1971 Jugoton
1. što te večeras nema (Pesma leta 1971) 2. što je tužna tako ova noć (Ciganka)
1972 Jugoton
1. Poslednje pismo (Beogradski sabor 71) 2. Sudbino
1972 Jugoton
1. živorade 2. Bez ljubavi
1972 Jugoton
1. Noćas sam tužan, ciganko moja 2. Majci za rođendan
1973 Diskoton
1. Petlovi poje 2. Stojane, sine
1973 Diskoton
1. Prokleta nedelja 2. Nado, Nado
1974 Jugoton
1. Sutra se vraćam kući 2. Lele, lele, ciganko
1978 Jugoton
1. Jugoslavijo 2. Uželeh se, majko, Beograda
1979 Hit parade RTB
1. O, majko, vrati se 2. Ti si moje proleće života
1980 Jugoton
1. Umoran sam od života 2.Kari šabanovi
1980 Sarajevo disk
1. Zbogom, moja mladosti 2. Stara uspomena
1980 Jugoton
1. Mirjana 2. Suze moje
1988 (sa albuma "Evo me opet") Jugoton
1. Svirajte, cigani 2. Da mi je stari živ

1983 Ja žudim (duet Tanja Bošković, iz filma "Balkan expres") 1983 Lili Marlen (iz filma "Balkan expres") 1983 Lilijana Lili (iz filma "Balkan expres") 1983 Maramica markizet (iz filma "Balkan expres")


Izvor: Nikolic-com

Mislim da je velicina kao sto je Toma Zdravkovic zasluzio svoju temu yes3
Sad je i dobio, uzivajmo u njegovim pesmama koje su vecne i nezaboravne.yes3



 
Poslednja izmena od urednika:
zjovan29

zjovan29

Član
Mostar Sevdah Reunion




muzički sastav iz Mostara čiji se muzički izraz gotovo u cijelosti sastoji od sevdaha, sevdalinki i romske muzike u modernim aranžmanima. Možda je najbolji opis muzike Mostar Sevdah Reuniona "Balkanski blues". Sastav čine Mišo Petrović (gitara),Sandi Duraković (gitara), Nermin Alukic Cerkez (vokal i gitara) , Elmedin Balalic Titi (vokal i harmonika), Marko Jakovljevic (bas), Gabrijel Prusina (klavir) i Senad Trnovac (bubnjevi).

Idejni začetnik sastava je Dragi Šestić, producent i menadžer benda. Prvi album je snimljen u Centru Pavarotti u Mostaru i izdan je 1999. godine za izdavačku kuću World Connection iy Holandije. Slijedi saradnja sa Šabanom Bajramovićem i izdavanje drugog albuma. Nakon prekida saradnje sa Šabanom Bajramovićem, Dragi Šestić 2002 godine otkriva Ljiljanu Buttler i snima dva albuma (
The Mother of Gypsy Soul i The legends of Life)za Snail Records. Između dva albuma s Ljiljanom Buttler, snimljen je album A Secret Gate 2003 godine. 2006 izlazi ponovo album sa Šabanom Bajramovićem , a 2007 Cafe Sevdah kojim je bend prezentirao najnovije pjevačko otkrovenje iz Prijedora-Nermina Alukića Čerkeza.

Diskografija

  1. Mostar Sevdah Reunion: "Mostar Sevdah Reunion" (1999)
  2. Mostar Sevdah Reunion presents Šaban Bajramović: "A Gypsy legend" (2001),
  3. Mostar Sevdah Reunion and Ljiljana Buttler: "The Mother of Gypsy Soul" (2001),
  4. Mostar Sevdah Reunion: "A Secret Gate" (2003),
  5. Mostar Sevdah Reunion and Ljiljana Buttler: "The legends of life" (2005),
  6. Mostar Sevdah Reunion: "Saban" (2006),
  7. Mostar Sevdah Reunion: "Cafe Sevdah" (2007).
izvor:mostarsevdahreunion




Mostar Sevdah Reunion

Dvore gradi Komadina Mujo (duet Halid Beslic)


Dvore gradi, aman
dvore gradi, zaman
dvore gradi Komadina Mujo
sred Mostara, najljepsega grada

Ob'lazi ga, aman
ob'lazi ga, zaman
ob'lazi ga, c'jeli Mostar redom
samo nema Zaimove Zibe

Sto te nema, aman
sto te nema, zaman
sto te nema Zaimova Zibo
za tebe su sagradjeni dvori

Za tebe sam, aman
za tebe sam, zaman
za tebe sam dovore sagradio
i zezenim zlatom pozlatio

 
Poslednja izmena od urednika:
D

dejans1974

Član
da li neko moze da napiše kratku biografiju pevača save radusinovica
 
S

sonola

Član
Ljubiša Pavković

Malo toga je napisano o jednom od najvećih harmonikaša i poznavaoca balkaskog melosa i šire.
Dugogodišnji šef Velikog narodnog orkestra RTS lJUBIŠA PAVKOVIĆ rođen je u Beogradu 1947.godine.
Veliki talenat ga je već od pete godine približio harmonici koja ga je dovela do vrhunca svoje umetničke zrelosti.
U svoju svirku je utisnuo prepoznatljiv stil koji se u dahu sluša i trajno osvaja svakog ko oseća čar ovog istrumenta.
Nosilac je mnogih priznanja , od kojih su Estradna naqgrada Srbije kao i godišnje nagrade Beograda itd.
Ipak njegov nemerljivi doprinos je očuvanja naše izvorne muzike koju bombarduju sa svih strana moćnici komercijalne
nepismenosti u vidu izvođača koji sebe nazivaju estradnim ličnostima.
Verovatno zato i koristi priliku da se odlaskom u penziju 2010.godine skloni iz bezobzirnosti u kojoj se našla naša muzika.
Život harmonikom ispisan kao i Zapisano u vremenu su pravi dokaz o umetničkoj vrednosti gospodina Pavkovića.
Gomila trajnih snimaka za RTB, dugo će kao matrica služiti pevačima koji dobiju mogućnost da snime neku od brojnih
izvornih pesama koje je sa Velikim orkestrom RTS snimio.Ljubisa_Pavkovic_5900.jpg
 
dragansd84

dragansd84

VIP IPTV
Jelena Krsmanovic (1983 - 2016)


Jelena Jeca Krsmanović započela je svoju muzičku karijeru kada je imala svega 13. godina. Svoj prvi album izdala je sada već davne 2000. godine za produkciju Renome i Bijeljine. Album sa kojim je privukla pažnju na sebe izdala je 2002. godine za Grand. Svi su je najavljivali kao veliku nadu, i Cecinu naslednicu, zbog slične boje glasa. I sama Ceca je tada hvalila Jecu, rekavši da podseća na nju sa njenih početaka.
I taman kada je trebala da gradi uspešnu karijeru, ona se povukla. Pevačica je doživela porodičnu tragediju, njen otac koji je i vodio njenu karijeru je preminuo. Jeca je napravila pauzu dugu 12. godina. Za to vreme ona se udala za kompozitora Zorana Marjanovića, i rodila prelepu devojčicu Janu.

Dete joj je vratilo volju za životom, pa je uz nju ponovo dobila veliku želju da se vrati na muzičku scenu, jer je pesma njena velika ljubav od detinjstva.
Krajem 2014. izdaje tri singla za Grand produkciju, od kojih je balada “Kaži anđele“ bila njena autobiogragfska.
Jeca je bila miljenica Saše Popovića, i cele njegove porodice. Direktor Grand ju je forsirao da nastavi da snima pesme, pružajući joj ogromnu podršku. Kako moralnu, tako i medijsku. Lepa Brena je takođe podržavala mladu pevačicu, ubeđujući je da se vrati na scenu.
Za to vreme Jeca je nastupala širom regiona, gde je ponovo krčila svoj put na estradi. Početkom prošle godine snimila je pesmu “Bilo mi je lako“, a pre nekoliko meseci i duet sa Markom Gačićem “Ti i ja“ koja je pretila da postane veliki hit.

Jeca bila miljenica estrade!

Jeca Krsmanović bila je miljenica kolega i koleginica. Tiha, nenametljiva, ona je imala podršku sa svih strana.

Da li ti je neko sa muzičke scene pružio podršku u teškim momentima?

Osoba koja je uvek bila tu za mene je Nada Topčagić. Ja nju zovem svojom muzičkom majkom. Imala sam i Cecinu podršku, koja je rekla da je tu za mene šta god da mi zatreba i da će mi pomoći.

Lepa Lukić napravila je skandal na prvom glasu Vojvodine, tako što je otela nagradu koja je bila kupljena i dala je u ruke Jeci Krsmanović koja je po svojim kvalitetima zaslužila. Ona je takođe bila tu za Jecu u svako doba.

Otpevala je velike hitove!

Malo ko zna da je upravo Jeca otpevala demo snimke nekih od najvećih hitova na estradi u poslednjih deset godina.

Kako njen suprug Zoran Marjanović radio pesme, Jeca je u studiju pevala sve demo snimke. “Bato bre“, “Zlatnik“. “Nemoj da me žalite“ i “Vatromet“, koje su kasnije otpevale njene koleginice Indi, Tanja Savić, Danijela Vranić i Rada Manojlović.

Njih su ove pesme vinule u visine i na konto njih su zaradile mnogo novca. Pored gore navedenih Jeca je bila prijateljica i sa Majom Marijanom, Jadrankom Barjaktarović, Jasnom Milenković Jami, Ćirom i mnogim drugima.

Tekst pesme nagovestio tragediju?

Jeca je 2014. godine snimila autobigrafsku baladu koja ima težak tekst, a on ide ovako:

Koji je moj greh
da suzom platim
svaki osmeh, svaki dan
u noćnu moru
uvek pretvori se san

Što pored nekog
želim budna sanjati
kaži mi koji je moj greh
možda će ova suza manje boleti

Ref.

Kaži andjele
koji je moj greh
skini pečat tuge
s duše moje

Lošu sreću
čime kupujem
i ovaj sivi oblak
čime prizivam

Greh bez greha
ja kroz život nosim
kao žig na grudima
prokleta među zverima i ljudima
k’o senka koja stope nikom ne prati…

 
Top