Narodna biblioteka Srbije: Sređivali kafiće umesto knjiga

[crvendac_011]

Narodna biblioteka Srbije: Sređivali kafiće umesto knjiga

Uslovi za čuvanje knjiga u Narodnoj biblioteci Srbije i posle obnove - loši (1): Naročito ugrožene stare i retke knjige, koje zahtevaju posebnu temperaturu i vlažnost vazduha. “Kuvaju se” i dela Šumanovića, Lubarde, Omčikusa, Cuce Sokić... i


Dela istaknutih umetnika “kuvaju se“ sa knjigama / Foto Vojislav Danilov

ZGRADA obnovljene Narodne biblioteke Srbije, deo vidljiv građanstvu, od čijih se poreza godinama odvajalo za njenu rekonstrukciju, velelepno je zdanje moderne arhitekture i dizajna. Manje svetlu stranu, ove “kulturne iluzije”, vide, međutim, samo zaposleni. Mnogi od njih postavljaju pitanje zar je bilo potrebno uložiti četiri miliona i tri stotine hiljada evra za nešto što čak ni polovično nije privedeno kraju.
Očekivalo se da će veliki deo investicija biti utrošen na opremanje depoa u kojima se čuvaju dragocena književna dela, ali i kupovinu neophodne opreme za odeljenje za konzervaciju i restauraciju, kao i preko potrebnih polica za knjige. Umesto toga Biblioteka je dobila moderne kafiće, stolice od punog drveta teške po četrdeset kilograma, specijalne podne prekrivače tkane od najmodernijih vlakana...a knjige i dalje čame u neuslovnim depoima.

Zbog loše klimatizacije, neprocenjivo vredan knjiški fond prepušten je na milost i nemilost visokim temperaturama. Počasno mesto, u bezbednoj hladovini, sa desne strane ulaza u hram knjige, postoji slika napravljena od isečenih i skuvanih tomova nacionalne bibliografije, plaćena deset hiljada evra. Za razliku od nje, dela Šumanovića, Lubarde, Omčikusa, Cuce Sokić... iz bogate kolekcije biblioteke, “kuvaju se” na vrućini zajedno sa knjigama. Rekonstrukcija najstarije srpske institucije kulture zvanično je završena 12. septembra 2011. kada je Biblioteka svečano otvorena.

- Svesni smo da je država uložila velika sredstva u obnovu pretežno korisničkog dela, ali srce zgrade nije bilo predmet obnove - objašnjava, za “Novosti”, Dejan Ristić, v. d. upravnika Narodne biblioteke koji je na ovu funkciju stupio ubrzo po završetku rekonstrukcije. - Od 24.000 kvadrata rekonstruisano je 6.000, dok 18.000 nije ni taknuto od kada je zgrada sazidana. Najvažniji skladišni prostor Biblioteke u je prilično lošem stanju, dok je obnovljen najmanje bitan deo.
Da su depoi prebukirani, uverio se i reporter “Novosti”. Naročito su ugrožene stare i retke knjige, koje zahtevaju posebnu temperaturu i vlažnost vazduha. Nalaze se sa ostalom građom, u prostoriji u kojoj je čak i protivpožarni sistem zastareo.

- Po svim pravilima protivpožarne bezbednosti ovo je nezamislivo - kaže Ljubomir Branković, rukovodilac sektora za čuvanje i pristup fondovima. - A čini se da je u depoima toplije nego napolju. Ovaj, u kome su i stare i retke knjige od šesnaestog veka, u funkcionalnom je, ali ne i u fizičkom stanju, kakvo bi trebalo da bude. Knjige su smeštene na neadekvatne police, jedna pored druge, neke čak i pored tek izdatih DVD ili novina, umesto da budu u namenskim plakarima.
Po njegovim rečima, pre početka rekonstrukcije depoi su bili u redu. Međutim, kada su počeli radovi u njih su prebačeni delovi enterijera ...

- Ovo bi izgledalo neuporedivo gore da kolege koje ovde rade ne brinu na sve moguće načine o građi - ističe Ristić. - Nedavno smo pokrenuli veliku akciju čišćenja.
Svesni ekonomske krize, a i toga da je država već dosta novca uložila u rekonstrukciju, u Narodnoj biblioteci su nedavno osnovali fondaciju, kako bi prikupili bar deo sredstava za kupovinu neophodne opreme. To je prva naša nacionalna institucija kulture koja uz pomoć dobrotvora pokušava da reši goruće probleme. Ostale, takođe, zaglavljene u beskonačnoj rekonstrukciji, još se nisu odlučile na taj korak.
Po rečima upravnika Ristića, prve donacije polako pristižu. Američka ambasada će dati dvadeset šest hiljada dolara za nabavku neophodne opreme za odeljenje konzervacije i restauracije, dok je Alfa banka već dala deset hiljada evra.

- Da bismo rešili smeštajne probleme u narednom periodu, potrebno nam je 200 kompakt-polica, a to košta oko dva miliona evra - objašnjava Ristić. - Svesni smo da je to velika investicija i zato smo odlučili da problem rešavamo postupno. Verujemo da ćemo odgovornim korišćenjem donacija opravdati poverenje i da će to motivisati i druge da se svrstaju u plejadu velikih zadužbinara, kojih je kroz srpsku istoriju bilo mnogo.



KOMORA ZA JEVANĐELjE
“NOVOSTI” su dobile retku priliku da zavire u trezor Arheografskog odeljenja, u kome se čuvaju najdragoceniji rukopisi među njima i Miroslavljevo jevanđelje iz 12. veka. Ovo rukopisno blago vlasništvo je Narodnog muzeja i čuva se u posebnoj komori, privremeno, dok se ne završi rekonstrukcija zgrade na Trgu republike. Samo se jednom u toku godine prelistava. Uslovi u trezoru su daleko bolji nego u ostalim delovima zgrade.
- Komora je slaba, pa su nam iz Narodnog muzeja pozajmili aparate za održavanje vlage i temperature - kaže Ristić. - Naš trezor ne zadovoljava nijedan od parametara, ali zahvaljujući pozajmici i ostali rukopisi se nalaze u neuporedivo boljim uslovima nego da nemamo te aparate.

UGRIČIĆ: PO PROJEKTU
BIVŠI upravnik NBS Sreten Ugričić, na naše pitanje zašto nisu rekonstruisani depoi, kaže da je projektom bila predviđena samo rekonstrukcija korisničkog dela, a ne i depoa. - Zašto nije insistirano da i depoi uđu u projekat, pitajte zaposlene, jer ja više nisam u toj ustanovi - kratko je rekao Ugričić, koji je svojevremeno učestvovao i u izradi projektnog zadatka, u kome je jasno navedeno šta je važno da se rekonstruiše.

Izvor: Večernje novosti

 

[crvendac_011]

Narodna biblioteka: Blago rasuto po depoima

Narodna biblioteka: Blago rasuto po depoima

Uslovi za čuvanje knjiga u NArodnoj Biblioteci Srbije i posle obnove - loši (2): Ugroženi legati Crnjanskog, Rakića, Čajkanovića... rukopisne knjige, zbirke mapa i fotografija


Legati, knjige i novine u istom prostoru

POSLE rekonstrukcije, koja je koštala 4,3 miliona evra, Narodna biblioteka Srbije je postala moderno opremljena institucija kulture. Ali samo za korisnike. Većina zaposlenih radi na kompjuterima kupljenim početkom ovog veka. Vrata koja razdvajaju korisnički od radnog dela u šali nazivaju „vremenskom kapijom“, jer se iza njih vreme zaustavilo 1973, kada je zgrada sazidana i prvi put opremljena.
Stanje u depoima, pa i onima u kojima su stare i retke knjige, još je gore. Pored vrednih knjiga, u prostoru bez odgovarajuće tehničke opreme, prepušteni na milost i nemilost vremenskim prilikama, nalaze se i legati koje su Biblioteci svojim plemenitim zaveštanjem ostavile mnoge znamenite ličnosti.

Ostavštine Miloša Crnjanskog, Milana Rakića, Tihomira Đorđevića, Veselina Čajkanovića i drugih izmešane su na policama sa novim i starim knjigama, CD i DVD izdanjima, novinama. Pored kofera sa garderobom Miloša Crnjanskog, njegovom diplomom, priznanjima nalazi se gomila novijih brojeva novosadskog „Dnevnika“...
- Nemamo uslova da radimo drugačije - kaže Dejan Ristić, v. d. upravnika Narodne biblioteke, koji je to postao po završetku rekonstrukcije. - Moramo svaku policu da koristimo. Kada je ova zgrada podignuta, kupljene su police za narednih trideset godina. U međuvremenu nijedna nova nije uneta u zgradu. Ne možete sebe da dovedete u situaciju da više nemate gde da skladištite građu, a mi sada imamo taj problem.
I zbirka fotografija, jedna od najznačajnijih u regionu, samo je fizički popakovana u kutije i tek sad se radi njena suštinska obrada. Iskorišćene su prazne kutije od bibliotečkih izdanja i, po Ristićevim rečima, to je ogroman iskorak.
- Sve fotografije morale bi biti u posebnim kesicama, ali i ovo je bolje nego da stoje na otvorenim policama - kaže Ljubomir Branković, rukovodilac sektora za čuvanje i pristup fondovima.
Godinama nisu nabavljani ni ormani za kartografsku zbirku, koja je najvrednija u regionu. U fiokama je po stotinak karata, a po svim pravilima ne bi trebalo da ih bude više od dvadeset. Zbirku čini više od 30.000 karata, od poznog srednjeg veka do danas iz celog sveta. Među njima je i nekoliko rariteta, kao, na primer, Merkatorov atlas, jedan od najboljih ikada napravljenih, koji poseduje tek nekoliko vodećih institucija u svetu. Dok je kod njih sa posebnim ključem zaključan u trezoru, u našoj biblioteci je na običnoj polici, zajedno sa nekim knjigama. U sličnim uslovima je i mikrofilmovana rukopisna građa pisana na srpskom i staroslovenskom jeziku, koja sticajem istorijskih okolnosti nije naše vlasništvo.
- Jedino nije renovirana čitaonica arheografskog odeljenja - objašnjava mr Milanka Ubiparip, iz Arheografskog odeljenja. - Kulturološki gledano, to je najznačajniji prostor za korisnike, gde se koristi rukopisna građa. Ovaj deo Biblioteke, pored zaposlenih, koriste akademici i univerzitetski profesori iz zemlje i inostranstva.

Vredna kolekcija umetničkih dela, njih više od 280, takođe je u vreme rekonstrukcije preseljena u depo. Tamo je i ostala.
- To je jedna od najboljih zbirki srpskog i jugoslovenskog slikarstva 20. i početka 21. veka, ali je potpuno nedostupna javnosti - kaže Ristić. - Po prvi put, u saradnji sa Muzejom savremene umetnosti, radimo njihovu muzeološku i konzervatorsku obradu. Početkom naredne godine objavićemo katalog, tako da će publika po prvi put imati potpuni uvid u čitavu kolekciju!
Najstarije rukopisne knjige, koje se čuvaju u trezoru, poput „Beogradskog parimejnika“ iz druge decenije 13. veka, „Bratkovog mineja“, čiji najstariji deo potiče iz četvrte deceniji 13. veka, i „Zbornika popa Dragolja“, kao i izuzetan rukom pisani kodeks Dušanov zakonik. Ni trezor, tokom rekonstrukcije, nije ni pipnut!
Rekonstrukcija NBS, počela je 2007, kada je najavljeno da će radovi trajati devet meseci. Međutim, ona se protegla na još četiri godine, Biblioteka za to vreme nije radila sa korisnicima. Tokom rekonstrukcije nije iskorišćena prilika da se izvrši revizija knjiškog fonda, koji je narastao na šest miliona jedinica...

Izvor: Večernje novosti

 

[crvendac_011]

Narodna biblioteka: Blago pod sigurnim krovom

Narodna biblioteka: Blago pod sigurnim krovom

Sledeće nedelje počinje rekonstrukcija trezora Narodne biblioteke, u kome se čuvaju vredni rukopisi. Dejan Ristić: Ceo prostor će biti velika komora, opremljena po svetskim standardima



REKONSTRUKCIJA trezora Odeljenja za arheografiju Narodne biblioteke Srbije, u kome se čuva najdragocenija zbirka srednjovekovnih rukopisa, počeće tokom sledeće nedelje. Pre toga će rukopisi i fragmenti biti privremeno prebačeni na bezbedno mesto - u trezore Narodne banke Srbije.
Ukupna vrednost radova je 10,5 miliona dinara. Ministarstvo kulture izdvojilo je 7,5 miliona, dok je Narodna biblioteka obezbedila tri miliona dinara iz sopstvenih prihoda. Ako sve bude teklo po planu, trezor će biti obnovljen do kraja godine.

- Posle pražnjenja građe iz trezora počeće arhitektonsko-građevinski radovi, koji obuhvataju sanaciju vlage, nove zidove i izolaciju - otkriva, za “Novosti”, Dejan Ristić, upravnik Narodne biblioteke Srbije. - Po njihovom završetku, kreću mašino-radovi i zamena elektroinstalacija, posle čega će uslediti nabavka opreme i ugradnja protivpožarnog i protivprovalnog sistema, sa posebnim senzorima, koje nismo imali do sada, i neophodna zaštita od buke. Pored naše ekipe, radove će nadzirati stručnjaci iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda i Centralnog instituta za konzervaciju.

Podsetimo, u rekonstrukciju Narodne biblioteke svojevremeno je uloženo 4,3 miliona evra, ali, tom prilikom, o čemu su “Novosti” prve pisale, srce zgrade - depoi nisu ni taknuti. Biblioteka je dobila moderne kafiće, stolice od punog drveta, teške po četrdeset kilograma, specijalne podne prekrivače tkane od najmodernijih vlakana, dok su knjige ostale da čame u lošim uslovima. Sada će se, ipak, to promeniti. Po završetku radova, mesto na kome se čuvaju naši najdragoceniji rukopisi biće potpuno bezbedno.

- Ceo prostor će biti jedna velika komora, opremljena po najvišim svetskim standardima, a u skladu sa našim zakonima - objašnjava Ristić. - Biće to najsavremenije opremljen depo u našoj zemlji, onako kako se to radi u najvećim svetskim nacionalnim bibliotekama. Građa koju čuvamo je neprocenjiva, ne samo po našim, nego i po svetskim kriterijumima, pa zaslužuje takve uslove. Trezor će biti fizički odvojen od ostalog dela zgrade, tako da će, bez obzira na to šta se u drugim delovima dešavalo, taj deo biti potpuno siguran.
Biblioteka je nedavno nabavila “data logere”, uređaje za ispitivanje mikroklimatskih uslova. Merenja su pokazala da sada u trezoru postoje velika odstupanja kad su temperatura i vlaga vazduha u pitanju.

- Bez odgovarajuće opreme ne uspevamo da obezbedimo dobre uslove za čuvanje građe, ali će posle rekonstrukcije trezora naša najvažnija zbirka biti trajno zaštićena. U njoj se nalazi 350 srednjovekovnih rukopisa - kaže Ristić. - Biblioteka čuva građu i iz drugih institucija, pa se sada u trezoru nalazi oko 700 rukom pisanih knjiga i fragmenata.

Svi ti rukopisi su digitalizovani i njihovi zapisi čuvaju se u fototeci, koja će, takođe, biti obnovljena.
- Digitalizovana građa sve vreme će biti dostupna istraživačima, tako da tokom rekonstrukcije nijedan segment neće biti nedostupan korisnicima.

JEVANĐELjE ZA DAN MUZEJA



I NAJZNAČAJNIJI srpski ćirilski rukopis, Miroslavljevo jevanđelje, privremeno je smešten u trezor Arheografskog odeljenja. Mada je ovo rukopisno blago iz 12. veka preneto u Narodnu biblioteku dok se ne završi rekonstrukcija Narodnog muzeja, sada će biti vraćeno Muzeju, iako još nisu počeli ozbiljni radovi u zgradi na Trgu republike.
- Miroslavljevo jevanđelje se čuva u specijalnoj komori koja obezbeđuje konstantne uslove. Biće smešteno u prostoriji u kojoj se godinama nalazilo, a koja je svojevremeno adaptirana za čuvanje ovog vrednog rukopisa - kaže, za “Novosti”, Bojana Borić Brešković, v. d. direktora Narodnog muzeja. - Jevanđelje se izlaže samo u izuzetnim prilikama, ne duže od deset dana i uz dozvolu ministra za kulturu. Mislim da će Dan muzeja, koji se obeležava 10. maja, biti dobra prilika da se posle duže vremena predstavi javnosti.

Prema nekim procenama, uređenje prostora, u kojem bi se na adekvatan način čuvao i publici predstavio ovaj dragoceni rukopis, koštalo bi oko 130.000 evra.

(Večernje novosti)