- Učlanjen(a)
- 09.07.2011
- Poruka
- 1.433
Napadaju i leti i zimi
Razne vrste spoljnih parazita, kao što su buve, krpelji i vaši, predstavljaju za mačku problem koji nikako ne treba potceniti ni zanemariti. S jedne strane, veliki izbor efikasnih proizvoda protiv ovih napasti olakšava situaciju, jer omogućuje da životinju u kratkom roku oslobodimo od napasnika. Međutim, to navodi vlasnike da se nemarno odnose prema ovoj pojavi, uvereni da se zbog nje ne treba posebno uzbuđivati. U stvari, buve i krpelji uzročnici su ozbiljnih problema ako se zanemare mere opreznosti koje podrazumevaju preventivnu upotrebu sredstava protiv parazita. Neki paraziti ne napadaju samo životinje nego i čoveka i mogu da budu prenosioci raznih bolesti.
Zaštita od buva
Nema mnogo vlasnika koji redovno štite svoje mačke specifičnim prozivodima protiv parazita, a najveći broj zaraza je posledica ograničavanja preventivnih mera samo na letnji period. Ne treba zaboraviti da su zagrejani stanovi idealan ambijent za razmnožavanje buva, čak i u zimskim mesecima. Neki vlasnici koriste sredstva protiv parazita samo za pse, pošto oni izlaze, a mačkama koje vreme provode u kući ne obezbeđuju nikakvu zaštitu. Pri tom zaboravljaju da se larve buva ugnezde u svim uglovima stana i teško ih je istrebiti redovnim čišćenjem prostorija. Najzad, treba imati na umu da paraziti napadaju podmuklo i kako prve faze zaraze obično prođu neprimećeno, sve dok životinja ne počne intenzivno da se češe.
Buve su veoma mali paraziti koji posle izlaska iz čaure i završetka ciklusa rasta ispoljavaju veliku glad. Zbog toga odmah traže domaćina, životinju ili čoveka. Buvu privlači telesna toplota i hrani se krvlju. Da bi se bolje odbranila i zaštitila od spoljnih uticaja, tokom razvoja menja svoj izgled. Problemi koje buva izaziva nisu vezani samo za ujede, mada oni ponekad kod životinje mogu prouzrokovati anemiju. Mnogo su neprijatnije alergijske reakcije koje se javljaju kod nekih mačaka, zbog toga što su osetljive na izvesne sastojke iz pljuvačke ovih parazita. One se manifestuju jakim napadima svraba, pri čemu se životinja češe, grize i liže mesto ujeda. Klinički simptomi upotpunjeni su pojavom crvenila i ranica i opadanjem dlake.
U optimalnim okolnostima ciklus razvoja buve traje nekoliko nedelja, a u otežanim uslovima i nekoliko meseci. Svaka odrasla buva u toku života položi oko 3.000 jajašaca. Prisutna u krznu životinje domaćina, jajašca padaju na zemlju i zavlače se u sve uglove stana, u ćilime, prekrivače, jastuke, fotelje, divane i druge delove nameštaja. Posle svega nekoliko dana jaja se otvaraju i iz njih izlaze larv, slične belim crvićima i vidljive samo pod lupom. Larve su veoma aktivne i pokušavaju da prežive skrivajući se na bezbednim mestima. Treći stadijum razvoja je lutka. Posle desetak dana koje provede u stadijumu larve, buva gradi zaštitnu čauru, gde nesmetano nastavlja da se razvija. Čaure su veoma otporne na nepovoljne uslove u ambijentu i već posle dve do tri nedelje iz njih izlaze odrasle buve koje odmah kreću u potragu za svojim žrtvama, kako bi što pre utolile glad.
Pošto su u stanju da se brzo razmnože i rašire po svim delovima stana, veoma je važno zaštititi mačku nekim sredstvom protiv buva, bilo u obliku ampula, čiji sadržaj nanosimo na kožu životinje, bilo onim u obliku praha ili spreja. Međutim, zaštita od ovih parazita neće biti kompletna ako nekim preparatom protiv buva ne poprskamo podove i uglove u stanu.
Problemi
Krpelji se hrane krvlju, a pošto ne spadaju u parazite koji biraju specifičnog domaćina, napadaju sve, bez obzira da li je reč o ljudima ili životinjama. Žive u šumama i na livadama, na lišću ili u travi. Kad jednom postignu svoj cilj, zakače se za telo žrtve pomoću snažne rilice i isisavaju krv. Za samo nekoliko dana, telo krpelja se toliko ispuni krvlju da ga možemo videti golim okom.
Ovi paraziti su u stanju da kod životinje izazovu ozbiljne zdravstvene probleme, kako sami po sebi, tako i kao prenosioci veoma opasnih bolesti. U prvom slučaju, reč je o problemima prouzrokovanim otrovom krpelja i anemiji izazvanoj stalnim gubitkom krvi. Otrov ovih parazita ponekad je izaziva pravu paralizu koja može da se završi i uginućem životinje. Jedini način da spasemo ljubimca je da odmah uklonimo krpelja.
Isto tako, krpelji su prenosioci niza ozbiljnih bolesti, poput piroplazmoze. Ova bolest se veoma brzo razvija, izaziva je jedna protozoa koju zaraženi krpelj ubrizga životinji, a manifestuje se visokom temperaturom i tamnom bojom urina. Podjednako je ozbiljna i erlihioza koja, ako ne reagujemo na vreme, može biti smrtonosna. Glavni simptomi su pojačano lučenje iz nosa, često praćeno krvarenjem, anoreksija i visoka temperatura. Tu su i razni oblici tifusa, poznati pod nazivom “tifus krpelja”.
Kod čoveka krpelj izaziva boreliozu ili lajmsku bolest, sa visokom temperaturom, otocima, hepatitisom i poremećajem rada bubrega, kao i kinslendsku groznicu koja se manifestuje visokom temperaturom i jakom glavoboljom. Ove bolesti su veoma opasne, pa se u oba slučaja treba odmah obratiti lekaru koji će ukloniti krpelja i preduzeti odgovarajuće lečenje.
Osim buvama i krpeljima, mačka se može zaraziti i drugim spoljnim parazitima, ali se to retko događa. Među njima su i vaši koje kod životinje izazivaju nesnosan svrab, opadanje dlake, crvenilo, ranice na koži, kraste i infekcije. Pošto je reč o specifičnim parazitima, mačje vaši se ne mogu preneti na čoveka.
Zaraza
Buve, krpelji i drugi paraziti stvaraju mački velike probleme i ugrožavaju njeno zdravlje, a mogu se preneti i na osobe u njenoj okolini. Vlasnici često zanemaruju ovaj problem zavaravajući se da njihova mačka ne može da se zarazi, jer ne izlazi iz kuće. U stvari, nijedna životinja nije pošteđena ovog rizika, pošto 95 odsto parazita živi u mačjem okruženju, u njenom ležaju, ćilimima, parketu i nameštaju, a samo pet odsto na samoj životinji.
Bolesti
Kad je mačka mnogo zaražena buvama, ovi sićušni paraziti mogu preći i na čoveka. Zaraza se manifestuje svrabom i crvenim tačkicama oko gležnjeva i na drugim delovima tela. Pravu opasnost po čoveka predstavlja činjenica da buve prenose i razne bolesti, kao što su pantljičara i bartoneloza, bakterijska infekcija od koje oboli oko 2000 osoba godišnje.
Pomoć
Prilikom izvlačenja krpelja moramo biti pribrani, jer postoji opasnost da mu polomimo rilicu koja, ako ostane duboko ispod kože, uzrokuje ozbiljne infekcije. Prvo treba dobro oprati ruke, a zatim uzeti malu pincetu i premazati krpelja vazelinom koji će ga ugušiti i omogućiti da ga lakše izvadimo. Telo krpelja treba uhvatiti što niže, pazeći da ga ne zgnječimo, a zatim polako povući ukoso, nikako upravno u odnosu na kožu mačke. U slučaju da izvlačeći krpelja polomimo rilicu, treba se odmah obratiti veterinaru koji će je odstraniti odgovarajućim zahvatom.
Zov
Razne vrste spoljnih parazita, kao što su buve, krpelji i vaši, predstavljaju za mačku problem koji nikako ne treba potceniti ni zanemariti. S jedne strane, veliki izbor efikasnih proizvoda protiv ovih napasti olakšava situaciju, jer omogućuje da životinju u kratkom roku oslobodimo od napasnika. Međutim, to navodi vlasnike da se nemarno odnose prema ovoj pojavi, uvereni da se zbog nje ne treba posebno uzbuđivati. U stvari, buve i krpelji uzročnici su ozbiljnih problema ako se zanemare mere opreznosti koje podrazumevaju preventivnu upotrebu sredstava protiv parazita. Neki paraziti ne napadaju samo životinje nego i čoveka i mogu da budu prenosioci raznih bolesti.
Zaštita od buva
Nema mnogo vlasnika koji redovno štite svoje mačke specifičnim prozivodima protiv parazita, a najveći broj zaraza je posledica ograničavanja preventivnih mera samo na letnji period. Ne treba zaboraviti da su zagrejani stanovi idealan ambijent za razmnožavanje buva, čak i u zimskim mesecima. Neki vlasnici koriste sredstva protiv parazita samo za pse, pošto oni izlaze, a mačkama koje vreme provode u kući ne obezbeđuju nikakvu zaštitu. Pri tom zaboravljaju da se larve buva ugnezde u svim uglovima stana i teško ih je istrebiti redovnim čišćenjem prostorija. Najzad, treba imati na umu da paraziti napadaju podmuklo i kako prve faze zaraze obično prođu neprimećeno, sve dok životinja ne počne intenzivno da se češe.
Buve su veoma mali paraziti koji posle izlaska iz čaure i završetka ciklusa rasta ispoljavaju veliku glad. Zbog toga odmah traže domaćina, životinju ili čoveka. Buvu privlači telesna toplota i hrani se krvlju. Da bi se bolje odbranila i zaštitila od spoljnih uticaja, tokom razvoja menja svoj izgled. Problemi koje buva izaziva nisu vezani samo za ujede, mada oni ponekad kod životinje mogu prouzrokovati anemiju. Mnogo su neprijatnije alergijske reakcije koje se javljaju kod nekih mačaka, zbog toga što su osetljive na izvesne sastojke iz pljuvačke ovih parazita. One se manifestuju jakim napadima svraba, pri čemu se životinja češe, grize i liže mesto ujeda. Klinički simptomi upotpunjeni su pojavom crvenila i ranica i opadanjem dlake.
U optimalnim okolnostima ciklus razvoja buve traje nekoliko nedelja, a u otežanim uslovima i nekoliko meseci. Svaka odrasla buva u toku života položi oko 3.000 jajašaca. Prisutna u krznu životinje domaćina, jajašca padaju na zemlju i zavlače se u sve uglove stana, u ćilime, prekrivače, jastuke, fotelje, divane i druge delove nameštaja. Posle svega nekoliko dana jaja se otvaraju i iz njih izlaze larv, slične belim crvićima i vidljive samo pod lupom. Larve su veoma aktivne i pokušavaju da prežive skrivajući se na bezbednim mestima. Treći stadijum razvoja je lutka. Posle desetak dana koje provede u stadijumu larve, buva gradi zaštitnu čauru, gde nesmetano nastavlja da se razvija. Čaure su veoma otporne na nepovoljne uslove u ambijentu i već posle dve do tri nedelje iz njih izlaze odrasle buve koje odmah kreću u potragu za svojim žrtvama, kako bi što pre utolile glad.
Pošto su u stanju da se brzo razmnože i rašire po svim delovima stana, veoma je važno zaštititi mačku nekim sredstvom protiv buva, bilo u obliku ampula, čiji sadržaj nanosimo na kožu životinje, bilo onim u obliku praha ili spreja. Međutim, zaštita od ovih parazita neće biti kompletna ako nekim preparatom protiv buva ne poprskamo podove i uglove u stanu.
Problemi
Krpelji se hrane krvlju, a pošto ne spadaju u parazite koji biraju specifičnog domaćina, napadaju sve, bez obzira da li je reč o ljudima ili životinjama. Žive u šumama i na livadama, na lišću ili u travi. Kad jednom postignu svoj cilj, zakače se za telo žrtve pomoću snažne rilice i isisavaju krv. Za samo nekoliko dana, telo krpelja se toliko ispuni krvlju da ga možemo videti golim okom.
Ovi paraziti su u stanju da kod životinje izazovu ozbiljne zdravstvene probleme, kako sami po sebi, tako i kao prenosioci veoma opasnih bolesti. U prvom slučaju, reč je o problemima prouzrokovanim otrovom krpelja i anemiji izazvanoj stalnim gubitkom krvi. Otrov ovih parazita ponekad je izaziva pravu paralizu koja može da se završi i uginućem životinje. Jedini način da spasemo ljubimca je da odmah uklonimo krpelja.
Isto tako, krpelji su prenosioci niza ozbiljnih bolesti, poput piroplazmoze. Ova bolest se veoma brzo razvija, izaziva je jedna protozoa koju zaraženi krpelj ubrizga životinji, a manifestuje se visokom temperaturom i tamnom bojom urina. Podjednako je ozbiljna i erlihioza koja, ako ne reagujemo na vreme, može biti smrtonosna. Glavni simptomi su pojačano lučenje iz nosa, često praćeno krvarenjem, anoreksija i visoka temperatura. Tu su i razni oblici tifusa, poznati pod nazivom “tifus krpelja”.
Kod čoveka krpelj izaziva boreliozu ili lajmsku bolest, sa visokom temperaturom, otocima, hepatitisom i poremećajem rada bubrega, kao i kinslendsku groznicu koja se manifestuje visokom temperaturom i jakom glavoboljom. Ove bolesti su veoma opasne, pa se u oba slučaja treba odmah obratiti lekaru koji će ukloniti krpelja i preduzeti odgovarajuće lečenje.
Osim buvama i krpeljima, mačka se može zaraziti i drugim spoljnim parazitima, ali se to retko događa. Među njima su i vaši koje kod životinje izazivaju nesnosan svrab, opadanje dlake, crvenilo, ranice na koži, kraste i infekcije. Pošto je reč o specifičnim parazitima, mačje vaši se ne mogu preneti na čoveka.
Zaraza
Buve, krpelji i drugi paraziti stvaraju mački velike probleme i ugrožavaju njeno zdravlje, a mogu se preneti i na osobe u njenoj okolini. Vlasnici često zanemaruju ovaj problem zavaravajući se da njihova mačka ne može da se zarazi, jer ne izlazi iz kuće. U stvari, nijedna životinja nije pošteđena ovog rizika, pošto 95 odsto parazita živi u mačjem okruženju, u njenom ležaju, ćilimima, parketu i nameštaju, a samo pet odsto na samoj životinji.
Bolesti
Kad je mačka mnogo zaražena buvama, ovi sićušni paraziti mogu preći i na čoveka. Zaraza se manifestuje svrabom i crvenim tačkicama oko gležnjeva i na drugim delovima tela. Pravu opasnost po čoveka predstavlja činjenica da buve prenose i razne bolesti, kao što su pantljičara i bartoneloza, bakterijska infekcija od koje oboli oko 2000 osoba godišnje.
Pomoć
Prilikom izvlačenja krpelja moramo biti pribrani, jer postoji opasnost da mu polomimo rilicu koja, ako ostane duboko ispod kože, uzrokuje ozbiljne infekcije. Prvo treba dobro oprati ruke, a zatim uzeti malu pincetu i premazati krpelja vazelinom koji će ga ugušiti i omogućiti da ga lakše izvadimo. Telo krpelja treba uhvatiti što niže, pazeći da ga ne zgnječimo, a zatim polako povući ukoso, nikako upravno u odnosu na kožu mačke. U slučaju da izvlačeći krpelja polomimo rilicu, treba se odmah obratiti veterinaru koji će je odstraniti odgovarajućim zahvatom.
Zov