- Učlanjen(a)
- 18.01.2020
- Poruka
- 213
Otkad je počela pandemija korona virusa, mnogi su poželeli da kupe ili sagrade sebi kuću ili vikendicu, jer su bolje nego ikada shvatili izreku "svoja kućica-svoja slobodica". Evo jednog zanimljivog članka o nekim malo drukčijim i neobičnijim kućama:
Najzanimljivije kuće sveta
Šta ono beše posao arhitekte?
Da li ste se nekada zapitali šta to, u stvari, rade arhitekte? Šta sve spada u njihov posao? Većina nas bi verovatno rekla da projektuju kuće što je sasvim tačno, ali da li je to sve? Pa, baš i nije. Hajde onda da vidimo, čime se sve bave arhitekte.
Ljudima su potrebna mesta na kojima će moći da žive, rade, vole, odgajaju decu, uče, sastaju se, druže se, vladaju, mole se, kupuju, jedu, spavaju…ukratko, da žive svoj život. A sva ta mesta, bila ona privatna ili javna, projektuju arhitekte. Znači, oni grade sve, od kuća za stanovanje, preko zgrada (stambenih i poslovnih), do čitavih blokova, pa čak i gradova.
Sve to rade arhitekte, mada, ne rade svi sve. Neki provedu ceo radni vek projektujući jednostavne petospratnice, a neki se oprobaju na raznim poljima. Projektuju porodične kuće, škole, sportske centre, poslovne zgrade, kao i kompletne enterijere (i eskterijere) za njih.
I kao i u drugim profesijama, često do srednjih godina nemaju vremena da se posvete izgradnji kuće za sebe i svoju porodicu. Nekad žive u stanu neke od zgrada koje su sami projektovali, što uopšte nije loše jer onda mogu da vide sve greške koje su eventualno napravili, a nekad i iznajmljuju stanove u blizini gradilišta na kojima trenutno rade, ili žive u hotelima. Jer, zbog potreba posla, često putuju po svetu.
Ali, kad reše da “sviju svoja gnezda”, najčešće izgrade nešto sasvim posebno, neobično i drukčije od svega što inače rade.
Zanimljive kuće
Ponekad te neobične kuće grade i za klijente koji to traže, i to je onda prava poslastica kako za samog arhitektu, tako i za klijenta koji ne može da dočeka kraj radova. Jer, njihove dužnosti su, pored projektovanja, i inženjering, upravljanje projektom, nadgledanje radova i komunikacija između klijenta i graditelja. Ni to nije sve, ima tu još mnogo toga što mora da se obavi, ali da se zaustavimo na tome.
A ono čime ćemo se u ovom tekstu baviti su upravo neke neobične, a poznate kuće koje su maštoviti arhitekti izgradili širom sveta. Pandemija korona virusa nas je pokrenula da razmišljamo o preseljenju iz grada na periferiju, ili na selo, a možda i da izgradimo vikendicu na nekom lepom mestu, da bismo češće mogli da pobegnemo u prirodu, gde imamo “svoju kućicu – svoju slobodicu”.
Možda će vas neka od ovih kuća, koje ćemo u tekstu pomenuti, pokrenuti da razmišljate u nekom drugom pravcu, pa tako rešite da za sebe izgradite nešto malo drukčije, po sopstvenoj zamisli. Recimo neku samoodrživu kuću, za koju ćete sami praviti struju, kopati bunar da biste imali vodu, kompostirati otpatke i truditi se da ne zagađujete prirodu.
A možda i nekog drugog oblika, od neobičnih materijala ili na neobičnom mestu. Granica je vaša mašta i snalažljivost, da za sve to obezbedite sredstva i svoju zamisao sprovedete u delo. Pa hajde onda da pređemo na najzanimljivije kuće sveta…
Frenk Loj Rajt: Kuća na vodopadu
Ova kuća izgrađena je 1935. godine, na sedamdesetak kilometara daleko od Pitsburga, u ruralnom predelu jugozapadne Pensilvanije. I kako joj i samo ime kaže, izgrađena je iznad vodopada na reci Ber Ran.
Čim je završena, ova kuća je proglašena za najlepše Rajtovo delo, a 1966. godine je proglašena i za nacionalni istorijski spomenik, tako da je postala muzej. A 1991. godine Američki institut arhitekata ju je proglasio za najbolje arhitektonsko delo svih vremena.
Projektovana je za bogatog biznismena i filantropa Edgara Džonasa Kaufmana, koji ju je zamislio kao letnjikovac, i želeo da bude u skladu s prirodom. Njegova ideja je ispoštovana u potpunosti jer je kuća toliko uklopljena u pejzaž, da je izgrađena na steni iznad vodopada, s tim da je deo stene ostao u dnevnoj sobi.
Doduše, Kaufman je želeo kuću sa pogledom na vodopad, ali je Rajt, osetivši da u ovom slučaju može da ode korak dalje, predložio ovu varijantu. I bio je sasvim u pravu. Dogovorili su se, i kuća je sagrađena tako da se potpuno spaja sa prirodom, kao njen neodvojivi deo. Da bi izdržala pristisak, građena je jakim materijalima, kamenom, betonom i čelikom. Naravno, budžet je premašen više puta. Od tadašnjih 35.000 došlo se do vrtoglavih 155.000, što je za ono vreme bila vrednost kao današnjih 2.7 miliona dolara. Za ono vreme, to je bila neverovatna suma!
Rajt je u njoj uradio svaki detalj, uključujući i mnogo ugrađenog nameštaja. I, reklo bi se da je život u ovoj kući bio kao iz bajke, ali nije. Porodica u njoj baš i nije bila srećna. 1952. godine upravo u njoj se ubila Kaufmanova supruga Lilijen, pa je tri godine kasnije u njoj umro i on, da bi kuću nasledio njihov sin, koji je jedno vreme u njoj živeo sa svojim životnim partnerom, i na kraju rešio da je donira. Zajedno sa ogromnim imanjem, kuća je donirana državnoj instituciji za očuvanje istorijskih spomenika, tako da je postala muzej.
Još uvek se nalazi na Smitsonijanovoj listi 28 mesta koje treba da vidite pre nego što umrete.
Havijer Senosiain: Kuća Školjka ili Nautilus
Ova neobična kuća izgrađena je u blizini Meksiko Sitija. Projektovao ju je meksički arhitekta Havijer Senosiain, i izgradio kombinujući modernu arhitekturu sa savremenom umetnošću, tako da spada u kategoriju “organske” arhitekture, a inspirisana je morem.
Naime, mlada porodica je želela da živi u kući koja je uklopljena u prirodu. Arhitekta Senosiain im je izašao u susret i projektovao jednu od najneobičnijih kuća na svetu. Njega, inače, smatraju jednim od najkontroverznijih arhitekata, kao i pionirom na polju bioarhitekture. Ovog puta je nadmašio samog sebe i umesto dosadne kockaste kuće, omogućio ovoj porodici da živi u unutrašnjosti džinovske školjke. Pomalo psihodelično, zar ne?
Nautilus je kuća u kojoj, zbog oblika, prostor nije baš najbolje iskorišćen. Nemaju dovoljno ostavnog prostora, ali po rečima samog arhitekte, ova kuća je otporna na zemljotres i bez potrebe za održavanjem.
Prilikom gradnje, ovaj arhitekta je kao materijal koristio beton, dok je za oblikovanje koristio “žicu za piliće”. To je ona upletena žica kojom se najčešće ograđuju delovi imanja u kome se čuvaju pilići. Ova žica mu je omogućila da izvede sve one zaobljene linije i prirodne krivine kako bi dočarao unutrašnjost školjke.
A pored toga, u kuću su ugrađene i stotine staklića u bojama duge, koji prave utisak vitraža, a uokviruju kauče u obliku cvetova, okružene biljkama. Arhitekta je zaista osmislio mnogo zanimljivih detalja jer je imao veliku umetničku slobodu, tako da je Nautilus, jedan neverovatan prikaz prirodnog dizajna.
Praktično, ne možete da ne budete ljubomorni na porodicu koja živi na takvom mestu. Ova kuća je zaista čudesna, tako da se porodica oseća kao da živi u “zemlji čuda” Luisa Kerola.
Nepoznati inženjer: Kuća od stena (Casa do penedo)
Ova neverovatna kuća napravljena je između četiri džinovske stene i izgleda kao da je inspirisana crtanim filmom o porodici Kremenko. Nalazi se na severu Portugala i inženjer koji ju je izgradio bio je iz obližnjeg grada, Gimaroesa.
Ime je dobila po stenama između kojih je napravljena jer “penedo” na portugalskom jeziku znači “stena”. Započeta je 1972. a dovršena dve godine kasnije, 1974. godine. Prvobitno je bila izgrađena kao vikendica, ali se danas u njoj nalazi mali muzej fotografija i relikvija celog tog kraja u kome postoji mnoštvo velikih stena, tako da ovo nije jedina takva kuća. Ima ih još, građenih pored i između stena, ali je ova najpoznatija.
Nalazi se u blizini vetroelektrane, što je zanimljivo jer u samoj kući nema struje. Ipak, zbog neobičnog dizajna i uklopljenosti u okolinu, ova kuća je postala nadaleko poznata. U prizemlju ima kuhinju i dnevnu sobu sa velikim kaučom koji je kombinacija drveta eukaliptusa i betona. Na spratu su spavaće sobe a ispred je bazen, koji je takođe uklesan u stenu.
Potpuno neverovatna kuća koja svojim izgledom kao iz kamenog doba, svake godine privuče mnogo turista.
Sou Fudžimoto: Providna kuća
Ova neobična kuća od stakla izgrađena je 2011. godine u Tokiju. Japanci su neverovatni po mnogim pitanjima kada je stanovanje u pitanju, ali na prostoru uvek pokušavaju da uštede tako da je ova kuća izgrađena na izuzetno malom placu od svega 7x5 metara. To za Tokio nije ništa neobično jer je tamo izgradnja već dostigla svoj maksimum, tako da su male kuće i stanovi nešto što se podrazumeva.
Kuća je podeljena u više nivoa i sve zajedno ima oko 85 kvadratnih metara a da pritom u prizemlju ima i garažu. Ali, ono što je najneobičnije kad je u pitanju ova kuća je to što je sagrađena od stakla, sa osnovom od čelika obojenog u belo.
Elem, ako ste ikada pomislili da nemate šta da krijete, zamislite kako bi bilo živeti u ovakvoj kući. Kao da živite u rijalitiju. Izloženi ste pogledima kako svojih komšija, tako i svima koji prođu vašom ulicom. I da, čak je i kupatilo izloženo pogledima. Ali, i ne mora da bude tako, videćete.
Arhitekta je ovo zdanje zamislio kao niz ravnih stolova u različitim veličinama na različitim nivoima. Tako da, ako konvencionalna kuća pokušava da stvori utisak životnog ambijenta bez prepreka, ova kuća deluje kao da živite na drvetu, a svi ti nivoi deluju kao grane i grančice.
U suštini, ono što je arhitekta hteo je da otvaranjem prostora dobije na veličini bar vizuelno ali, između ostalog, stvaranjem nivoa i podnivoa stvorio je više tzv. “slepih tačaka”, na kojima ne mogu da vas vide ni ukućani, a kamo li komšije ili prolaznici.
Naravno, postoje i zavese, tako da ipak na nekim delovima, po potrebi, možete da stvorite i malo više privatnosti, ali, ova kuća je okupana svetlošću i imate utisak da lebdite u vazduhu. Zbog svega toga, kuća deluje kao da ima mnogo više prostora nego što ga stvarno ima, što ima i svojih prednosti. Naravno, ovakva arhitektura nije za svakoga, ali porodica koja u njoj živi zaista uživa.
A Sou Fudžimoto spada u najmaštovitije arhitekte današnjice i za svoj rad, dobio je mnogo nagrada.
Jakub Sezni: Keretova kuća
Ako vam ove kuće do sada nisu bile dovoljno neobične, evo jedne koja je priznata kao najuža kuća na svetu. Da, najuža, jer je u najužem delu široka svega 92 cm dok je na najširem 152 cm. Ova dvospratna instalacija sagrađena je 2012. godine u Poljskoj, u Varšavi, a ime je dobila po svom prvom stanaru, Etgaru Keretu, izraelskom piscu i filmskom stvaraocu.
Kuća ima gvozdenu konstrukciju od dva sprata, na kojima se nalaze spavaća soba, kuhinja, kupatilo i dnevni boravak. Struju i vodu pozajmljuje iz susedne zgrade jer instalacije ne bi stale na tako mali prostor. Ima dva mala prozora koji se ne otvaraju, a svetlost ulazi i kroz prozračne staklene ploče koje čine zidove. Unutrašnjost je obojena belom bojom, a zbog male površine, između nivoa postoje merdevine, kako bi moglo da se prelazi sa jednog nivoa na drugi. Ulazi se preko stepenica koje kad se uvuku, postaju dnevna soba.
Izgradnju ove kuće podržale su Skupština grada Varšave i poljska fondacija za modernu umetnost. Ne zadovoljava poljske građevinske norme, pa je zavedena kao umetnička instalacija, a ne kuća, ali se koristi za stanovanje.
Inače, postavljena je između stare predratne kuće i moderne stambene zgrade, a sam Keret izjavio je da je boravak u ovoj kući kao “spomen na njegovu porodicu” koja je poginula u Drugom svetskom ratu, kada je nacistička Nemačka okupirala Poljsku.
Arhitektonski studio ZECC: Crkva rezidencija XL
Prethodna kuća bila je jedna od najmanjih, dok ova spada u jednu od većih. Naime, ovo je stara napuštena crkva, koja je obnovom dobila sasvim novi život. Po svetu je to mnogo češće nego što se misli, ali ova je sasvim posebna. Nalazi se u Holandiji, u Utrehtu.
Sagrađena je 1870. i do 1991. godine je bila crkva Sv.Jakoba. Neko vreme se koristila kao koncertna sala, pa kao salon stilskog nameštaja, da bi 2009. godine od strane arhitektonskog studija ZECC bila preuređena u kuću za stanovanje.
Ovo je velika kuća, površine oko 250 kvm sa velikom terasom od 35 kvadratnih metara. Ima četiri sobe i ugrađeno podno grejanje, a na najvišem delu, u dnevnoj sobi, visina je čak osam metara.
Spolja nije bilo nikakvih izmena, pa su tako zadržani i vitražni prozori, u koje je ugrađen mehanizam sa roletnama i senzorima za kišu. U suštini, ono što je zanimljivo je kako je ovaj enterijer osmišljen jer nasuprot spoljnom izgledu, enterijer je moderan i komforan, a opet, veoma poseban, jer ima delova koji će vas podsetiti da je to nekada bila crkva.
Ipak, ova kuća je puna prirodnog svetla, enterijer je svetlih boja, a prostor odiše lakoćom zbog prostranosti koja nije opterećena sa previše nameštaja. A inače, ova zanimljiva kuća svojevremeno se prodavala za vrtoglavih 1.600.000 eura. Nema informacija da li je prodata ali je sigurno da vredi toliko.
Danijel Capijevski: Naopaka kuća
Ovu zanimljivu kuću od drveta izgradio je 2007. godine poljski umetnik Danijel Capijevski, želeći da njom na simboličan način predstavi kraj komunističke ere i kraj sveta. Nalazi se u gradiću po imenu Simbark i otkad je izgrađena, postala je turistička atrakcija.
I dok su neki zadivljeni ovom idejom, drugi govore da je to jedna potpuno uzaludna građevina. Ipak, ljudi vole da vide ovakve građevine, pa setite se samo kad je otvoren Muzej iluzija u Beogradu, društvene mreže su bile preplavljene slikama ljudi koji su se slikali u Obrnutoj sobi. Zato ne čudi što ovu kuću u Poljskoj svake godine obiđu na stotine hiljada turista.
Ovakve kuće se u normalnim uslovima grade vrlo brzo, ali ova je građena pet puta duže, čitavih 114 dana jer su radnici morali da prave češće pauze, zbog dezorijentisanosti izazvane čudnim uglovima zidova. Na iste probleme se žale i turisti koji ovu kuću obilaze, jer kažu da su posle svega nekoliko minuta nakon što su ušli kroz neki od prozora, ili prošetali tavanicom, osetili vrtoglavicu i mučninu.
Enterijer kuće je u stilu ’70-ih godina prošlog veka, tako da su čak i kućni aparati iz tog vremena. S obzirom da se mnogo toga promenilo za poslednjih pedesetak godina, današnjoj mladeži je ova kuća zanimljiva i zbog tih aparata, koji su davno izbačeni iz upotrebe, dok ih stariji gledaju sa nostalgijom.
I tako…
Mogli bismo da nastavimo da ređamo neobične kuće i sasvim sigurno taj spisak ne bi imao kraja. Jer postoji mnogo nas, koji volimo da imamo nešto što niko nema, nešto sasvim drukčije, nešto originalno i zabavno. Takvi su bili i graditelji ovih kuća. U suštini, lepota sveta i jeste upravo u toj različitosti.
Konkretno, što se kuća tiče, ima ih mnogo koje su spolja potpuno iste, ali je iznutra svaka drukčija, čak i ako je raspored prostorija isti. Svako od nas razmišlja drukčije, tako da i svoj dom uređuje onako kako se njemu dopada i kako njemu odgovara. Oni koji nisu vični, a mogu sebi da priušte usluge dizajnera enterijera, uspevaju da od svog prostora dobiju više jer su ovi umetnici školovani za to, da iz svakog prostora izvuku maksimum. Neki drugi će izabrati lakši put i kupiti kuću.
Nadamo se da smo vas dobro zabavili, a možda i inspirisali da i sami nešto promenite u svom domu, ili ako nameravate da gradite, napravite nešto nesvakidašnje, poput ovih kuća. Podelite sa nama utiske u komentarima. Unapred hvala.
Autorski tekst: Jelena Todorović
Fotografije: Unsplash.com, Imgur.com i Pixabay.com
Izvor: Srbijaspace.com
Najzanimljivije kuće sveta
Šta ono beše posao arhitekte?
Da li ste se nekada zapitali šta to, u stvari, rade arhitekte? Šta sve spada u njihov posao? Većina nas bi verovatno rekla da projektuju kuće što je sasvim tačno, ali da li je to sve? Pa, baš i nije. Hajde onda da vidimo, čime se sve bave arhitekte.
Ljudima su potrebna mesta na kojima će moći da žive, rade, vole, odgajaju decu, uče, sastaju se, druže se, vladaju, mole se, kupuju, jedu, spavaju…ukratko, da žive svoj život. A sva ta mesta, bila ona privatna ili javna, projektuju arhitekte. Znači, oni grade sve, od kuća za stanovanje, preko zgrada (stambenih i poslovnih), do čitavih blokova, pa čak i gradova.
Sve to rade arhitekte, mada, ne rade svi sve. Neki provedu ceo radni vek projektujući jednostavne petospratnice, a neki se oprobaju na raznim poljima. Projektuju porodične kuće, škole, sportske centre, poslovne zgrade, kao i kompletne enterijere (i eskterijere) za njih.
I kao i u drugim profesijama, često do srednjih godina nemaju vremena da se posvete izgradnji kuće za sebe i svoju porodicu. Nekad žive u stanu neke od zgrada koje su sami projektovali, što uopšte nije loše jer onda mogu da vide sve greške koje su eventualno napravili, a nekad i iznajmljuju stanove u blizini gradilišta na kojima trenutno rade, ili žive u hotelima. Jer, zbog potreba posla, često putuju po svetu.
Ali, kad reše da “sviju svoja gnezda”, najčešće izgrade nešto sasvim posebno, neobično i drukčije od svega što inače rade.
Zanimljive kuće
Ponekad te neobične kuće grade i za klijente koji to traže, i to je onda prava poslastica kako za samog arhitektu, tako i za klijenta koji ne može da dočeka kraj radova. Jer, njihove dužnosti su, pored projektovanja, i inženjering, upravljanje projektom, nadgledanje radova i komunikacija između klijenta i graditelja. Ni to nije sve, ima tu još mnogo toga što mora da se obavi, ali da se zaustavimo na tome.
A ono čime ćemo se u ovom tekstu baviti su upravo neke neobične, a poznate kuće koje su maštoviti arhitekti izgradili širom sveta. Pandemija korona virusa nas je pokrenula da razmišljamo o preseljenju iz grada na periferiju, ili na selo, a možda i da izgradimo vikendicu na nekom lepom mestu, da bismo češće mogli da pobegnemo u prirodu, gde imamo “svoju kućicu – svoju slobodicu”.
Možda će vas neka od ovih kuća, koje ćemo u tekstu pomenuti, pokrenuti da razmišljate u nekom drugom pravcu, pa tako rešite da za sebe izgradite nešto malo drukčije, po sopstvenoj zamisli. Recimo neku samoodrživu kuću, za koju ćete sami praviti struju, kopati bunar da biste imali vodu, kompostirati otpatke i truditi se da ne zagađujete prirodu.
A možda i nekog drugog oblika, od neobičnih materijala ili na neobičnom mestu. Granica je vaša mašta i snalažljivost, da za sve to obezbedite sredstva i svoju zamisao sprovedete u delo. Pa hajde onda da pređemo na najzanimljivije kuće sveta…
Frenk Loj Rajt: Kuća na vodopadu
Ova kuća izgrađena je 1935. godine, na sedamdesetak kilometara daleko od Pitsburga, u ruralnom predelu jugozapadne Pensilvanije. I kako joj i samo ime kaže, izgrađena je iznad vodopada na reci Ber Ran.
Čim je završena, ova kuća je proglašena za najlepše Rajtovo delo, a 1966. godine je proglašena i za nacionalni istorijski spomenik, tako da je postala muzej. A 1991. godine Američki institut arhitekata ju je proglasio za najbolje arhitektonsko delo svih vremena.
Projektovana je za bogatog biznismena i filantropa Edgara Džonasa Kaufmana, koji ju je zamislio kao letnjikovac, i želeo da bude u skladu s prirodom. Njegova ideja je ispoštovana u potpunosti jer je kuća toliko uklopljena u pejzaž, da je izgrađena na steni iznad vodopada, s tim da je deo stene ostao u dnevnoj sobi.
Doduše, Kaufman je želeo kuću sa pogledom na vodopad, ali je Rajt, osetivši da u ovom slučaju može da ode korak dalje, predložio ovu varijantu. I bio je sasvim u pravu. Dogovorili su se, i kuća je sagrađena tako da se potpuno spaja sa prirodom, kao njen neodvojivi deo. Da bi izdržala pristisak, građena je jakim materijalima, kamenom, betonom i čelikom. Naravno, budžet je premašen više puta. Od tadašnjih 35.000 došlo se do vrtoglavih 155.000, što je za ono vreme bila vrednost kao današnjih 2.7 miliona dolara. Za ono vreme, to je bila neverovatna suma!
Rajt je u njoj uradio svaki detalj, uključujući i mnogo ugrađenog nameštaja. I, reklo bi se da je život u ovoj kući bio kao iz bajke, ali nije. Porodica u njoj baš i nije bila srećna. 1952. godine upravo u njoj se ubila Kaufmanova supruga Lilijen, pa je tri godine kasnije u njoj umro i on, da bi kuću nasledio njihov sin, koji je jedno vreme u njoj živeo sa svojim životnim partnerom, i na kraju rešio da je donira. Zajedno sa ogromnim imanjem, kuća je donirana državnoj instituciji za očuvanje istorijskih spomenika, tako da je postala muzej.
Još uvek se nalazi na Smitsonijanovoj listi 28 mesta koje treba da vidite pre nego što umrete.
Havijer Senosiain: Kuća Školjka ili Nautilus
Ova neobična kuća izgrađena je u blizini Meksiko Sitija. Projektovao ju je meksički arhitekta Havijer Senosiain, i izgradio kombinujući modernu arhitekturu sa savremenom umetnošću, tako da spada u kategoriju “organske” arhitekture, a inspirisana je morem.
Naime, mlada porodica je želela da živi u kući koja je uklopljena u prirodu. Arhitekta Senosiain im je izašao u susret i projektovao jednu od najneobičnijih kuća na svetu. Njega, inače, smatraju jednim od najkontroverznijih arhitekata, kao i pionirom na polju bioarhitekture. Ovog puta je nadmašio samog sebe i umesto dosadne kockaste kuće, omogućio ovoj porodici da živi u unutrašnjosti džinovske školjke. Pomalo psihodelično, zar ne?
Nautilus je kuća u kojoj, zbog oblika, prostor nije baš najbolje iskorišćen. Nemaju dovoljno ostavnog prostora, ali po rečima samog arhitekte, ova kuća je otporna na zemljotres i bez potrebe za održavanjem.
Prilikom gradnje, ovaj arhitekta je kao materijal koristio beton, dok je za oblikovanje koristio “žicu za piliće”. To je ona upletena žica kojom se najčešće ograđuju delovi imanja u kome se čuvaju pilići. Ova žica mu je omogućila da izvede sve one zaobljene linije i prirodne krivine kako bi dočarao unutrašnjost školjke.
A pored toga, u kuću su ugrađene i stotine staklića u bojama duge, koji prave utisak vitraža, a uokviruju kauče u obliku cvetova, okružene biljkama. Arhitekta je zaista osmislio mnogo zanimljivih detalja jer je imao veliku umetničku slobodu, tako da je Nautilus, jedan neverovatan prikaz prirodnog dizajna.
Praktično, ne možete da ne budete ljubomorni na porodicu koja živi na takvom mestu. Ova kuća je zaista čudesna, tako da se porodica oseća kao da živi u “zemlji čuda” Luisa Kerola.
Nepoznati inženjer: Kuća od stena (Casa do penedo)
Ova neverovatna kuća napravljena je između četiri džinovske stene i izgleda kao da je inspirisana crtanim filmom o porodici Kremenko. Nalazi se na severu Portugala i inženjer koji ju je izgradio bio je iz obližnjeg grada, Gimaroesa.
Ime je dobila po stenama između kojih je napravljena jer “penedo” na portugalskom jeziku znači “stena”. Započeta je 1972. a dovršena dve godine kasnije, 1974. godine. Prvobitno je bila izgrađena kao vikendica, ali se danas u njoj nalazi mali muzej fotografija i relikvija celog tog kraja u kome postoji mnoštvo velikih stena, tako da ovo nije jedina takva kuća. Ima ih još, građenih pored i između stena, ali je ova najpoznatija.
Nalazi se u blizini vetroelektrane, što je zanimljivo jer u samoj kući nema struje. Ipak, zbog neobičnog dizajna i uklopljenosti u okolinu, ova kuća je postala nadaleko poznata. U prizemlju ima kuhinju i dnevnu sobu sa velikim kaučom koji je kombinacija drveta eukaliptusa i betona. Na spratu su spavaće sobe a ispred je bazen, koji je takođe uklesan u stenu.
Potpuno neverovatna kuća koja svojim izgledom kao iz kamenog doba, svake godine privuče mnogo turista.
Sou Fudžimoto: Providna kuća
Ova neobična kuća od stakla izgrađena je 2011. godine u Tokiju. Japanci su neverovatni po mnogim pitanjima kada je stanovanje u pitanju, ali na prostoru uvek pokušavaju da uštede tako da je ova kuća izgrađena na izuzetno malom placu od svega 7x5 metara. To za Tokio nije ništa neobično jer je tamo izgradnja već dostigla svoj maksimum, tako da su male kuće i stanovi nešto što se podrazumeva.
Kuća je podeljena u više nivoa i sve zajedno ima oko 85 kvadratnih metara a da pritom u prizemlju ima i garažu. Ali, ono što je najneobičnije kad je u pitanju ova kuća je to što je sagrađena od stakla, sa osnovom od čelika obojenog u belo.
Elem, ako ste ikada pomislili da nemate šta da krijete, zamislite kako bi bilo živeti u ovakvoj kući. Kao da živite u rijalitiju. Izloženi ste pogledima kako svojih komšija, tako i svima koji prođu vašom ulicom. I da, čak je i kupatilo izloženo pogledima. Ali, i ne mora da bude tako, videćete.
Arhitekta je ovo zdanje zamislio kao niz ravnih stolova u različitim veličinama na različitim nivoima. Tako da, ako konvencionalna kuća pokušava da stvori utisak životnog ambijenta bez prepreka, ova kuća deluje kao da živite na drvetu, a svi ti nivoi deluju kao grane i grančice.
U suštini, ono što je arhitekta hteo je da otvaranjem prostora dobije na veličini bar vizuelno ali, između ostalog, stvaranjem nivoa i podnivoa stvorio je više tzv. “slepih tačaka”, na kojima ne mogu da vas vide ni ukućani, a kamo li komšije ili prolaznici.
Naravno, postoje i zavese, tako da ipak na nekim delovima, po potrebi, možete da stvorite i malo više privatnosti, ali, ova kuća je okupana svetlošću i imate utisak da lebdite u vazduhu. Zbog svega toga, kuća deluje kao da ima mnogo više prostora nego što ga stvarno ima, što ima i svojih prednosti. Naravno, ovakva arhitektura nije za svakoga, ali porodica koja u njoj živi zaista uživa.
A Sou Fudžimoto spada u najmaštovitije arhitekte današnjice i za svoj rad, dobio je mnogo nagrada.
Jakub Sezni: Keretova kuća
Ako vam ove kuće do sada nisu bile dovoljno neobične, evo jedne koja je priznata kao najuža kuća na svetu. Da, najuža, jer je u najužem delu široka svega 92 cm dok je na najširem 152 cm. Ova dvospratna instalacija sagrađena je 2012. godine u Poljskoj, u Varšavi, a ime je dobila po svom prvom stanaru, Etgaru Keretu, izraelskom piscu i filmskom stvaraocu.
Kuća ima gvozdenu konstrukciju od dva sprata, na kojima se nalaze spavaća soba, kuhinja, kupatilo i dnevni boravak. Struju i vodu pozajmljuje iz susedne zgrade jer instalacije ne bi stale na tako mali prostor. Ima dva mala prozora koji se ne otvaraju, a svetlost ulazi i kroz prozračne staklene ploče koje čine zidove. Unutrašnjost je obojena belom bojom, a zbog male površine, između nivoa postoje merdevine, kako bi moglo da se prelazi sa jednog nivoa na drugi. Ulazi se preko stepenica koje kad se uvuku, postaju dnevna soba.
Izgradnju ove kuće podržale su Skupština grada Varšave i poljska fondacija za modernu umetnost. Ne zadovoljava poljske građevinske norme, pa je zavedena kao umetnička instalacija, a ne kuća, ali se koristi za stanovanje.
Inače, postavljena je između stare predratne kuće i moderne stambene zgrade, a sam Keret izjavio je da je boravak u ovoj kući kao “spomen na njegovu porodicu” koja je poginula u Drugom svetskom ratu, kada je nacistička Nemačka okupirala Poljsku.
Arhitektonski studio ZECC: Crkva rezidencija XL
Prethodna kuća bila je jedna od najmanjih, dok ova spada u jednu od većih. Naime, ovo je stara napuštena crkva, koja je obnovom dobila sasvim novi život. Po svetu je to mnogo češće nego što se misli, ali ova je sasvim posebna. Nalazi se u Holandiji, u Utrehtu.
Sagrađena je 1870. i do 1991. godine je bila crkva Sv.Jakoba. Neko vreme se koristila kao koncertna sala, pa kao salon stilskog nameštaja, da bi 2009. godine od strane arhitektonskog studija ZECC bila preuređena u kuću za stanovanje.
Ovo je velika kuća, površine oko 250 kvm sa velikom terasom od 35 kvadratnih metara. Ima četiri sobe i ugrađeno podno grejanje, a na najvišem delu, u dnevnoj sobi, visina je čak osam metara.
Spolja nije bilo nikakvih izmena, pa su tako zadržani i vitražni prozori, u koje je ugrađen mehanizam sa roletnama i senzorima za kišu. U suštini, ono što je zanimljivo je kako je ovaj enterijer osmišljen jer nasuprot spoljnom izgledu, enterijer je moderan i komforan, a opet, veoma poseban, jer ima delova koji će vas podsetiti da je to nekada bila crkva.
Ipak, ova kuća je puna prirodnog svetla, enterijer je svetlih boja, a prostor odiše lakoćom zbog prostranosti koja nije opterećena sa previše nameštaja. A inače, ova zanimljiva kuća svojevremeno se prodavala za vrtoglavih 1.600.000 eura. Nema informacija da li je prodata ali je sigurno da vredi toliko.
Danijel Capijevski: Naopaka kuća
Ovu zanimljivu kuću od drveta izgradio je 2007. godine poljski umetnik Danijel Capijevski, želeći da njom na simboličan način predstavi kraj komunističke ere i kraj sveta. Nalazi se u gradiću po imenu Simbark i otkad je izgrađena, postala je turistička atrakcija.
I dok su neki zadivljeni ovom idejom, drugi govore da je to jedna potpuno uzaludna građevina. Ipak, ljudi vole da vide ovakve građevine, pa setite se samo kad je otvoren Muzej iluzija u Beogradu, društvene mreže su bile preplavljene slikama ljudi koji su se slikali u Obrnutoj sobi. Zato ne čudi što ovu kuću u Poljskoj svake godine obiđu na stotine hiljada turista.
Ovakve kuće se u normalnim uslovima grade vrlo brzo, ali ova je građena pet puta duže, čitavih 114 dana jer su radnici morali da prave češće pauze, zbog dezorijentisanosti izazvane čudnim uglovima zidova. Na iste probleme se žale i turisti koji ovu kuću obilaze, jer kažu da su posle svega nekoliko minuta nakon što su ušli kroz neki od prozora, ili prošetali tavanicom, osetili vrtoglavicu i mučninu.
Enterijer kuće je u stilu ’70-ih godina prošlog veka, tako da su čak i kućni aparati iz tog vremena. S obzirom da se mnogo toga promenilo za poslednjih pedesetak godina, današnjoj mladeži je ova kuća zanimljiva i zbog tih aparata, koji su davno izbačeni iz upotrebe, dok ih stariji gledaju sa nostalgijom.
I tako…
Mogli bismo da nastavimo da ređamo neobične kuće i sasvim sigurno taj spisak ne bi imao kraja. Jer postoji mnogo nas, koji volimo da imamo nešto što niko nema, nešto sasvim drukčije, nešto originalno i zabavno. Takvi su bili i graditelji ovih kuća. U suštini, lepota sveta i jeste upravo u toj različitosti.
Konkretno, što se kuća tiče, ima ih mnogo koje su spolja potpuno iste, ali je iznutra svaka drukčija, čak i ako je raspored prostorija isti. Svako od nas razmišlja drukčije, tako da i svoj dom uređuje onako kako se njemu dopada i kako njemu odgovara. Oni koji nisu vični, a mogu sebi da priušte usluge dizajnera enterijera, uspevaju da od svog prostora dobiju više jer su ovi umetnici školovani za to, da iz svakog prostora izvuku maksimum. Neki drugi će izabrati lakši put i kupiti kuću.
Nadamo se da smo vas dobro zabavili, a možda i inspirisali da i sami nešto promenite u svom domu, ili ako nameravate da gradite, napravite nešto nesvakidašnje, poput ovih kuća. Podelite sa nama utiske u komentarima. Unapred hvala.
Autorski tekst: Jelena Todorović
Fotografije: Unsplash.com, Imgur.com i Pixabay.com
Izvor: Srbijaspace.com
Poslednja izmena: