- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.077
Najpoznatije svetske ljubavnice
Svojim izgledom i slobodoumnim načinom razmišljanja ljubavnice velikih vladara, ali i onih manje poznatih pripadnika jačeg pola, oduvek su intrigirale javnost. Zavodile su careve i kraljeve, izazivale bure strasti, otimale srca plemića, ali i siromašnijih muškaraca, ostavljale neizbrisiv trag, bile njihove ljubavi i opsesije...
Prva konkubina o kojoj je ostao pisani trag u istoriji bila je tamnoputa egipatska robinja Agara, sluškinja Sare, žene vladara Avrama. On je bio imućan čovek koji je imao sve, osim potomstva. Rešenje je bila plodna konkubina, koja je osvojila krevet, ali i srce svog gospodara.
Bogati Atinjani, zabave radi, često su pozivali vrhunske kurtizane zvane hetere. One su na vazama prikazane kao vitke, raskošno odevene žene sa malim grudima, čime su se dosta razlikovale od punačkih, jednostavno obučenih grčkih žena. Osim toga, za razliku od prostitutki i većine supruga, hetere su bile školovane i otmene. Jedna od njih, Aspasija iz Mileta, nije bila samo lepa već i inteligentna, a za razliku od većine Atinjanki stekla je i zavidno obrazovanje. Počela je da predaje retoriku i filozofiju, i ubrzo stekla veliki ugled.
Međutim, tadašnji zakon je strankinjama zabranjivao brak sa Atinjanima, a nisu mogle ni da uživaju prava koja su imale njihove sunarodnice. Svoj nezavidni položaj, dvadesetpetogodišnja Aspasija koja je u Atinu stigla iz Mileta, pokušala je da prevaziđe vezom sa čuvenim starogrčkim državnikom Periklom. Prema Plutarhu, istaknuti političar ju je toliko voleo, da mu je ubrzo postala i životna saputnica.
I veliki rimski pesnik Ovidije, bogati aristokrata bio je zaslepljen ljubavlju prema svojoj tajanstvenoj mladoj ljubavnici Korini, koju je proslavio svojom zbirkom elegija "ljubavi", mada nikad nije obelodanio njen identitet. Međutim, njegova opčinjenost lepom Korinom na neki način došla mu je i glave. Car Avgust se okomio na njega zbog raspusnog ponašanja i proterao ga u udaljeni lučki grad u današnjoj Rumuniji. Ovidije je preostalih deset godina života proveo moleći da se vrati, ali car je bio neumoljiv pa je nesrećni poeta umro u izgnanstvu.
Jedna od najprivlačnijih i najpoznatijih žena svih vremena, egipatska kraljica Kleopatra, bila je veoma upućena u tajne ljubavnih veština. Pričalo se da je sa mladim robovima uvežbavala erotske tajne koje je naučila od prostitutki u Aleksandriji. Koristeći svoje zavodničke i diplomatske sposobnosti uspela je da, u dinastičkom sukobu, privuče na svoju stranu Gaja Julija Cezara i tako sebi osigura vlast nad Egiptom. Legenda kaže da se u palatu vratila umotana u persijski tepih, kako je straža ne bi primetila, a zatim se odmotavala pred očaranim Cezarom kojem je kasnije rodila i sina Cezariona.
Posle Cezarove smrti, zavela je njegovog pristalicu generala Marka Antonija, sa kojim se venčala po egipatskim zakonima i dobila decu, iako je Marko Antonije u Rimu već imao ženu. Sva Kleopatrina deca postavljena su na tronove raznih novoosnovanih kraljevstva koje je osvojio Marko Antonije, a ona je sebe počela da naziva "kraljicom kraljeva".
Na njegovoj strani borila se kasnije i u ratu protiv prvog rimskog cara Oktavijana Avgusta koji je na kraju uspeo da osvoji Egipat. Pošto nije mogla da podnese pomisao na poniženja izvršila je samoubistvo ujedom kobre, jer je verovala da će joj to doneti besmrtnost.
Još jedna žena izuzetne lepote, intelekta i volje, vizantijska carica Teodora, supruga vizantijskog cara Justinijana i njegov najbliži savetnik i saradnik, ostaće upamćena kao kurtizana, prostitutka visokog ranga koja se uzdigla do carskog trona. Još u detinjstvu proslavila se kao pantomimičarka, a kada je odrasla nastupala je gotovo naga u skarednoj predstavi inspirisanoj starogrčkim mitom o "Ledi i labudu". Ipak, mlada glumica želela je da se spase pozorišta i domogne Carigrada. Prvo je otišla u Aleksandriju gde je radila kao prostitutka, ali je upoznala Makedoniju, plesačicu koja je radila za carsku tajnu policiju i koja ju je u Carigradu upoznala sa tadašnjim senatorom, budućim carom Justinijanom, koji se ludo zaljubio u nju. Zbog nje je čak promenjen i stari rimski zakon koji je senatorima zabranjivao brak sa glumicama i robinjama, koje su zakonski bile definisane kao "žene bez časti". Teodorina moć počivala je na vlasti i popustljivosti njenog 15 godina starijeg supruga koji je pod njenim uticajem doneo i nekoliko zakona koji su štitili žene.
Glumice koje su napustile scenu nisu više mogle biti silom zadržavane, žene su dobile pravo da poseduju i nasleđuju imovinu, a budući muževi morali su da obezbede svojim nevestama dar u visini vrednosti njihovog miraza.
Zabranio je prostituciju i trgovinu ženama u Carigradu, proterao podvodače iz grada i naložio zatvaranje javnih kuća. Teodora je otkupila sve žene od trgovaca robljem i podelila im sitne darove u odeći i novcu. Na azijskoj obali Bosfora podigla je manastir "Pokajanje" u kojem su bivše prostitutke živele kao monahinje.
Ni mnogo vekova kasnije, u Japanu, mnogi muževi zarobljeni u sterilnim ugovorenim brakovima, nisu bili spremni da prihvate stalnu odgovornost nametnutu držanjem konkubine, a hteli su nešto više od kratkotrajne pažnje prostitutki. Prve gejše, što u prevodu znači "ljudi koji zabavljaju" bili su muškarci, ali su do 1800. godine to postale žene. Tipična gejša razlikovala se od drugih žena, pre svega, po izgledu. Na kao kreč belom licu isticale su se crno uokvirene oči i usne boje trešnje, a izbeljeni vrat naprezao se pod teretom teške, krute crne perike.
U basnoslovno skupom kimonu sa pojasom oko tananog struka, gejša je posedovala izuzetnu erotsku privlačnost. Postati gejša bio je ubedljivo najbolji način da siromašna devojka unapredi svoj društveni status. Stekla bi obrazovanje i istovremeno bi pomagala roditeljima koji su primali određenu svotu novca kad bi potpisali ugovor kojim ona, često već kao desetogodišnja devojčica, stupa u službu. Obuka je bila stroga i duga, uključivala je pevanje i sviranje, poznavanje izuzetno složene ceremonije služenja čaja i aranžiranje cveća. Elegantni ritualni ples bio je najviši nivo umeća i od suštinske važnosti za pridobijanje bogatog pokrovitelja, "dana-sana". Najviše vremena provodile su u šminkanju i oblačenju. Učene su da se moraju držati najstrože diskrecije i njihovi klijenti mogli su da budu apsolutno sigurni kako će gejša, šta god slučajno ili namerno bude čula, radije iseći jezik nego odati tajnu. U 19. veku samuraji su po čajdžinicama kovali zaveru da zbace šogunsku vladu, a gejše ništa nisu odale. Japanski političari držali su najpoverljivije sastanke u sobama čajdžinica, gde su služile njihove omiljene, diskretne gejše.
Jedna od njih bila je i Leong Maijing, čija tužna ispovest nije izgubljena, zahvaljujući njenoj unuci Deniz Čong, autorki dirljivih memoara "Konkubinina deca: priča o kineskoj porodici koja je živela na dve strane sveta".
Početkom dvadesetog veka zatvoreni su poslednji haremi u Osmanlijskom carstvu. Tokom vekova, u njima je bilo zatočeno nekoliko desetina hiljada konkubina, a najčuvenija među njima bila je Aleksandra Lisovska, Rokselana, pametna i ambiciozna lepotica prodornih plavih očiju. Za razliku od mnogih drugih konkubina, ona nije klonula pred svojom sudbinom. Čim je stigla u harem, lepa Rokselana očarala je mladog Sulejmana koji joj je, kada je primila islam, zbog njene vesele prirode dao ime Hurem, žena koja se smeje.
Sulejman je imao 30 godina, a Rokselana mnogo manje kad je uspela da postane njegova prva žena i navede ga da istera iz harema njenu prethodnicu Gulbahar, majku prestolonaslednika princa Mustafe. Vladar je Rokselanu oslobodio ropstva posvetivši se isključivo njoj, što je za ono vreme bila nečuvena odluka za čoveka koji je na raspolaganju imao više stotina žena. Kako bi ublažio Rokselaninu ljubomoru, ugovarao je brakove za najlepše žene u haremu.
Jedan strani posmatrač bio je zapanjen njegovom odanošću "Ruskinji", dok su svi njegovi podanici govorili da ga je "veštica" Hurem začarala. Njegova vernost jednoj ženi bila je jedinstvena među osmanskim carevima, a da bi mogao da je oženi, promenio je čak i zakon.
Irkinja Elizabet Rozan Gilbert, grofica Landsfelda, poznatija po svom umetničkom imenu Lola Montez, bila je igračica i kurtizana na dvoru Ludviga Prvog, ostarelog bavarskog kralja koji je zapanjio narod kada je plesačicu proglasio groficom. Sagradio joj je palatu, obezbedio veliki godišnji prihod i odlagao političke odluke zbog nje, što ga je kasnije koštalo krune.
Henrijeta Rozin Bernar, božanstvena Sara Bernar, kako ju je prozvao Oskar Vajld, francuska glumica zlatnog glasa, krajem 19. veka blistala je na svetskim pozorišnim daskama, a kritičari su pisali da njen glas uzbuđuje i zaluđuje. Na putovanja je nosila i kofer prepun ljubavnih pisama koje je dobijala od muškaraca "smrtno" zaljubljenih u nju. Ponekad bi prosula pisma na krevet i legla da spava preko njih.
Sarini ljubavnici bili su brojni, između ostalih, to je bio i čuveni francuski grafičar i slikar Gistav Dore. Ipak, odlučila je da se uda za jedanaest godina mlađeg glumca Aristidesa Damalu. Ispostavilo se da je mladi muž bio zavisnik od morfijuma i umro je u 34. godini. Dopisivala se i sa italijanskim književnikom Gabrijelom d’Anuncijem, a Marsel Prust joj se divio. Nadahnula ga je za lik Berme iz romana "U potrazi za izgubljenim vremenom".
Muškarci su se u dvobojima borili braneći njenu čast, a ona za to kao da nije marila. Jedan od onih koji su izgarali za božanstvenom Sarom bio je i princ od Velsa, budući kralj Edvard Sedmi. Kada je posetila Njujork, upoznala je Tomasa Edisona koji je snimio njeno tumačenje Rasinove "Fedre". Međutim, Edison nije bio naučnik koji je najviše zanimao slavnu glumicu. Njena pažnja bila je usredsređena na ličnost i delo Nikole Tesle. Naviknuta da niko ne odbija njene pozive i priliku da je vidi, bila je iznenađena kada je Tesla rekao da ga glumičino prisustvo uznemirava i odvaja od rada, pa da je mnogo bolje da se ne viđaju.
Izvor: M.Jungić/novosti.rs
Svojim izgledom i slobodoumnim načinom razmišljanja ljubavnice velikih vladara, ali i onih manje poznatih pripadnika jačeg pola, oduvek su intrigirale javnost. Zavodile su careve i kraljeve, izazivale bure strasti, otimale srca plemića, ali i siromašnijih muškaraca, ostavljale neizbrisiv trag, bile njihove ljubavi i opsesije...
Prva konkubina o kojoj je ostao pisani trag u istoriji bila je tamnoputa egipatska robinja Agara, sluškinja Sare, žene vladara Avrama. On je bio imućan čovek koji je imao sve, osim potomstva. Rešenje je bila plodna konkubina, koja je osvojila krevet, ali i srce svog gospodara.
Bogati Atinjani, zabave radi, često su pozivali vrhunske kurtizane zvane hetere. One su na vazama prikazane kao vitke, raskošno odevene žene sa malim grudima, čime su se dosta razlikovale od punačkih, jednostavno obučenih grčkih žena. Osim toga, za razliku od prostitutki i većine supruga, hetere su bile školovane i otmene. Jedna od njih, Aspasija iz Mileta, nije bila samo lepa već i inteligentna, a za razliku od većine Atinjanki stekla je i zavidno obrazovanje. Počela je da predaje retoriku i filozofiju, i ubrzo stekla veliki ugled.
Međutim, tadašnji zakon je strankinjama zabranjivao brak sa Atinjanima, a nisu mogle ni da uživaju prava koja su imale njihove sunarodnice. Svoj nezavidni položaj, dvadesetpetogodišnja Aspasija koja je u Atinu stigla iz Mileta, pokušala je da prevaziđe vezom sa čuvenim starogrčkim državnikom Periklom. Prema Plutarhu, istaknuti političar ju je toliko voleo, da mu je ubrzo postala i životna saputnica.
I veliki rimski pesnik Ovidije, bogati aristokrata bio je zaslepljen ljubavlju prema svojoj tajanstvenoj mladoj ljubavnici Korini, koju je proslavio svojom zbirkom elegija "ljubavi", mada nikad nije obelodanio njen identitet. Međutim, njegova opčinjenost lepom Korinom na neki način došla mu je i glave. Car Avgust se okomio na njega zbog raspusnog ponašanja i proterao ga u udaljeni lučki grad u današnjoj Rumuniji. Ovidije je preostalih deset godina života proveo moleći da se vrati, ali car je bio neumoljiv pa je nesrećni poeta umro u izgnanstvu.
Jedna od najprivlačnijih i najpoznatijih žena svih vremena, egipatska kraljica Kleopatra, bila je veoma upućena u tajne ljubavnih veština. Pričalo se da je sa mladim robovima uvežbavala erotske tajne koje je naučila od prostitutki u Aleksandriji. Koristeći svoje zavodničke i diplomatske sposobnosti uspela je da, u dinastičkom sukobu, privuče na svoju stranu Gaja Julija Cezara i tako sebi osigura vlast nad Egiptom. Legenda kaže da se u palatu vratila umotana u persijski tepih, kako je straža ne bi primetila, a zatim se odmotavala pred očaranim Cezarom kojem je kasnije rodila i sina Cezariona.
Posle Cezarove smrti, zavela je njegovog pristalicu generala Marka Antonija, sa kojim se venčala po egipatskim zakonima i dobila decu, iako je Marko Antonije u Rimu već imao ženu. Sva Kleopatrina deca postavljena su na tronove raznih novoosnovanih kraljevstva koje je osvojio Marko Antonije, a ona je sebe počela da naziva "kraljicom kraljeva".
Na njegovoj strani borila se kasnije i u ratu protiv prvog rimskog cara Oktavijana Avgusta koji je na kraju uspeo da osvoji Egipat. Pošto nije mogla da podnese pomisao na poniženja izvršila je samoubistvo ujedom kobre, jer je verovala da će joj to doneti besmrtnost.
Još jedna žena izuzetne lepote, intelekta i volje, vizantijska carica Teodora, supruga vizantijskog cara Justinijana i njegov najbliži savetnik i saradnik, ostaće upamćena kao kurtizana, prostitutka visokog ranga koja se uzdigla do carskog trona. Još u detinjstvu proslavila se kao pantomimičarka, a kada je odrasla nastupala je gotovo naga u skarednoj predstavi inspirisanoj starogrčkim mitom o "Ledi i labudu". Ipak, mlada glumica želela je da se spase pozorišta i domogne Carigrada. Prvo je otišla u Aleksandriju gde je radila kao prostitutka, ali je upoznala Makedoniju, plesačicu koja je radila za carsku tajnu policiju i koja ju je u Carigradu upoznala sa tadašnjim senatorom, budućim carom Justinijanom, koji se ludo zaljubio u nju. Zbog nje je čak promenjen i stari rimski zakon koji je senatorima zabranjivao brak sa glumicama i robinjama, koje su zakonski bile definisane kao "žene bez časti". Teodorina moć počivala je na vlasti i popustljivosti njenog 15 godina starijeg supruga koji je pod njenim uticajem doneo i nekoliko zakona koji su štitili žene.
Glumice koje su napustile scenu nisu više mogle biti silom zadržavane, žene su dobile pravo da poseduju i nasleđuju imovinu, a budući muževi morali su da obezbede svojim nevestama dar u visini vrednosti njihovog miraza.
Zabranio je prostituciju i trgovinu ženama u Carigradu, proterao podvodače iz grada i naložio zatvaranje javnih kuća. Teodora je otkupila sve žene od trgovaca robljem i podelila im sitne darove u odeći i novcu. Na azijskoj obali Bosfora podigla je manastir "Pokajanje" u kojem su bivše prostitutke živele kao monahinje.
U basnoslovno skupom kimonu sa pojasom oko tananog struka, gejša je posedovala izuzetnu erotsku privlačnost. Postati gejša bio je ubedljivo najbolji način da siromašna devojka unapredi svoj društveni status. Stekla bi obrazovanje i istovremeno bi pomagala roditeljima koji su primali određenu svotu novca kad bi potpisali ugovor kojim ona, često već kao desetogodišnja devojčica, stupa u službu. Obuka je bila stroga i duga, uključivala je pevanje i sviranje, poznavanje izuzetno složene ceremonije služenja čaja i aranžiranje cveća. Elegantni ritualni ples bio je najviši nivo umeća i od suštinske važnosti za pridobijanje bogatog pokrovitelja, "dana-sana". Najviše vremena provodile su u šminkanju i oblačenju. Učene su da se moraju držati najstrože diskrecije i njihovi klijenti mogli su da budu apsolutno sigurni kako će gejša, šta god slučajno ili namerno bude čula, radije iseći jezik nego odati tajnu. U 19. veku samuraji su po čajdžinicama kovali zaveru da zbace šogunsku vladu, a gejše ništa nisu odale. Japanski političari držali su najpoverljivije sastanke u sobama čajdžinica, gde su služile njihove omiljene, diskretne gejše.
Jedna od njih bila je i Leong Maijing, čija tužna ispovest nije izgubljena, zahvaljujući njenoj unuci Deniz Čong, autorki dirljivih memoara "Konkubinina deca: priča o kineskoj porodici koja je živela na dve strane sveta".
Sulejman je imao 30 godina, a Rokselana mnogo manje kad je uspela da postane njegova prva žena i navede ga da istera iz harema njenu prethodnicu Gulbahar, majku prestolonaslednika princa Mustafe. Vladar je Rokselanu oslobodio ropstva posvetivši se isključivo njoj, što je za ono vreme bila nečuvena odluka za čoveka koji je na raspolaganju imao više stotina žena. Kako bi ublažio Rokselaninu ljubomoru, ugovarao je brakove za najlepše žene u haremu.
Jedan strani posmatrač bio je zapanjen njegovom odanošću "Ruskinji", dok su svi njegovi podanici govorili da ga je "veštica" Hurem začarala. Njegova vernost jednoj ženi bila je jedinstvena među osmanskim carevima, a da bi mogao da je oženi, promenio je čak i zakon.
Irkinja Elizabet Rozan Gilbert, grofica Landsfelda, poznatija po svom umetničkom imenu Lola Montez, bila je igračica i kurtizana na dvoru Ludviga Prvog, ostarelog bavarskog kralja koji je zapanjio narod kada je plesačicu proglasio groficom. Sagradio joj je palatu, obezbedio veliki godišnji prihod i odlagao političke odluke zbog nje, što ga je kasnije koštalo krune.
Henrijeta Rozin Bernar, božanstvena Sara Bernar, kako ju je prozvao Oskar Vajld, francuska glumica zlatnog glasa, krajem 19. veka blistala je na svetskim pozorišnim daskama, a kritičari su pisali da njen glas uzbuđuje i zaluđuje. Na putovanja je nosila i kofer prepun ljubavnih pisama koje je dobijala od muškaraca "smrtno" zaljubljenih u nju. Ponekad bi prosula pisma na krevet i legla da spava preko njih.
Sarini ljubavnici bili su brojni, između ostalih, to je bio i čuveni francuski grafičar i slikar Gistav Dore. Ipak, odlučila je da se uda za jedanaest godina mlađeg glumca Aristidesa Damalu. Ispostavilo se da je mladi muž bio zavisnik od morfijuma i umro je u 34. godini. Dopisivala se i sa italijanskim književnikom Gabrijelom d’Anuncijem, a Marsel Prust joj se divio. Nadahnula ga je za lik Berme iz romana "U potrazi za izgubljenim vremenom".
Muškarci su se u dvobojima borili braneći njenu čast, a ona za to kao da nije marila. Jedan od onih koji su izgarali za božanstvenom Sarom bio je i princ od Velsa, budući kralj Edvard Sedmi. Kada je posetila Njujork, upoznala je Tomasa Edisona koji je snimio njeno tumačenje Rasinove "Fedre". Međutim, Edison nije bio naučnik koji je najviše zanimao slavnu glumicu. Njena pažnja bila je usredsređena na ličnost i delo Nikole Tesle. Naviknuta da niko ne odbija njene pozive i priliku da je vidi, bila je iznenađena kada je Tesla rekao da ga glumičino prisustvo uznemirava i odvaja od rada, pa da je mnogo bolje da se ne viđaju.
Izvor: M.Jungić/novosti.rs