Najduzi i najtragicniji dan

LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.042
Најдужи и најтрагичнији дан





21.06.2011. -
Пре 70 година, у јуну 1941. године, фашистичка Немачка напала је на СССР


22. јуни у Русији је Дан сећања и жалости: пре 70 година, у јуну 1941. године, фашистичка Немачка напала је на СССР. Започео је Велики Отаџбински рат, који је трајао скоро 4 године.

У Музеју политичке историје Русије у Санкт-Петербургу сада раде три изложбе, посвећене 70-годишњици почетка Великог Отаџбинског рата. У том међународном пројекту учествују, осим руске стране, белоруски, немачки и пољски музеји. Централни део пројекта је изложба Најдужи дан 22. јуни 1941. године, говори заменик директора за научни рад Музеја политичке историје Русије Јелена Костјушева.


То није само најдужи дан по обданици. То је најтрагичнији дан. Он је везан за трагедију која је започела у зору. Непријатељ је упао на територију наше земље. Огромни губици су били управо тог првог дана. Читави региони су доспели у окружење. Први заробљеници, први погинули, први рањени. Прва велика битка Другог светског рата испод зидина Брестске тврђаве.


До тог тренутка скоро две године водио се Други светски рат. Фашисти су већ разбили Пољску, заузели Данску и Норвешку, капитулирала је Белгија, затим Француска. Претња од упада фашистичких трупа надвила се над Енглеском. До тренутка напада на СССР фашистичка Немачка је заузела или потчинила свом утицају скоро читаву Западну Европу. На реду је био СССР. Људи су знали да ће рат доћи на источне територије. Они су писали о томе у писмима. Датум почетка рата доносили су обавештајци. На изложбама има и тих писама и различитих докумената тог времена, сведочанстава дејстава политичког и војног руководства зараћених страна.


Музеј Берлин-Кархорст представио је 24 биографије људи за које је рат постао окретница у животу: Руси у Немачкој, Немци у Русији, бивши војници и генерали, функционери нацистичке партије и представници совјетских специјалних служби, официри, партизани, ратни заробљеници, медицинске сестре. У Немачкој се сада води политика превладавања фашизма, то је национална идеја земље, говори историчар Јелена Костјушева.


Да, рат је велика трагедија и за оне који су нападали, који су започели тај рат, и за оне који су објекат напада. Рат је трагедија и невоља за све.


Својетска армија и трупе антифашистичке коалиције победиле су фашистичку Немачку. У мају 1945. године рат у Европи је завршен. Затим је уследио Нирнбершки процес. Генерал тенковских трупа фон Мантејфел, који се одликовао суровошћу и нечовечним односом према цивилима на окупираним територијама, после боравка у заробљеништву, очигледно, много тога је преосмислио. И ево какав је закључак тог учесника, чак једног од кривца трагедије: Свет треба да буде задатак, и овај задатак појавио се сада пред нама у свој својој величини. И наш свети дуг према онима који су пали у последњем светском рату је да се латимо уређења тог света и радимо, радимо, како све поуке Другог светског рата не би пропале узалуд.



Извор: Голос России, фото: РИА Новости
 

PYC

Član
Učlanjen(a)
04.10.2009
Poruka
11.506
Rusija obeležava Dan sećanja i tuge

Rusija obeležava Dan sećanja i tuge





Tanjug | 22. 06. 2011. - 10:23h

MOSKVA - Rusija danas obeležava Dan sećanja i tuge za žrtvama Velikog otadžbinskog rata sovjetskog naroda protiv fašističkih okupatora.
Na današnji dan 1941. godine nacistička Nemačka napala je, u zoru bez objavljivanja rata, bivši Sovjetski Savez, žestokim napadima na aerodrome, železničke čvorove, mornaričke baze, vojne jedinice i mnoge gradove do 30 kilometara od sovjetske granice.

U Ruisji su danas zastave spuštene na pola koplja, a ustanovama kulture, radio i televizijskim stanicama preporučeno je da ne emituju zabavne programe.
Širom Rusije na spomenike palim borcima građani polažu cveće i vence, pale sveće i minutom ćutanja odaju poštu žrtvama.


Bivši SSSR pobedu nad fašizmom platio je strašnom cenom.
Kako je agenciji Itar-Tas izjavio načelnik Uprave za održavanje sećanja na žrtve odbrane otadžbine u Ministarstvu odbrane Aleksandar Kirilin, ukupni gubici SSSR-a u ratu, koji je trajao 1.418 dana, iznosili su 26.600.000 ljudi. Od toga je vojnika bilo 8,7 miliona, a ukupno je bilo tokom čitavog trajanja rata mobilisano 29,5 miliiona ljudi.
Veliki otadžbinski rat trajao je 1.418 dana i završen je 8. maja 1945. nemačkom kapitulacijom.


Na teritoriji SSSR-a srušeno je 1.710 gradova i više od 70.000 sela, uništeno više od 30.000 industrijskih objekata, oko 100.000 poljoprivrednih kombinata, 65.000 objekata železničke infrastrukture, a materijalna šteta iznosila je oko 30 odsto nacionalnog bogatstva.
 
Natrag
Top