Nagrada i kazna, šta i kako primeniti?

[belja91]

[h=1]Nagrada i kazna, šta i kako primeniti?[/h]Postoji mnogo načina da se deca kazne, baš kao što postoji mnogo načina da se nagrade ili pohvale. Poverenje, ljubav, razumevanje i, pre svega, razgovor - trebalo bi da budu osnovni načini vaspitavanja.

Nekada se verovalo da pojedina deca bolje reaguju na kazne, a neka na pohvale - odnosno, da u zavisnosti od dece, treba više primenjivati jedno ili drugo. Međutim, kod većine dece moraju postojati i kazne i nagrade, i zabrane i pohvale.

Kazne, ali samo konstruktivne

Dete (posebno u ranom i predškolskom uzrastu) ne ume samo da proceni koje je ponašanje dozvoljeno, a koje nije. Te granice uspostavljate vi. Međutim, da bi granice bile uspostavljene tako da ne ponižavaju dete, da poštuju njegovu ličnost, da ne "urušavaju" vaš međusobni odnos - kazne moraju biti objašnjene, konstruktivne, jasne, primerene detetovom uzrastu…

Uzrast

Kada neko detetovo ponašanje kažnjavate, uvek mislite na njegov trenutni uzrast, odnosno da li je dete kaznu zaslužilo jer ne zna za neko pravilo, ili namerno hoće da izazove vašu reakciju? Da li je pogrešilo svesno i namerno, ili slučajno - zbog svog neznanja i neiskustva?

Objašnjenje

Samo u situacijama kada nemate vremena za objašnjavanje jer je dete u neposrednoj opasnosti (na primer, potrči za loptom preko ulice), vi reagujete bez razmišljanja. Ipak, da bi dete istinski razumelo vašu trenutnu reakciju u ovoj situaciji, bez obzira da li je ona u tom trenutku bila vaš povišen glas, udarac, ili grubo «cimanje» za ruku… kada opasnost prođe, objasnite mu zašto ste tako reagovali.

Bez obzira na ono što je učinilo, nemojte kažnjavati svoje dete oduzimanjem ljubavi, bacanjem omiljene igračke, ponižavanjem, uskraćivanjem hrane...

U svim drugim situacijama važi pravilo da sve što zabranjujete ili kažnjavate, detetu najpre objasnite zašto to činite. Ovo pravilo važi za svaki uzrast. Vi možete izabrati da kažete: "Ne dozvoljavam ti da odlaziš u taj kafić" - bez objašnjenja, ali takvo vaše reagovanje stvara sindrom "zabranjenog voća", pa će mu to mesto biti još draže. Osim toga, ako se vi niste potrudili da objasnite šta tamo tako strašno ne valja, zašto očekujete da će se dete potruditi da vas posluša? Radije objasnite zašto nešto ne dozvoljavate.

YUMAMA

 

[belja91]

Konstruktivne kazne

Konstruktivne kazne

Detetovi postupci ne smeju da budu okidač za vaša nataložena osećanja jer ona, nažalost, često budu stres, višak obaveza i problema, manjak vremena...

Na primer, kada izgovorite rečenicu: "Baš si trapav, vidi šta si uradio...", uputili ste detetu nekonstruktivnu kritiku. Tačnije, niste kritikovali to što je uradilo, već njega samog (ti si trapav). Konstruktivna kritika bi bila: "Napravio si veliki nered na svom radnom stolu".

Slično je i sa pohvalama. Kada izgovorite: "Ti si stvarno divan dečak, pravi si mamin anđeo", uputili ste nekonstruktivnu pohvalu. Ova rečenica je ohrabrujuća, lepa, pozitivna po dete, ali vi njom niste pohvalili konkretan detetov postupak. Osim toga, deca koja često dobijaju samo nekonstruktivne pohvale - mogu da se zatvore u sebe, jer shvataju da su očekivanja njihove okoline, a pre svega njihovih roditelja veoma visoka. Kako će se jedno dete usuditi da pravi sitne, dečje nestašluke ako ga vi stalno hvalite kako je pametno, odraslo, zrelo, dobro, poslušno... Ali, kada izgovorite: "Tako ti je dobar ovaj crtež", ili: "Odlično si sredio sobu", uputili ste detetu jasnu poruku čime ste zadovoljni. Zato uvek hvalite ili kažnjavajte, grdite ili nagrađujte konkretan postupak ili situaciju, a ne opšte trenutno (ne)zadovoljstvo detetom.

Semafor ponašanja

Kada odredite koje je ponašanje vašeg deteta dozvoljeno (zeleno svetlo), a koje je strogo zabranjeno (crveno svetlo), a koje zaslužuje maksimalan oprez jer je na granici ova dva (žuto svetlo), i kada je i dete upoznato sa ovim ograničenjima... onda se potreba za kaznom smanjuje. Budite dovoljno otvoreni da granicu između zabranjenih i dozvoljenih ponašanja stalno menjate, u zavisnosti od detetovog uzrasta, ali granica mora uvek da postoji.

Efekat kazni

Da bi vaše kazne imale efekta, važno je sledeće:

Razgovarajte

Pitajte vaše dete: "Da si ti na mom mestu, kako bi se ponašao? Kako bi kaznio ovaj tvoj postupak?" Idealno je da iste kazne važe za sve ukućane. Na primer, kazne za nepoštovanje određenih dogovora, za bacanje stvari po kući...

Ne manipulišite strahom od kazne

Svaku kaznu objasnite detetu. Napravite gradaciju. Kada dete zna koja ga kazna čeka za neko određeno ponašanje, i samo će imati kontrolu - da li će svesno da prihvati tu kaznu (ne pazeći na svoje ponašanje) ili ne. Zato kazne dogovorite unapred.

Zamenite uloge

Pokušajte da se stavite u detetove "cipele", tj. na njegovo mesto. Zamislite konkretnu situaciju. Na primer: imate 16 godina, nalazite se na žurci. Tu je i vaša simpatija, društvo, odlična atmosfera. Stalno gledate na sat, krećete kući, znate da će biti buke ako zakasnite... Proveli ste divno veče, ali ste ipak malo zakasnili. Kako vas kažnjavaju vaši roditelji? Fizički, tj. batinama? Ponižavanjem? Zabranom izlazaka ubuduće? Svađanjem?...

A šta vi o tome mislite? Koja od tih kazni bi na vas delovala? "Opametila" vas za ubuduće?...

Nikada ne ponižavajte dete

Ono ima svoj ponos i važno je da ga sačuva. Ponižavanjem ćete možda da smirite i dete i sebe, ali samo na kratke staze. Ne zaboravite da je nemoguće ponižavati dete a da to ne ostavi posledice. Takođe, bez obzira na učinjenu grešku, nikada nemojte da ga kažnjavate uskraćivanjem ljubaavi, hrane, bacanjem omiljene igračke... Jednostavno, ne postoji nijedan detetov postupak koji bi mogao da bude toliko strašan da zaslužuje ovakve kazne.

Time out (tajm aut)

U trenutku kada niste sigurni kako treba da reagujete - dajte i detetu i sebi vremena da se opustite i smirite. Naime, ako reagujete impulsivno, vaša kazna će biti emotivna i neprimerena. Zato je "time out" u isto vreme i kazna i prilika da se i vi i dete "izduvate". Ova kazna se primenjuje tako što dete pošaljete u drugu sobu da razmisli o svom ponašanju. Koliko vremena će tamo ostati, zavisi od toga koliko ima godina. Preporučuje se da za svaku godinu života deteta računate po jedan minut kazne usamljenosti, tj. boravka u sobi, ali možete da primenjujete ovu kaznu i bez vremenskog ograničenja. Jednostavno recite detetu da ostane u sobi dok ne razmisli o svom ponašanju. Kada se vrati u vaše društvo, ne nastavljajte sa kažnjavanjem, dodatnom pričom, pridikovanjem, kritikovanjem... Dete je već kažnjeno za ono što je učinilo.

Veoma je važno da "osvestite" u sebi:

Detetovi postupci ne smeju da budu okidač za vaša nataložena osećanja jer ona, nažalost, često budu stres, višak obaveza i problema, manjak vremena... Svakodnevni problemi roditelja sigurno utiču na njihovo raspoloženje, ali ne smeju da budu razlog da se dete kazni. Zato, kada se razbesnite i počnete da vičete, ili na neki drugi način kažnjavate vaše dete, razmislite da li vičete zato što je ono zaista nešto značajno pogrešilo i zaslužilo kaznu, ili zato što su u vama nataložene neispoljene, potisnute emocije ili nezadovoljstva (jer je sasvim moguće da i vi imate svoj tepih sa planinom ispod njega). Naučite se samokontroli! Dete ne sme da trpi i da bude kažnjavano zbog vaših problema, ili zato što ne uspevate da usmerite svoju agresiju ka pravom izvoru problema.

YUMAMA

 

[belja91]

Pohvale koje grade samopouzdanje

Pohvale koje grade samopouzdanje

Svi volimo da nas neko pohvali, a deca posebno. Imajte u vidu, međutim, da neće svaka pohvala izgraditi samopouzdanje.

Neumerene i pogrešno formulisane pohvale mogu da dovedu do toga da dete očekuje oduševljenje za svaku sitnicu koju uradi što nije dobro za samopouzdanost. Pohvala koja gradi pozitivnu veru u sebe je zaslužena, odnosi se na neku specifičnu akciju i ponavlja se kad je potrebno.

Pomozite detetu da prepozna svoje sposobnosti pomoću mudre pohvale, evo i kako:

Počnite tako što ćete detetu posvetiti pažnju.

Obratite pažnju na poseban talenat, osobinu, veštinu ili ljubav prema nečemu što zaslužuje priznanje. Možda ćete primetiti talenat za umetnost ili neku karakternu crtu koja je vredna hvale.

Zatim, sačekajte momenat u kome taj talenat ili osobina dolaze do izražaja.

Ovo je trenutak u kome možete da odate priznanje detetu za taj talenat ili osobinu. Važno je da vaša poruka detetu bude takva da ono shvati tačno šta želite da pohvalite kod njega, na primer: “Ana ti stvarno imaš osećaj za slikanje jer koristiš predivne boje u svim svojim crtežima.” Dobra je ideja da uvek koristite istu reč da opišete talenat deteta, kao i da budete precizni zbog čega hvalite dete.

Potom, hvalite veštinu ili talenat više puta u narednih nekoliko nedelja.

Na taj način, vaše dete će pre poverovati u poruku koju mu šaljete, prihvatiti je i stvoriti svoje ubeđenje na osnovu nje. Pobrinite se da je svaka pohvala zaslužena. Sačekajte sa nagradama, posebno novčanim – prave reči u pravom trenutku su najbolja nagrada.

Imajte na umu da se navike ponašanja stiču tek nakon otprilike 21 dana ponavljanja.

Što je niži nivo samopouzdanja deteta, to ćete češće morati da ponavljate pohvale. Takođe, možete da fotografišete dete u momentu kada se bavi aktivnošću koju želite da pohvalite i potavite tu fotografiju na neko vidno mesto u kući kao podsetnik dečjeg talenta. Onaj trenutak kada vaše dete verbalizuje svoj talenat i svoju svest o sopstvenoj veštini ili daru je momenat kada je ta osobina definitivno prihvaćena.

Koje pohvale najčešće upućujete svom detetu?

B92

 

[morkic]

Najvaznije je dete nauciti da sve resava razgovorom. Kazna moze doci u obzir samo u slucaju totalnog bezobrazluka, kad je svaka komunikacija nemoguca, a to je ipak retkost. Nagrada nije losa, ali treba biti obazriv, jer se dete trudi da nesto postigne da bi bilo nagradjeno, a ako mu ne ide od ruke, onda to predstavlja stres.