- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
[h=1]Sankanje u ravnici: Na Novom Beogradu svako brdašce kao planina[/h]
Kako to obično biva, snegu su se najviše obradovali najmlađi, pa su brže-bolje i najmanje strmine u Beogradu pretvorili u sankališta. Košutnjak vrvi od dečje graje, a snežni pokrivač na brežuljku kod hotela „Jugoslavija“ uveliko je utaban u stazu za spust.
RAJ - Otkako je u gradu zavejalo, najviša planina na Novom Beogradu, kako u šali meštani zovu brdašce kod „Jugoslavije“ gde su mnogi mališani iz tog kraja naučili i da skijaju, svakodnevno okuplja desetine najmlađih.
- Teodora ujutro otvori oči i odmah pita kada ćemo na sankanje. Došli smo ovde čim je pao prvi sneg, staza još nije bila ni utabana, ali nije bilo šanse da je zadržimo u kući. Ne smeta joj hladnoća, nit je gladna, nit je žedna, po dva-tri sata ne staje, a pauzu napravi samo kad ja moram da pozajmim sanke nekome da bih se malo odmorio od jurcanja - priča Goran Dražić, Teodorin tata, dok ova četvorogodišnjakinja neumorno zove za još jedno izvlačenje sa dna padine.
Kako kaže, nekad ga natera da i uveče izađu, bar nakratko, jer je „planina“, na svu sreću, osvetljena reflektorima.
- Ranije su se deca mnogo više sankala kod Sportskog centra „11. april“, ali otkako su u tom kraju izgrađene nove saobraćajnice, roditelji se plaše, pa sve manje dece dolazi tamo. Sneg ume da zaledi i onda je opasno sankati se, lako može da se izleti na put - objašnjava Goran zašto su naši reporteri nekada čuveno sankalište juče zatekli - prazno.
Za razliku od Teodore, njen vršnjak Danilo nema toliko sreće. Njegova mama Vesna, zbog obaveza oko bebe, samo jedan sat dnevno može da odvoji za sankanje sa sinom, pa se često desi da, kako kaže, bukvalno mora „da ga odvuče sa sankališta“. Zimskoj čaroliji, međutim, ni sama nije odolela pa je bila primorana da od Danila pozajmi kliska i nekoliko puta se spusti niz brdašce.
- Vidi ovu ženu - smeju se i dobacuju klinci, a Vesna samo leti, ne osvrće se.
Izvor:
24sata.rs
Kako to obično biva, snegu su se najviše obradovali najmlađi, pa su brže-bolje i najmanje strmine u Beogradu pretvorili u sankališta. Košutnjak vrvi od dečje graje, a snežni pokrivač na brežuljku kod hotela „Jugoslavija“ uveliko je utaban u stazu za spust.
RAJ - Otkako je u gradu zavejalo, najviša planina na Novom Beogradu, kako u šali meštani zovu brdašce kod „Jugoslavije“ gde su mnogi mališani iz tog kraja naučili i da skijaju, svakodnevno okuplja desetine najmlađih.
- Teodora ujutro otvori oči i odmah pita kada ćemo na sankanje. Došli smo ovde čim je pao prvi sneg, staza još nije bila ni utabana, ali nije bilo šanse da je zadržimo u kući. Ne smeta joj hladnoća, nit je gladna, nit je žedna, po dva-tri sata ne staje, a pauzu napravi samo kad ja moram da pozajmim sanke nekome da bih se malo odmorio od jurcanja - priča Goran Dražić, Teodorin tata, dok ova četvorogodišnjakinja neumorno zove za još jedno izvlačenje sa dna padine.
Kako kaže, nekad ga natera da i uveče izađu, bar nakratko, jer je „planina“, na svu sreću, osvetljena reflektorima.
- Ranije su se deca mnogo više sankala kod Sportskog centra „11. april“, ali otkako su u tom kraju izgrađene nove saobraćajnice, roditelji se plaše, pa sve manje dece dolazi tamo. Sneg ume da zaledi i onda je opasno sankati se, lako može da se izleti na put - objašnjava Goran zašto su naši reporteri nekada čuveno sankalište juče zatekli - prazno.
Za razliku od Teodore, njen vršnjak Danilo nema toliko sreće. Njegova mama Vesna, zbog obaveza oko bebe, samo jedan sat dnevno može da odvoji za sankanje sa sinom, pa se često desi da, kako kaže, bukvalno mora „da ga odvuče sa sankališta“. Zimskoj čaroliji, međutim, ni sama nije odolela pa je bila primorana da od Danila pozajmi kliska i nekoliko puta se spusti niz brdašce.
- Vidi ovu ženu - smeju se i dobacuju klinci, a Vesna samo leti, ne osvrće se.
Izvor:
24sata.rs