LEGEND
- Učlanjen(a)
- 08.02.2009
- Poruka
- 5.533
Na fakultetima školarina paprena
Prijemni ispiti u drugom krugu upisa završeni
07.09.2009. 05:00
Maturanti koji i u drugom upisnom roku ne steknu status budžetskih studenata, moraće dobro da odreše kesu ukoliko ih visina školarine ne natera da odustanu od daljeg obrazovanja. Školarina na državnim fakultetima iznosa od 18.000 do 200.000 dinara, dok na privatnim godina košta od 93.000 do 279.000 dinara.
Prijemni ispiti u drugom krugu upisa na fakultete su završeni, a upis počinje 14. i trajaće do 19. ovog meseca. Odgovor na pitanje šta ću studirati odavno nije određena samo afinitetom maturanta, već umnogome zavisi i od platežne sposobnosti roditelja odnosno da li mogu da plate želju svog deteta. Iako su školarine mahom previsoke za naš standard, na većini fakulteta ipak postoje olakšice poput odloženog plaćanja na dve do devet rata. Ta mogućnost postoji i na Poljoprivrednom fakultetu u Zubinom Potoku, koji ima ubedljivo najnižu školarinu među državnim fakultetima - 18.000 dinara po godini.
- U okviru ove cene, naši studenti dobijaju besplatan indeks, plaćenu „Brucošijadu“, praktičnu nastavu i apsolventsko veče. Izlazak na ispit od 200 dinara sami plaćaju - navodi dekan fakulteta Milinko Milenković.
Poređenja radi, najniža školarina na privatnim fakultetima iznosi 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti (93.000 dinara), koliko se plaća na pojedinim fakultetima pri univerzitetima „Megatrend“ i „Singidunim“. Za ovaj iznos studenti Poslovnog fakulteta u Valjevu („Singidunum“) dobijaju sve što im je potrebno za nastavu i vežbe, a ne plaćaju ni kolokvijume. Međutim, cena se menja ako se plaća na rate i tada je treba uvećati za 200 evra.
Sa druge strane, talentovana deca koja žele da završe beogradski Fakultet primenjenih umetnosti, najskuplji među državnima, plaćaće čak 200.000 dinara po godini. Za iznos koji mogu da podele na šest delova, svi studenti dobijaju sav materijal neophodan za rad, od papira, boja, gline i tekstila do mesinga i srebra, u zavisnosti od smera.
Dobrostojeći roditelji dece koja žele diplomu Beogradske bankarske akademije u okviru privatnog univerziteta „Union“ godišnje će izdvajati 3.000 evra ili 279.000 dinara.
- Školarina se plaća na četiri ili devet rata, a pri gotovinskoj uplati celokupnog iznosa popust je 10 odsto. Studenti dobijaju sve udžbenike, prijave ispita, profesionalnu praksu u renomiranim bankama i finansijskim institucijama - objašnjavaju u ovoj akademiji.
Ista suma važi i za najskuplje fakultete pri „Edukons univerzitetu“.
- Krenula sam u četvrti razred i sledeće godine treba da upišem fakultet. Već u oktobru ću početi sa pripremama za prijemni ispit jer moram da upadnem na budžet. U suprotnom, neću ni studirati jer moji nemaju novac za školarinu. Ne znam samo šta ću onda samo sa završenom gimnazijom?! - zabrinuta je Marija S. (18), koja bi volela da završi Učiteljski fakultet, gde školarina košta 70.000 dinara.
S obzirom na visinu školarina, na koje treba dodati stanarinu (odnosi se na one koji nemaju sreću da studiraju u gradu u kojem imaju stan), i ostale troškove života, mnogi mladi odustaju od studiranja. Mnogi fakulteti godinama nisu menjali cenu studiranja, dok su pojedini ove godine povećali školarine.
Izvor: Blic
Prijemni ispiti u drugom krugu upisa završeni
07.09.2009. 05:00
Maturanti koji i u drugom upisnom roku ne steknu status budžetskih studenata, moraće dobro da odreše kesu ukoliko ih visina školarine ne natera da odustanu od daljeg obrazovanja. Školarina na državnim fakultetima iznosa od 18.000 do 200.000 dinara, dok na privatnim godina košta od 93.000 do 279.000 dinara.
Prijemni ispiti u drugom krugu upisa na fakultete su završeni, a upis počinje 14. i trajaće do 19. ovog meseca. Odgovor na pitanje šta ću studirati odavno nije određena samo afinitetom maturanta, već umnogome zavisi i od platežne sposobnosti roditelja odnosno da li mogu da plate želju svog deteta. Iako su školarine mahom previsoke za naš standard, na većini fakulteta ipak postoje olakšice poput odloženog plaćanja na dve do devet rata. Ta mogućnost postoji i na Poljoprivrednom fakultetu u Zubinom Potoku, koji ima ubedljivo najnižu školarinu među državnim fakultetima - 18.000 dinara po godini.
- U okviru ove cene, naši studenti dobijaju besplatan indeks, plaćenu „Brucošijadu“, praktičnu nastavu i apsolventsko veče. Izlazak na ispit od 200 dinara sami plaćaju - navodi dekan fakulteta Milinko Milenković.
Poređenja radi, najniža školarina na privatnim fakultetima iznosi 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti (93.000 dinara), koliko se plaća na pojedinim fakultetima pri univerzitetima „Megatrend“ i „Singidunim“. Za ovaj iznos studenti Poslovnog fakulteta u Valjevu („Singidunum“) dobijaju sve što im je potrebno za nastavu i vežbe, a ne plaćaju ni kolokvijume. Međutim, cena se menja ako se plaća na rate i tada je treba uvećati za 200 evra.
Sa druge strane, talentovana deca koja žele da završe beogradski Fakultet primenjenih umetnosti, najskuplji među državnima, plaćaće čak 200.000 dinara po godini. Za iznos koji mogu da podele na šest delova, svi studenti dobijaju sav materijal neophodan za rad, od papira, boja, gline i tekstila do mesinga i srebra, u zavisnosti od smera.
Dobrostojeći roditelji dece koja žele diplomu Beogradske bankarske akademije u okviru privatnog univerziteta „Union“ godišnje će izdvajati 3.000 evra ili 279.000 dinara.
- Školarina se plaća na četiri ili devet rata, a pri gotovinskoj uplati celokupnog iznosa popust je 10 odsto. Studenti dobijaju sve udžbenike, prijave ispita, profesionalnu praksu u renomiranim bankama i finansijskim institucijama - objašnjavaju u ovoj akademiji.
Ista suma važi i za najskuplje fakultete pri „Edukons univerzitetu“.
- Krenula sam u četvrti razred i sledeće godine treba da upišem fakultet. Već u oktobru ću početi sa pripremama za prijemni ispit jer moram da upadnem na budžet. U suprotnom, neću ni studirati jer moji nemaju novac za školarinu. Ne znam samo šta ću onda samo sa završenom gimnazijom?! - zabrinuta je Marija S. (18), koja bi volela da završi Učiteljski fakultet, gde školarina košta 70.000 dinara.
S obzirom na visinu školarina, na koje treba dodati stanarinu (odnosi se na one koji nemaju sreću da studiraju u gradu u kojem imaju stan), i ostale troškove života, mnogi mladi odustaju od studiranja. Mnogi fakulteti godinama nisu menjali cenu studiranja, dok su pojedini ove godine povećali školarine.
Izvor: Blic