- Učlanjen(a)
- 19.09.2009
- Poruka
- 27.640
Na fakultetima ostalo prazno 20.000 mesta
Ove godine smanjeno je interesovanje srednjoškolaca za odlazak na studije. U Srbiji je bilo 73.000 maturanata, a na akreditovanim visokoškolskim ustanovama je više od 80.000 mesta. Osim svetske ekonomske krize, tome doprinose: velika stopa nezaposlenosti, niske zarade i činjenica da na studije stižu generacije s početka devedesetih godina kad je natalitet bio mali, kaže u intervjuu za „Blic“ Milovan Stanišić, rektor Univerziteta „Singidunum“.
Po njegovim rečima, u drugom upisnom roku na mnogim fakultetima i visokim školama ima više mesta nego ranije. Odnosno, ove godine nedostaje blizu 20.000 brucoša.
Šta taj pad interesovanja i porast slobodnih mesta govore o obrazovnom sistemu?
- Da je mreža visoko*školskog obrazovanja predimenzionirana. Trebalo bi je racionalizovati jer bi, sa istim izdvajanjima, i društvo i građani bili na dobitku, profesorskom kadru mogla bi biti povećana zarada, a lako je razumeti zašto zadovoljni profesori bolje rade.
Kako bi, po vašem mišljenju, trebalo preurediti visokoškolsku mrežu?
- Ima više načina. Fakulteti bi trebalo da budu integrisani unutar univerziteta kojima sada formalno pripadaju, što se dobro vidi na primeru Univerziteta u Beogradu. Uz smanjenje budžetskih troškova, bile bi objedinjene katedre na jednom univerzitetu i ostali resursi, poput biblioteka ili elektronskih sala. Bolji kvalitet je na korist i države i studenata, koji sada imaju administrativne barijere ako hoće da polože ispit na drugom fakultetu u okviru istog univerziteta.
Na primer, da student ekonomije polaže ispit na psihologiji?
- Da. Ako studira marketing, treba mu da bolje upozna opštu psihologiju da bi uspešnije razumeo psihologiju potrošača. Njima mora biti omogućeno da, u okviru izbornih predmeta na matičnom fakultetu, koriste sve predmete na ostalim fakultetima unutar istog univerziteta. Pa, i izvan njega, zbog kvalitetnije pripreme za rad u struci.
Koji su univerziteti tako integrisani?
- Koliko znam, osim nas, još jedan potpuno i jedan delimično. U Evropi i svetu je to uobičajeno jer je integracija, u stvari, preduslov za racionalne i kvalitetne nastave i edukacije.
A kvalitet multidisciplinarnih studija?
- Na višem je nivou, uz manje administracije. To možemo oslikati na primeru studenta novinarstva. Osim sticanja stručnog znanja na matičnom fakultetu, može polagati ispit iz informacionih tehnologija da bi se osposobio da snimi, obradi i prezentira neki događaj, prebaci ga preko interneta. Radi specijalizacije mogao bi da polaže ispite sa prava, ekonomije, sporta, medicine... Sve to, upisom na odgovarajući studijski program integrisanog univerziteta. A ne kao sada, kad je upisan na jedan fakultet i to ne može postići bez administracije. Mladi željni širokog obrazovanja ne bi morali da upisuju dva fakulteta, a imamo mnogo dece koja teže kompleksnom znanju.
Zašto se na Vebomatriksovoj listi u prvih hiljadu ne nalazi nijedan naš univerzitet?
- To nije realna slika kvaliteta našeg visokog obrazovanja. Rangira se posećenost sajta visokoškolske ustanove u poslednjih 12 meseci, mi smo imali peh da smo sa „yu“ domena prešli na „rs“ domen, pa su nam u obzir uzete samo dve trećine tog perioda. Da je domen bio isti cele godine, za nekoliko stotina ili hiljada mesta bili bi nam bolje rangirani svi univerziteti. Univerzitet u Beogradu ušao bi u prvih hiljadu.
Drugi upisni krug
Kako na „Singidunumu“ protiče drugi upisni krug, hoćete li popuniti kvotu?
- Zadovoljni smo, upis je na nivou prošlogodišnjeg. Cene nismo menjali jer smo solidarni sa roditeljima i društvom koje je u krizi. Na univerzitetu imamo upisnu kvotu od 2.000 brucoša, od toga tri četvrtine na integrisanom delu, a jedna četvrtina na fakultetima članicama: Poslovni fakultet u Valjevu, Fakultet za medije i komunikacije u Beogradu, Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), Fakultet za ekologiju, kao i Fakultet za evropske, pravne i političke studije u Novom Sadu. Ostalo je malo mesta na svim programima osim turizma, informatike i računarstva.
Zašto u drugom upisnom roku priznajete prijemni ispit sa drugog univerziteta?
- Nama je bitan pokazani prag znanja, a ne to da li ga je kandidat za studenta pokazao kod nas ili na nekom drugom akreditovanom fakultetu.
Dragica Pušonjić | 10. 09. 2010.
Ove godine smanjeno je interesovanje srednjoškolaca za odlazak na studije. U Srbiji je bilo 73.000 maturanata, a na akreditovanim visokoškolskim ustanovama je više od 80.000 mesta. Osim svetske ekonomske krize, tome doprinose: velika stopa nezaposlenosti, niske zarade i činjenica da na studije stižu generacije s početka devedesetih godina kad je natalitet bio mali, kaže u intervjuu za „Blic“ Milovan Stanišić, rektor Univerziteta „Singidunum“.
Po njegovim rečima, u drugom upisnom roku na mnogim fakultetima i visokim školama ima više mesta nego ranije. Odnosno, ove godine nedostaje blizu 20.000 brucoša.
Šta taj pad interesovanja i porast slobodnih mesta govore o obrazovnom sistemu?
- Da je mreža visoko*školskog obrazovanja predimenzionirana. Trebalo bi je racionalizovati jer bi, sa istim izdvajanjima, i društvo i građani bili na dobitku, profesorskom kadru mogla bi biti povećana zarada, a lako je razumeti zašto zadovoljni profesori bolje rade.
Kako bi, po vašem mišljenju, trebalo preurediti visokoškolsku mrežu?
- Ima više načina. Fakulteti bi trebalo da budu integrisani unutar univerziteta kojima sada formalno pripadaju, što se dobro vidi na primeru Univerziteta u Beogradu. Uz smanjenje budžetskih troškova, bile bi objedinjene katedre na jednom univerzitetu i ostali resursi, poput biblioteka ili elektronskih sala. Bolji kvalitet je na korist i države i studenata, koji sada imaju administrativne barijere ako hoće da polože ispit na drugom fakultetu u okviru istog univerziteta.
Na primer, da student ekonomije polaže ispit na psihologiji?
- Da. Ako studira marketing, treba mu da bolje upozna opštu psihologiju da bi uspešnije razumeo psihologiju potrošača. Njima mora biti omogućeno da, u okviru izbornih predmeta na matičnom fakultetu, koriste sve predmete na ostalim fakultetima unutar istog univerziteta. Pa, i izvan njega, zbog kvalitetnije pripreme za rad u struci.
Koji su univerziteti tako integrisani?
- Koliko znam, osim nas, još jedan potpuno i jedan delimično. U Evropi i svetu je to uobičajeno jer je integracija, u stvari, preduslov za racionalne i kvalitetne nastave i edukacije.
A kvalitet multidisciplinarnih studija?
- Na višem je nivou, uz manje administracije. To možemo oslikati na primeru studenta novinarstva. Osim sticanja stručnog znanja na matičnom fakultetu, može polagati ispit iz informacionih tehnologija da bi se osposobio da snimi, obradi i prezentira neki događaj, prebaci ga preko interneta. Radi specijalizacije mogao bi da polaže ispite sa prava, ekonomije, sporta, medicine... Sve to, upisom na odgovarajući studijski program integrisanog univerziteta. A ne kao sada, kad je upisan na jedan fakultet i to ne može postići bez administracije. Mladi željni širokog obrazovanja ne bi morali da upisuju dva fakulteta, a imamo mnogo dece koja teže kompleksnom znanju.
Zašto se na Vebomatriksovoj listi u prvih hiljadu ne nalazi nijedan naš univerzitet?
- To nije realna slika kvaliteta našeg visokog obrazovanja. Rangira se posećenost sajta visokoškolske ustanove u poslednjih 12 meseci, mi smo imali peh da smo sa „yu“ domena prešli na „rs“ domen, pa su nam u obzir uzete samo dve trećine tog perioda. Da je domen bio isti cele godine, za nekoliko stotina ili hiljada mesta bili bi nam bolje rangirani svi univerziteti. Univerzitet u Beogradu ušao bi u prvih hiljadu.
Drugi upisni krug
Kako na „Singidunumu“ protiče drugi upisni krug, hoćete li popuniti kvotu?
- Zadovoljni smo, upis je na nivou prošlogodišnjeg. Cene nismo menjali jer smo solidarni sa roditeljima i društvom koje je u krizi. Na univerzitetu imamo upisnu kvotu od 2.000 brucoša, od toga tri četvrtine na integrisanom delu, a jedna četvrtina na fakultetima članicama: Poslovni fakultet u Valjevu, Fakultet za medije i komunikacije u Beogradu, Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), Fakultet za ekologiju, kao i Fakultet za evropske, pravne i političke studije u Novom Sadu. Ostalo je malo mesta na svim programima osim turizma, informatike i računarstva.
Zašto u drugom upisnom roku priznajete prijemni ispit sa drugog univerziteta?
- Nama je bitan pokazani prag znanja, a ne to da li ga je kandidat za studenta pokazao kod nas ili na nekom drugom akreditovanom fakultetu.
Dragica Pušonjić | 10. 09. 2010.