Šta je novo?

Muzikoterapija

  • Začetnik teme crvendac_011
  • Datum pokretanja
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
36.720
Vibracija je nova medicina

UMESTO PILULA, ZVUK KAO LEK




Kada je poslednji put neka lepa muzika ulepšala vaš dan? Bez obzira da li je tmuran ili sunčan, muzika će uneti lepotu u svaki trenutak. Zato, pokušajte da se povežete sa onom koja vam prija – već sada

Poznato je da muzika može da leči, a neki naučnici su još u prošlom veku otišli i korak dalje.
Izraz sajmatiks (Cymatics) je skovao švajcarski lekar, umetnik i istraživač Hans Dženi (Hans Jenny) opisujući fenomen akustičnog efekta zvučnog talasa. Dženi je stvorio tehnologiju koja je omogućavala da se vibracije materijalizuju, tj. da se pretvore u sliku i budu vidljive.

Povratak na vibraciju zdravlja. Ovaj naučnik je verovao da je evolucija proces koji stvaraju male vibracije i predvideo da bi bilo moguće lečenje zvukom ako bismo razumeli jezik vibracija našeg tela. S druge strane, ako bismo na neki način mogli da čujemo jedinstven zvuk svake od naših ćelija, organa ili tkiva kad su zdrava, mogli bismo da ga reprodukujemo onda kada je telo bolesno kako bismo ga ponovo vratili na vibraciju zdravlja.
Šezdesetih godina, dr. Piter Gaj Meners (Peter Guy Manners) je radio sa Dženijem na primeni sajmatiksa u medicinske svrhe. Dr. Manners je bio priznat u celom svetu kao pionir u bio-magnetskoj medicini. Neumorno je radio na pravljenju muzičkog kataloga naših tela, i stvorio mašinu za prenos naučno usklađenih vibracija koje isceljuju telo.



Nova vrsta lečenja. I nakon smrti njihovih osnivača, sajmatiks i istraživanja koja je pokrenuo Gaj Meners nastavila su da se popularišu širom sveta. Da li je blizu trenutak kada ćemo umesto da odemo u apoteku po tablete, skoknuti do Sajmatiks studija kako bismo dobili vibraciju kao lek? Zamislite kako bi to izgledalo.

Oblast vibracije kao nove medicine je istovremeno nova i drevna, naučna i intuitivna. Dok čekate na razvoj tehnoloških aparata koji će omogućiti delovanje ovih novih “lekova”, možete da počnete sa korišćenjem vibracija već sada u vašem životu. Krenite za početak sa antistres varijantom. Kako?


Reprodukcijom jedinstvenog zvuka naših zdravih ćelija mogle bi da se leče kada su bolesne

Vaša lična vibracija. Izaberite potpuno mirno mesto. Otvorite se potpuno za zvuke vašeg tela, osluškujte i prihvatite ih. Povežite se sa drugim ljudima putem vibracija.
Zamislite svoj život kao apsolutnu harmoniju svega što je u vama i oko vas.
Izaberite muziku vašeg života i ne dozvolite da je iko pokvari.

Tekst: Ivana Mitrović
Izvor: Antistresvodic.rs
 
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
36.720
Klasična muzika leči visok pritisak, glavobolje, astmu...

Spas za migrenu su note Đuzepea Verdija, asmatičarima pomaže Johanes Brams, a Bah i Mocart spuštaju krvni pritisak



AKO imate visok krvni pritisak, trebalo bi da slušate muziku Johana Sebastijana Baha ili Volfganga Amadeusa Mocarta. Umiriće vas i osloboditi presije, a pomoći će vam i da budete efikasniji na poslu ili u učenju. Spas za migrenu su note Đuzepea Verdija, a asmatičarima pomaže Johanes Brams. Kompozicije Petra Iljiča Čajkovskog su preporuka za one koji imaju problema sa srčanom slabošću i povišenim holesterolom. U prevodu - klasična muzika leči. I to je, više puta, naučno dokazano. Ali, da bi efekat bio potpun, potrebno je da je slušate svakog dana, baš kao što pijete određene lekove, ujutru i uveče, najmanje po 12 minuta. U tom slučaju se luči hormon zadovoljstva, koji opušta organizam i deluje oko 12 sati, pa bi trebalo da ponovite "terapiju", da bi efekat trajao celog dana.

(Novosti)
 
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
36.720
Tajna uticaja Mocartove muzike



Dejstvo Mocartove muzike na čovjeka

Veliki bečki klasik postao je "zamorče" za naučnike u XXI vijeka. Nakon proučavanja uticaja Mocartove muzike na čovjeka, ljudi od nauke tvrde da postoji iznenađujući efekat.

Šta radi sa našom sviješću "sunčani" genije?

Mladi virtuoz

Volfgang Mocart je počeo muzičko obrazovanje veoma rano, i već sa četiri godine, budući genije počeo je prve kompozitorske skice. Otac je držao dječaka u čvrste uzde: oštra disciplina, stalna zauzetost i aktivna koncertna djelatnost od pet godina.

Leopold Mocart želio je da njegov sin postane kompozitor, a po običaju tog vremena muzičar je mogao da postane kompozitor tek nakon dobijanja priznanja virtuoza-izvođača.

Priznanje virtuoza mali Mocart je dobio prije adolescencije. Ali to ga je koštalo velikog napora: mnogo satni koncerti pred plemstvom su veoma iscrpljivali muzičara.

Jednom posle nastupa pred kraljicom Marijom Terezijom, Mocart se razbolio od groznice, tijelo mu prekrio crveni osip - to je bio šarlah. Zahvaljujući naporima kraljevskog ljekara dječaka je uspio da se oporavi.

Mocart je puno putovao, imao je mnogo koncerata i "lutao" po dvorovima Evrope u potrazi za stalnim prebivalištem. Konstantne neprijatnosti, finansijske teškoće i odsustvo stabilnosti - sve je to morao da istrpi mladi kompozitor.

Ipak savremenici su primjećivali njegov lak karakter, veselu narav i ljubav prema šali i igri. Mocart je obožavao razne prijeme, maskembale, volio je da igra i veselo provodi vrijeme.

Nesumnjivo, to se odrazilo na muziku kompozitora. Njegova muzika je bogatija od ostalih sa Obertonima visoke frekvencije - od tri hiljade do osam hiljada herca. Upravo ta karakteristika stvara kod slušaoca osjećaj "odsjaja" proljeća i sunca.

Eksperimenti sa muzikom

Prvi eksperimenti sa Mocartovom muzikom su sprovedeni na miševima. Dva mjeseca životinje su slušale jedno isto djelo dvanaest sati dnevno. Miševi-ljubitelji muzike odjednom su postali pametniji od svojih srodnika i mogli su da trče lavirintom brže i pravili su manje grešaka na putu.

Prvi eksperimenti Mozartove muzike na ljudima, takođe su se završili sa zanimljivim otkrićima. Ljudi su slušali Mocartova djela i drugu muziku, a naučnici su u to vrijeme izučavali mozak pomoću MRI (Magnetic Resonance Imaging). Za vrijeme slušanja bilo koje muzike kod ljudi se aktivira dio mozga koji je povezan sa slušnim centrima. U nekim slučajevima može biti uključen i emocionalni centar.

Ali samo Mocartova djela su aktivirali kod ispitanika cijelu koru velikog mozga.

Po riječima naučnika koji su posmatrali ovaj proces, cijela glava čovjeka bi počela da svijetli dok sluša Mocarta. Naučnici vjeruju da upravo u Mocartovoj muzici postoji jedinstven fenomen - jedinstven ritam koji je "u skladu sa" ritmom našeg nervnog sistema.

Mocartova muzika može da izazove takvu rezonancu u moždanoj kori, koja djeluje sa frekvencijom našeg nervnog sistema 20-30 sekundi.

Nakon analize frekventnih karakteristika ostalih klasičnih kompozitora, kao i pop muzike različitih godina, naučnici su napravili tabelu, gdje se najčešće sreće ta podudarnost talasa od 20-30 sekundi. Ispostavilo se da je upravo Mocart prvi na listi.

Prevod teksta: Econet.ru
Prevela: Beba Muratović - Bebamur.com
 
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
36.720
5 reakcija našeg mozga na muziku

Američki pisac Kurt Vonegut je jednom rekao da je muzika jedini dokaz koji mu je potreban za postojanje Boga. Ali, ako se nauka pita, način na koji reagujemo na muziku više ima veze sa funkcionisanjem ljudskog tela.



Dešava vam se da melodiju neke pesme prosto ne možete da izbacite iz glave ili vas muzika jednostavno tera da plešete? Nauka nam može pojasniti zašto se to događa!

1. Zašto se naježimo kada čujemo određeni deo pesme?

Postoji naziv za iznenadan nalet hladnih trnaca koji doživimo dok slušamo određenu pesmu, a to je “frisson” (na francuskom “estetska jeza”), drugačije poznat kao “orgazam kože”. Ova pojava potiče od nervnih vlakana koji povezuju moždani auditorni korteks (deo mozga koji povezuje zvuk) sa prednjim ostrvskim korteksom (deo mozga koji obrađuje emociju). Ako doživite “kožni orgazam”, to znači da je veza između ova dva korteksa jaka i da se nalazite među dve trećine svetske populacije koja takođe doživljava ovaj osećaj.

Dakle, šta to tera našu kožu da se naježi na ovakav način? Sve to ima veze sa promenom stimulansa. Kada slušamo muziku, naš mozak neprekidno obrađuje melodije i predviđa ponavljanje određene muzičke fraze. Kada se nešto neočekivano (ali prijatno) dogodi u datoj pesmi, ovi korteksi reaguju. Neke ova reakcija može dovesti do fizičko-emotivne senzacije ježenja.

Iako su naučnici shvatili kako se dobijaju trnci, ipak i dalje nisu sigurni da li je ova reakcija stečena, ili je zapisana u našem genetskom kodu, kao i da li određeni ljudi prirodno poseduju više vezivnih vlakana od drugih.

2. Zašto ne možemo da izbacimo određenu pesmu iz glave?

Ponavljanje je kamen temeljac današnje zabavne muzike. Podaci pokazuju da u poslednjih 55 godina muzika beleži sve više ponavljajućih segmenata u okviru jedne pesme. Naravno, muzički producenti ne bi koristili ponavljanje u tolikoj meri osim ako ne postoji velika potražnja za time. To poteže pitanje: zašto naši mozgovi toliko vole ponavljanje?

Sve to ima veze sa nečim što se zove “efekat eksponiranja”. Istraživanja pokazuju da mozak doživljava pozitivne psihološke efekte kada se susretne sa nečim što poznaje, kao što je ponovljena melodija, takt ili refren, pri čemu se aktivira takozvani centar mozga za “nagradu”. Ovaj centar je odgovoran za ponovljena ponašanja koja nam daju osećaj sreće.

Efekat eksponiranja je toliko moćan da ponavljanje može premašiti čak i naše muzičke sklonosti. Iz tog razloga, pesma koja sadrži mnogo ponavljajućih deonica, a koju čak ni ne volite, može ostati u vašoj glavi mnogo duže nego što to želite.

Ova pojava se naziva “ušni crv”, odnosno delić muzike koji se ponavlja, a koji ne može da izađe iz naše glave.

U 2011. godini istražitelji su sproveli studiju kako bi bolje razumeli koliko se ovi ušni crvi zapravo ”lepe” za naše pamćenje. Oni su zamenili delove poznatih pesama sa praznim deonicama. Tako su pronašli da su testirani slušatelji skoro uvek popunjavali te momente tišine tako što su pevali deonice koje nedostaju u svojoj glavi, što je istražiteljima pokazalo da ovi “ušni crvi” mogu biti trajno ugrađeni u naše pamćenje.

3. Zašto pesme vremenom izgube svoju “magiju”?

Ispostavlja se da naš mozak voli nešto sa čime je upoznat, ali ne i u preteranoj meri. I zaista, istraživanja pokazuju da naši mozgovi poseduju određeni prag kada je u pitanju pozitivan odgovor na nešto sa čime smo dobro upoznati. Kada se taj prag pređe, poznati aspekti određene pesme neće više pokretati centre mozga za nagradu, a pesma nam postaje dosadna.

Složenost muzike je takođe bitna kada su u pitanju granice našeg praga zasićenja. Generalno govoreći, mozgu je lakše da se zasiti od jednostavne pesme nego od one koja je ipak nešto složenija.

4. Kako razvijamo određen muzički ukus?

Sigurno ste čuli za studije u kojima su potrošači pitani da na slepo probaju dva slična proizvoda, pritom znajući samo cenu svakog proizvoda. Studije su pokazale da, uopšteno govoreći, ljudi imaju tendenciju da pozitivno povezuju cenu sa vrednošču, pa tako imaju sklonost ka tome da bolje ocene skuplji proizvod nego jeftiniji.

U jednom drugom eksperimentu istražitelji su pitali ispitanike koji nisu imali nikakvu zvaničnu muzičku obuku da ocene izvedbe na klaviru. Ispitanicima su rekli koje komade su svirali svetski poznati pijanisti, a koje su obični studenti. Istražitelji su konstantno menjali ove podatke tokom eksperimenta, govoreći slušaocima da u tom trenutku slušaju izvedbu svetski poznatog pijaniste iako su u stvari slušali studenta i obrnuto.

Rezultati su pokazali da ispitanici nisu prepoznali ili favorizovali izvedbe profesionalaca; umesto toga, favorizovali su muziku za koju su mislili da je sviraju profesionalci. Drugim rečima, pojedinačna mišljenja o muzici se formiraju na osnovu pojedinih percepcija o njenoj vrednosti, a koje igraju gotovo podjednaku ulogu kao naš konkretan doživljaj o njoj.

5. Zašto nas muzika tera da plešemo?

Nedavna neurološka ispitivanja su demonstrirala da naši mozgovi tumače određene ritmove na specifične načine.

U ovoj studiji, istraživači na čelu sa Majklom Tautom u Centru za biomedicinska istraživanja u muzici na Univerzitetu u Koloradu, pronašli su da melodija sa naglašenim ritmom zapravo pokreće naš motorni sistem. U isto vreme naš mali mozak doprinosi koordinaciji pokreta, preciznosti i vremenu potrebnom za ples. Čak se i krv u tom momentu usmerava ka našim nogama, što nas tera da tapkamo prstima na nogama u ritmu muzike koju slušamo. Koordinisani pokreti odgovaraju centrima za nagradu našeg mozga, a spoj svega ovoga sa snažnim ritmom muzike je kao dvostruki udarac na naš mozak. Na taj način stvara se želja za igranjem kojoj je prilično teško odoleti.

(Edutelevision.com)
 
Top