- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Muzej SPC: Samo zidovi stari
Rekonstrukcija Muzeja Srpske pravoslavne crkve privodi se kraju. Publici dostupan tokom leta, zvanično otvaranje tek u septembru
Dela vredne muzejske kolekcije / Foto Z. Jovanović
REKONSTRUKCIJA Muzeja Srpske pravoslavne crkve, koji se nalazi u zgradi Patrijaršije, privodi se kraju. Glavni radovi su već završeni, a prva postavka će biti u vitrinama do utorka kada u posetu dolazi Anri Loiret, direktor Luvra. Muzej će biti dostupan publici tokom leta, a zvanično otvaranje planirano je za septembar.
Prema rečima upravnika Muzeja Vladimira Radovanovića do tada će biti otvoreni i za sve sugestije kako bi muzejska postavka izgledala što bolje. Inače, ovo je prvi put da je prostor u kome je smešten Muzej od 1946. rekonstruisan i potpuno prilagođen muzejskoj nameni. Promenjene su instalacije, prostor je klimatizovan, ugrađeno je led osvetljenje, mermerni pod i nove vitrine. Novac za ovaj poduhvat stigao je, uglavnom, iz budžeta Ministarstva kulture.
- Sve je novo, stari su samo zidovi - sa ponosom ističe Radovanović. - Pre godinu i po dana krenuli smo u obnovu depoa i onda, malo po malo, rekonstruisali smo ceo prostor. Stvoreni su dobri uslovi da se izloži najdragocenije iz naše kolekcije.
Staklene vitrine, u kojima su ogrtač kneza Lazara, povelja cara Dušana manastiru Hilandaru, Jefimijina „Pohvala“, odnosno ćivot koji je radila za pokrov kneza Lazara, crkveni, bogoslužbeni i mnogi drugi predmeti, urađene su tako da ne budu prilagođene samo za jedan određeni eksponat.
- Planiramo da stalno nešto menjamo, budući da Muzej ima više od 25.000 eksponata. Trudićemo se da što više njih prikažemo javnosti.
Naš sagovornik kaže da su predmeti, koji su poslednji put konzervirani 2005. godine u dobrom stanju.
- Ne možemo da kažemo da su eksponati u idealnom stanju, ali ni da su u mnogo lošem. Svi prethodni upravnici brinuli su najbolje što mogu o Muzeju i materijalu. Mnogi predmeti zahtevaju stručan tretman.
U drugoj fazi će svi predmeti biti potpuno obrađeni, ta građa će biti digitalizovana i smeštena u centralnu bazu podataka koja će biti dostupna ne samo zaposlenima u Muzeju, već i drugim istraživačima.
- Uspeli smo da uštedimo nešto novca od rekonstrukcije, od toga planiramo da kupimo kompujutere kako bismo započeli drugu fazu. Sa Istorijskim muzejom Srbije koji je već napravio svoju bazu podataka, planiramo saradnju, a očekujem da ćemo u narednom periodu više sarađivati i sa drugim institucijama kulture.
Zbirka Muzeja SPC sadrži najvredniju kolekciju rukopisnih knjiga, zatim stare štampane knjige, tekstil, vrlo značajne bogoslužbene i crkvene predmete, ikone, slike...- Taj materijal je i po bogoslužbenoj i crkvenoj vrednosti veoma značajan. Naročito su važni predmeti koji se tiču istorije srpskog naroda. Nemamo ikone iz ranog srednjeg veka, većinom su iz poznijeg doba. Među najvrednijim ikonama su one koje je uradio naš čuveni ikonopisac Andrija Raičević. Takođe, u našoj kolekciji je i veliki broj portreta patrijarha, kao i karlovačkih mitropolita, a kod nas je i čuvena slika „Seoba Srba“ Paje Jovanovića.
POSETA IZ LUVRA
MUZEJ SPC će u utorak posetiti Anri Loiret, direktor Luvra. Kako nezvanično saznajemo, on je veoma zainteresovan da uspostavi saradnju sa našim institucijama kulture, jer je u planu otvaranje istočnohrišćanskog bloka u Luvru. Loiret se pre svega interesuje da pogleda ona dela koja pripadaju vizantijskoj umetnosti. Tokom posete Beogradu, pored Muzeja SPC, najverovatnije će obići i Galeriju fresaka i Muzej primenjene umetnosti. Još se ne zna da li će uspeti da vidi i deo bogate kolekcije Narodnog muzeja, koji je, nažalost, zbog rekonstrukcije godinama zatvoren.
PLANOVI
- JEDAN od naših planova je da uradimo i kompletan popis kulturno-umetničkog blaga u našim crkvama i manastirima - kaže Radovanović.
- Bilo je naznaka da će se tako nešto raditi u fruškogorskim manastirima. Znamo da je tokom Drugog svetskog rata jedan deo blaga uništen, da je deo poharan, a i da je nešto sačuvano i vraćeno. Planiramo da popišemo šta se sve nalazi u tim manastirima, ali i da pokušamo da utvrdimo šta se sve pre rata tu nalazilo.
Izvor: Večernje novosti
Rekonstrukcija Muzeja Srpske pravoslavne crkve privodi se kraju. Publici dostupan tokom leta, zvanično otvaranje tek u septembru
Dela vredne muzejske kolekcije / Foto Z. Jovanović
REKONSTRUKCIJA Muzeja Srpske pravoslavne crkve, koji se nalazi u zgradi Patrijaršije, privodi se kraju. Glavni radovi su već završeni, a prva postavka će biti u vitrinama do utorka kada u posetu dolazi Anri Loiret, direktor Luvra. Muzej će biti dostupan publici tokom leta, a zvanično otvaranje planirano je za septembar.
Prema rečima upravnika Muzeja Vladimira Radovanovića do tada će biti otvoreni i za sve sugestije kako bi muzejska postavka izgledala što bolje. Inače, ovo je prvi put da je prostor u kome je smešten Muzej od 1946. rekonstruisan i potpuno prilagođen muzejskoj nameni. Promenjene su instalacije, prostor je klimatizovan, ugrađeno je led osvetljenje, mermerni pod i nove vitrine. Novac za ovaj poduhvat stigao je, uglavnom, iz budžeta Ministarstva kulture.
- Sve je novo, stari su samo zidovi - sa ponosom ističe Radovanović. - Pre godinu i po dana krenuli smo u obnovu depoa i onda, malo po malo, rekonstruisali smo ceo prostor. Stvoreni su dobri uslovi da se izloži najdragocenije iz naše kolekcije.
Staklene vitrine, u kojima su ogrtač kneza Lazara, povelja cara Dušana manastiru Hilandaru, Jefimijina „Pohvala“, odnosno ćivot koji je radila za pokrov kneza Lazara, crkveni, bogoslužbeni i mnogi drugi predmeti, urađene su tako da ne budu prilagođene samo za jedan određeni eksponat.
- Planiramo da stalno nešto menjamo, budući da Muzej ima više od 25.000 eksponata. Trudićemo se da što više njih prikažemo javnosti.
Naš sagovornik kaže da su predmeti, koji su poslednji put konzervirani 2005. godine u dobrom stanju.
- Ne možemo da kažemo da su eksponati u idealnom stanju, ali ni da su u mnogo lošem. Svi prethodni upravnici brinuli su najbolje što mogu o Muzeju i materijalu. Mnogi predmeti zahtevaju stručan tretman.
U drugoj fazi će svi predmeti biti potpuno obrađeni, ta građa će biti digitalizovana i smeštena u centralnu bazu podataka koja će biti dostupna ne samo zaposlenima u Muzeju, već i drugim istraživačima.
- Uspeli smo da uštedimo nešto novca od rekonstrukcije, od toga planiramo da kupimo kompujutere kako bismo započeli drugu fazu. Sa Istorijskim muzejom Srbije koji je već napravio svoju bazu podataka, planiramo saradnju, a očekujem da ćemo u narednom periodu više sarađivati i sa drugim institucijama kulture.
Zbirka Muzeja SPC sadrži najvredniju kolekciju rukopisnih knjiga, zatim stare štampane knjige, tekstil, vrlo značajne bogoslužbene i crkvene predmete, ikone, slike...- Taj materijal je i po bogoslužbenoj i crkvenoj vrednosti veoma značajan. Naročito su važni predmeti koji se tiču istorije srpskog naroda. Nemamo ikone iz ranog srednjeg veka, većinom su iz poznijeg doba. Među najvrednijim ikonama su one koje je uradio naš čuveni ikonopisac Andrija Raičević. Takođe, u našoj kolekciji je i veliki broj portreta patrijarha, kao i karlovačkih mitropolita, a kod nas je i čuvena slika „Seoba Srba“ Paje Jovanovića.
POSETA IZ LUVRA
MUZEJ SPC će u utorak posetiti Anri Loiret, direktor Luvra. Kako nezvanično saznajemo, on je veoma zainteresovan da uspostavi saradnju sa našim institucijama kulture, jer je u planu otvaranje istočnohrišćanskog bloka u Luvru. Loiret se pre svega interesuje da pogleda ona dela koja pripadaju vizantijskoj umetnosti. Tokom posete Beogradu, pored Muzeja SPC, najverovatnije će obići i Galeriju fresaka i Muzej primenjene umetnosti. Još se ne zna da li će uspeti da vidi i deo bogate kolekcije Narodnog muzeja, koji je, nažalost, zbog rekonstrukcije godinama zatvoren.
PLANOVI
- JEDAN od naših planova je da uradimo i kompletan popis kulturno-umetničkog blaga u našim crkvama i manastirima - kaže Radovanović.
- Bilo je naznaka da će se tako nešto raditi u fruškogorskim manastirima. Znamo da je tokom Drugog svetskog rata jedan deo blaga uništen, da je deo poharan, a i da je nešto sačuvano i vraćeno. Planiramo da popišemo šta se sve nalazi u tim manastirima, ali i da pokušamo da utvrdimo šta se sve pre rata tu nalazilo.
Izvor: Večernje novosti
