- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
"Mustra" za borbu protiv zavisnosti: Evo kako na Islandu suzbijaju narkomaniju i alkoholizam kod adolescenata
Uključiti mlade u organizovane aktivnosti, duplirati vreme koje provode sa roditeljima, osnažiti vezu mama i tata sa školom - neki su od načina koji mogu da urode plodom
PROCENAT mladih zavisnika od droge, ali i cigareta i alkohola, u porastu je u celom svetu, pa se stalno traže novi načini borbe protiv ove pošasti. Primer Islanda bi mogao da posluži kao odličan primer za "kopiranje", jer je ova zemlja uspela da značajno smanji broj narkomana i pušača u redovima tinejdžera. Kada su pravili uporednu analizu, došli su do neverovatnih podataka. Procenat dece uzrasta 15 i 16 godina 1998. godine bio je 42 odsto, a 2016. samo pet odsto. Smanjio se i broj mladih koji su pušili marihuanu, sa 17 na sedam odsto, a broj pušača je pao sa 23 na svega tri odsto.
Za sve je zaslužan američki profesor psihologije Harvi Milkman, koji je početkom devedesetih godina radio istraživanja, na osnovu kojih je došao do zaključka da zavisnici koriste drogu da bi pokušali da se izbore sa različitim oblicima stresa. Američki Nacionalni institut za bolesti zavisnosti od droga ga je uključio u program sistemskog rešavanja problema svih oblika zavisnosti.
Krenulo se od istraživanja, u kojem su ispitanici bili mladi. Rečeno im je da će učestvovati u programu edukacije kako bi mogli da nauče ono što ih interesuje (muzika, ples, pisanje, slikanje...). Ideja je bila da se različitim vrstama aktivnosti kod njih stvore pozitivne promene u mozgu, kao zdrava alternativa stimulisanim koje podstiču zavisnost. Paraleleno sa tim programom, ispitanici su išli na treninge na kojima je akcenat bio na unapređenju načina razmišljanja o sebi i svom životu. Kada je izneo zaključke do kojih je došao na osnovu studije, profesor Milkman je pozvan u Island, kao konsultant u centru za lečenje zavisnosti adolescenata. U program lečenja su se uključili i istraživači sa Univerziteta na Islandu, koji su sproveli dodatne studije i zajedno došli do zaključka čija je suština sledeća: važno je da deca tri-četiri puta nedeljno učestvuju u organizovanim aktivnostima, nužno je da se produži vreme koje provode sa roditeljima, potrebno je da se promeni odnos nastavnika prema njima kako bi uvideli da se o njima vodi računa u školi i trebalo bi da im se zabrane izlasci u kasnim večernjim satima.
Kreiran je nacionalni plan pod nazivom "Omladina na Islandu", koji je podrazumevao sledeće:
* Upravljanje programima borbe protiv zavisnosti je ušlo u nadležnost lokalne samouprave, a ne države.
* Zabranjena je kupovina cigareta mlađima od 18 godina, a za alkohol je zabrana važila za mlađe od 20 godina.
* Zakonom je zabranjen boravak dece od 13 do 16 godina napolju, zimi do 22.00, a leti posle ponoći.
* Veza između roditelja i škole je zakonski osnažena kreiranjem organizacija roditelja u svakoj školi.
* Država je povećala finansiranje različitih vrsta rekreativnih aktivnosti za mlade.
* Krenuli su edukativni programi za roditelje, sa ciljem osnaživanja njihovog autoriteta kod dece.
Nacionalni plan je dao željene rezultate, pa se tako smanjio procenat zavisnika, a pritom se dupliralo vreme koje su roditelji počeli da provode sa decom, kao i broj mladih uključenih u organizovane aktivnosti.
(Novosti)
Uključiti mlade u organizovane aktivnosti, duplirati vreme koje provode sa roditeljima, osnažiti vezu mama i tata sa školom - neki su od načina koji mogu da urode plodom
PROCENAT mladih zavisnika od droge, ali i cigareta i alkohola, u porastu je u celom svetu, pa se stalno traže novi načini borbe protiv ove pošasti. Primer Islanda bi mogao da posluži kao odličan primer za "kopiranje", jer je ova zemlja uspela da značajno smanji broj narkomana i pušača u redovima tinejdžera. Kada su pravili uporednu analizu, došli su do neverovatnih podataka. Procenat dece uzrasta 15 i 16 godina 1998. godine bio je 42 odsto, a 2016. samo pet odsto. Smanjio se i broj mladih koji su pušili marihuanu, sa 17 na sedam odsto, a broj pušača je pao sa 23 na svega tri odsto.
Za sve je zaslužan američki profesor psihologije Harvi Milkman, koji je početkom devedesetih godina radio istraživanja, na osnovu kojih je došao do zaključka da zavisnici koriste drogu da bi pokušali da se izbore sa različitim oblicima stresa. Američki Nacionalni institut za bolesti zavisnosti od droga ga je uključio u program sistemskog rešavanja problema svih oblika zavisnosti.
Krenulo se od istraživanja, u kojem su ispitanici bili mladi. Rečeno im je da će učestvovati u programu edukacije kako bi mogli da nauče ono što ih interesuje (muzika, ples, pisanje, slikanje...). Ideja je bila da se različitim vrstama aktivnosti kod njih stvore pozitivne promene u mozgu, kao zdrava alternativa stimulisanim koje podstiču zavisnost. Paraleleno sa tim programom, ispitanici su išli na treninge na kojima je akcenat bio na unapređenju načina razmišljanja o sebi i svom životu. Kada je izneo zaključke do kojih je došao na osnovu studije, profesor Milkman je pozvan u Island, kao konsultant u centru za lečenje zavisnosti adolescenata. U program lečenja su se uključili i istraživači sa Univerziteta na Islandu, koji su sproveli dodatne studije i zajedno došli do zaključka čija je suština sledeća: važno je da deca tri-četiri puta nedeljno učestvuju u organizovanim aktivnostima, nužno je da se produži vreme koje provode sa roditeljima, potrebno je da se promeni odnos nastavnika prema njima kako bi uvideli da se o njima vodi računa u školi i trebalo bi da im se zabrane izlasci u kasnim večernjim satima.
Kreiran je nacionalni plan pod nazivom "Omladina na Islandu", koji je podrazumevao sledeće:
* Upravljanje programima borbe protiv zavisnosti je ušlo u nadležnost lokalne samouprave, a ne države.
* Zabranjena je kupovina cigareta mlađima od 18 godina, a za alkohol je zabrana važila za mlađe od 20 godina.
* Zakonom je zabranjen boravak dece od 13 do 16 godina napolju, zimi do 22.00, a leti posle ponoći.
* Veza između roditelja i škole je zakonski osnažena kreiranjem organizacija roditelja u svakoj školi.
* Država je povećala finansiranje različitih vrsta rekreativnih aktivnosti za mlade.
* Krenuli su edukativni programi za roditelje, sa ciljem osnaživanja njihovog autoriteta kod dece.
Nacionalni plan je dao željene rezultate, pa se tako smanjio procenat zavisnika, a pritom se dupliralo vreme koje su roditelji počeli da provode sa decom, kao i broj mladih uključenih u organizovane aktivnosti.
(Novosti)