Šta je novo?
belja91

belja91

TMF
Član
Učlanjen(a)
09.07.2011
Poruka
1.436
Korzikanac okupirao Češku

Na području Evrope, muflon je autohtona vrsta divljači samo na Korzici i Sardiniji, odakle je u XVIII veku preseljen u druge evropske zemlje odnosno lovišta, gde se odlično prilagodio. Danas ga ima u većini evropskih zemalja, a prema mišljenju mnogih lovnih stručnjaka, Češka predstavlja vodeću zemlju kada je u pitanju uzgoj ove vrste divljači – kaže naš sagovornik Alksandar Ćernić, viši lovni savetnik, sekretar LSS i ekspert Evropske asocijacije lovaca za zaštitu i održivi razvoj lovstva FACE. - U savremenim uslovima, uzgoj muflonske divljači u orgađenim lovištima smatra se veoma perspektivnim i lovno rentabilnim, što potvrđuje primer, da u Evropi, izuzev u Češkoj i Austriji, muflonske divljači gotovo da i nema u otvorenim lovištima, tako da je uzgoj ove vrste u ograđenim lovištima više pravilo, nego izuzetak.


Muflon predstavlja atraktivnu vrstu
lovne divljači


Izuzev jedne manje populacije na planini Rudnik, muflon je kao alohtona vrsta divljači, u Srbiji zastupljen u ograđenim lovištima ’’Karađorđevo’’ i ’’Dobanovački zabran’’ kojima gazduje Vojska Srbije, zatim ’’Trešnja’’, ’’Zlotske šume – Crni vrh’’, ’’Alija’’ i ’’Vratna’’ kojima gazduje JP ’’Srbijašume’’, lovištu ’’Subotičke šume’’ kojim gazduje JP ’’Vojvodinašume’’ i lovištu ’’Vorovo’’ kojim gazduje JP ’’Nacionalni park Fruška Gora’’.

Govoreći dalje o ovoj predivnoj životinji Ćeranić ističe:

- Muflon punu gazdinsku starost dostiže u navršenoj osmoj godini života, a osnovi cilj gazdovanja ovom vrstom predstavlja postizanje što veće vrednosti trofeja, dok su ostali proizvodi sporedni. Važno je napomenuti, da je brojnost muflonske divljači u Srbiji ispod kapaciteta staništa i da je ova vrsta divljači veoma pogodna za gajenje sa jelenom lopatarom.

Opis

O karakteristikama muflona Ćeranić kaže:

- Muflon dostiže visinu od 70 do 90 centimetara, dok je ženka (ovca) nešto niža i dostiže visinu od 65 do 75 cm. Dužina tela muflona iznosi od 110 do 130 cm, a dužina repa iznosi 10 cm. Težina muflona se kreće od 18 do 40, pa čak i do 50 kilograma.

Boja dlake u letnjem periodu je svetlo crvenkasta, dok zimi dobija tamnije tonove. Kod muflona starosti do tri godine, na leđima može da se pojavi bela pega (koju neki nazivaju ’’snežna pega’’), ali njeno pojavljivanje nije obavezno, tako da kod nekih jedinki izostaje. Jaki i stari mužjaci na glavi imaju crnu grivu, a po leđima sa leve i desne strane nešto svetlije obojenu. Kod muflona starosti oko sedam godina, oko očiju se pojavljuje rub belo obojene dlake, isto kao i oko njuške, brade i visoko prema čelu. Muflon ima oštar sluh, osetljiv njuh i odličan vid.

Razmnožavanje

Period parenja muflonske divljači traje od oktobra do novembra meseca. Parenje može početi i ranije, što u velikoj meri zavisi od klimatske slike. Gravidnost ženke traje pet meseci, nakon čega oplodi jedno mladunče, a u dosta retkim slučajevima i dva. Parenje se odvija u proporciji 1:1 i retka je pojava da mužjak oplodi dve ženke. Borba za ženke je uobičajena pojava među mužjacima, koji se postave jedan naspram drugog na rastojanju oko 20 metara, nakon čega se zaleću u čeoni udar. U takvim situacijama, retke su pojave smrtnog povređivanja, a dešavaju se jedinu u slučaju međusobnog zaplitanja rogova. Važno je napomenuti, da je muflonska divljač relativno otporna na razne bolesti, što je od velikog značaja, kada je u pitanju uzgoj u ograđenim lovištima.

Ishrana

Muflon predstavlja vrstu divljači koja voli raznolikost u ishrani, pa pored raznih vrsta trava, u znatnoj meri konzumira i kabaste suve materije, zatim grančice jasena, žir, divlji kesten, bukvicu..... Livadske površine predstavljaju najbolja mesta za ispašu ove vrste divljači. Mufloni odgrizuju izbojke i oštećuju koru šumskog drveća, ali nikad ne oštete koru u tolikoj meri da dođe do sušenja biljke. Četinare poput smrče i bora, oštećuju samo do visine jednog metra. Kada su u pitanju štete na poljoprivrednim kulturama, koju pričinjava muflonska divljač, može se reći da su neznatne. Prilikom uzgoja, ovoj vrsti divljači neophodno je obezbediti dovoljne količine soli, koja sadrži značajne elemente za metabolizam,a to su natrijum i hlor.

Rogovi

Muflon je vrsta divljači koja spada u porodicu šupljorožaca. Trofej muflona su rogovi, koji kao i kod ostalih šupljorožaca u početku izrastaju izvan čeone kosti, a kasnije starenjem srastaju sa njom. Presvučeni su rožnatom navlakom i povijanje rogova unazad počinje od same osnove. Rogovi rastu u spiralu i dostižu dužinu i do 90 centimetara, a nose ih samo mužjaci. U izuzetno retkim slučajevima i ženke mogu imati rogove, koje je dugačko svega pet do šest centimetara. Poprečni persek rogova je skoro trouglast, a pored ukrasnih pršljenova, tu su i pršljenovi godišnjaci, pomoću kojih se može utvrditi starost muflona (svake godine izrasta po jedan pršljen). Muškom mladunčetu prvi roščići se javljaju već posle četiri meseca starosti i rastu sve do njegove biološke zrelosti. Napomenimo, da prosečni životni vek muflona iznosi oko 20 godina.

Sezona

Na teritoriji Republike Srbije, lovna sezona na muflona traje u periodu od 1. 1. do 31.12., a na muflonku i muflonsko jagnje od 1. 10. do 31. 1.

CIC poeni

Na osnovu Međunarodnih kriterijuma za dodelu medalja trofejima evropske divljači, bronzana medalja za rogove muflona iznosi 185,00 – 194,99, srebrna 195,00 – 204,99 i zlatna 205+ CIC poena. Interesantan je podatak, da je trofejno najjačeg muflona na svetu od 252,45 CIC poena, odstrelio lovac B. Janda 1992. godine u Čehoslovačkoj u lovištu ’’Židlohovice’’.

Kada je u pitanju naša zemlja, rekord drži Josip Broz Tito, koji je 1979. godine u reprezentativnom lovištu ’’Karađorđevo’’ odstrelio muflona, čiji je trofej ocenjen sa 242,15 CIC poena.

Zov
 
Top