Momčilo tošić

[zjovan29]

MOMČILO TEŠIĆ
(Glumač, 29.12.1911 — Glumač, 25.02.1992)


Momčilo Tešić (1911) počeo je da piše između dva rata. Rođen je u Glumču kod Požege. Posle četvrtog razreda gimnazije prekinuo je školovanje i živeo na selu. Posle drugog svetskog rata radio je kao knjižničar i upravnik Gradske biblioteke u Požezi.

Član Udruženja seljaka književnika postao je 1938. godine. Jedan je od osnivača Družine pesnika sa sela "Suncokret" (1968) i časopisa "Raskovnik". Dobitnik je Vukove nagrade. Od 1949. do 1985. godine Tešić je objavio dvadesetak knjiga pesama, bajki i pesama za decu:
"Traktorista peva" (1949), "Tri pionira" (1951), "Čime se ko brani" (1951), "Gde ko zimuje" (1952), "Dečja radost" (1953), "Od kuće do škole" (1953), "Mače" (1957), "Poštareva torba" (1964), "Kako su deda i baba postali đaci prvaci" (1965), "Seje baka brašno" (1970), "Otkucaji" (1970), "Dobro jutro, dobar dan, dobro veče" (1973), "Cvetnik detinjstva" (1975), "Šareni igrači" (1977), "Kladenac" (1977), "Žeteoci, dobar dan" (1978), "Miris zavičaja" (1980) i "Šeretska posla" (1983), "Pesme jednog seljaka" (na italijanskom jeziku, 1983), "Šta ko želi to i sanja" (1986), "Male priče" (1985), "Narodni život i običaji požeškog kraja" (1988).

Tešićeve pesme su objavljivane u mnogim listovima i časopisima, prevodene na strane jezike i zastupljene u mnogim antologijama.

Poezija Mimčila Tešića je neraskidivim nitima vezana za rodno tlo i prirodu, za život i rad seljaka, njihove radosti i strahovanja. I u Tešićevim bajkama i pesmama za decu najznačajnije mesto zauzima rad. U njima živi svet satkan od mašte i snova, želja i radosti.

Umro je 1992. godine.

izvor:riznicasrpska

POSTANAK PESME


KNJIGA

JA NISAM RIZNICA
U KOJOJ SREBRO I ZLATO ZVEČI,
VEĆ OTKLJUČANA SKRIVNICA
DUBOKIH MISLI I REČI.

KO TAKVO BLAGO VOLI —
NEK IZVOLI!


Neki zamišljaju da pesnik možeš postati samo ako završiš neke naročite škole. Međutim, to nije tako. Pesnik postaje onaj koji ume da posmatra svet oko sebe, ona j koji to što vidi i oseti, ume da pretvori u pesmu. Naravno, to svoje umenje pesnik može da postigne tek ako pored talenta ima i znanja. A znanje se može steći i upornim čptanjem, otkrivanjem i upoznavanjem tajni prirode i života u njoj. Otuda ne sme da nas začudi postojanje pesnika koji su dobri, pravi, dragi i razumljivi svima, a nisu školovani. Kod nas takvih pesnika samoukih ima prilično.

Jedan od najstarijih i najpoznatijih je Momčilo Tešić, seljak-pesnik. "Školovanje" Momčila Tešića je bilo življenje na zemlji, sa zemljom i od zemlje. Ni kada je postao poznat i priznat, on nije prestao da obrađuje zemlju, da se raduje setvi i žetvi, da strepi od mrkih oblaka i ljutnh vetrova. Zato je priroda u njegovpm pesmama tako prirodna i shvatljiva. To su čiste, jednostavne slike, vedre i lepe, izrečene razumljivim jezikom. Svaka pesma —novo čuđenje i nova radost. Priroda je naizgled tako obična a tako čudesna. Seme, zemlja, nicanje, zrenje — bogatstvo.

Sve svoje pesme Momčilo Tešić je otkrio, napisao i posvetio kraju oko rodnog mesta Glumač, gde je živeo osamdeset i dve godine, (rođen je 1911. a umro 1998. godine). Na toj zemlji su ljudi. I deca. I igra. A igra u detinjstvu Momčila Tešića je bila drukčija nego većina igara danas. Igrale su se neke divne, neke prirodne igre. Sa onim što okružuje decu. I onim što ona umeju da izmisle: "Ganjali smo lopte krpenjače ... bio je to naš "fusbal". Pravili smo pucaljke od zove, praćke, korbače od konopljinih vlakana, pištaljke i trube od vrbove kore. Igrali smo klisa, piljaka, gudže, trule kobile... Skidali smo svračija i vranija gnezda, brali pečurke, lovili rakove i ribu..." I još mnogo, mnogo zanimljivih stvari su činili i uživali u njima. A sve to, mahom, dok su zapravo radili: čobanisali, vodili volove u oranju, plevili leje zasađene lukom, kupili šljive...

Sve ovo samo potvrđu je da je tačno ono što je rečeno o iskrenosti i prijemčivosti pesama Momčila Tešića. Samo onaj ko doživi prirodu, ko živi sa njom, samo on ume da peva o njoj tako jednostavno i razumljivo. Bez ukrašavanja, glancanja, izmišljanja. Pesma se, jednostavno rodi, složi, uobliči...

Izabrala i preredila Seja Babić

izvor:riznicasrpska



Poezija za decu Momčilo Tešić

OTKLJUČANA SKRIVNICA | Vole moje ruke


DECO, BUDITE...

Budite darežljivi kao šljive.
Budite plodni kao njive.

Budite lepi kao jasika.
Budite potrebni kao kašika.

Budite vredni kao mravi.
Nesebični i u ljubavi.

Hrabro gazite života staze.
I imajte svetle obraze.


MIŠ SE LJUTI

Miš čitanku nađe
i noću je gricka,
pa se mnogo ljuti
na prvaka Micka:

"Posno neko jelo,
bez imalo slasti —
kada mi ga spremi
što ga ne zamasti?"


PESME

Vrana gače,
kokoš kokodače,
krava riče,
ćuran pućpuriče.

Guska kriče,
krmača guriče,
golub guče,
mačka mijauče.

Kos zvižduka,
kukavica kuka,
krešti svraka
od jutra do mraka.

Svi psi laju,
kurjaci urlaju,
sove huču
a ćukovi ćuču.

Klikće žunja
jasenu iz gunja,
krekću žapci,
čavrljaju vrapci.

Zuji osa
Zori oko nosa,
cvrčak svira
usred noćnog mira...


SEMENKA

U moju sobu se spusti,
kroz tanku senku oblačka,
na padobranu belom
semenka zrelog maslačka.

Ja je kroz prozor otpirih,
po toploj svili zračka,
da od nje, idućeg maja,
postane nov cvet maslačka.


KOMIŠANJE
Komili smo, komili
kukuruze žute,
do ponoći skidali
bele im kapute.

Baka priču rasprela,
da nam se ne drema.
Deda žali vremena
kojih više nema.

Dečaci su pravili
brkove od svile.
Devojke su pevale
i sve lepe bile.

Komili smo, komili
kukuruze žute,
do ponoći skidali
bele im kapute.

Pa igranka nastade
srčana i živa,
u slavu berićeta
sa prastarih njiva.

ČEDA I SNEG

Noćas pade
tanak sneg
na livade
i na breg.

U sneg gleda
prvi put
mali Čeda
osmehnut:

"Braco Simo,
vreću daj,
da skupimo
šećer taj!"


MRAZ

Da je meni, mraze,
znati tvoje staze! Kad beli steg digneš,
odakle nam stigneš?
Iz šume? Iz dola?
Sa zvezdanih kola?

— Sa Severnog pola!

Kada se košava,
brza i šašava,
ko voz zahuktava
i tuče topole
i živice međa,
bole li te leđa?

— Ne bole!

Šta ti radiš noću,
kad zarone ptice
u belu samoću,
san savlada goru?

— Pravim poledice,
jašem saonice,
crtam na prozoru
bele slikovnice...


ZIMA TKALA ĆEBE

Tkalja zima tkala ćebe
da pšenica ne ozebe,
da ne zebu bube, klice,
da sačuva ljubičice,
da zaštiti ječam rani,
detelinu da odbrani,
rodne voćke da odmori,
tvrdu zemlju da uori,
i da može naš Ilija
niz brežuljak da se skija.


SNEŠKOVO LETOVANJE

Može li se, Sneško, znati
gde ćeš letos letovati?

"Biću bara na sokaku,
bistra rosa u vrbaku,
laka magla u urvini,
plavi talas na pučini,
beli oblak čudnog kroja
iznad polja i osoja,
prskalica na Tamišu...

A u Nišu,
i Omišu,
videćeš me kao kišu,
ko pahulju na Javoru,
kao inje na Mosoru..."

MOMČILO TEŠIĆ U "POLITICI ZA DECU"

Momčilo Tešić je rođen u selu Glumču kod Požege, 1911. Kao pesnik i čovek prisno je srođen sa seoskom zavičajnom sredinom. Iz nje je iznikao u stasitog dostojanstvenog zaljubljenika u rodni zavičaj, detinjstvo i poeziju. Stihovi i obrađena njiva slili su se u metaforu grandioznog literarnog puta na kome je ostao dosledan i stasit do kraja života.

Objavio je knjige za decu: "Traktorista peva" (1948), "Od kuće do šume" (1953), "Takmičarke" (1955), "Mače" (1957), "Poštareva torba" (1964), "Dobro jutro, dobar dan, dobro veče" (1973), u najplodnijem stvaralačkom periodu nadahnutom svetom detinjstva. Bogat je i potonji period. U ovom periodu bio je jedan do zapaženijih saradnika "Politikinog" dodatka za decu, "Politici za decu".

Ponuda da bude stalni saradnik "Politike za decu" stigla mu je od urednika ovog podlistka Konstantina Stepanovića. "Politika za decu" je počela da se štampa u "Politici" dužinom cele novinske strane 21. februara 1929. godine. Naslov se menjao: "Politika dečja strana", nešto kasnije "Dečja strana", dobijao raznovrsne, zanimljive oblike. "Politikin" dodatak za decu uređivali su Živko Milićević i Živojin Bata Vukadinović. Zatim su najavljene "Dečje novine". Kao "Dečja strana" podlistak je objavljen dva puta u 1936. godini. Zatim obećane "Dečje novine" izlaze 16. januara 1930. godine kao "Politika za decu" sa crtežom naslova Žedrinskog, i to zaglavlje će ostati trajno, i danas. Od toga datuma "Politika za decu" štampa se na četiri polustrane, poprečno, na dve novinske strane. Takav podlistak prestaje sa izlaženjem početkom Drugog svetskog rata, a zatim je pokrenut ponovo u posleratnom periodu 17. septembra 1952. godine. Za urednika je izabran književnik Konstantin Stepanović. Podlistak trpi sve probleme nedostatka hartije za štampanje, a od toga zavisi i broj stranica na kojima se štampa. Entuzijazam i ljubav prema književnosti za decu uspešno su prevladali sve uzgredne probleme, i podlistkom se bogati dečja književnost, čitalačka javnost se upoznaje sa najboljim književnim ostvarenjima u svetu i Jugoslaviji, a ostvaruje se veoma važan zadatak: da se popularišu već poznati, a čitalačkoj javnosti otkrivaju novi, mlađi talentovani pisci za Decu.

Momčilo Tešić je započeo saradništvo u "Politici za decu" 24. juna 1953. godine pesmom "Lek":

Razbole se lisica,
suši se ko grana.
Lečili je brižljivo
nekoliko dana.

Ali bolest neznana
sve je jače steže
zato lisac zečeve
u fijaker veže.

"Da ti, draga, nađem lek
preći ću sto gora
i odvažno preplivat'
dvesta plavih mora..."

Krupne suze lisici
padoše u krilo:
"Kad bih gusku pojela
lakše bi mi bilo..."

Tešić je izabrao motiv lisice, personifikovao njene osobine uporediv ih sa ljudskim, i izvrgao je ruglu uz jaku komičnu sliku. Interesantna je struktura pesme, skladna od prvog do četvrtog katrena, interesantnih i po strukturi stihovi (razmena sedmerca i šesterca). Slikovito se pojačava upravnim govorom, a time se i siže dinamizuje i pesmu čini interesantnom. Tešić pribegava proverenom slikarskom metodu: iz katrena u katren glorifikovati prepredenost i lukavstvo, hiperbolom te osobine podvrgnuti ruglu, i decu nasmejati. U takvoj nameni mlađem uzrastu Tešić je uspeo. Pesnička slika personifikacije dovedena je do potpune razumljivosti. Pesnik je ostao blago osmehnut, ali deca su doživela utisak radosti. Lisica je prepredena i lukava, uz to iskorišćava i druge, simulant je i prepredenjak da bi se dočepala — guske. Zečevi su iskorišćavani, ljupki i deci najbliži. Lisac i lisica se sporazumevaju dijalogom, iskorišćavaju zečeve kao izrabljivanu zapregu, a žrtva je guska, jedini lek za gladnu lisicu. Tako naslov pesme dobija alegorijsko značenje, a ironija je naglašena odlika cele pesme. U toku 1954. godine je u "Politici za decu" objavio pesme "Februar" 18. februara i "Lažni crnac" 11. novembra. Prvom pesmom hteo se obeležiti mesec na razmeđi ka proleću, poslednje zimske idilične slike, provirivanje visibabe i snežnog pokrivača na još hladnom tlu. Pesma ima prigodnu odliku, a to je i uredništvu bio krajnji cilj. Momčilo Tešić ima i pesmu "Mart", sa svim odlikama promena u prirodi, sa poentom u igri detinjstva posle niza adekvatnih motiva saznajne i vaspitne vrednosti. Godišnje doba i meseci donose promene, one su raznovrsne, bogate i plodonosne, cvetne i ljupke, vetrovite i sunčane, radne na rodnoj njivi uz ratarsku pesmu, bakinu pogaču i viku na kokoši, a na kraju sve je to slika u radosnim, razdraganim i razboritim dečjim mislima, bilo da je reč o dečaku, što je češće, ili o devojčici. Lakoća u izboru motiva, realističnosti slikarske palete, skladnost nizanja osnovnih činilaca pesme, nenapet sižejne vrednosti, dolaze i u ovim pesmama do punog izražaja.

U "Politici za decu" 30. januara 1958, godine Tešić je objavio pesmu "Kupala se patka u decembru":

Hoću da za patku
skuvam jedan čaj.

Plivala po reci
kao mehur lak;

Kupala se, luda,
kao da je maj.

ni videla ne bih
da ne začuh: kvak!

Kljun joj je sav hladan
k'o kameni kip.
I sad se sve bojim
dobiće mi grip.

U ovoj pesmi Tešić razmenjuje šesterac i peterac u istom katrenu. Rimovanje mu je dosledno abcd, sa primenom muške rime. Jezik je jednostavan i prijemčiv dečjem interesovanju. Dominantna je devojčica u pesmi, u igri. Od pesme "Pačija škola" ova domaća životinja je simpatična oblikom i osobinama da voli da se kupa, da pliva. Neke osobine ove ljupke životinje maštovito su utkane u crtane filmove. Dok je Zmaj personifikacijom uporedio dečju graju sa pačijom školom, Tešić daje u ruke devojčice sudbinu plovke koja se kupa u decembru kao da je maj. Devojčica dolazi do zaključka da patki treba čaja, može dobiti grip. Sada se čitaoci deca smeju i patki i devojčici, jer dolaze do saznanja koje su osnovne osobine ove domaće životinje. Tako i Tešićeva pesma dobija na značaju jer navodi decu na razmišljanje, pobuđuje kod njih interesovanje za saznanjem o svim domaćim životinjama.

U "Politici za decu" 29. juna 1961. godine štampana je Tešićeva pesma "Vali fudbaleri"

Cele noći hitri vali
žuti mesec šutirali —
prštala je bela pena.
Igrahu dva tima jaka
među čet'ri jedrenjaka
usidrena.

Cele noći pune sjaja
ova bučna igra traja
gol ni jedan nije pao.
A kad zora svod zapali
zbunjeni su vali stali —
fudbal im je, gle, nestao.

Igrači se rasturiše
niz pučinu otploviše,
izgubljenu loptu traže.
Umorni su, zabrinuti...
Ko zna gde je fudbal žuti
nek im kaže.

U ovoj pesmi dolazi do izražaja originalna pesnička slika: U vedroj noći zapenušani vali igraju se odbleskom meseca i njegovom slikom u vodi. Kako su vali ritmični u igri, tako i mesec igrivo na njima opstaje i nestaje, opet se pojavljujući u sjaju igre. Igra se odvija lako i živo između dva jedrenjaka. Noć puna sjaja, iako mirna, krije u nedrima dinamičnu igru morskih vala i mesec. Kad je zazorilo, nestalo je meseca. Igrači vali rasturili se niz pučinu, u traganju za — loptom. Kraj pesme je zadatak čitaocima: ko zna gde je fudbal žuti, nek kaže morskim valima da nastave igru.

Pesma je ispevana u tri sekstine. Stihovi su rimovani parnom i obgrljenom rimom: aabccb. I u ovoj pesmi došla je do izražaja osnovna stilska figura ovoga pesnika, personifikacija. Tešić daje život svemu, svaki motiv je kod njega živ i razdragan, jer su i deca takva, igriva, sklona maštanju i razdragana.

U "Politici za decu" 20. jula 1961. godine objavljena je pesma "Bek" sa punim potpisom i pesma "Ko je jači" sa inicijalima M. T:

Kada Živko igra beka
nestrpljivo loptu čeka.
A kad lopta golu krene
on se prene,
naroguši,
sprema je da nogom ćuši.

Ali dok on nogu digne,
lopta već u mrežu stigne.

Pesmom se Tešić šali na račun dečaka nespretnog u igri. Primena slobodnih stihova, slobodnija versifikacija, ukazuje na Tešićevu versifikatorsku sposobnost da se prilagođava savremenijim tonovima u poeziji detinjstva. "Politiku za decu", sa njime, su stihovima punili njemu srodni po versifikaciji Nikola Drenovac i Stevo Pupovac, u isto vreme kada su štampani njegovi stihovi. Pojava Dušana Radovića će novinom, kapricom, ishitrenošću modernije šalozbilje i neke nove otkačenosti, te okvire razbiti i dobiti nastavljača u poeziji mlađeg Ljubivoja Ršumovića. Nova linija maštovitosti i ingenizovanosti svila se od Aleksandra Vuča ka Branislavu Crnčeviću, Milovanu Danojliću, pa i oni razbijaju oveštali sistem vrednosti u poeziji detinjstva. Verbalnijim nastupom i slobodnijom razbarušenošću. Sve to nije zbunjivalo Momčila Tešića, Nikolu Drenovca, pa su na svom pesničkom terenu ostajali osmišljeni i verodostojni u traganju za bogaćenjem pesničke snage Jovana Jovanovića Zmaja, na kome i počiva sva potonja srpska poezija detinjstva. Tako je Tešić snažan i stasit, razborit i ubedljiv, bez obzira na uticaje raznovrsnih pesničkih vrednosti. Osim Jovanu Jovanoviću Zmaju blizak je još i Andri Franjićeviću, naročito u domenu unošenja upravnog govora u stihove i tumačenje sličnih motiva.

U pesmi "Ko je jači?" Tešić potvrđuje da je pesnički najspontaniji u sekstini:

"Jaki on je onaj kamion,
vozi crepa milion" —
prolaznici kažu.
Samo reče pužić siv: "Da li može taj vaš div
poneti garažu?"

U "Politici za decu" 3. avgusta 1961 štampana je Tešićeva pesma "Magla":

Magla ima sivo telo,
sive ruke i odelo.
Uvek gladna teče, luta,
sve što nađe redom guta.

U jelovnik njezin spada
svaka staza, reka, zgrada,
divokoza, jele, ševa,
glog, crnotrn i bundeva.

U stomaku njenom ima
što čokota s grozdovima,
sedam brda, devet sela
i pruga sa pet tunela.

Juče, za čas, ova ala
krdo svinja progutala,
školu i tri provalije —
opet sita bila nije.

I ova Tešićeva pesma predstavlja biser srpske dečije lirike. Skromno i tiho, jednostavno i realistički ubedljivo, Tešić zadržava intonaciju realiteta na razmeđi stabilne osnove Jovana Jovanovića Zmaja, njegovog nastavljača Andre Franićevića, a uz savremene realističke pesnike Dragana M. Malovića, Nikolu Drenovca i Steva Pipovca. Tešić se ne povodi za novim uzorima u poeziji. Pesma "Magla" dokazuje koliko je ovaj pesnik stabilan u variranju sasvim običnog motiva iz prirode. Pokazuje njegovu iskonsku srođenost sa prirodom i stabilnost u njoj. Njegova skromna ljudska pojava izražava snagu seoske idile sa istom snagom sa kojom se izražava i stvarna snaga prirode i njenih pojava.

Pesma "Magla" se može svrstati u opisne. U okviru toga opisa pesnik darovito personifikuje prirodni fenomen. Tako magla postaje živo biće koje sažima staze, reke, zgrade, divokoze, jelene, ševe, glog, crnotrn, bundeve. Čokote s grozdovima, brda, sela, pruge sa tunelima, i oni su nestali u utrobi magle. Personifikacija dobija u gradacijskom nizanju slika kulminacuju u četvrtom katrenu. I škola se našla — u magli, i ta "ala" opet sita bila nije.

I ova pesma dokazuje da Tešićeva snaga leži u skromnosti i jednostavnosti. On je, prema pričanju njegovih savremenika tako i živeo: skromno, u seoskom domu Zapadne Srbije; koja ga je iznedrila istom čistotom i snagom kao i Vuka Karadžića, da bistrinom uma i pesničkog talenta ovekoveči jedan trenutak u razvoju srpske poezije detinjstva.

U pesmi "Bela slika" sa četvrte strane "Politike za decu" od 15. februara 1973. godine Momčilo Tešić ističe:

Bacili oblaci nevidljiva sidra
iznad mirnoga sela.
Oko rečice šunja se vidra,
rado bi ribe jela.

Rado bi jela, al ribe neće
ni bleskom da joj se jave.
Sa neba pada kristalno cveće
na već usnule trave.

Na trave i na mrtva krila
krovova što lule puše.

Breze sanjaju dane aprila,
negde se guske čuše.

Guske se čuše, a njini krici
k'o da u pomoć zovu:
a u beloj nevidelici
laje pas u lovu.

Idilična konotacija seoske sredine uočljiva je kao osnovna nit pesme, a iznad nje odigravaju se žive slike jave. Momčilo Tešić u saradništvu u podlistku nije išao za "osavremenjavanjem" stiha u stilu, već je usavršavao intonaciju idilčne pejzažno-aktivističke crte dečje lirike. Tako je doveo do savršenstva zavičajni etnos izražen kroz ljubav prema svom rodnom mestu. Smernost i skromna jednostavnost nezamenljive su odlike njegove poezije. Ova pesma čini Tešićevu središnu nit ukupnog njegovog stvaralaštva za decu, jer ga izražava potpuno dosledno. On se ne spušta na detinji nivo kad piše pesmu za decu, nego ostaje na nivou detinjstva uzdižući se do one dečje osobine koja savremenoj deci mnogo nedostaje, a to su čednost, jednoznačnost, odsustvo inata, smernost, jednostavnost u ophođenju, odsustvo agresivnosti i zavisti. Taj nivo detinjstva je u velikoj meri kod savremene dece suzbijen, a Tešićeva poezija upravo na njemu insistira.

U ovoj pesmi Tešić koristi deseterac u razmeni sa sedmercem ili osmercem. Tešić se nije držao dosledne versifikatorske strukture jer bi suvišnim rečima pesmu učinio slabijom. Koristi ukrštenu rimu: abab. Ističu se uspelije metafore: za pahulje veli "kristalno cveće", a krovovi lule puše. Usnulost zimske idile iskazana je uspešno: seoska zavičajna sredina je pod snegom, mir je i usnula tišina zime. Breze sanjaju, usnule su trave, ali ispod svega proključava dolazak proleća. A zimski znaci su vidra i lovci u lovu, i uznemirene guske.

U "Politici za decu" 11. oktobra 1973. godine Momčilo Tešić je objavio kratku priču "Poslednja kruška".

Na visokoj grani visila je zrela žuta kruška. Videla je Gordana slatki plod i zamolila dedu da joj ga otkine. Kruška je visila visoko na grani, a deda star. Pokušao je krušku da omlati motkom ali nije uspeo. Probao je da se na drvo popne, ali kruška je visoko a grane lomljive. A Gordana hoće ovu krušku i nijednu drugu. Deda je zatim doneo merdevine, one male, jer su velike bile preteške za njega. Prislonio ih je na dženariku, nižu od kruške. Popeo se na dženariku i pružio ruku. Izgubio je oslonac, ali se obema rukama uhvatio za granu. Sa ubranom kruškom visio je. Zaplakala je devojčica, a deda doviknuo da donesu merdevine, one velike. Starac je bio na izmaku snage, ali merdevine su donete i on se bezbedno spustio. Gordani je dao krušku, ali ona više nije imala volje da je zagrize.

Struktura "Politike za decu" menjala se iz godine u godinu. Godine 1973. za urednika ovog podlistka izabran je Milenko Maticki, i sam dugogodišnji saradnik. I on je, kao i Konstantin Stepanović, svesrdno prihvatio saradništvo Momčila Tešića. Na prvoj strani podlistka štampana je pripovetka ili duža priča za decu. Uz njen početak u okviru i uz ilustraciju štampana je pesma. Pripovetka se završavala na drugoj strani, uz kratku priču ili pesmu, uz rubriku "Đački razgovori". Na trećoj strani vodila se stalna rubrika "Zanimljiva gramatika". Štampana je i pesma, jedna ili dve. Na četvrtoj strani štampana je Tešićeva kratka priča, jedna pesma i poziv literarnim sekcijama osnovnih škola da se takmiče i sarađuju u "Politici za decu".

Tešićeva kratka priča ima i odlike crtice. U njoj su istaknuti likovi devojčice i starog dede, njihov međusobni odnos razumevanja i besprimerne ljubavi. Žrtvovanje dede odslikava se pažljivo u svim pripovedačkim fazama, od ekspozicije do završnog dela priče. Iako je u prvom slikarskom planu devojčica i njena kaćiperna želja da se domogne visoke kruške, lik dede je istaknutiji i snažniji.

Rečnik i stil Tešićeve priče je primeren nameni. On piše sa sela i o selu, motivi su zavičajni, reklo bi se i autobiografski. Starac se na visoku krušku penje preko grana dženarike. Taj turcizam odomaćio se u srpskom narodu i ima značenje vrste šljive čiji je plod okrugao i crvenkaste boje. Dženarika je othranila mnoge srpske borce u proteklim ratovima, pa je postala omiljena u duši naroda.

Lik devojčice je istaknut u svim fazama pripovedanja. Njime priča i počinje: "Videla Gordana krušku na visokoj grani". Njime se završava: "Gordana je uzela mirišljavi, slatki plod, ali više nije osećala potrebu da ga zagrize..." Emotivna snaga ljubavi dede i unuke i njihovo razumevanje izraženi su jednostavno i spontano, epsko-lirski ubedljivo.

"Politika za decu" od 28. marta 1974. godine objavila je Tešićevu pesmu "Š-Š-Š-Š...":

Kraj prozora plava
naša vredna Slava
bukvar prelistava,
sebe preslišava:
"Š-Š-Š-Š..."

Iza okna plava
prisluškuje grana
visokog jablana,
pa je podržava:
"Š-Š-Š-Š..."

Pesma ima onomatopejski naslov, bitan za značenje obe strofe. One su skladno komponovane i imaju paralelno značenje: prva donosi sliku devojčice nad bukvarom pored prozora, druga odslikava granu jablana, personifikovanog, u saradničkom dosluhu sa devojčicom. Nisu indiferentni ni Slava učenica prvog razreda dok sriče slovo Š, a taj zvuk je šuštanje jablanovih grana na vetru. Ukupna slika je snažna i delatna u odnosu na detinjstvo, učenje, i na metode učenja, jer sve što čovek zna saznao je od prirode, najbolje učiteljice života.

U "Politci za decu" 19. septembra 1974. godine Tešić je objavio "Septembarsku pesmu"

Avgust ode jer je star,
smenio ga septembar.

On je sada moćni car:
prvacima nosi dar:
po čitanku i bukvar.

Mesto za pesme Momčila Tešića bilo je na trećoj i četvrtoj strani, često i na drugoj. U "Politici za decu" 6. marta 1975. godine urednik je odlučio da njegovu pesmu "Nad kolevkom" štampa na prvoj strani, u okviru, uz ilustraciju:

Kad mama pored kolevke stane
njoj se učini
da sa plavog zenita grane;
da se igra nestašno lane
u šumskoj divljini;
da je pozdravlja na stubu ptica
i leptir na ruži;
i da lebdi svuda
miris sreće i ljubičica,
od života duži.

Sva ta nevidljiva čuda
stvara
mamina plava Mica,
mamino luče,
kad obe ruke pruži
i počne da guče...

Ova Tešićeva pesma odvaja se strukturom od predhodnih. Autor se ne drži akcenskih celina simetrične versifikacije i uokvirene strofične strukture. U poeziji Tešić je primenjivao kombinovane stihove, osmerac, sedmerac, šesterac katkad i lirski deseterac. U ovoj pesmi izlazi iz okvira pesničkog klišetizma i pribegava novijoj lirici, slobodnom stihu. Njegova ritmička kombinacija i dalje zadržava tonalitet ustaljenog stiha, mada različite dužine i metra. Tako su u pesmi primenjeni deseterac, peterac, jedanaesterac, šesterac. Tešić pesmu oslobađa ritmičkih okvira: jednakog broja slogova u stihu, i strofe. Zadržava rimu, a ona je neočekivana, neobavezna, ali vrlo skladno intonirana u celoj pesmi.

Ova pesma, jedna od najlepših objavljenih u "Politici za decu" u autorstvu ovog pesnika, govori o pesničkoj inventivnosti i širini. Pesma je puna skladnih poređenja, metafora (skraćenih poređenja), epiteta. Stihovima se izražava prava i suptilna ljubav majke nadnete nad kolevkom svoga deteta. Sa ljubavlju igrivo su združeni elementi prirodne sredine, a time se stavlja do znanja da je i priroda kolevka "maminog lučeta" što pruža ruke i guče u znak uzvraćene ljubavi majci i prirodi.

Tešić će nastaviti da sarađuje u "Politici za decu" jer je do kraja životnog puta stvarao za svet detinjstva. "Politikina" dečja strana je, tako, iznedrila još jednog pesnika za decu, iskazala njegov nesumnjiv talenat, i svoj deci, čitalačkoj publici, utkala u misli, osećanja i emocionalni razvoj još jedno ime, dragoceno u dečjoj literaturi.

Dr Milovan Gočmanac (Kruševac)

izvor:riznicasrpska

LEK - RAZBOLE SE LISICA
muzika: Minja Subota

Razbole se lisica,
suši se ko grana.
Lečili je brižljivo
nekoliko dana.

Ali bolest neznana
sve je jače steže,
zato lisac zečeve
u fijaker preže:

— "Da ti, draga, nađem lek
prećiću sto gora,
i odvažno preplivati
dvesta plavih mora…"

Krupne suze lisici
padoše u krilo:
— "Kad bih gusku pojela,
lakše bi mi bilo! …"


IME SAD KORAČA

Jedan od najlepših pesničkih rukoveti u raskošnom cvetniku za decu bio je Momčilo Tešić. Pisao je za male i velike, o nama i danima našim i o kraju zavičajnome, u stihu i prozi, pa da samo spomenemo etnografske zapise — Narodni život i običaji požeškog kraja. Stvarao je 60 godina, a dosta pesama mu je preštampavano i preko 50 puta. Prevođen je na 14 jezika i zbog lepote jezika dobio je Vukovu nagradu. Štampao je 26 knjiga — u ukupnom tiražu od 530.000 primeraka.

Sve se to zna, ali sam ja znao Momčila, srpskog, seljaka-pesnika, zadrugara, pa hoću i nešto svoje da kažem. Bejasmo prijatelji od petih Zmajevih dečjih igara (1961. godine), pa kada sam bio u Požegi na ekskurziji, taksijem sam otišao do Momčila i Glumča, njegovih oranica i njegovog već umornog kultivatora, njegovih slika-portreta i knjiga, pesničkih tišina i visina, oblaka i sunca, i dovezao sam ga u grad. U hotelu "Požega" smo napravili susret Tešića i učenika, srpske i mađarske dece, pa je on, kao i svaki čarobnjak, napravio praznik lepih reči. Činilo se da su svi bez daha, zagrcnuti lepotom njegovog stiha, osećenja i misli, ljubavi, pa se i za stolovima ućutaše — čaše nisu zveckale, tanjiri lupkali a kašike i viljuške su zastale i mirovale. Niko više nije bio ni gladan ni žedan. Kelneri su stajali gde su se zatekli.

Požega ne sme i neće zaboraviti svoje velikane kao što ni Momčilo nikada nije zaboravljao svoj rodni kraj, šljivake i gajeve, opanak šajkaču, lepotu i mirise zavičaja i slobodarske Srbije. Sa Glumča se spuštao skoro svakoga dana, starim i pohabanim biciklom, do grada i biblioteke i njenih mirisa i rasklopljenih korica. Posle Momčila i uz Momčila sam sam zavoleo dragu mi Požegu.

Kada sam Momčila video zadnji put na Zmajevim dečjim igrama, bilo je već sasvim vidljivo da lagano odlazi u legendu i mit, da se svetlosti i dugine boje gase u njegovom oku, da zvuk umire u uhu, ali da je još uvek okrenut mladima i budućnosti, Glumču i ulicu koja za Požegu vodi, pa zato molim (i pridružujem se Književnom društvu "Razvigor" i Milijanu Despotoviću, književniku) da se Glumački sokak preimenuje u ulicu: Momčilo Tešić. Nažalost, Momčilo nam nije ostao posle Desanke, ali zato neka njegova ulica stoji, a ja se ovom trenutku sećam Momčilove pesme "Majka" i njene stihove ponavljam: "Nežnost tvoga dlana još pamti moja kosa. / Odavno su se tvoje umorne ruke pomešale / sa zemljom seoskog groblja pored neravnog puta, / a oči se u modre različke rascvetale / pa brižno motre da tvoje dete / u šumu ne zaluta".

Zaljubljen u Tešića i Požegu, molim da Momčilo ne zaluta u zaborave i tišine svoga grada, nezaslužene korovine, nego da i dalje, kao sen i sećanje, korača Ulicom Momčila Tešića.

Petar Stokić

izvor:riznicasrpska